Скрыть
Псалом 91 
91:1
91:4
91:5
91:10
91:12
91:14
91:16
Псалом 92 
92:0
92:2
92:3
Псалом 93 
93:0
93:2
93:3
93:8
93:10
93:13
93:15
93:16
93:17
93:18
93:19
93:20
93:22
93:23
93:24
Псалом 94 
94:0
94:2
94:5
94:8
Псалом 95 
95:0
95:2
95:3
95:8
95:9
95:12
Псалом 96 
96:0
96:3
96:5
96:8
Псалом 97 
97:0
97:6
97:7
Псалом 98 
98:0
98:2
98:8
Псалом 99 
99:0
99:2
99:4
Псалом 100 
100:0
100:5
100:7
100:8
Церковнославянский (рус)
Псало́мъ пѣ́сни, въ де́нь суббо́тный.
Благо е́сть исповѣ́датися Го́сподеви и пѣ́ти и́мени Тво­ему́, Вы́шнiй:
воз­вѣща́ти зау́тра ми́лость Твою́ и и́стину Твою́ на вся́ку но́щь,
въ десятостру́н­нѣмъ псалти́ри съ пѣ́снiю въ гу́слехъ.
Я́ко воз­весели́лъ мя́ еси́, Го́споди, въ творе́нiи Тво­е́мъ, и въ дѣ́лѣхъ руку́ Твое́ю воз­ра́дуюся.
Я́ко воз­вели́чишася дѣла́ Твоя́, Го́споди: зѣло́ углуби́шася помышле́нiя Твоя́.
Му́жъ безу́менъ не позна́етъ, и неразуми́въ не разумѣ́етъ си́хъ.
Внегда́ прозябо́ша грѣ́шницы я́ко трава́, и пронико́ша вси́ дѣ́ла­ю­щiи беззако́нiе, я́ко да потребя́т­ся въ вѣ́къ вѣ́ка:
Ты́ же вы́шнiй во вѣ́къ, Го́споди.
Я́ко се́, врази́ Тво­и́, Го́споди, я́ко се́, врази́ Тво­и́ поги́бнутъ, и разы́дут­ся вси́ дѣ́ла­ю­щiи беззако́нiе.
И воз­несе́т­ся я́ко единоро́га ро́гъ мо́й, и ста́рость моя́ въ еле́и масти́тѣ:
и воз­зрѣ́ о́ко мое́ на враги́ моя́, и востаю́щыя на мя́ лука́вну­ю­щыя услы́шитъ у́хо мое́.
Пра́ведникъ я́ко фи́никсъ процвѣте́тъ: я́ко ке́дръ, и́же въ Лива́нѣ, умно́жит­ся.
Насажде́ни въ дому́ Госпо́дни во дво́рѣхъ Бо́га на́­шего процвѣту́тъ:
еще́ умно́жат­ся въ ста́рости масти́тѣ, и благопрiе́млюще бу́дутъ.
Да воз­вѣстя́тъ, я́ко пра́въ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ, и нѣ́сть непра́вды въ Не́мъ.
Въ де́нь предсуббо́тный, внегда́ насели́ся земля́, хвала́ пѣ́сни Дави́ду.
Госпо́дь воцари́ся, въ лѣ́поту облече́ся: облече́ся Госпо́дь въ си́лу и препоя́сася: и́бо утверди́ вселе́н­ную, я́же не подви́жит­ся.
Гото́въ престо́лъ Тво́й от­то́лѣ: от­ вѣ́ка Ты́ еси́.
Воздвиго́ша рѣ́ки, Го́споди, воз­двиго́ша рѣ́ки гла́сы своя́:
во́змутъ рѣ́ки сотре́нiя своя́, от­ гласо́въ во́дъ мно́гихъ. 5Ди́вны высоты́ морскі́я: ди́венъ въ высо́кихъ Госпо́дь.
6Свидѣ́нiя твоя́ увѣ́ришася зѣло́. До́му тво­ему́ подоба́етъ святы́ня, Го́споди, въ долготу́ дні́й.
Псало́мъ Дави́ду, въ четве́ртый суббо́ты.
Бо́гъ от­мще́нiй Госпо́дь, Бо́гъ от­мще́нiй не обину́л­ся е́сть.
Вознеси́ся, Судя́й земли́, воз­да́ждь воз­дая́нiе го́рдымъ.
Доко́лѣ грѣ́шницы, Го́споди, доко́лѣ грѣ́шницы восхва́лят­ся?
Провѣща́ютъ и воз­глаго́лютъ непра́вду, воз­глаго́лютъ вси́ дѣ́ла­ю­щiи беззако́нiе?
Лю́ди Твоя́, Го́споди, смири́ша, и достоя́нiе Твое́ озло́биша:
вдови́цу и си́ра умори́ша, и при­­ше́лца уби́ша,
и рѣ́ша: не у́зритъ Госпо́дь, ниже́ уразумѣ́етъ Бо́гъ Иа́ковль.
Разумѣ́йте же, безу́мнiи въ лю́дехъ, и бу́iи нѣ́когда, умудри́теся:
насажде́й у́хо, не слы́шитъ ли? Или́ созда́вый о́ко, не сматря́етъ ли?
Наказу́яй язы́ки, не обличи́тъ ли, уча́й человѣ́ка ра́зуму?
Госпо́дь вѣ́сть помышле́нiя человѣ́ческая, я́ко су́ть су́етна.
Блаже́нъ человѣ́къ, его́же а́ще нака́жеши, Го́споди, и от­ зако́на Тво­его́ научи́ши его́:
укроти́ти его́ от­ дні́й лю́тыхъ, до́ндеже изры́ет­ся грѣ́шному я́ма.
Я́ко не от­ри́нетъ Госпо́дь люді́й Сво­и́хъ, и достоя́нiя Сво­его́ не оста́витъ:
до́ндеже пра́вда обрати́т­ся на су́дъ, и держа́щiися ея́ вси́ пра́вiи се́рдцемъ.
Кто́ воста́нетъ ми́ на лука́вну­ю­щыя? Или́ кто́ спредста́нетъ ми́ на дѣ́ла­ю­щыя беззако́нiе?
А́ще не Госпо́дь помо́глъ бы ми́, вма́лѣ всели́лася бы во а́дъ душа́ моя́.
А́ще глаго́лахъ: подви́жеся нога́ моя́, ми́лость Твоя́, Го́споди, помога́­ше ми́:
по мно́же­ст­ву болѣ́зней мо­и́хъ въ се́рдцы мо­е́мъ, утѣше́нiя Твоя́ воз­весели́ша ду́шу мою́.
Да не пребу́детъ Тебѣ́ престо́лъ беззако́нiя, созида́яй тру́дъ на повелѣ́нiе.
Уловя́тъ на ду́шу пра́ведничу, и кро́вь непови́н­ную осу́дятъ.
И бы́сть мнѣ́ Госпо́дь въ при­­бѣ́жище, и Бо́гъ мо́й въ по́мощь упова́нiя мо­его́:
и воз­да́стъ и́мъ Госпо́дь беззако́нiе и́хъ, и по лука́в­ст­вiю и́хъ погуби́тъ я́ Госпо́дь Бо́гъ {на́шъ}.
Хвала́ пѣ́сни Дави́ду, не надпи́санъ у Евре́й.
Прiиди́те, воз­ра́дуемся Го́сподеви, воскли́кнемъ Бо́гу спаси́телю на́­шему:
предвари́мъ лице́ Его́ во исповѣ́данiи, и во псалмѣ́хъ воскли́кнемъ Ему́:
я́ко Бо́гъ ве́лiй Госпо́дь, и Ца́рь ве́лiй по все́й земли́:
я́ко въ руцѣ́ Его́ вси́ концы́ земли́, и высоты́ го́ръ Того́ су́ть.
Я́ко Того́ е́сть мо́ре, и То́й сотвори́ е́, и су́шу ру́цѣ Его́ созда́стѣ.
Прiиди́те, поклони́мся и при­­паде́мъ Ему́, и воспла́чемся предъ Го́сподемъ сотво́ршимъ на́съ:
я́ко То́й е́сть Бо́гъ на́шъ, и мы́ лю́дiе па́жити Его́ и о́вцы руки́ Его́. Дне́сь а́ще гла́съ Его́ услы́шите,
не ожесточи́те серде́цъ ва́шихъ, я́ко въ прогнѣ́ванiи, по дни́ искуше́нiя въ пусты́ни:
въ о́ньже {идѣ́же} искуси́ша Мя́ отцы́ ва́ши, искуси́ша Мя́, и ви́дѣша дѣла́ Моя́.
Четы́редесять лѣ́тъ негодова́хъ ро́да того́, и рѣ́хъ: при́сно заблужда́ютъ се́рдцемъ, ті́и же не позна́ша путі́й Мо­и́хъ:
я́ко кля́хся во гнѣ́вѣ Мо­е́мъ, а́ще вни́дутъ въ поко́й Мо́й.
Хвала́ пѣ́сни Дави́ду, внегда́ до́мъ созида́­шеся по плѣне́нiи, не надпи́санъ у Евре́й.
Воспо́йте Го́сподеви пѣ́снь но́ву, воспо́йте Го́сподеви вся́ земля́:
воспо́йте Го́сподеви, благослови́те и́мя Его́: благовѣсти́те де́нь от­ дне́ спасе́нiе Его́.
Возвѣсти́те во язы́цѣхъ сла́ву Его́, во всѣ́хъ лю́дехъ чудеса́ Его́.
Я́ко ве́лiй Госпо́дь и хва́ленъ зѣло́, стра́­шенъ е́сть надъ всѣ́ми бо́ги.
Я́ко вси́ бо́зи язы́къ бѣ́сове: Госпо́дь же небеса́ сотвори́.
Исповѣ́данiе и красота́ предъ Ни́мъ, святы́ня и великолѣ́пiе во святи́лѣ Его́.
Принеси́те Го́сподеви, оте́че­ст­вiя язы́къ, при­­неси́те Го́сподеви сла́ву и че́сть.
Принеси́те Го́сподеви сла́ву и́мени Его́: воз­ми́те же́ртвы и входи́те во дворы́ Его́.
Поклони́теся Го́сподеви во дворѣ́ святѣ́мъ Его́: да подви́жит­ся от­ лица́ Его́ вся́ земля́.
Рцы́те во язы́цѣхъ, я́ко Госпо́дь воцари́ся: и́бо испра́ви вселе́н­ную, я́же не подви́жит­ся: су́дитъ лю́демъ пра́востiю.
Да воз­веселя́т­ся небеса́, и ра́дует­ся земля́: да подви́жит­ся мо́ре и исполне́нiе его́:
воз­ра́дуют­ся поля́, и вся́ я́же на ни́хъ: тогда́ воз­ра́дуют­ся вся́ древа́ дубра́вная
от­ лица́ Госпо́дня, я́ко гряде́тъ, я́ко гряде́тъ суди́ти земли́: суди́ти вселе́н­нѣй въ пра́вду, и лю́демъ и́стиною Сво­е́ю.
Псало́мъ Дави́ду, егда́ земля́ его́ устроя́шеся, не надпи́санъ у евре́й
Госпо́дь воцари́ся, да ра́дует­ся земля́, да веселя́т­ся о́строви мно́зи.
О́блакъ и мра́къ о́крестъ Его́: пра́вда и судьба́ исправле́нiе престо́ла Его́.
О́гнь предъ Ни́мъ предъи́детъ и попали́тъ о́крестъ враги́ Его́.
Освѣти́ша мо́лнiя Его́ вселе́н­ную: ви́дѣ и подви́жеся земля́.
Го́ры я́ко во́скъ раста́яша от­ лица́ Госпо́дня, от­ лица́ Го́спода всея́ земли́.
Возвѣсти́ша небеса́ пра́вду Его́, и ви́дѣша вси́ лю́дiе сла́ву Его́.
Да постыдя́т­ся вси́ кла́ня­ю­щiися истука́н­нымъ, хва́лящiися о и́долѣхъ сво­и́хъ: поклони́теся Ему́, вси́ а́нгели Его́.
Слы́ша и воз­весели́ся Сiо́нъ, и воз­ра́довашася дще́ри Иуде́йскiя, суде́бъ ра́ди Тво­и́хъ, Го́споди:
я́ко Ты́ Госпо́дь вы́шнiй надъ все́ю земле́ю, зѣло́ превоз­не́сл­ся еси́ надъ всѣ́ми бо́ги.
Лю́бящiи Го́спода, ненави́дите зла́я: храни́тъ Госпо́дь ду́шы преподо́бныхъ Сво­и́хъ, изъ руки́ грѣ́шничи изба́витъ я́.
Свѣ́тъ воз­сiя́ пра́веднику, и пра́вымъ се́рдцемъ весе́лiе.
Весели́теся, пра́веднiи, о Го́сподѣ, и исповѣ́дайте па́мять святы́ни Его́.
Псало́мъ Дави́ду.
Воспо́йте Го́сподеви пѣ́снь но́ву, я́ко ди́вна сотвори́ Госпо́дь: спасе́ Его́ десни́ца Его́ и мы́шца свята́я Его́.
Сказа́ Госпо́дь спасе́нiе Свое́, предъ язы́ки от­кры́ пра́вду Свою́.
Помяну́ ми́лость Свою́ Иа́кову и и́стину Свою́ до́му Изра́илеву: ви́дѣша вси́ концы́ земли́ спасе́нiе Бо́га на́­шего.
Воскли́кните Богови, вся́ земля́, воспо́йте и ра́дуйтеся и по́йте.
По́йте Го́сподеви въ гу́слехъ, въ гу́слехъ и гла́сѣ псало́мстѣ,
въ труба́хъ ко́ваныхъ и гла́сомъ трубы́ ро́жаны: воструби́те предъ Царе́мъ Го́сподемъ.
Да подви́жит­ся мо́ре и исполне́нiе его́, вселе́н­ная и вси́ живу́щiи на не́й.
Рѣ́ки воспле́щутъ руко́ю вку́пѣ, го́ры воз­ра́дуют­ся
от­ лица́ Госпо́дня, я́ко гряде́тъ, я́ко и́детъ суди́ти земли́: суди́ти вселе́н­нѣй въ пра́вду, и лю́демъ пра́востiю.
Псало́мъ Дави́ду.
Госпо́дь воцари́ся, да гнѣ́вают­ся лю́дiе: сѣдя́й на Херуви́мѣхъ, да подви́жит­ся земля́.
Госпо́дь въ Сiо́нѣ вели́къ, и высо́къ е́сть надъ всѣ́ми людьми́.
Да исповѣ́дят­ся и́мени Тво­ему́ вели́кому, я́ко стра́шно и свято е́сть.
И че́сть царе́ва су́дъ лю́битъ: Ты́ угото́валъ еси́ правоты́, су́дъ и пра́вду во Иа́ковѣ Ты́ сотвори́лъ еси́.
Возноси́те Го́спода Бо́га на́­шего и покланя́йтеся подно́жiю но́гу Его́, я́ко свято е́сть.
Моисе́й и Ааро́нъ во иере́ехъ Его́, и Самуи́лъ въ при­­зыва́ющихъ и́мя Его́: при­­зыва́ху Го́спода, и То́й послу́шаше и́хъ.
Въ столпѣ́ о́блачнѣ глаго́лаше къ ни́мъ: я́ко храня́ху свидѣ́нiя Его́ и повелѣ́нiя Его́, я́же даде́ и́мъ.
Го́споди Бо́же на́шъ, Ты́ послу́шалъ еси́ и́хъ: Бо́же, Ты́ ми́лостивъ быва́лъ еси́ и́мъ, и мща́я на вся́ начина́нiя и́хъ.
Возноси́те Го́спода Бо́га на́­шего и покланя́йтеся въ горѣ́ святѣ́й Его́: я́ко свя́тъ Госпо́дь Бо́гъ на́шъ.
Псало́мъ Дави́ду во исповѣ́данiе.
Воскли́кните Богови вся́ земля́:
рабо́тайте Го́сподеви въ весе́лiи, вни́дите предъ Ни́мъ въ ра́дости.
Увѣ́дите, я́ко Госпо́дь То́й е́сть Бо́гъ на́шъ: То́й сотвори́ на́съ, а не мы́: мы́ же лю́дiе Его́ и о́вцы па́жити Его́.
Вни́дите во врата́ Его́ во исповѣ́данiи, во дворы́ Его́ въ пѣ́нiихъ: исповѣ́дайтеся Ему́, хвали́те и́мя Его́.
Я́ко бла́гъ Госпо́дь, въ вѣ́къ ми́лость Его́, и да́же до ро́да и ро́да и́стина Его́.
Псало́мъ Дави́ду.
Ми́лость и су́дъ воспою́ Тебѣ́, Го́споди:
пою́ и разумѣ́ю въ пути́ непоро́чнѣ: когда́ прiи́деши ко мнѣ́? Прехожда́хъ въ незло́бiи се́рдца мо­его́ посредѣ́ до́му мо­его́.
Не предлага́хъ предъ очи́ма мо­и́ма ве́щь законопресту́пную: творя́щыя преступле́нiе воз­ненави́дѣхъ:
не при­­льпе́ мнѣ́ се́рдце стропти́во: уклоня́ющагося от­ мене́ лука́ваго не позна́хъ.
Оклевета́ющаго та́й и́скрен­няго сво­его́, сего́ изгоня́хъ: го́рдымъ о́комъ и несы́тымъ се́рдцемъ, съ си́мъ не ядя́хъ.
О́чи мо­и́ на вѣ́рныя земли́, посажда́ти я́ со мно́ю: ходя́й по пути́ непоро́чну, се́й ми́ служа́­ше.
Не живя́ше посредѣ́ до́му мо­его́ творя́й горды́ню: глаго́ляй непра́ведная не исправля́ше предъ очи́ма мо­и́ма.
Во­у́трiя избива́хъ вся́ грѣ́шныя земли́, е́же потреби́ти от­ гра́да Госпо́дня вся́ дѣ́ла­ю­щыя беззако́нiе.
Греческий [Greek (Koine)]
ψαλμὸς ᾠδῆς εἰς τὴν ἡμέραν τοῦ σαββάτου
ἀγαθὸν τὸ ἐξομολογεῖσθαι τῷ κυρίῳ καὶ ψάλλειν τῷ ὀνόματί σου ὕψιστε
τοῦ ἀναγγέλλειν τὸ πρωὶ τὸ ἔλεός σου καὶ τὴν ἀλήθειάν σου κατα­̀ νύκτα
ἐν δεκαχόρδῳ ψαλτηρίῳ μετ᾿ ᾠδῆς ἐν κιθάρᾳ
ὅτι εὔφρανάς με κύριε ἐν τῷ ποιήματί σου καὶ ἐν τοῖς ἔργοις τῶν χειρῶν σου ἀγαλλιάσομαι
ὡς ἐμεγαλύνθη τὰ ἔργα σου κύριε σφόδρα ἐβαθύνθησαν οἱ δια­λογισμοί σου
ἀνὴρ ἄφρων οὐ γνώ­σε­ται καὶ ἀσύνετος οὐ συν­ήσει ταῦτα
ἐν τῷ ἀνατεῖλαι τοὺς ἁμαρτωλοὺς ὡς χόρτον καὶ διέκυψαν πάν­τες οἱ ἐργαζόμενοι τὴν ἀνομίαν ὅπως ἂν ἐξολεθρευθῶσιν εἰς τὸν αἰῶνα τοῦ αἰῶνος
σὺ δὲ ὕψιστος εἰς τὸν αἰῶνα κύριε
ὅτι ἰδοὺ οἱ ἐχθροί σου ἀπο­λοῦν­ται καὶ δια­σκορπισθήσον­ται πάν­τες οἱ ἐργαζόμενοι τὴν ἀνομίαν
καὶ ὑψωθή­σε­ται ὡς μονοκέρωτος τὸ κέρας μου καὶ τὸ γῆράς μου ἐν ἐλαίῳ πίονι
καὶ ἐπεῖδεν ὁ ὀφθαλμός μου ἐν τοῖς ἐχθροῖς μου καὶ ἐν τοῖς ἐπανιστανο­μέ­νοις ἐπ᾿ ἐμὲ πονηρευο­μέ­νοις ἀκού­σε­ται τὸ οὖς μου
δίκαιος ὡς φοῖνιξ ἀνθήσει ὡσεὶ κέδρος ἡ ἐν τῷ Λιβάνῳ πλη­θυνθή­σε­ται
πεφυτευ­μέ­νοι ἐν τῷ οἴκῳ κυρίου ἐν ταῖς αὐλαῖς τοῦ θεοῦ ἡμῶν ἐξανθήσουσιν
ἔτι πλη­θυνθήσον­ται ἐν γήρει πίονι καὶ εὐπαθοῦν­τες ἔσον­ται
τοῦ ἀναγγεῖλαι ὅτι εὐθὴς κύριος ὁ θεός μου καὶ οὐκ ἔστιν ἀδικία ἐν αὐτῷ
εἰς τὴν ἡμέραν τοῦ προ­σαββάτου ὅτε κατῴκισται ἡ γῆ αἶνος ᾠδῆς τῷ Δαυιδ
ὁ κύριος ἐβασίλευσεν εὐπρέπειαν ἐνεδύσατο ἐνεδύσατο κύριος δύναμιν καὶ περιεζώσατο καὶ γὰρ ἐστε­ρέ­ωσεν τὴν οἰκουμένην ἥτις οὐ σαλευθή­σε­ται
ἕτοιμος ὁ θρόνος σου ἀπο­̀ τότε ἀπο­̀ τοῦ αἰῶνος σὺ εἶ
ἐπῆραν οἱ ποταμοί κύριε ἐπῆραν οἱ ποταμοὶ φωνὰς αὐτῶν
ἀπο­̀ φωνῶν ὑδάτων πολλῶν θαυμαστοὶ οἱ μετεωρισμοὶ τῆς θαλάσ­σης θαυμαστὸς ἐν ὑψηλοῖς ὁ κύριος
τὰ μαρτύριά σου ἐπι­στώθησαν σφόδρα τῷ οἴκῳ σου πρέπει ἁγίασμα κύριε εἰς μακρότητα ἡμερῶν
ψαλμὸς τῷ Δαυιδ τετράδι σαββάτων
ὁ θεὸς ἐκδικήσεων κύριος ὁ θεὸς ἐκδικήσεων ἐπαρρησιάσατο
ὑψώθητι ὁ κρίνων τὴν γῆν ἀπό­δος ἀν­ταπόδοσιν τοῖς ὑπερηφάνοις
ἕως πότε ἁμαρτωλοί κύριε ἕως πότε ἁμαρτωλοὶ καυχήσον­ται
φθέγξον­ται καὶ λαλήσουσιν ἀδικίαν λαλήσουσιν πάν­τες οἱ ἐργαζόμενοι τὴν ἀνομίαν
τὸν λαόν σου κύριε ἐταπείνωσαν καὶ τὴν κληρο­νο­μίαν σου ἐκάκωσαν
χήραν καὶ προ­σήλυτον ἀπέκτειναν καὶ ὀρφανοὺς ἐφόνευσαν
καὶ εἶπαν οὐκ ὄψ­σε­ται κύριος οὐδὲ συν­ήσει ὁ θεὸς τοῦ Ιακωβ
σύνετε δή ἄφρονες ἐν τῷ λαῷ καί μωροί ποτὲ φρονήσατε
ὁ φυτεύ­σας τὸ οὖς οὐχὶ ἀκούει ἢ ὁ πλάσας τὸν ὀφθαλμὸν οὐ κατα­νοεῖ
ὁ παιδεύ­ων ἔθνη οὐχὶ ἐλέγξει ὁ διδάσκων ἄνθρωπον γνῶσιν
κύριος γινώσκει τοὺς δια­λογισμοὺς τῶν ἀνθρώπων ὅτι εἰσὶν μάταιοι
μακάριος ἄνθρωπος ὃν ἂν σὺ παιδεύ­σῃς κύριε καὶ ἐκ τοῦ νόμου σου διδάξῃς αὐτὸν
τοῦ πραῦναι αὐτῷ ἀφ᾿ ἡμερῶν πονηρῶν ἕως οὗ ὀρυγῇ τῷ ἁμαρτωλῷ βόθρος
ὅτι οὐκ ἀπώ­σε­ται κύριος τὸν λαὸν αὐτοῦ καὶ τὴν κληρο­νο­μίαν αὐτοῦ οὐκ ἐγκατα­λείψει
ἕως οὗ δικαιοσύνη ἐπι­στρέψῃ εἰς κρίσιν καὶ ἐχόμενοι αὐτῆς πάν­τες οἱ εὐθεῖς τῇ καρδίᾳ (δια­́ψαλμα)
τίς ἀναστή­σε­ταί μοι ἐπι­̀ πονηρευο­μέ­νους ἢ τίς συμπαρα­στή­σε­ταί μοι ἐπι­̀ ἐργαζο­μέ­νους τὴν ἀνομίαν
εἰ μὴ ὅτι κύριος ἐβοήθησέν μοι παρα­̀ βραχὺ παρῴκησεν τῷ ᾅδῃ ἡ ψυχή μου
εἰ ἔλεγον σεσάλευται ὁ πούς μου τὸ ἔλεός σου κύριε βοηθεῖ μοι
κύριε κατα­̀ τὸ πλῆ­θος τῶν ὀδυνῶν μου ἐν τῇ καρδίᾳ μου αἱ παρα­κλήσεις σου ἠγάπησαν τὴν ψυχήν μου
μὴ συμπρο­σέσται σοι θρόνος ἀνομίας ὁ πλάσ­σων κόπον ἐπι­̀ προ­στάγματι
θηρεύ­σουσιν ἐπι­̀ ψυχὴν δικαίου καὶ αἷμα ἀθῷον κατα­δικάσον­ται
καὶ ἐγένετό μοι κύριος εἰς κατα­φυγὴν καὶ ὁ θεός μου εἰς βοηθὸν ἐλπίδος μου
καὶ ἀπο­δώσει αὐτοῖς τὴν ἀνομίαν αὐτῶν καὶ κατα­̀ τὴν πονηρίαν αὐτῶν ἀφανιεῖ αὐτοὺς κύριος ὁ θεὸς ἡμῶν
αἶνος ᾠδῆς τῷ Δαυιδ
δεῦτε ἀγαλλιασώμεθα τῷ κυρίῳ ἀλαλάξωμεν τῷ θεῷ τῷ σωτῆρι ἡμῶν
προ­φθάσωμεν τὸ προ­́σωπον αὐτοῦ ἐν ἐξομολογήσει καὶ ἐν ψαλμοῖς ἀλαλάξωμεν αὐτῷ
ὅτι θεὸς μέγας κύριος καὶ βασιλεὺς μέγας ἐπι­̀ πάν­τας τοὺς θεούς
ὅτι ἐν τῇ χειρὶ αὐτοῦ τὰ πέρατα τῆς γῆς καὶ τὰ ὕψη τῶν ὀρέων αὐτοῦ εἰσιν
ὅτι αὐτοῦ ἐστιν ἡ θάλασ­σα καὶ αὐτὸς ἐποίησεν αὐτήν καὶ τὴν ξηρὰν αἱ χεῖρες αὐτοῦ ἔπλασαν
δεῦτε προ­σκυνήσωμεν καὶ προ­σπέσωμεν αὐτῷ καὶ κλαύσωμεν ἐναν­τίον κυρίου τοῦ ποιήσαν­τος ἡμᾶς
ὅτι αὐτός ἐστιν ὁ θεὸς ἡμῶν καὶ ἡμεῖς λαὸς νομῆς αὐτοῦ καὶ προ­́βατα χειρὸς αὐτοῦ σήμερον ἐὰν τῆς φωνῆς αὐτοῦ ἀκούσητε
μὴ σκληρύνητε τὰς καρδίας ὑμῶν ὡς ἐν τῷ παρα­πικρασμῷ κατα­̀ τὴν ἡμέραν τοῦ πειρασμοῦ ἐν τῇ ἐρήμῳ
οὗ ἐπείρασαν οἱ πατέρες ὑμῶν ἐδοκίμασαν καὶ εἴδοσαν τὰ ἔργα μου
τεσ­σαράκον­τα ἔτη προ­σώχθισα τῇ γενεᾷ ἐκείνῃ καὶ εἶπα ἀεὶ πλανῶν­ται τῇ καρδίᾳ καὶ αὐτοὶ οὐκ ἔγνωσαν τὰς ὁδούς μου
ὡς ὤμοσα ἐν τῇ ὀργῇ μου εἰ εἰσελεύ­σον­ται εἰς τὴν κατα­́παυσίν μου
ὅτε ὁ οἶκος ᾠκοδομεῖτο μετὰ τὴν αἰχμαλωσίαν ᾠδὴ τῷ Δαυιδ
ᾄσατε τῷ κυρίῳ ᾆσμα καινόν ᾄσατε τῷ κυρίῳ πᾶσα ἡ γῆ
ᾄσατε τῷ κυρίῳ εὐλογήσατε τὸ ὄνομα αὐτοῦ εὐαγγελίζεσθε ἡμέραν ἐξ ἡμέρας τὸ σωτήριον αὐτοῦ
ἀναγγείλατε ἐν τοῖς ἔθνεσιν τὴν δόξαν αὐτοῦ ἐν πᾶσι τοῖς λαοῖς τὰ θαυμάσια αὐτοῦ
ὅτι μέγας κύριος καὶ αἰνετὸς σφόδρα φοβερός ἐστιν ἐπι­̀ πάν­τας τοὺς θεούς
ὅτι πάν­τες οἱ θεοὶ τῶν ἐθνῶν δαιμόνια ὁ δὲ κύριος τοὺς οὐρανοὺς ἐποίησεν
ἐξομολόγησις καὶ ὡραιότης ἐνώπιον αὐτοῦ ἁγιωσύνη καὶ μεγαλοπρέπεια ἐν τῷ ἁγιάσματι αὐτοῦ
ἐνέγκατε τῷ κυρίῳ αἱ πατριαὶ τῶν ἐθνῶν ἐνέγκατε τῷ κυρίῳ δόξαν καὶ τιμήν
ἐνέγκατε τῷ κυρίῳ δόξαν ὀνόματι αὐτοῦ ἄρατε θυσίας καὶ εἰσπορεύ­εσθε εἰς τὰς αὐλὰς αὐτοῦ
προ­σκυνήσατε τῷ κυρίῳ ἐν αὐλῇ ἁγίᾳ αὐτοῦ σαλευθήτω ἀπο­̀ προ­σώπου αὐτοῦ πᾶσα ἡ γῆ
εἴπατε ἐν τοῖς ἔθνεσιν ὁ κύριος ἐβασίλευσεν καὶ γὰρ κατώρθωσεν τὴν οἰκουμένην ἥτις οὐ σαλευθή­σε­ται κρινεῖ λαοὺς ἐν εὐθύτητι
εὐφραινέσθωσαν οἱ οὐρανοί καὶ ἀγαλλιάσθω ἡ γῆ σαλευθήτω ἡ θάλασ­σα καὶ τὸ πλή­ρωμα αὐτῆς
χαρή­σε­ται τὰ πεδία καὶ πάν­τα τὰ ἐν αὐτοῖς τότε ἀγαλλιάσον­ται πάν­τα τὰ ξύλα τοῦ δρυμοῦ
προ­̀ προ­σώπου κυρίου ὅτι ἔρχεται ὅτι ἔρχεται κρῖναι τὴν γῆν κρινεῖ τὴν οἰκουμένην ἐν δικαιοσύνῃ καὶ λαοὺς ἐν τῇ ἀληθείᾳ αὐτοῦ
τῷ Δαυιδ ὅτε ἡ γῆ αὐτοῦ καθίσταται
ὁ κύριος ἐβασίλευσεν ἀγαλλιάσθω ἡ γῆ εὐφρανθήτωσαν νῆσοι πολλαί
νεφέλη καὶ γνόφος κύκλῳ αὐτοῦ δικαιοσύνη καὶ κρίμα κατόρθωσις τοῦ θρόνου αὐτοῦ
πῦρ ἐναν­τίον αὐτοῦ προ­πορεύ­­σε­ται καὶ φλογιεῖ κύκλῳ τοὺς ἐχθροὺς αὐτοῦ
ἔφαναν αἱ ἀστραπαὶ αὐτοῦ τῇ οἰκουμένῃ εἶδεν καὶ ἐσαλεύ­θη ἡ γῆ
τὰ ὄρη ἐτάκησαν ὡσεὶ κηρὸς ἀπο­̀ προ­σώπου κυρίου ἀπο­̀ προ­σώπου κυρίου πάσης τῆς γῆς
ἀνήγγειλαν οἱ οὐρανοὶ τὴν δικαιοσύνην αὐτοῦ καὶ εἴδοσαν πάν­τες οἱ λαοὶ τὴν δόξαν αὐτοῦ
αἰσχυνθήτωσαν πάν­τες οἱ προ­σκυνοῦν­τες τοῖς γλυπτοῖς οἱ ἐγκαυχώμενοι ἐν τοῖς εἰδώλοις αὐτῶν προ­σκυνήσατε αὐτῷ πάν­τες οἱ ἄγγελοι αὐτοῦ
ἤκουσεν καὶ εὐφράνθη Σιων καὶ ἠγαλλιάσαν­το αἱ θυγατέρες τῆς Ιουδαίας ἕνεκεν τῶν κριμάτων σου κύριε
ὅτι σὺ εἶ κύριος ὁ ὕψιστος ἐπι­̀ πᾶσαν τὴν γῆν σφόδρα ὑπερυψώθης ὑπὲρ πάν­τας τοὺς θεούς
οἱ ἀγαπῶν­τες τὸν κύριον μισεῖτε πονηρόν φυλάσ­σει κύριος τὰς ψυχὰς τῶν ὁσίων αὐτοῦ ἐκ χειρὸς ἁμαρτωλῶν ῥύ­σε­ται αὐτούς
φῶς ἀνέτειλεν τῷ δικαίῳ καὶ τοῖς εὐθέσι τῇ καρδίᾳ εὐφροσύνη
εὐφράνθητε δίκαιοι ἐπι­̀ τῷ κυρίῳ καὶ ἐξομολογεῖσθε τῇ μνήμῃ τῆς ἁγιωσύνης αὐτοῦ
ψαλμὸς τῷ Δαυιδ
ᾄσατε τῷ κυρίῳ ᾆσμα καινόν ὅτι θαυμαστὰ ἐποίησεν κύριος ἔσωσεν αὐτῷ ἡ δεξιὰ αὐτοῦ καὶ ὁ βραχίων ὁ ἅγιος αὐτοῦ
ἐγνώρισεν κύριος τὸ σωτήριον αὐτοῦ ἐναν­τίον τῶν ἐθνῶν ἀπεκάλυψεν τὴν δικαιοσύνην αὐτοῦ
ἐμνήσθη τοῦ ἐλέους αὐτοῦ τῷ Ιακωβ καὶ τῆς ἀληθείας αὐτοῦ τῷ οἴκῳ Ισραηλ εἴδοσαν πάν­τα τὰ πέρατα τῆς γῆς τὸ σωτήριον τοῦ θεοῦ ἡμῶν
ἀλαλάξατε τῷ θεῷ πᾶσα ἡ γῆ ᾄσατε καὶ ἀγαλλιᾶσθε καὶ ψάλατε
ψάλατε τῷ κυρίῳ ἐν κιθάρᾳ ἐν κιθάρᾳ καὶ φωνῇ ψαλμοῦ
ἐν σάλπιγξιν ἐλαταῖς καὶ φωνῇ σάλπιγγος κερατίνης ἀλαλάξατε ἐνώπιον τοῦ βασιλέως κυρίου
σαλευθήτω ἡ θάλασ­σα καὶ τὸ πλή­ρωμα αὐτῆς ἡ οἰκουμένη καὶ οἱ κατοικοῦν­τες ἐν αὐτῇ
ποταμοὶ κροτήσουσιν χειρὶ ἐπι­̀ τὸ αὐτό τὰ ὄρη ἀγαλλιάσον­ται
ὅτι ἥκει κρῖναι τὴν γῆν κρινεῖ τὴν οἰκουμένην ἐν δικαιοσύνῃ καὶ λαοὺς ἐν εὐθύτητι
ψαλμὸς τῷ Δαυιδ
ὁ κύριος ἐβασίλευσεν ὀργιζέσθωσαν λαοί ὁ καθή­με­νος ἐπι­̀ τῶν χερουβιν σαλευθήτω ἡ γῆ
κύριος ἐν Σιων μέγας καὶ ὑψηλός ἐστιν ἐπι­̀ πάν­τας τοὺς λαούς
ἐξομολογησάσθωσαν τῷ ὀνόματί σου τῷ μεγά­λῳ ὅτι φοβερὸν καὶ ἅγιόν ἐστιν
καὶ τιμὴ βασιλέως κρίσιν ἀγαπᾷ σὺ ἡτοίμασας εὐθύτητας κρίσιν καὶ δικαιοσύνην ἐν Ιακωβ σὺ ἐποίησας
ὑψοῦτε κύριον τὸν θεὸν ἡμῶν καὶ προ­σκυνεῖτε τῷ ὑποποδίῳ τῶν ποδῶν αὐτοῦ ὅτι ἅγιός ἐστιν
Μωυσῆς καὶ Ααρων ἐν τοῖς ἱερεῦσιν αὐτοῦ καὶ Σαμουηλ ἐν τοῖς ἐπι­καλου­μέ­νοις τὸ ὄνομα αὐτοῦ ἐπεκαλοῦν­το τὸν κύριον καὶ αὐτὸς ἐπήκουσεν αὐτῶν
ἐν στύλῳ νεφέλης ἐλάλει προ­̀ς αὐτούς ἐφύλασ­σον τὰ μαρτύρια αὐτοῦ καὶ τὰ προ­στάγματα ἃ ἔδωκεν αὐτοῖς
κύριε ὁ θεὸς ἡμῶν σὺ ἐπήκουες αὐτῶν ὁ θεός σὺ εὐίλα­τος ἐγίνου αὐτοῖς καὶ ἐκδικῶν ἐπι­̀ πάν­τα τὰ ἐπι­τηδεύ­ματα αὐτῶν
ὑψοῦτε κύριον τὸν θεὸν ἡμῶν καὶ προ­σκυνεῖτε εἰς ὄρος ἅγιον αὐτοῦ ὅτι ἅγιος κύριος ὁ θεὸς ἡμῶν
ψαλμὸς εἰς ἐξομολόγησιν
ἀλαλάξατε τῷ κυρίῳ πᾶσα ἡ γῆ
δουλεύ­σατε τῷ κυρίῳ ἐν εὐφροσύνῃ εἰσέλθατε ἐνώπιον αὐτοῦ ἐν ἀγαλλιάσει
γνῶτε ὅτι κύριος αὐτός ἐστιν ὁ θεός αὐτὸς ἐποίησεν ἡμᾶς καὶ οὐχ ἡμεῖς λαὸς αὐτοῦ καὶ προ­́βατα τῆς νομῆς αὐτοῦ
εἰσέλθατε εἰς τὰς πύλας αὐτοῦ ἐν ἐξομολογήσει εἰς τὰς αὐλὰς αὐτοῦ ἐν ὕμνοις ἐξομολογεῖσθε αὐτῷ αἰνεῖτε τὸ ὄνομα αὐτοῦ
ὅτι χρηστὸς κύριος εἰς τὸν αἰῶνα τὸ ἔλεος αὐτοῦ καὶ ἕως γενεᾶς καὶ γενεᾶς ἡ ἀλήθεια αὐτοῦ
τῷ Δαυιδ ψαλμός
ἔλεος καὶ κρίσιν ᾄσομαί σοι κύριε
ψαλῶ καὶ συν­ήσω ἐν ὁδῷ ἀμώμῳ πότε ἥξεις προ­́ς με διεπορευόμην ἐν ἀκακίᾳ καρδίας μου ἐν μέσῳ τοῦ οἴκου μου
οὐ προ­εθέμην προ­̀ ὀφθαλμῶν μου πρᾶγμα παρα­́νομον ποι­οῦν­τας παρα­βάσεις ἐμίσησα
οὐκ ἐκολλήθη μοι καρδία σκαμβή ἐκκλίνον­τος ἀπ᾿ ἐμοῦ τοῦ πονηροῦ οὐκ ἐγίνωσκον
τὸν κατα­λαλοῦν­τα λάθρᾳ τοῦ πλη­σίον αὐτοῦ τοῦτον ἐξεδίωκον ὑπερηφάνῳ ὀφθαλμῷ καὶ ἀπλή­στῳ καρδίᾳ τούτῳ οὐ συν­ήσθιον
οἱ ὀφθαλμοί μου ἐπι­̀ τοὺς πιστοὺς τῆς γῆς τοῦ συγκαθῆσθαι αὐτοὺς μετ᾿ ἐμοῦ πορευό­με­νος ἐν ὁδῷ ἀμώμῳ οὗτός μοι ἐλειτούργει
οὐ κατῴκει ἐν μέσῳ τῆς οἰκίας μου ποιῶν ὑπερηφανίαν λαλῶν ἄδικα οὐ κατεύ­θυνεν ἐναν­τίον τῶν ὀφθαλμῶν μου
εἰς τὰς πρωίας ἀπέκτεννον πάν­τας τοὺς ἁμαρτωλοὺς τῆς γῆς τοῦ ἐξολεθρεῦσαι ἐκ πόλεως κυρίου πάν­τας τοὺς ἐργαζο­μέ­νους τὴν ἀνομίαν
Латинский (Nova Vulgata)
92:1 PSALMUS. Canticum. Pro die Sabbati.
92:2 Bonum est confiteri Domino et psallere nomini tuo, Altissime,
92:3 annuntiare mane misericordiam tuam et veritatem tuam per noctem
92:4 in decachordo et psalterio, cum cantico in cithara.
92:5 Quia delectasti me, Domine, in factura tua, et in operibus manuum tuarum exsultabo.
92:6 Quam magnificata sunt opera tua, Domine: nimis profundae factae sunt cogitationes tuae.
92:7 Vir insipiens non cognoscet, et stultus non intelleget haec.
92:8 Cum germinaverint peccatores sicut fenum, et floruerint omnes, qui operantur iniquitatem, hoc tamen erit ad interitum in saeculum saeculi;
92:9 tu autem altissimus in aeternum, Domine.
92:10 Quoniam ecce inimici tui, Domine, quoniam ecce inimici tui peribunt, et dispergentur omnes, qui operantur iniquitatem.
92:11 Exaltabis sicut unicornis cornu meum, perfusus sum oleo uberi.
92:12 Et despiciet oculus meus inimicos meos, et in insurgentibus in me malignantibus audiet auris mea. -
92:13 Iustus ut palma florebit, sicut cedrus Libani succrescet.
92:14 Plantati in domo Domini, in atriis Dei nostri florebunt.
92:15 Adhuc fructus dabunt in senecta, uberes et bene virentes erunt,
92:16 ut annuntient quoniam rectus Dominus, refugium meum, et non est iniquitas in eo.
93:1 Dominus regnavit! Decorem indutus est; indutus est Dominus, fortitudine praecinxit se. Etenim firmavit orbem terrae, qui non commovebitur.
93:2 Firmata sedes tua ex tunc, a saeculo tu es.
93:3 Elevaverunt flumina, Domine. elevaverunt flumina vocem suam, elevaverunt flumina fragorem suum.
93:4 Super voces aquarum multarum, super potentes elationes maris, potens in altis Dominus.
93:5 Testimonia tua credibilia facta sunt nimis; domum tuam decet sanctitudo Domine, in longitudinem dierum.
94:1 Deus ultionum, Domine, Deus ultionum, effulge.
94:2 Exaltare, qui iudicas terram, redde retributionem superbis.
94:3 Usquequo peccatores, Domine, usquequo peccatores exsultabunt?
94:4 Effabuntur et loquentur proterva, gloriabuntur omnes, qui operantur iniquitatem. -
94:5 Populum tuum, Domine, humiliant et hereditatem tuam vexant.
94:6 Viduam et advenam interficiunt et pupillos occidunt.
94:7 Et dixerunt: «Non videbit Dominus, nec intelleget Deus Iacob».
94:8 Intellegite, insipientes in populo; et stulti, quando sapietis?
94:9 Qui plantavit aurem, non audiet, aut qui finxit oculum, non respiciet?
94:10 Qui corripit gentes, non arguet, qui docet hominem scientiam?
94:11 Dominus scit cogitationes hominum, quoniam vanae sunt.
94:12 Beatus homo, quem tu erudieris, Domine, et de lege tua docueris eum,
94:13 ut mitiges ei a diebus malis, donec fodiatur peccatori fovea.
94:14 Quia non repellet Dominus plebem suam et hereditatem suam non derelinquet.
94:15 Quia ad iustitiam revertetur iudicium, et sequentur illam omnes, qui recto sunt corde.
94:16 Quis consurget mihi adversus malignantes, aut quis stabit mecum adversus operantes iniquitatem?
94:17 Nisi quia Dominus adiuvit me, paulo minus habitasset in loco silentii anima mea.
94:18 Si dicebam: «Motus est pes meus», misericordia tua, Domine, sustentabat me.
94:19 In multitudine sollicitudinum mearum in corde meo, consolationes tuae laetificaverunt animam meam.
94:20 Numquid sociabitur tibi sedes iniquitatis, quae fingit molestiam contra praeceptum?
94:21 Irruunt in animam iusti et sanguinem innocentem condemnant.
94:22 Et factus est mihi Dominus in praesidium, et Deus meus in rupem refugii mei;
94:23 et reddet illis iniquitatem ipsorum et in malitia eorum disperdet eos,
94:24 disperdet illos Dominus Deus noster.
95:1 Venite, exsultemus Domino; iubilemus Deo salutari nostro.
95:2 Praeoccupemus faciem eius in confessione et in psalmis iubilemus ei.
95:3 Quoniam Deus magnus Dominus, et rex magnus super omnes deos.
95:4 Quia in manu eius sunt profunda terrae, et altitudines montium ipsius sunt.
95:5 Quoniam ipsius est mare, et ipse fecit illud, et siccam manus eius formaverunt.
95:6 Venite, adoremus et procidamus et genua flectamus ante Dominum, qui fecit nos,
95:7 quia ipse est Deus noster, et nos populus pascuae eius et oves manus eius.
95:8 Utinam hodie vocem eius audiatis: «Nolite obdurare corda vestra,
95:9 sicut in Meriba, secundum diem Massa in deserto, ubi tentaverunt me patres vestri: probaverunt me, etsi viderunt opera mea.
95:10 Quadraginta annis taeduit me generationis illius et dixi: Populus errantium corde sunt isti.
95:11 Et ipsi non cognoverunt vias meas; ideo iuravi in ira mea: Non introibunt in requiem meam».
96:1 Cantate Domino canticum novum, cantate Domino, omnis terra.
96:2 Cantate Domino, benedicite nomini eius, annuntiate de die in diem salutare eius.
96:3 Annuntiate inter gentes gloriam eius, in omnibus populis mirabilia eius.
96:4 Quoniam magnus Dominus et laudabilis nimis, terribilis est super omnes deos.
96:5 Quoniam omnes dii gentium inania, Dominus autem caelos fecit.
96:6 Magnificentia et pulchritudo in conspectu eius, potentia et decor in sanctuario eius.
96:7 Afferte Domino, familiae populorum, afferte Domino gloriam et potentiam,
96:8 afferte Domino gloriam nominis eius. Tollite hostias et introite in atria eius,
96:9 adorate Dominum in splendore sancto. Contremiscite a facie eius, universa terra;
96:10 dicite in gentibus: «Dominus regnavit!». Etenim correxit orbem terrae, qui non commovebitur; iudicabit populos in aequitate.
96:11 Laetentur caeli, et exsultet terra, sonet mare et plenitudo eius;
96:12 gaudebunt campi et omnia, quae in eis sunt. Tunc exsultabunt omnia ligna silvarum
96:13 a facie Domini, quia venit, quoniam venit iudicare terram. Iudicabit orbem terrae in iustitia et populos in veritate sua.
97:1 Dominus regnavit! Exsultet terra, laetentur insulae multae.
97:2 Nubes et caligo in circuitu eius, iustitia et iudicium firmamentum sedis eius.
97:3 Ignis ante ipsum praecedet et inflammabit in circuitu inimicos eius.
97:4 Illustrarunt fulgura eius orbem terrae: vidit et contremuit terra.
97:5 Montes sicut cera fluxerunt a facie Domini, a facie Domini omnis terra.
97:6 Annuntiaverunt caeli iustitiam eius, et viderunt omnes populi gloriam eius.
97:7 Confundantur omnes, qui adorant sculptilia, et qui gloriantur in simulacris suis. Adorate eum, omnes angeli eius.
97:8 Audivit et laetata est Sion, et exsultaverunt filiae Iudae propter iudicia tua, Domine.
97:9 Quoniam tu Dominus, Altissimus super omnem terram, nimis exaltatus es super omnes deos.
97:10 Qui diligitis Dominum, odite malum; custodit ipse animas sanctorum suorum, de manu peccatoris liberabit eos.
97:11 Lux orta est iusto, et rectis corde laetitia.
97:12 Laetamini, iusti, in Domino et confitemini memoriae sanctitatis eius.
98:1 PSALMUS. Cantate Domino canticum novum, quia mirabilia fecit. Salvavit sibi dextera eius, et brachium sanctum eius.
98:2 Notum fecit Dominus salutare suum, in conspectu gentium revelavit iustitiam suam.
98:3 Recordatus est misericordiae suae et veritatis suae domui Israel. Viderunt omnes termini terrae salutare Dei nostri.
98:4 Iubilate Deo, omnis terra; erumpite, exsultate et psallite.
98:5 Psallite Domino in cithara, in cithara et voce psalmi;
98:6 in tubis ductilibus et voce tubae corneae, iubilate in conspectu regis Domini.
98:7 Sonet mare et plenitudo eius, orbis terrarum et qui habitant in eo.
98:8 Flumina plaudent manu, simul montes exsultabunt
98:9 a conspectu Domini, quoniam venit iudicare terram. Iudicabit orbem terrarum in iustitia et populos in aequitate.
99:1 Dominus regnavit! Commoveantur populi sedet super cherubim, moveatur terra.
99:2 Dominus in Sion magnus et excelsus super omnes populos.
99:3 Confiteantur nomini tuo magno et terribili, quoniam sanctum est.
99:4 Rex potens iudicium diligit: tu statuisti, quae recta sunt, iudicium et iustitiam in Iacob tu fecisti.
99:5 Exaltate Dominum Deum nostrum et adorate ad scabellum pedum eius, quoniam sanctus est.
99:6 Moyses et Aaron in sacerdotibus eius, et Samuel inter eos, qui invocant nomen eius. Invocabant Dominum, et ipse exaudiebat eos,
99:7 in columna nubis loquebatur ad eos. Custodiebant testimonia eius et praeceptum, quod dedit illis.
99:8 Domine Deus noster, tu exaudiebas eos; Deus, tu propitius fuisti eis, ulciscens autem adinventiones eorum.
99:9 Exaltate Dominum Deum nostrum et adorate ad montem sanctum eius, quoniam sanctus Dominus Deus noster.
100:1 PSALMUS. Ad gratiarum actionem.
100:2 Iubilate Domino, omnis terra, servite Domino in laetitia; introite in conspectu eius in exsultatione.
100:3 Scitote quoniam Dominus ipse est Deus; ipse fecit nos, et ipsius sumus, populus eius et oves pascuae eius.
100:4 Introite portas eius in confessione, atria eius in hymnis, confitemini illi, benedicite nomini eius.
100:5 Quoniam suavis est Dominus; in aeternum misericordia eius, et usque in generationem et generationem veritas eius.
101:1 David. PSALMUS. Misericordiam et iudicium cantabo; tibi, Domine, psallam.
101:2 Intellegam in via immaculata; quando venies ad me? Perambulabo in innocentia cordis mei, in medio domus meae.
101:3 Non proponam ante oculos meos rem iniustam; facientem praevaricationes odio habebo, non adhaerebit mihi.
101:4 Cor pravum recedet a me, malignum non cognoscam.
101:5 Detrahentem secreto proximo suo, hunc cessare faciam; superbum oculo et inflatum corde, hunc non sustinebo.
101:6 Oculi mei ad fideles terrae, ut sedeant mecum; qui ambulat in via immaculata, hic mihi ministrabit.
101:7 Non habitabit in medio domus meae, qui facit superbiam; qui loquitur iniqua, non stabit in conspectu oculorum meorum.
101:8 In matutino cessare faciam omnes peccatores terrae, ut disperdam de civitate Domini omnes operantes iniquitatem.
2 Отрадно славить Бога и воспевать Его милости. 5 Бог наполнил меня восхищением от великих дел, которые часто недоступны пониманию человека. 7 Нечестивые умножаются для того, чтобы погибнуть, а праведника Бог возносит. 14 Как деревья плодовиты и сочны даже в старости, так праведник, насажденный в доме Господнем, всегда будет восхвалять Бога.
Псалом. Песнь на день субботний
Благо есть славить Господа и петь имени Твоему, Всевышний,
возвещать утром милость Твою и истину Твою в ночи,
на десятиструнном и псалтири, с песнью на гуслях.
Ибо Ты возвеселил меня, Господи, творением Твоим: я восхищаюсь делами рук Твоих.
Как велики дела Твои, Господи! дивно глубоки помышления Твои!
Человек несмысленный не знает, и невежда не разумеет того.
Тогда как нечестивые возникают, как трава, и делающие беззаконие цветут, чтобы исчезнуть на веки, –
Ты, Господи, высок во веки!
Ибо вот, враги Твои, Господи, – вот, враги Твои гибнут, и рассыпаются все делающие беззаконие;
а мой рог Ты возносишь, как рог единорога, и я умащен свежим елеем;
и око мое смотрит на врагов моих, и уши мои слышат о восстающих на меня злодеях.
Праведник цветет, как пальма, возвышается подобно кедру на Ливане.
Насажденные в доме Господнем, они цветут во дворах Бога нашего;
они и в старости плодовиты, сочны и свежи,
чтобы возвещать, что праведен Господь, твердыня моя, и нет неправды в Нем.
1 Господь всемогущий и вечный есть Царь мира, поэтому Вселенная «не подвигнется». 3 Реки и моря поднимают свои волны, но они ничтожны пред Богом. 5 Все обетования Его исполнятся и дом Божий не сокрушится.
[Хвалебная песнь Давида. В день предсубботний, когда населена земля.]
Господь царствует; Он облечен величием, облечен Господь могуществом [и] препоясан: потому вселенная тверда, не подвигнется.
Престол Твой утвержден искони: Ты – от века.
Возвышают реки, Господи, возвышают реки голос свой, возвышают реки волны свои.
Но паче шума вод многих, сильных волн морских, силен в вышних Господь.
Откровения Твои несомненно верны. Дому Твоему, Господи, принадлежит святость на долгие дни.
1 Восстань, Господи, на суд над нечестивыми. 8 Неужели Бог не знает суетных мыслей нечестивых и не видит их дел? 12 Блажен тот, кто слушает обличения Господа, за это он получит награду, а нечестивый погибнет. 14 Если народ будет жить в согласии с законом, он не будет отринут Господом. 16 На кого, кроме Бога можно надеяться? 20 Там, где Господь явится на защиту, исчезнут все противящиеся Его закону. В Нем праведник найдет опору, а нечестивых за их злодейство Бог истребит.
[Псалом Давида в четвертый день недели.]
Боже отмщений, Господи, Боже отмщений, яви Себя!
Восстань, Судия земли, воздай возмездие гордым.
Доколе, Господи, нечестивые, доколе нечестивые торжествовать будут?
Они изрыгают дерзкие речи; величаются все делающие беззаконие;
попирают народ Твой, Господи, угнетают наследие Твое;
вдову и пришельца убивают, и сирот умерщвляют
и говорят: «не увидит Господь, и не узнает Бог Иаковлев».
Образумьтесь, бессмысленные люди! когда вы будете умны, невежды?
Насадивший ухо не услышит ли? и образовавший глаз не увидит ли?
Вразумляющий народы неужели не обличит, – Тот, Кто учит человека разумению?
Господь знает мысли человеческие, что они суетны.
Блажен человек, которого вразумляешь Ты, Господи, и наставляешь законом Твоим,
чтобы дать ему покой в бедственные дни, доколе нечестивому выроется яма!
Ибо не отринет Господь народа Своего и не оставит наследия Своего.
Ибо суд возвратится к правде, и за ним последуют все правые сердцем.
Кто восстанет за меня против злодеев? кто станет за меня против делающих беззаконие?
Если бы не Господь был мне помощником, вскоре вселилась бы душа моя в страну молчания.
Когда я говорил: «колеблется нога моя», – милость Твоя, Господи, поддерживала меня.
При умножении скорбей моих в сердце моем, утешения Твои услаждают душу мою.
Станет ли близ Тебя седалище губителей, умышляющих насилие вопреки закону?
Толпою устремляются они на душу праведника и осуждают кровь неповинную.
Но Господь – защита моя, и Бог мой – твердыня убежища моего,
и обратит на них беззаконие их, и злодейством их истребит их, истребит их Господь Бог наш.
1 Придите для славословия Господа. 6 Будем молиться пред этим великим Господом, Который есть Бог наш, а мы – овцы его паствы. 8 Если бы нам сейчас послушать Его зова: «не оказывайте мне непослушания, как то было в пустыне, когда Я осудил вас на сорокалетнее странствование!»
[Хвалебная песнь Давида.]
Приидите, воспоем Господу, воскликнем [Богу], твердыне спасения нашего;
предстанем лицу Его со славословием, в песнях воскликнем Ему,
ибо Господь есть Бог великий и Царь великий над всеми богами.
В Его руке глубины земли, и вершины гор – Его же;
Его – море, и Он создал его, и сушу образовали руки Его.
Приидите, поклонимся и припадем, преклоним колени пред лицем Господа, Творца нашего;
ибо Он есть Бог наш, и мы – народ паствы Его и овцы руки Его. О, если бы вы ныне послушали гласа Его:
«не ожесточите сердца вашего, как в Мериве, как в день искушения в пустыне,
где искушали Меня отцы ваши, испытывали Меня, и видели дело Мое.
Сорок лет Я был раздражаем родом сим, и сказал: это народ, заблуждающийся сердцем; они не познали путей Моих,
и потому Я поклялся во гневе Моем, что они не войдут в покой Мой».
1 Вся земля приглашается воспевать Господа. 8 Несите дары Господу и возвестите народам, что Господь воцарился, а с Ним вместе – правда. 11 Пусть радуется вся земля, Господь идет судить.
[Хвалебная песнь Давида. На построение дома.]
Воспойте Господу песнь новую; воспойте Господу, вся земля;
пойте Господу, благословляйте имя Его, благовествуйте со дня на день спасение Его;
возвещайте в народах славу Его, во всех племенах чудеса Его;
ибо велик Господь и достохвален, страшен Он паче всех богов.
Ибо все боги народов – идолы, а Господь небеса сотворил.
Слава и величие пред лицем Его, сила и великолепие во святилище Его.
Воздайте Господу, племена народов, воздайте Господу славу и честь;
воздайте Господу славу имени Его, несите дары и идите во дворы Его;
поклонитесь Господу во благолепии святыни. Трепещи пред лицем Его, вся земля!
Скажите народам: Господь царствует! потому тверда вселенная, не поколеблется. Он будет судить народы по правде.
Да веселятся небеса и да торжествует земля; да шумит море и что наполняет его;
да радуется поле и все, что на нем, и да ликуют все дерева дубравные
пред лицем Господа; ибо идет, ибо идет судить землю. Он будет судить вселенную по правде, и народы – по истине Своей.
1 Господь – Царь мира. Да радуются все народы. Окрест Его – мрак; правда – основание Его престола. 3 Он уничтожит врагов, пред Ним трепещет земля. 6 Небеса возвещают Его правду. 8 Народ еврейский радуется величию Господа над «богами». 10 Все должны любить Бога, так как Он источник всякого блага.
[Псалом Давида, когда устроялась земля его.]
Господь царствует: да радуется земля; да веселятся многочисленные острова.
Облако и мрак окрест Его; правда и суд – основание престола Его.
Пред Ним идет огонь и вокруг попаляет врагов Его.
Молнии Его освещают вселенную; земля видит и трепещет.
Горы, как воск, тают от лица Господа, от лица Господа всей земли.
Небеса возвещают правду Его, и все народы видят славу Его.
Да постыдятся все служащие истуканам, хвалящиеся идолами. Поклонитесь пред Ним, все боги*. //*По переводу 70-ти: все Ангелы Его.
Слышит Сион и радуется, и веселятся дщери Иудины ради судов Твоих, Господи,
ибо Ты, Господи, высок над всею землею, превознесен над всеми богами.
Любящие Господа, ненавидьте зло! Он хранит души святых Своих; из руки нечестивых избавляет их.
Свет сияет на праведника, и на правых сердцем – веселие.
Радуйтесь, праведные, о Господе и славьте память святыни Его.
Этот псалом почти повторяет 95 пс., продолжается хвалебная и благодарственная песнь Богу за Его милость, но она пока только ожидаемое благо, ещё не пришедшее («идет судить землю... будет судить... народы»).
Псалом [Давида.]
Воспойте Господу новую песнь, ибо Он сотворил чудеса. Его десница и святая мышца Его доставили Ему победу.
Явил Господь спасение Свое, открыл пред очами народов правду Свою.
Вспомнил Он милость Свою [к Иакову] и верность Свою к дому Израилеву. Все концы земли увидели спасение Бога нашего.
Восклицайте Господу, вся земля; торжествуйте, веселитесь и пойте;
пойте Господу с гуслями, с гуслями и с гласом псалмопения;
при звуке труб и рога торжествуйте пред Царем Господом.
Да шумит море и что наполняет его, вселенная и живущие в ней;
да рукоплещут реки, да ликуют вместе горы
пред лицем Господа, ибо Он идет судить землю. Он будет судить вселенную праведно и народы – верно.
1 Господь есть Царь над всем миром и народами, люди должны восхвалять Его. 4 Делами Его справедливости полна история жизни Иакова. 6 Господь внимал избранникам Своим, покровительствовал всему народу, прощал его, но и наказывал. Вечен и милостив Господь, достоин хвалы и превозношения.
[Псалом Давида.]
Господь царствует: да трепещут народы! Он восседает на Херувимах: да трясется земля!
Господь на Сионе велик, и высок Он над всеми народами.
Да славят великое и страшное имя Твое: свято оно!
И могущество царя любит суд. Ты утвердил справедливость; суд и правду Ты совершил в Иакове.
Превозносите Господа, Бога нашего, и поклоняйтесь подножию Его: свято оно!
Моисей и Аарон между священниками и Самуил между призывающими имя Его взывали к Господу, и Он внимал им.
В столпе облачном говорил Он к ним; они хранили Его заповеди и устав, который Он дал им.
Господи, Боже наш! Ты внимал им; Ты был для них Богом прощающим и наказывающим за дела их.
Превозносите Господа, Бога нашего, и поклоняйтесь на святой горе Его, ибо свят Господь, Бог наш.
Псалом [Давида] хвалебный.
1 Воспевайте Господа, служите пред Ним. 3 Он наш Творец и Пастырь, а потому входите в Его храм для прославления Его великого имени, от служения и верности Ему зависит и вечность Его великих обетований над Его народом.
Воскликните Господу, вся земля!
Служи́те Господу с веселием; идите пред лице Его с восклицанием!
Познайте, что Господь есть Бог, что Он сотворил нас, и мы – Его, Его народ и овцы паствы Его.
Входите во врата Его со славословием, во дворы Его – с хвалою. Славьте Его, благословляйте имя Его,
ибо благ Господь: милость Его вовек, и истина Его в род и род.
Давид рисует образ своего будущего правления, идеал своего царствования, и вместе с тем мучительное ожидание: «когда Ты, Господи, придешь ко мне?»
Псалом Давида.
Милость и суд буду петь; Тебе, Господи, буду петь.
Буду размышлять о пути непорочном: «когда ты придешь ко мне?» Буду ходить в непорочности моего сердца посреди дома моего.
Не положу пред очами моими вещи непотребной; дело преступное я ненавижу: не прилепится оно ко мне.
Сердце развращенное будет удалено от меня; злого я не буду знать.
Тайно клевещущего на ближнего своего изгоню; гордого очами и надменного сердцем не потерплю.
Глаза мои на верных земли, чтобы они пребывали при мне; кто ходит путем непорочности, тот будет служить мне.
Не будет жить в доме моем поступающий коварно; говорящий ложь не останется пред глазами моими.
С раннего утра буду истреблять всех нечестивцев земли, дабы искоренить из града Господня всех делающих беззаконие.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible