Скрыть
95:0
95:2
95:3
95:8
95:9
95:12
Церковнославянский (рус)
Хвала́ пѣ́сни Дави́ду, внегда́ до́мъ созида́­шеся по плѣне́нiи, не надпи́санъ у Евре́й.
Воспо́йте Го́сподеви пѣ́снь но́ву, воспо́йте Го́сподеви вся́ земля́:
воспо́йте Го́сподеви, благослови́те и́мя Его́: благовѣсти́те де́нь от­ дне́ спасе́нiе Его́.
Возвѣсти́те во язы́цѣхъ сла́ву Его́, во всѣ́хъ лю́дехъ чудеса́ Его́.
Я́ко ве́лiй Госпо́дь и хва́ленъ зѣло́, стра́­шенъ е́сть надъ всѣ́ми бо́ги.
Я́ко вси́ бо́зи язы́къ бѣ́сове: Госпо́дь же небеса́ сотвори́.
Исповѣ́данiе и красота́ предъ Ни́мъ, святы́ня и великолѣ́пiе во святи́лѣ Его́.
Принеси́те Го́сподеви, оте́че­ст­вiя язы́къ, при­­неси́те Го́сподеви сла́ву и че́сть.
Принеси́те Го́сподеви сла́ву и́мени Его́: воз­ми́те же́ртвы и входи́те во дворы́ Его́.
Поклони́теся Го́сподеви во дворѣ́ святѣ́мъ Его́: да подви́жит­ся от­ лица́ Его́ вся́ земля́.
Рцы́те во язы́цѣхъ, я́ко Госпо́дь воцари́ся: и́бо испра́ви вселе́н­ную, я́же не подви́жит­ся: су́дитъ лю́демъ пра́востiю.
Да воз­веселя́т­ся небеса́, и ра́дует­ся земля́: да подви́жит­ся мо́ре и исполне́нiе его́:
воз­ра́дуют­ся поля́, и вся́ я́же на ни́хъ: тогда́ воз­ра́дуют­ся вся́ древа́ дубра́вная
от­ лица́ Госпо́дня, я́ко гряде́тъ, я́ко гряде́тъ суди́ти земли́: суди́ти вселе́н­нѣй въ пра́вду, и лю́демъ и́стиною Сво­е́ю.
Рус. (Аверинцев)
Пойте Господу новую песнь, пойте Господу, вся земля!
Пойте Господу, благословляйте имя Его, возвещайте со дня на день спасение Его!
Изъясняйте племенам славу его, всем народам чудеса Его!
Ибо велик Господь и славен весьма, страшен превыше всех богов;
ибо все боги народов – морок и прах, но Господь – Творец небес.
Слава и величие пред лицом Его, сила и краса во святыне Его.
Воздайте Господу, семейства племен, воздайте Господу славу и честь,
воздайте Господу честь имени Его, входите с дарами во дворы Его!
Средь красы святыни преклонитесь пред Ним, пред лицом Его дрогни, вся земля!
Скажите народам – Господь есть Царь! Не колеблется, стоит круг земель, и по правде вершит Свой суд над всеми народами Он.
Да радуются небеса и да ликует земля, да шумит морская глубь и все, что наполняет ее,
да веселятся поля и все, что на них, да ликуют все деревья дубрав
пред лицом Господа – Он идет, Он идет, чтоб землю судить; рассудит Он по правде круг земель, и народы – по верности Своей.
Латинский (Nova Vulgata)
96:1 Cantate Domino canticum novum, cantate Domino, omnis terra.
96:2 Cantate Domino, benedicite nomini eius, annuntiate de die in diem salutare eius.
96:3 Annuntiate inter gentes gloriam eius, in omnibus populis mirabilia eius.
96:4 Quoniam magnus Dominus et laudabilis nimis, terribilis est super omnes deos.
96:5 Quoniam omnes dii gentium inania, Dominus autem caelos fecit.
96:6 Magnificentia et pulchritudo in conspectu eius, potentia et decor in sanctuario eius.
96:7 Afferte Domino, familiae populorum, afferte Domino gloriam et potentiam,
96:8 afferte Domino gloriam nominis eius. Tollite hostias et introite in atria eius,
96:9 adorate Dominum in splendore sancto. Contremiscite a facie eius, universa terra;
96:10 dicite in gentibus: «Dominus regnavit!». Etenim correxit orbem terrae, qui non commovebitur; iudicabit populos in aequitate.
96:11 Laetentur caeli, et exsultet terra, sonet mare et plenitudo eius;
96:12 gaudebunt campi et omnia, quae in eis sunt. Tunc exsultabunt omnia ligna silvarum
96:13 a facie Domini, quia venit, quoniam venit iudicare terram. Iudicabit orbem terrae in iustitia et populos in veritate sua.
Барои Парвардигор суруди наве бихонед; барои Парвардигор суруд хонед, эй тамоми аҳли замин!
Барои Парвардигор суруд гӯед, номи Ӯро муборак фархунда хонед, наҷоти Ӯро рӯз ба рӯз мужда диҳед.
Ҷалоли Ӯро дар миёни халқҳо баён намоед, ва корҳои аҷоиби Ӯро дар миёни ҳамаи қавмҳо.
Зеро ки Парвардигор бузург аст ва бениҳоят сазовори ситоиш; ва Ӯ саҳмгин аст бар ҳамаи худоён.
Зеро ки ҳамаи худоёни қавмҳо бутҳоянд, вале Парвардигор осмонро офаридааст.
Шукӯҳ ва ҷалол пеши рӯи Ӯст, қувват ва ҷалолат зебоӣ дар покгоҳи Ӯст.
Парвардигорро васф гӯед, эй қабилаҳои қавмҳо! Барои Парвардигор васфи ҷалол ва қувватро гӯед.
Барои Парвардигор васфи ҷалоли номи Ӯро гӯед; ҳадия биёред ва ба саҳнҳои Ӯ биёед.
Ба Парвардигор дар шукӯҳи покӣ саҷда кунед; пеши Ӯ биларзед, эй тамоми аҳли замин!
Ба халқҳо бигӯед: Парвардигор подшоҳӣ мекунад! Ҷаҳон низ устувор шудааст, фурӯ нахоҳад ғалтид; Ӯ қавмҳоро аз рӯи инсоф доварӣ хоҳад кард.
Бигзор осмон хурсандӣ кунад, ва замин ба ваҷд ояд; баҳр ва ҳар чӣ дар он аст, хурӯш бардорад;
Саҳро ва ҳар чӣ дар он аст, шод гардад, ва ҳамаи дарахтони ҷангал сурудхонӣ кунанд садои шодӣ бароранд…?
Пеши Парвардигор, зеро ки меояд, зеро ки меояд, то заминро доварӣ намояд; Ӯ ҷаҳонро аз рӯи росткорӣ доварӣ хоҳад кард, ва қавмҳоро аз рӯи ростии Худ.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible