Быт. Исх. Лев. Чис. Втор. Нав. Суд. Руф. 1Цар. 2Цар. 3Цар. 4Цар. 1Пар. 2Пар. 1Ездр. Неем. 2Ездр. Тов. Иудиф. Эсф. 1Мак. 2Мак. 3Мак. 3Ездр. Иов. Пс. Притч. Еккл. Песн. Прем. Сир. Ис. Иер. Плч. Посл.Иер. Вар. Иез. Дан. Ос. Иоил. Ам. Авд. Ион. Мих. Наум. Авв. Соф. Агг. Зах. Мал. Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.

Псалтирь

 
  • Псало́мъ Аса́фу.
  • Бо́же, прiидо́ша язы́цы въ достоя́нiе твое́, оскверни́ша хра́мъ святы́й тво́й,
  • положи́ша Иерусали́мъ я́ко ово́щное храни́лище: положи́ша тру́пiя ра́бъ тво­и́хъ бра́шно пти́цамъ небе́снымъ, пло́ти преподо́бныхъ тво­и́хъ звѣре́мъ земны́мъ:
  • пролiя́ша кро́вь и́хъ я́ко во́ду о́крестъ Иерусали́ма, и не бѣ́ погреба́яй.
  • Бы́хомъ поноше́нiе сосѣ́домъ на́шымъ, подражне́нiе и поруга́нiе су́щымъ о́крестъ на́съ.
  • Доко́лѣ, Го́споди, прогнѣ́ваешися до конца́? разжже́т­ся я́ко о́гнь рве́нiе твое́?
  • Пролі́й гнѣ́въ тво́й на язы́ки незна́ющыя тебе́, и на ца́р­ст­вiя, я́же и́мене тво­его́ не при­­зва́ша:
  • я́ко поядо́ша Иа́кова, и мѣ́сто его́ опустоши́ша.
  • Не помяни́ на́шихъ беззако́нiй пе́рвыхъ: ско́ро да предваря́тъ ны́ щедро́ты твоя́, Го́споди, я́ко обнища́хомъ зѣло́.
  • Помози́ на́мъ, Бо́же, спаси́телю на́шъ, сла́вы ра́ди и́мене тво­его́: Го́споди, изба́ви ны́ и очи́сти грѣхи́ на́шя и́мене ра́ди тво­его́.
  • Да не когда́ реку́тъ язы́цы: гдѣ́ е́сть Бо́гъ и́хъ? и да увѣ́ст­ся во язы́цѣхъ предъ очи́ма на́шима от­мще́нiе кро́ве ра́бъ тво­и́хъ пролиты́я.
  • Да вни́детъ предъ тя́ воз­дыха́нiе окова́н­ныхъ: по вели́чiю мы́шцы тво­ея́ снабди́ сы́ны умерщвле́н­ныхъ.
  • Возда́ждь сосѣ́домъ на́шымъ седмери́цею въ нѣ́дро и́хъ поноше́нiе и́хъ, и́мже поноси́ша тя́, Го́споди.
  • Мы́ же лю́дiе тво­и́ и о́вцы па́жити тво­ея́ исповѣ́мыся тебѣ́, Бо́же, во вѣ́къ, въ ро́дъ и ро́дъ воз­вѣсти́мъ хвалу́ твою́.
  • Боже! язычники пришли в наследие Твое, осквернили святый храм Твой, Иерусалим превратили в развалины;
  • трупы рабов Твоих отдали на съедение птицам небесным, тела святых Твоих – зверям земным;
  • пролили кровь их, как воду, вокруг Иерусалима, и некому было похоронить их.
  • Мы сделались посмешищем у соседей наших, поруганием и посрамлением у окружающих нас.
  • Доколе, Господи, будешь гневаться непрестанно, будет пылать ревность Твоя, как огонь?
  • Пролей гнев Твой на народы, которые не знают Тебя, и на царства, которые имени Твоего не призывают,
  • ибо они пожрали Иакова и жилище его опустошили.
  • Не помяни нам грехов наших предков; скоро да предварят нас щедроты Твои, ибо мы весьма истощены.
  • Помоги нам, Боже, Спаситель наш, ради славы имени Твоего; избавь нас и прости нам грехи наши ради имени Твоего.
  • Для чего язычникам говорить: «где Бог их?» Да сделается известным между язычниками пред глазами нашими отмщение за пролитую кровь рабов Твоих.
  • Да придет пред лице Твое стенание узника; могуществом мышцы Твоей сохрани обреченных на смерть.
  • Семикратно возврати соседям нашим в недро их поношение, которым они Тебя, Господи, поносили.
  • А мы, народ Твой и Твоей пажити овцы, вечно будем славить Тебя и в род и род возвещать хвалу Тебе.
  • Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
  • Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
  • Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
  • Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
  • Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
  • Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
  • Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
  • И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
  • Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
  • Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
  • Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
  • Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
  • Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
  • И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
  • Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
  • Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
  • Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
  • И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
  • И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
  • Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
  • Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
  • Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
  • Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
  • И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
  • Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
  • Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
  • И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
  • Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
  • И наједоше се и даде им шта су желели.
  • Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
  • Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
  • Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
  • И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
  • Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
  • И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
  • Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
  • А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
  • Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
  • Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
  • Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
  • Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
  • Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
  • У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
  • И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
  • Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
  • Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
  • Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
  • Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
  • Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
  • Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
  • Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
  • И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
  • Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
  • И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
  • Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
  • Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
  • Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
  • Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
  • Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
  • Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
  • И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
  • И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
  • Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
  • Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
  • Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
  • И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
  • И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
  • Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
  • И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
  • И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
  • И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
  • И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.