Скрыть
7:1
7:2
7:3
7:6
7:7
7:8
7:11
7:12
7:14
7:18
Церковнославянский (рус)
Псало́мъ Дави́ду, его́же воспѣ́тъ Го́сподеви о словесѣ́хъ Хусі́евыхъ, сы́на Иемені́ина.
Го́споди Бо́же мо́й, на Тя́ упова́хъ, спаси́ мя от­ всѣ́хъ гоня́щихъ мя́ и изба́ви мя́:
да не когда́ похи́титъ я́ко ле́въ ду́шу мою́, не су́щу избавля́ющу, ниже́ спаса́ющу.
Го́споди Бо́же мо́й, а́ще сотвори́хъ сiе́, а́ще е́сть непра́вда въ руку́ мое́ю,
а́ще воз­да́хъ воз­даю́щымъ ми́ зла́, да от­паду́ у́бо от­ вра́гъ мо­и́хъ то́щъ:
да пожене́тъ у́бо вра́гъ ду́шу мою́, и да пости́гнетъ, и попере́тъ въ зе́млю живо́тъ мо́й, и сла́ву мою́ въ пе́рсть всели́тъ.
Воскре́сни́, Го́споди, гнѣ́вомъ Тво­и́мъ, воз­неси́ся въ конца́хъ вра́гъ Тво­и́хъ, и воста́ни, Го́споди Бо́же мо́й, повелѣ́нiемъ, и́мже заповѣ́далъ еси́,
и со́нмъ люді́й обы́детъ Тя́: и о то́мъ на высоту́ обрати́ся.
Госпо́дь су́дитъ лю́демъ: суди́ ми, Го́споди, по пра́вдѣ мо­е́й и по незло́бѣ мо­е́й на мя́.
Да сконча́ет­ся зло́ба грѣ́шныхъ, и испра́виши пра́веднаго, испыта́яй сердца́ и утро́бы, Бо́же, пра́ведно.
По́мощь моя́ от­ Бо́га, спаса́ющаго пра́выя се́рдцемъ.
Бо́гъ суди́тель пра́веденъ, и крѣ́покъ, и долготерпѣли́въ, и не гнѣ́въ наводя́й на вся́къ де́нь.
А́ще не обратите́ся, ору́жiе Свое́ очи́ститъ, лу́къ Сво́й напряже́, и угото́ва и́,
и въ не́мъ угото́ва сосу́ды сме́ртныя, стрѣ́лы Своя́ сгара́емымъ содѣ́ла.
Се́, болѣ́ непра́вдою, зача́тъ болѣ́знь и роди́ беззако́нiе:
ро́въ изры́ и ископа́ и́, и паде́тъ въ я́му, ю́же содѣ́ла.
Обрати́т­ся болѣ́знь его́ на главу́ его́, и на ве́рхъ его́ непра́вда его́ сни́детъ.
Исповѣ́мся Го́сподеви по пра́вдѣ Его́ и пою́ и́мени Го́спода Вы́шняго.
Рус. (Аверинцев)
В данном переводе выбранная книга отсутствует
Латинский (Nova Vulgata)
Lamentatio David, quam cantavit Domino propter Chus Beniaminitam.
Domine Deus meus, in te speravi; salvum me fac ex omnibus persequentibus me et libera me,
ne quando rapiat ut leo animam meam discerpens, dum non est qui salvum faciat.
Domine Deus meus, si feci istud, si est iniquitas in manibus meis,
si reddidi retribuenti mihi mala et exspoliavi inimicum meum dimittens inanem,
persequatur inimicus animam meam et comprehendat et conculcet in terra vitam meam et gloriam meam in pulverem deducat.
Exsurge, Domine, in ira tua et exaltare contra indignationem inimicorum meorum et exsurge, Deus meus, in iudicio, quod mandasti.
Et synagoga populorum circumdabit te, et super hanc in altum regredere:
Dominus iudicat populos. Iudica me, Domine, secundum iustitiam meam et secundum innocentiam meam, quae est in me.
Consumatur nequitia peccatorum; et iustum confirma: scrutans corda et renes Deus iustus.
Adiutorium meum apud Deum, qui salvos facit rectos corde.
Deus iudex iustus, fortis, irascens per singulos dies.
Nonne iterum gladium suum exacuit, arcum suum tetendit et paravit illum?
Et paravit sibi vasa mortis, sagittas suas ardentes effecit.
Ecce parturiit iniustitiam, concepit dolorem et peperit iniquitatem;
lacum aperuit et effodit eum et incidit in foveam, quam fecit.
Convertetur dolor eius in caput eius, et in verticem ipsius iniquitas eius descendet.
Confitebor Domino secundum iustitiam eius et psallam nomini Domini Altissimi.
Суруди ҷонсӯзе ки Довуд ба Парвардигор оид ба суханони Куши Бинёминӣ хондааст.
Парвардигоро, Худои ман! Ба Ту паноҳ мебарам; маро аз ҳамаи таъқибкунандагонам наҷот деҳ ва халос кун.
Мабодо вай, монанди шер, ҷонамро бидаронад, дар сурате ки халоскунандае набошад.
Парвардигоро, Худои ман! Агар ин корро кардаам, агар аз дастам ноинсофие ба амал омадааст,
Агар ба дӯстам бадӣ кардаам ва бадхоҳамро дастхолӣ рондаам, –
Бигзор душман ҷонамро таъқиб намояд, ва маро дастгир кунад, ва ҳаётамро ба замин яксон кунад, ва ҷалоламро ба хок занад. Село.
Эй Парвардигор, дар ғазаби Худ бархез: бар зидди бадхашмии бадхоҳонам бархез, барои ман ба доварие ки фармудаӣ, бедор шав.
Анбӯҳи қабилаҳо дар гирди Ту ҷамъ хоҳанд омад; бар онҳо ба афроз баргард.
Парвардигор қавмҳоро доварӣ хоҳад кард. Маро, эй Парвардигор, аз рӯи росткориам ва аз рӯи беайбиам доварӣ намо.
Бигзор бадии бадкорон хотима ёбад, ва росткорро қувват деҳ устувор намо; зеро ки Ту, эй Худои росткор, санҷандаи имтиҳонкунандаи дилҳо ва ботинҳо ҳастӣ.
Сипари ман дар Худост, ки Ӯ наҷотдиҳандаи ростдилон аст.
Худо Довари росткор аст, ва Худо ҳар рӯз ғазабнок аст.
Кас агар бозгашт накунад, Ӯ шамшери Худро тез мекунад, камони Худро кашида, ба нишон мегирад;
Барои вай олоти маргро тайёр мекунад, тирҳои Худро сӯзон мегардонад.
Инак вай ба бадӣ обистан гашта, ба зулм ҳомила шуд, ва дурӯғро зоид.
Чуқурие канд, ва онро чуқур кард, ва ба чоҳе ки канд, худаш фурӯ ғалтид.
Зулми вай бар сараш хоҳад баргашт, ва ситами вай бар фарқаш хоҳад афтод.
Парвардигорро аз рӯи росткории Ӯ сипос мегӯям, ва номи Парвардигори Болотаринро аз ҳама болоро месароям.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible