Скрыть
79:1
79:5
79:8
79:10
79:11
79:15
79:16
79:17
79:18
79:19
79:20
Церковнославянский (рус)
Въ коне́цъ, о измѣ́ншихся, свидѣ́нiе Аса́фу, псало́мъ 79.
Пасы́й Изра́иля вонми́: наставля́яй я́ко овча́ Ио́сифа, сѣдя́й на херуви́мѣхъ, яви́ся:
предъ Ефре́момъ и Венiами́номъ и Манассі́емъ воз­дви́гни си́лу Твою́, и прiиди́ во е́же спасти́ на́съ.
Бо́же, обрати́ ны, и просвѣти́ лице́ Твое́, и спасе́мся.
Го́споди Бо́же си́лъ, доко́лѣ гнѣ́ваешися на моли́тву ра́бъ Тво­и́хъ?
Напита́еши на́съ хлѣ́бомъ сле́знымъ, и напо­и́ши на́съ слеза́ми въ мѣ́ру.
Положи́лъ еси́ на́съ въ прерѣка́нiе сосѣ́домъ на́шымъ, и врази́ на́ши подражни́ша ны́.
Го́споди Бо́же си́лъ, обрати́ ны, и просвѣти́ лице́ Твое́, и спасе́мся.
Виногра́дъ изъ Еги́пта прене́слъ еси́: изгна́лъ еси́ язы́ки, и насади́лъ еси́ и́:
путесотвори́лъ еси́ предъ ни́мъ, и насади́лъ еси́ коре́нiя его́, и испо́лни зе́млю.
Покры́ го́ры сѣ́нь его́, и вѣ́твiя его́ ке́дры Бо́жiя:
простре́ ро́зги его́ {своя́} до мо́ря, и да́же до рѣ́къ от­ра́сли его́ {своя́}.
Вску́ю низложи́лъ еси́ опло́тъ его́, и объима́ютъ и́ вси́ мимоходя́щiи путе́мъ?
Озоба́ и́ ве́прь от­ дубра́вы, и уедине́н­ный ди́вiй пояде́ и́.
Бо́же си́лъ, обрати́ся у́бо, и при́зри съ небесе́ и ви́ждь, и посѣти́ виногра́дъ се́й:
и соверши́ и́, его́же насади́ десни́ца Твоя́, и на сы́на человѣ́ческаго, его́же укрепи́лъ еси́ Себѣ́.
Пожже́нъ огне́мъ и раско́панъ: от­ запреще́нiя лица́ Тво­его́ поги́бнутъ.
Да бу́детъ рука́ Твоя́ на му́жа десни́цы Тво­ея́ и на сы́на человѣ́ческаго, его́же укрѣпи́лъ еси́ Себѣ́,
и не от­сту́пимъ от­ Тебе́: оживи́ши ны́, и и́мя Твое́ при­­зове́мъ.
Го́споди Бо́же си́лъ, обрати́ ны, и просвѣти́ лице́ Твое́, и спасе́мся.
Синодальный
2 Молитва за царство Израильское о благоволении Божием над ним. 7 Евреи подвергаются унижениям со стороны соседних народов, 13 которые свободно опустошают их страну. 15 Спаси, Боже, народ Свой от угрожающих опасностей.
Начальнику хора. На музыкальном орудии Шошанним-Эдуф. Псалом Асафа
Пастырь Израиля! внемли; водящий, как овец, Иосифа, восседающий на Херувимах, яви Себя.
Пред Ефремом и Вениамином и Манассиею воздвигни силу Твою, и приди спасти нас.
Боже! восстанови нас; да воссияет лице Твое, и спасемся!
Господи, Боже сил! доколе будешь гневен к молитвам народа Твоего?
Ты напитал их хлебом слезным, и напоил их слезами в большой мере,
положил нас в пререкание соседям нашим, и враги наши издеваются над нами.
Боже сил! восстанови нас; да воссияет лице Твое, и спасемся!
Из Египта перенес Ты виноградную лозу, выгнал народы и посадил ее;
очистил для нее место, и утвердил корни ее, и она наполнила землю.
Горы покрылись тенью ее, и ветви ее как кедры Божии;
она пустила ветви свои до моря и отрасли свои до реки.
Для чего разрушил Ты ограды ее, так что обрывают ее все, проходящие по пути?
Лесной вепрь подрывает ее, и полевой зверь объедает ее.
Боже сил! обратись же, призри с неба, и воззри, и посети виноград сей;
охрани то, что насадила десница Твоя, и отрасли, которые Ты укрепил Себе.
Он пожжен огнем, обсечен; от прещения лица Твоего погибнут.
Да будет рука Твоя над мужем десницы Твоей, над сыном человеческим, которого Ты укрепил Себе,
и мы не отступим от Тебя; оживи нас, и мы будем призывать имя Твое.
Господи, Боже сил! восстанови нас; да воссияет лице Твое, и спасемся!
Французский (LSG)
80:1 Au chef des chantres. Sur les lis lyriques. D'Asaph. Psaume.
Prête l'oreille, berger d'Israël, Toi qui conduis Joseph comme un troupeau! Parais dans ta splendeur, Toi qui es assis sur les chérubins!
80:2 Devant Éphraïm, Benjamin et Manassé, réveille ta force, Et viens à notre secours!
80:3 O Dieu, relève-nous! Fais briller ta face, et nous serons sauvés!
80:4 Éternel, Dieu des armées! Jusques à quand t'irriteras-tu contre la prière de ton peuple?
80:5 Tu les nourris d'un pain de larmes. Tu les abreuves de larmes à pleine mesure.
80:6 Tu fais de nous un objet de discorde pour nos voisins, Et nos ennemis se raillent de nous.
80:7 Dieu des armées, relève-nous! Fais briller ta face, et nous serons sauvés!
80:8 Tu avais arraché de l'Égypte une vigne; Tu as chassé des nations, et tu l'as plantée.
80:9 Tu as fait place devant elle: Elle a jeté des racines et rempli la terre;
80:10 Les montagnes étaient couvertes de son ombre, Et ses rameaux étaient comme des cèdres de Dieu;
80:11 Elle étendait ses branches jusqu'à la mer, Et ses rejetons jusqu'au fleuve.
80:12 Pourquoi as-tu rompu ses clôtures, En sorte que tous les passants la dépouillent?
80:13 Le sanglier de la forêt la ronge, Et les bêtes des champs en font leur pâture.
80:14 Dieu des armées, reviens donc! Regarde du haut des cieux, et vois! considère cette vigne!
80:15 Protège ce que ta droite a planté, Et le fils que tu t'es choisi!...
80:16 Elle est brûlée par le feu, elle est coupée! Ils périssent devant ta face menaçante.
80:17 Que ta main soit sur l'homme de ta droite, Sur le fils de l'homme que tu t'es choisi!
80:18 Et nous ne nous éloignerons plus de toi. Fais-nous revivre, et nous invoquerons ton nom.
80:19 Éternel, Dieu des armées, relève-nous! Fais briller ta face, et nous serons sauvés!
Въ коне́цъ, ѡ҆ и҆змѣ́ньшихсѧ, свидѣ́нїе а҆са́фꙋ, ѱало́мъ,
Пасы́й і҆и҃лѧ, вонмѝ: наставлѧ́ѧй ꙗ҆́кѡ ѻ҆вча̀ і҆ѡ́сифа, сѣдѧ́й на херꙋві́мѣхъ, ꙗ҆ви́сѧ:
пред̾ є҆фре́момъ и҆ венїамі́номъ и҆ манассі́емъ воздви́гни си́лꙋ твою̀, и҆ прїидѝ во є҆́же спⷭ҇тѝ на́съ.
Бж҃е, ѡ҆брати́ ны, и҆ просвѣтѝ лицѐ твоѐ, и҆ спасе́мсѧ.
Гдⷭ҇и бж҃е си́лъ, доко́лѣ гнѣ́ваешисѧ на моли́твꙋ ра̑бъ твои́хъ;
Напита́еши на́съ хлѣ́бомъ сле́знымъ, и҆ напои́ши на́съ слеза́ми въ мѣ́рꙋ.
Положи́лъ є҆сѝ на́съ въ прерѣка́нїе сосѣ́дѡмъ на́шымъ, и҆ вразѝ на́ши подражни́ша ны̀.
Гдⷭ҇и бж҃е си́лъ, ѡ҆брати́ ны, и҆ просвѣтѝ лицѐ твоѐ, и҆ спасе́мсѧ.
Вїногра́дъ и҆з̾ є҆гѵ́пта прене́слъ є҆сѝ: и҆згна́лъ є҆сѝ ꙗ҆зы́ки, и҆ насади́лъ є҆сѝ и҆̀:
пꙋтесотвори́лъ є҆сѝ пред̾ ни́мъ, и҆ насади́лъ є҆сѝ корє́нїѧ є҆гѡ̀, и҆ и҆спо́лни зе́млю.
Покры̀ го́ры сѣ́нь є҆гѡ̀, и҆ вѣ̑твїѧ є҆гѡ̀ ке́дры бж҃їѧ:
прострѐ рѡ́зги є҆гѡ̀ {своѧ̑} до мо́рѧ, и҆ да́же до рѣ́къ ѿра̑сли є҆гѡ̀ {своѧ̑}.
Вскꙋ́ю низложи́лъ є҆сѝ ѡ҆пло́тъ є҆гѡ̀, и҆ ѡ҆б̾има́ютъ и҆̀ всѝ мимоходѧ́щїи пꙋте́мъ;
Ѡ҆зоба̀ и҆̀ ве́прь ѿ дꙋбра́вы, и҆ ᲂу҆едине́нный ди́вїй поѧдѐ и҆̀.
Бж҃е си́лъ, ѡ҆брати́сѧ ᲂу҆̀бо, и҆ при́зри съ нб҃сѐ и҆ ви́ждь, и҆ посѣтѝ вїногра́дъ се́й:
и҆ совершѝ и҆̀, є҆го́же насадѝ десни́ца твоѧ̀, и҆ на сы́на человѣ́ческаго, є҆го́же ᲂу҆крѣпи́лъ є҆сѝ себѣ̀.
Пожже́нъ ѻ҆гне́мъ и҆ раско́панъ: ѿ запреще́нїѧ лица̀ твоегѡ̀ поги́бнꙋтъ.
Да бꙋ́детъ рꙋка̀ твоѧ̀ на мꙋ́жа десни́цы твоеѧ̀ и҆ на сы́на человѣ́ческаго, є҆го́же ᲂу҆крѣпи́лъ є҆сѝ себѣ̀,
и҆ не ѿстꙋ́пимъ ѿ тебє̀: ѡ҆живи́ши ны̀, и҆ и҆́мѧ твоѐ призове́мъ.
Гдⷭ҇и бж҃е си́лъ, ѡ҆брати́ ны, и҆ просвѣтѝ лицѐ твоѐ, и҆ спасе́мсѧ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible