Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
Псалом 89
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
- 7
- 8
- 9
- 10
- 11
- 12
- 13
- 14
- 15
- 16
- 17
- 18
- 19
- 20
- 21
- 22
- 23
- 24
- 25
- 26
- 27
- 28
- 29
- 30
- 31
- 32
- 33
- 34
- 35
- 36
- 37
- 38
- 39
- 40
- 41
- 42
- 43
- 44
- 45
- 46
- 47
- 48
- 49
- 50
- 51
- 52
- 53
- 54
- 55
- 56
- 57
- 58
- 59
- 60
- 61
- 62
- 63
- 64
- 65
- 66
- 67
- 68
- 69
- 70
- 71
- 72
- 73
- 74
- 75
- 76
- 77
- 78
- 79
- 80
- 81
- 82
- 83
- 84
- 85
- 86
- 87
- 88
- 89
- 90
- 91
- 92
- 93
- 94
- 95
- 96
- 97
- 98
- 99
- 100
- 101
- 102
- 103
- 104
- 105
- 106
- 107
- 108
- 109
- 110
- 111
- 112
- 113
- 114
- 115
- 116
- 117
- 118
- 119
- 120
- 121
- 122
- 123
- 124
- 125
- 126
- 127
- 128
- 129
- 130
- 131
- 132
- 133
- 134
- 135
- 136
- 137
- 138
- 139
- 140
- 141
- 142
- 143
- 144
- 145
- 146
- 147
- 148
- 149
- 150
- 151
89:1
89:2
89:4
89:8
89:9
89:13
89:15
89:16
Моли́тва Моисе́а человѣ́ка Бо́жiя.
Го́споди, прибѣ́жище бы́лъ еси́ на́мъ въ ро́дъ и ро́дъ.
Пре́жде да́же гора́мъ не бы́ти и созда́тися земли́ и вселе́ннѣй, и от вѣ́ка и до вѣ́ка Ты́ еси́.
Не отврати́ человѣ́ка во смире́нiе, и ре́клъ еси́: обрати́теся, сы́нове человѣ́честiи.
Я́ко ты́сяща лѣ́тъ предъ очи́ма Твои́ма, Го́споди, я́ко де́нь вчера́шнiй, и́же ми́мо и́де, и стра́жа нощна́я.
Уничиже́нiя и́хъ лѣ́та бу́дутъ: *у́тро я́ко трава́ ми́мо и́детъ, у́тро процвѣте́тъ и пре́йдетъ: на ве́черъ отпаде́тъ, ожестѣ́етъ и и́зсхнетъ:
я́ко изчезо́хомъ гнѣ́вомъ Твои́мъ, и я́ростiю Твое́ю смути́хомся.
Положи́лъ еси́ беззако́нiя на́ша предъ Тобо́ю, вѣ́къ на́шъ въ просвѣще́нiе лица́ Твоего́.
Я́ко вси́ дні́е на́ши оскудѣ́ша, и гнѣ́вомъ Твои́мъ изчезо́хомъ: 10лѣ́та на́ша я́ко паучи́на поуча́хуся:–
–дні́е лѣ́тъ на́шихъ въ ни́хже се́дмьдесятъ лѣ́тъ, а́ще же въ си́лахъ, о́смьдесятъ лѣ́тъ, и мно́жае и́хъ тру́дъ и болѣ́знь: я́ко прiи́де кро́тость на ны́, и нака́жемся.
Кто́ вѣ́сть держа́ву гнѣ́ва Твоего́, и от стра́ха Твоего́ я́рость Твою́ изчести́?
Десни́цу Твою́ та́ко скажи́ ми, и окова́нныя {и нака́занныя} се́рдцемъ въ му́дрости.
Обрати́ся, Го́споди, доко́лѣ? И умоле́нъ бу́ди на рабы́ Твоя́.
Испо́лнихомся зау́тра ми́лости Твоея́, Го́споди, и возра́довахомся и возвесели́хомся:
во вся́ дни́ на́шя возвесели́хомся, за дни́, въ ня́же смири́лъ ны́ еси́, лѣ́та, въ ня́же ви́дѣхомъ зла́я.
И при́зри на рабы́ Твоя́ и на дѣла́ Твоя́, и наста́ви сы́ны и́хъ.
И бу́ди свѣ́тлость Го́спода Бо́га на́шего на на́съ, и дѣла́ ру́къ на́шихъ испра́ви на на́съ, и дѣ́ло ру́къ на́шихъ испра́ви.
Молитва Моисея, человека Божия.
Господи, Ты прибежище наше из рода в род!
Прежде чем встали горы и была создана земля и вселенная, от века и до века Ты есть!
Не подвергни человека унижению, ибо Ты сказал: «Возвратитесь в землю, сыны человеческие!»
Ибо тысяча лет пред очами Твоими, Господи, как день вчерашний, уже минувший, и как время стражи ночной.
Ничтожны годы людские; быстро увянет жизнь, подобно траве: утром она расцветет и скоро поникнет, к вечеру осыплется цвет ее, пожелтеет она и засохнет.
Ибо изнемогли мы от гнева Твоего и от ярости Твоей пришли в смятенье.
Взираешь Ты на беззакония наши, озаряешь нашу жизнь сиянием лица Твоего.
Ибо дни наши убывают, и мы от гнева Твоего изнемогаем.
Годы жизни нашей развеиваются, точно паутина; мера лет наших – семьдесят лет, если же в силах мы, – восемьдесят лет, к тому же скорбь и болезни; этим обретаем мы смирение и назидаемся.
Кто познает силу гнева Твоего, и в страхе пред Тобой кто постигнет ярость Твою?
Посему яви мне спасающую десницу Твою и людей, укрепивших сердце мудростью!
Обрати взор Твой к нам, Господи! Доколе гневаться будешь? Умилосердись над рабами Твоими!
Да исполнимся поутру милости Твоей, Господи, и возрадуемся и возвеселимся;
Во все дни наши возвеселимся мы за дни, когда смирял Ты нас, за годы, когда испытали мы зло.
Воззри на рабов Твоих, на творения Твои, и наставь сыновей их!
И да осияет нас свет Господа Бога нашего. Деяния рук наших исправь, исправь дела рук наших!
90:1 Молитва Мойсея, чоловіка Божого.
Господи, пристановищем нашим Ти був з роду в рід!
Господи, пристановищем нашим Ти був з роду в рід!
90:2 Перше ніж гори народжені, і поки Ти витворив землю та світ, то від віку й до віку Ти Бог!
90:3 Ти людину вертаєш до пороху, і кажеш: Вернітеся, людські сини!
90:4 Бо в очах Твоїх тисяча літ, немов день той вчорашній, який проминув, й як сторожа нічна…
90:5 Пустив Ти на них течію, вони стали, як сон, вони, як трава, що минає:
90:6 уранці вона розцвітає й росте, а на вечір зів́яне та сохне!
90:7 Бо від гніву Твого ми гинемо, і пересердям Твоїм перестрашені,
90:8 Ти наші провини поклав перед Себе, гріхи ж нашої молодости на світло Свого лиця!
90:9 Бо всі наші дні промайнули у гніві Твоїм, скінчили літа ми свої, як зідхання…
90:10 Дні літ наших у них сімдесят літ, а при силах вісімдесят літ, і гордощі їхні страждання й марнота, бо все швидко минає, і ми відлітаємо…
90:11 Хто відає силу гніву Твого?
А Твоє пересердя як страх перед Тобою!
А Твоє пересердя як страх перед Тобою!
90:12 Навчи нас лічити отак наші дні, щоб ми набули серце мудре!
90:13 Привернися ж, о Господи, доки терпітимемо?
і пожалій Своїх рабів!
і пожалій Своїх рабів!
90:14 Насити нас уранці Своїм милосердям, і ми будемо співати й радіти по всі наші дні!
90:15 Порадуй же нас за ті дні, коли Ти впокоряв нас, за ті роки, що в них ми зазнали лихого!
90:16 Нехай виявиться Твоє діло рабам Твоїм, а величність Твоя їхнім синам,
90:17 і хай буде над нами благовоління Господа, Бога нашого, і діло рук наших утверди нам, і діло рук наших утверди його!
Немецкий (GNB)
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Рус. (Бируковы)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
90:1Ein Gebet von Mose, dem Mann Gottes.
Herr, seit Menschengedenken
warst du unser Schutz.
90:2Du, Gott, warst schon,
bevor die Berge geboren wurden
und die Erde unter Wehen entstand,
und du bleibst in alle Ewigkeit.
bevor die Berge geboren wurden
und die Erde unter Wehen entstand,
und du bleibst in alle Ewigkeit.
90:3Du sagst zum Menschen:
»Werde wieder Staub!«
So bringst du ihn dorthin zurück,
woher er gekommen ist.
»Werde wieder Staub!«
So bringst du ihn dorthin zurück,
woher er gekommen ist.
90:4Für dich sind tausend Jahre wie ein Tag,
so wie gestern – im Nu vergangen,
so kurz wie ein paar Nachtstunden.
so wie gestern – im Nu vergangen,
so kurz wie ein paar Nachtstunden.
90:5Du scheuchst die Menschen fort,
sie verschwinden wie ein Traum.
Sie sind vergänglich wie das Gras:
sie verschwinden wie ein Traum.
Sie sind vergänglich wie das Gras:
90:6Morgens noch grünt und blüht es,
am Abend schon ist es verwelkt.
am Abend schon ist es verwelkt.
90:7Weil du zornig bist
und dich gegen uns stellst,
sind wir verloren und müssen vergehen.
und dich gegen uns stellst,
sind wir verloren und müssen vergehen.
90:8Denn du siehst die geheimsten Fehler;
alle unsere Vergehen deckst du auf.
alle unsere Vergehen deckst du auf.
90:9Dein Zorn liegt schwer auf unserem Leben,
darum ist es so flüchtig wie ein Seufzer.
darum ist es so flüchtig wie ein Seufzer.
90:10Siebzig Jahre sind uns zugemessen,
wenn es hoch kommt, achtzig –
doch selbst die besten davon
sind Mühe und Last!
Wie schnell ist alles vorbei
und wir sind nicht mehr!
wenn es hoch kommt, achtzig –
doch selbst die besten davon
sind Mühe und Last!
Wie schnell ist alles vorbei
und wir sind nicht mehr!
90:11Doch wer begreift schon,
wie furchtbar dein Zorn ist,
und wer nimmt ihn sich zu Herzen?
wie furchtbar dein Zorn ist,
und wer nimmt ihn sich zu Herzen?
90:12Lass uns erkennen,
wie kurz unser Leben ist,
damit wir zur Einsicht kommen!
wie kurz unser Leben ist,
damit wir zur Einsicht kommen!
90:13HERR, wie lange zürnst du uns noch?
Hab doch Erbarmen mit uns
und wende dich uns wieder zu!
Hab doch Erbarmen mit uns
und wende dich uns wieder zu!
90:14Lass uns jeden Morgen spüren,
dass du zu uns hältst,
dann sind unsere Tage erfüllt
von Jubel und Dank.
dass du zu uns hältst,
dann sind unsere Tage erfüllt
von Jubel und Dank.
90:15Viele Jahre hast du Unglück über uns gebracht;
gib uns nun ebenso viele Freudenjahre!
gib uns nun ebenso viele Freudenjahre!
90:16Lass uns noch erleben, dass du eingreifst,
zeig unseren Kindern deine große Macht!
zeig unseren Kindern deine große Macht!
90:17Herr, unser Gott, sei freundlich zu uns!
Lass unsere Arbeit nicht vergeblich sein!
Ja, Herr, lass gelingen, was wir tun!
Lass unsere Arbeit nicht vergeblich sein!
Ja, Herr, lass gelingen, was wir tun!