1 Я сообщу узнанное от отцов для нашего научения и передачи потомкам, чтобы не забывать Бога и не походить на упорных и мятежных отцов. 9 Сыны Ефремовы не сохранили Завета Божия. 17 Они продолжали раздражать Господа, но Господь питал их. 32 Они продолжали грешить. Когда же Господь посылал на них бедствия, и они взывали к Нему, Он спасал их. 41 По избавлении они снова оскорбляли Господа и не помнили Его милостей, 56 потому Он и отверг жилище в Силоме и отдал в плен Кивот Завета. 67 Тогда-то Господь отверг колено Ефремово, а избрал Иуду, гору Сион и царя Давида, чистого сердцем и кроткого.

Учение Асафа.

Внимай, народ мой, закону моему, приклоните ухо ваше к словам уст моих.

Открою уста мои в притче и произнесу гадания из древности.

Что слышали мы и узнали, и отцы наши рассказали нам,

не скроем от детей их, возвещая роду грядущему славу Господа, и силу Его, и чудеса Его, которые Он сотворил.

Он постановил устав в Иакове и положил закон в Израиле, который заповедал отцам нашим возвещать детям их,

чтобы знал грядущий род, дети, которые родятся, и чтобы они в свое время возвещали своим детям, –

возлагать надежду свою на Бога и не забывать дел Божиих, и хранить заповеди Его,

и не быть подобными отцам их, роду упорному и мятежному, неустроенному сердцем и неверному Богу духом своим.

Сыны Ефремовы, вооруженные, стреляющие из луков, обратились назад в день брани:

они не сохранили завета Божия и отреклись ходить в законе Его;

забыли дела Его и чудеса, которые Он явил им.

Он пред глазами отцов их сотворил чудеса в земле Египетской, на поле Цоан:

разделил море, и провел их чрез него, и поставил воды стеною;

и днем вел их облаком, а во всю ночь светом огня;

рассек камень в пустыне и напоил их, как из великой бездны;

из скалы извел потоки, и воды потекли, как реки.

Но они продолжали грешить пред Ним и раздражать Всевышнего в пустыне:

искушали Бога в сердце своем, требуя пищи по душе своей,

и говорили против Бога и сказали: «может ли Бог приготовить трапезу в пустыне?»

Вот, Он ударил в камень, и потекли воды, и полились ручьи. «Может ли Он дать и хлеб, может ли приготовлять мясо народу Своему?»

Господь услышал и воспламенился гневом, и огонь возгорелся на Иакова, и гнев подвигнулся на Израиля

за то, что не веровали в Бога и не уповали на спасение Его.

Он повелел облакам свыше и отверз двери неба,

и одождил на них манну в пищу, и хлеб небесный дал им.

Хлеб ангельский ел человек; послал Он им пищу до сытости.

Он возбудил на небе восточный ветер и навел южный силою Своею

и, как пыль, одождил на них мясо и, как песок морской, птиц пернатых:

поверг их среди стана их, около жилищ их, –

и они ели и пресытились; и желаемое ими дал им.

Но еще не прошла прихоть их, еще пища была в устах их,

гнев Божий пришел на них, убил тучных их и юношей Израилевых низложил.

При всем этом они продолжали грешить и не верили чудесам Его.

И погубил дни их в суете и лета их в смятении.

Когда Он убивал их, они искали Его и обращались, и с раннего утра прибегали к Богу,

и вспоминали, что Бог – их прибежище, и Бог Всевышний – Избавитель их,

и льстили Ему устами своими и языком своим лгали пред Ним;

сердце же их было неправо пред Ним, и они не были верны завету Его.

Но Он, Милостивый, прощал грех и не истреблял их, многократно отвращал гнев Свой и не возбуждал всей ярости Своей:

Он помнил, что они плоть, дыхание, которое уходит и не возвращается.

Сколько раз они раздражали Его в пустыне и прогневляли Его в стране необитаемой!

и снова искушали Бога и оскорбляли Святаго Израилева,

не помнили руки́ Его, дня, когда Он избавил их от угнетения,

когда сотворил в Египте знамения Свои и чудеса Свои на поле Цоан;

и превратил реки их и потоки их в кровь, чтобы они не могли пить;

послал на них насекомых, чтобы жалили их, и жаб, чтобы губили их;

земные произрастения их отдал гусенице и труд их – саранче;

виноград их побил градом и сикоморы их – льдом;

скот их предал граду и стада их – молниям;

послал на них пламень гнева Своего, и негодование, и ярость и бедствие, посольство злых ангелов;

уравнял стезю гневу Своему, не охранял души их от смерти, и скот их предал моровой язве;

поразил всякого первенца в Египте, начатки сил в шатрах Хамовых;

и повел народ Свой, как овец, и вел их, как стадо, пустынею;

вел их безопасно, и они не страшились, а врагов их покрыло море;

и привел их в область святую Свою, на гору сию, которую стяжала десница Его;

прогнал от лица их народы и землю их разделил в наследие им, и колена Израилевы поселил в шатрах их.

Но они еще искушали и огорчали Бога Всевышнего, и уставов Его не сохраняли;

отступали и изменяли, как отцы их, обращались назад, как неверный лук;

огорчали Его высотами своими и истуканами своими возбуждали ревность Его.

Услышал Бог и воспламенился гневом и сильно вознегодовал на Израиля;

отринул жилище в Силоме, скинию, в которой обитал Он между человеками;

и отдал в плен крепость Свою и славу Свою в руки врага,

и предал мечу народ Свой и прогневался на наследие Свое.

Юношей его поедал огонь, и девицам его не пели брачных песен;

священники его падали от меча, и вдовы его не плакали.

Но, как бы от сна, воспрянул Господь, как бы исполин, побежденный вином,

и поразил врагов его в тыл, вечному сраму предал их;

и отверг шатер Иосифов и колена Ефремова не избрал,

а избрал колено Иудино, гору Сион, которую возлюбил.

И устроил, как небо, святилище Свое и, как землю, утвердил его навек,

и избрал Давида, раба Своего, и взял его от дворов овчих

и от доящих привел его пасти народ Свой, Иакова, и наследие Свое, Израиля.

И он пас их в чистоте сердца своего и руками мудрыми водил их.

Сербский

Языки

^78:1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.

^78:2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.

^78:3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

^78:4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.

^78:5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;

^78:6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.

^78:7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;

^78:8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.

^78:9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.

^78:10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.

^78:11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,

^78:12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;

^78:13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

^78:14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;

^78:15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

^78:16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.

^78:17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.

^78:18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

^78:19 И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"

^78:20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?

^78:21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.

^78:22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.

^78:23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,

^78:24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.

^78:25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.

^78:26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

^78:27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;

^78:28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.

^78:29 И наједоше се и даде им шта су желели.

^78:30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,

^78:31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

^78:32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.

^78:33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

^78:34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;

^78:35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.

^78:36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.

^78:37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.

^78:38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.

^78:39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

^78:40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!

^78:41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.

^78:42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,

^78:43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

^78:44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

^78:45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

^78:46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

^78:47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

^78:48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

^78:49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.

^78:50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.

^78:51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.

^78:52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

^78:53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

^78:54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.

^78:55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.

^78:56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.

^78:57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

^78:58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.

^78:59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.

^78:60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.

^78:61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.

^78:62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.

^78:63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;

^78:64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

^78:65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

^78:66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.

^78:67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.

^78:68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.

^78:69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.

^78:70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,

^78:71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.

^78:72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.