Скрыть
93:0
93:2
93:3
93:8
93:10
93:13
93:15
93:16
93:17
93:18
93:19
93:20
93:22
93:23
93:24
Церковнославянский (рус)
Псало́мъ Дави́ду, въ четве́ртый суббо́ты.
Бо́гъ от­мще́нiй Госпо́дь, Бо́гъ от­мще́нiй не обину́л­ся е́сть.
Вознеси́ся, Судя́й земли́, воз­да́ждь воз­дая́нiе го́рдымъ.
Доко́лѣ грѣ́шницы, Го́споди, доко́лѣ грѣ́шницы восхва́лят­ся?
Провѣща́ютъ и воз­глаго́лютъ непра́вду, воз­глаго́лютъ вси́ дѣ́ла­ю­щiи беззако́нiе?
Лю́ди Твоя́, Го́споди, смири́ша, и достоя́нiе Твое́ озло́биша:
вдови́цу и си́ра умори́ша, и при­­ше́лца уби́ша,
и рѣ́ша: не у́зритъ Госпо́дь, ниже́ уразумѣ́етъ Бо́гъ Иа́ковль.
Разумѣ́йте же, безу́мнiи въ лю́дехъ, и бу́iи нѣ́когда, умудри́теся:
насажде́й у́хо, не слы́шитъ ли? Или́ созда́вый о́ко, не сматря́етъ ли?
Наказу́яй язы́ки, не обличи́тъ ли, уча́й человѣ́ка ра́зуму?
Госпо́дь вѣ́сть помышле́нiя человѣ́ческая, я́ко су́ть су́етна.
Блаже́нъ человѣ́къ, его́же а́ще нака́жеши, Го́споди, и от­ зако́на Тво­его́ научи́ши его́:
укроти́ти его́ от­ дні́й лю́тыхъ, до́ндеже изры́ет­ся грѣ́шному я́ма.
Я́ко не от­ри́нетъ Госпо́дь люді́й Сво­и́хъ, и достоя́нiя Сво­его́ не оста́витъ:
до́ндеже пра́вда обрати́т­ся на су́дъ, и держа́щiися ея́ вси́ пра́вiи се́рдцемъ.
Кто́ воста́нетъ ми́ на лука́вну­ю­щыя? Или́ кто́ спредста́нетъ ми́ на дѣ́ла­ю­щыя беззако́нiе?
А́ще не Госпо́дь помо́глъ бы ми́, вма́лѣ всели́лася бы во а́дъ душа́ моя́.
А́ще глаго́лахъ: подви́жеся нога́ моя́, ми́лость Твоя́, Го́споди, помога́­ше ми́:
по мно́же­ст­ву болѣ́зней мо­и́хъ въ се́рдцы мо­е́мъ, утѣше́нiя Твоя́ воз­весели́ша ду́шу мою́.
Да не пребу́детъ Тебѣ́ престо́лъ беззако́нiя, созида́яй тру́дъ на повелѣ́нiе.
Уловя́тъ на ду́шу пра́ведничу, и кро́вь непови́н­ную осу́дятъ.
И бы́сть мнѣ́ Госпо́дь въ при­­бѣ́жище, и Бо́гъ мо́й въ по́мощь упова́нiя мо­его́:
и воз­да́стъ и́мъ Госпо́дь беззако́нiе и́хъ, и по лука́в­ст­вiю и́хъ погуби́тъ я́ Госпо́дь Бо́гъ {на́шъ}.
Греческий [Greek (Koine)]
ψαλμὸς τῷ Δαυιδ τετράδι σαββάτων
ὁ θεὸς ἐκδικήσεων κύριος ὁ θεὸς ἐκδικήσεων ἐπαρρησιάσατο
ὑψώθητι ὁ κρίνων τὴν γῆν ἀπό­δος ἀν­ταπόδοσιν τοῖς ὑπερηφάνοις
ἕως πότε ἁμαρτωλοί κύριε ἕως πότε ἁμαρτωλοὶ καυχήσον­ται
φθέγξον­ται καὶ λαλήσουσιν ἀδικίαν λαλήσουσιν πάν­τες οἱ ἐργαζόμενοι τὴν ἀνομίαν
τὸν λαόν σου κύριε ἐταπείνωσαν καὶ τὴν κληρο­νο­μίαν σου ἐκάκωσαν
χήραν καὶ προ­σήλυτον ἀπέκτειναν καὶ ὀρφανοὺς ἐφόνευσαν
καὶ εἶπαν οὐκ ὄψ­σε­ται κύριος οὐδὲ συν­ήσει ὁ θεὸς τοῦ Ιακωβ
σύνετε δή ἄφρονες ἐν τῷ λαῷ καί μωροί ποτὲ φρονήσατε
ὁ φυτεύ­σας τὸ οὖς οὐχὶ ἀκούει ἢ ὁ πλάσας τὸν ὀφθαλμὸν οὐ κατα­νοεῖ
ὁ παιδεύ­ων ἔθνη οὐχὶ ἐλέγξει ὁ διδάσκων ἄνθρωπον γνῶσιν
κύριος γινώσκει τοὺς δια­λογισμοὺς τῶν ἀνθρώπων ὅτι εἰσὶν μάταιοι
μακάριος ἄνθρωπος ὃν ἂν σὺ παιδεύ­σῃς κύριε καὶ ἐκ τοῦ νόμου σου διδάξῃς αὐτὸν
τοῦ πραῦναι αὐτῷ ἀφ᾿ ἡμερῶν πονηρῶν ἕως οὗ ὀρυγῇ τῷ ἁμαρτωλῷ βόθρος
ὅτι οὐκ ἀπώ­σε­ται κύριος τὸν λαὸν αὐτοῦ καὶ τὴν κληρο­νο­μίαν αὐτοῦ οὐκ ἐγκατα­λείψει
ἕως οὗ δικαιοσύνη ἐπι­στρέψῃ εἰς κρίσιν καὶ ἐχόμενοι αὐτῆς πάν­τες οἱ εὐθεῖς τῇ καρδίᾳ (δια­́ψαλμα)
τίς ἀναστή­σε­ταί μοι ἐπι­̀ πονηρευο­μέ­νους ἢ τίς συμπαρα­στή­σε­ταί μοι ἐπι­̀ ἐργαζο­μέ­νους τὴν ἀνομίαν
εἰ μὴ ὅτι κύριος ἐβοήθησέν μοι παρα­̀ βραχὺ παρῴκησεν τῷ ᾅδῃ ἡ ψυχή μου
εἰ ἔλεγον σεσάλευται ὁ πούς μου τὸ ἔλεός σου κύριε βοηθεῖ μοι
κύριε κατα­̀ τὸ πλῆ­θος τῶν ὀδυνῶν μου ἐν τῇ καρδίᾳ μου αἱ παρα­κλήσεις σου ἠγάπησαν τὴν ψυχήν μου
μὴ συμπρο­σέσται σοι θρόνος ἀνομίας ὁ πλάσ­σων κόπον ἐπι­̀ προ­στάγματι
θηρεύ­σουσιν ἐπι­̀ ψυχὴν δικαίου καὶ αἷμα ἀθῷον κατα­δικάσον­ται
καὶ ἐγένετό μοι κύριος εἰς κατα­φυγὴν καὶ ὁ θεός μου εἰς βοηθὸν ἐλπίδος μου
καὶ ἀπο­δώσει αὐτοῖς τὴν ἀνομίαν αὐτῶν καὶ κατα­̀ τὴν πονηρίαν αὐτῶν ἀφανιεῖ αὐτοὺς κύριος ὁ θεὸς ἡμῶν
Латинский (Nova Vulgata)
94:1 Deus ultionum, Domine, Deus ultionum, effulge.
94:2 Exaltare, qui iudicas terram, redde retributionem superbis.
94:3 Usquequo peccatores, Domine, usquequo peccatores exsultabunt?
94:4 Effabuntur et loquentur proterva, gloriabuntur omnes, qui operantur iniquitatem. -
94:5 Populum tuum, Domine, humiliant et hereditatem tuam vexant.
94:6 Viduam et advenam interficiunt et pupillos occidunt.
94:7 Et dixerunt: «Non videbit Dominus, nec intelleget Deus Iacob».
94:8 Intellegite, insipientes in populo; et stulti, quando sapietis?
94:9 Qui plantavit aurem, non audiet, aut qui finxit oculum, non respiciet?
94:10 Qui corripit gentes, non arguet, qui docet hominem scientiam?
94:11 Dominus scit cogitationes hominum, quoniam vanae sunt.
94:12 Beatus homo, quem tu erudieris, Domine, et de lege tua docueris eum,
94:13 ut mitiges ei a diebus malis, donec fodiatur peccatori fovea.
94:14 Quia non repellet Dominus plebem suam et hereditatem suam non derelinquet.
94:15 Quia ad iustitiam revertetur iudicium, et sequentur illam omnes, qui recto sunt corde.
94:16 Quis consurget mihi adversus malignantes, aut quis stabit mecum adversus operantes iniquitatem?
94:17 Nisi quia Dominus adiuvit me, paulo minus habitasset in loco silentii anima mea.
94:18 Si dicebam: «Motus est pes meus», misericordia tua, Domine, sustentabat me.
94:19 In multitudine sollicitudinum mearum in corde meo, consolationes tuae laetificaverunt animam meam.
94:20 Numquid sociabitur tibi sedes iniquitatis, quae fingit molestiam contra praeceptum?
94:21 Irruunt in animam iusti et sanguinem innocentem condemnant.
94:22 Et factus est mihi Dominus in praesidium, et Deus meus in rupem refugii mei;
94:23 et reddet illis iniquitatem ipsorum et in malitia eorum disperdet eos,
94:24 disperdet illos Dominus Deus noster.
Эй Худои қасосҳо, эй Парвардигор, эй Худои қасосҳо биё нур биафкан!
Бархез, эй Довари замин, подоши ҳавобаландонро бидеҳ.
То ба кай бадкорон, эй Парвардигор, то ба кай бадкорон шод бошанд?
Лоф мезананд, ҳавобаландона сухан меронанд; ҳамаи бадкирдорон калонигарӣ мекунанд.
Қавми Туро, эй Парвардигор, поймол месозанд, ва бар мероси Ту ситам зулм мекунанд.
Бева ва ғарибро мекушанд, ва ятимонро қатл мекунанд.
Ва мегӯянд: «Парвардигор намебинад, ва Худои Яъқуб сарфаҳм намеравад».
Бифаҳмед, эй нодонони халқ нодонон дар байни халқ! Ва эй бехирадон, кай боақл мешавед?
Он ки гӯшро шинондааст, оё намешунавад? Он ки чашмро офаридааст, оё намебинад?
Он ки халқҳоро танбеҳ медиҳад, оё сарзаниш намекунад? – Он ки одамро ақл меомӯзад.
Парвардигор фикрҳои одамро медонад, ки онҳо ҳеҷ ҳастанд.
Хушо марде ки ӯро Ту, эй Парвардигор, танбеҳ медиҳӣ мекунӣ, ва аз шариати дастури Худ ӯро таълим медиҳӣ,
То ки ӯро дар аз рӯзҳои бад роҳат осоиш бахшӣ, то даме ки чоҳе барои бадкор канда шавад.
Зеро ки Парвардигор қавми Худро рад нахоҳад кард, ва мероси Худро тарк нахоҳад намуд.
Зеро ки доварӣ сӯи росткорӣ хоҳад баргашт, ва ҳамаи ростдилон онро пайравӣ хоҳанд кард.
Кист, ки барои ман бар зидди бадкешон бархезад? Кист, ки барои ман бар зидди бадкирдорон истодагӣ намояд?
Агар Парвардигор мададгори ёвари ёри ман намебуд, кам монда буд, ки ҷонам дар олами хомӯшӣ сокин шавад.
Вақте ки мегуфтам: «Пои ман мелағжад», – меҳру вафои Ту, эй Парвардигор, маро дастгирӣ мекард.
Вақте ки андешаҳоям андаруни ман биафзоянд, дилбардориҳои тасаллиҳои Ту ҷонамро осудагӣ мебахшанд.
Оё курсии расвоиҳо метавонад бо Ту рафоқат дӯстӣ дошта бошад, ки он аз номи қонун ноинсофиро ба вуҷуд меоварад?
Бар ҷони росткор тӯда мешаванд, ва хуни бегуноҳро маҳкум мекунанд.
Валекин Парвардигор қалъаи ман аст; ва Худои ман кӯҳпораи паноҳгоҳи ман аст.
Ва бедодгарии гуноҳи онҳоро бар онҳо хоҳад баргардонид, ва онҳоро ба ивази бадиашон нест хоҳад кард; Парвардигор Худои мо онҳоро нест хоҳад кард..

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible