Скрыть
1:6
1:8
1:10
1:12
1:13
1:15
1:18
1:19
1:22
1:24
1:25
1:27
1:29
1:30
1:31
1:32
Глава 2 
2:2
2:3
2:9
2:10
2:14
2:15
2:18
2:20
2:22
2:23
Глава 3 
3:1
3:5
3:7
3:15
3:16
3:26
3:27
3:28
Глава 4 
4:1
4:5
4:6
4:7
4:9
4:10
4:12
4:14
4:16
4:19
4:20
4:22
4:24
Глава 5 
5:4
5:7
5:11
5:16
5:18
5:21
Глава 6 
6:1
6:12
6:17
6:19
6:20
6:22
Глава 7 
7:1
7:3
7:9
7:13
7:16
7:17
7:19
7:20
7:21
7:24
7:25
Глава 8 
8:4
8:10
8:20
8:21
8:22
8:25
8:26
8:39
Глава 9 
9:1
9:2
9:11
9:16
9:18
9:27
9:32
Глава 10 
10:1
10:2
10:7
10:10
10:14
10:17
Глава 11 
11:2
11:5
11:7
11:9
11:12
11:13
11:16
11:19
11:20
11:21
11:23
11:24
11:26
11:28
11:31
11:36
Глава 12 
12:5
12:7
12:11
12:21
Глава 13 
13:2
13:4
13:5
13:6
13:10
Глава 14 
14:3
14:5
14:8
14:16
14:18
14:19
14:21
14:26
Глава 15 
15:6
15:14
15:15
15:17
15:18
15:19
15:24
15:28
Глава 16 
16:1
16:2
16:5
16:6
16:7
16:8
16:9
16:10
16:11
16:12
16:13
16:14
16:15
16:19
16:22
16:23
16:24
16:25
16:26
16:27
Церковнославянский (рус)
[Зач. 79.] Па́велъ, ра́бъ Иису́съ Христо́въ, зва́нъ апо́столъ, избра́нъ въ благовѣ́стiе Бо́жiе,
е́же пре́жде обѣща́ проро́ки Сво­и́ми въ писа́нiихъ святы́хъ,
о Сы́нѣ Сво­е́мъ, бы́в­шемъ от­ сѣ́мене Дави́дова по пло́ти,
нарече́н­нѣмъ Сы́нѣ Бо́жiи въ си́лѣ, по ду́ху святы́ни, изъ воскресе́нiя от­ ме́ртвыхъ, Иису́са Христа́ Го́спода на́­шего,
и́мже прiя́хомъ благода́ть и апо́стол­ст­во въ послуша́нiе вѣ́ры во всѣ́хъ язы́цѣхъ, о и́мени Его́,
въ ни́хже есте́ и вы́, зва́ни Иису́су Христу́:
всѣ́мъ су́щымъ въ Ри́мѣ воз­лю́блен­нымъ Бо́гу, зва́н­нымъ святы́мъ: [Зач..] благода́ть ва́мъ и ми́ръ от­ Бо́га Отца́ на́­шего, и Го́спода Иису́са Христа́.
Пе́рвое у́бо благодарю́ Бо́га мо­его́ Иису́сомъ Христо́мъ о всѣ́хъ ва́съ, я́ко вѣ́ра ва́ша воз­вѣща́ет­ся во все́мъ мíрѣ:
свидѣ́тель бо ми́ е́сть Бо́гъ, Ему́же служу́ ду́хомъ мо­и́мъ во благовѣ­ст­вова́нiи Сы́на Его́, я́ко безпреста́ни па́мять о ва́съ творю́,
всегда́ въ моли́твахъ мо­и́хъ моля́ся, а́ще у́бо когда́ поспѣ́шенъ бу́ду во́лею Бо́жiею прiити́ къ ва́мъ:
жела́ю бо ви́дѣти ва́съ, да нѣ́кое пода́мъ ва́мъ дарова́нiе духо́вное, ко утвержде́нiю ва́­шему:
сiе́ же е́сть, со­утѣ́шитися въ ва́съ вѣ́рою о́бщею, ва́­шею же и мо­е́ю.
Не хощу́ же не вѣ́дѣти ва́мъ, бра́тiе, я́ко мно́жицею восхотѣ́хъ прiити́ къ ва́мъ, и воз­бране́нъ бы́хъ досе́лѣ, да нѣ́кiй пло́дъ имѣ́ю и въ ва́съ, я́коже и въ про́чихъ язы́цѣхъ.
Е́ллиномъ же и ва́рвавомъ, му́дрымъ же и неразу́мнымъ до́лженъ е́смь:
та́ко е́сть, е́же по мо­ему́ усе́рдiю и ва́мъ су́щымъ въ Ри́мѣ благовѣсти́ти.
Не стыжу́ся бо благовѣ­ст­вова́нiемъ Христо́вымъ: си́ла бо Бо́жiя е́сть во спасе́нiе вся́кому вѣ́ру­ю­щему, Иуде́ови же пре́жде и Е́ллину.
Пра́вда бо Бо́жiя въ не́мъ явля́ет­ся от­ вѣ́ры въ вѣ́ру, я́коже е́сть пи́сано: пра́ведный же от­ вѣ́ры жи́въ бу́детъ.
[Зач. 80.] Открыва́ет­ся бо гнѣ́въ Бо́жiй съ небесе́ на вся́кое нече́стiе и непра́вду человѣ́ковъ, содержа́щихъ и́стину въ непра́вдѣ:
зане́ разу́мное Бо́жiе {е́же воз­мо́жно разумѣ́ти о Бо́зѣ} я́вѣ е́сть въ ни́хъ, Бо́гъ бо яви́лъ е́сть и́мъ:
неви́димая бо Его́, от­ созда́нiя мíра творе́ньми помышля́ема, ви́дима су́ть, и при­­сносу́щная си́ла Его́ и Боже­с­т­во́, во е́же бы́ти и́мъ безот­вѣ́тнымъ.
Зане́же разумѣ́в­ше Бо́га, не я́ко Бо́га просла́виша или́ благодари́ша, но осуети́шася помышле́нiи сво́ими, и омрачи́ся неразу́мное и́хъ се́рдце:
глаго́лющеся бы́ти му́дри, обюродѣ́ша,
и измѣни́ша сла́ву нетлѣ́н­наго Бо́га въ подо́бiе о́браза тлѣ́н­на человѣ́ка и пти́цъ и четвероно́гъ и га́дъ:
тѣ́мже и предаде́ и́хъ Бо́гъ въ по́хотехъ серде́цъ и́хъ въ нечистоту́, во е́же скверни́тися тѣлесе́мъ и́хъ въ себѣ́ самѣ́хъ:
и́же премѣни́ша и́стину Бо́жiю во лжу́, и почто́ша и послужи́ша тва́ри па́че Творца́, И́же е́сть благослове́нъ во вѣ́ки, ами́нь.
Сего́ ра́ди предаде́ и́хъ Бо́гъ въ стра́сти безче́стiя: и жены́ бо и́хъ измѣни́ша есте́­с­т­вен­ную подо́бу въ презъесте́­с­т­вен­ную:
та́кожде и му́жiе, оста́вльше есте́­с­т­вен­ную подо́бу же́нска по́ла, разжего́шася по́хотiю сво­е́ю дру́гъ на дру́га, му́жи на муже́хъ сту́дъ содѣва́юще, и воз­ме́здiе, е́же подоба́­ше пре́лести и́хъ, въ себѣ́ воспрiе́млюще.
[Зач. 81.] И я́коже не искуси́ша имѣ́ти Бо́га въ ра́зумѣ, [сего́ ра́ди] предаде́ и́хъ Бо́гъ въ неиску́сенъ у́мъ, твори́ти неподо́бная,
испо́лненыхъ вся́кiя непра́вды, блуже́нiя, лука́в­ст­ва, лихо­има́нiя, зло́бы: испо́лненыхъ за́висти, убі́й­ст­ва, рве́нiя, льсти́, злонра́вiя:
шепотники́, клеветники́, богоме́рзки, досади́тели, велича́вы, го́рды, обрѣта́тели злы́хъ, роди́телемъ непокори́вы,
неразу́мны, непримири́телны, нелюбо́вны, неклятвохрани́телны, неми́лостивны.
Нѣ́цыи же и оправда́нiе Бо́жiе разумѣ́в­ше, я́ко такова́я творя́щiи досто́йни сме́рти су́ть, не то́чiю са́ми творя́тъ, но и со­изволя́ютъ творя́щымъ.
Сего́ ра́ди безот­вѣ́тенъ еси́, о, человѣ́че вся́къ судя́й: и́мже бо судо́мъ су́диши дру́га, себе́ осужда́еши, та́яжде бо твори́ши судя́й.
Вѣ́мы же, я́ко су́дъ Бо́жiй е́сть по­и́стин­нѣ на творя́щихъ такова́я.
Помышля́еши ли же сiе́, о, человѣ́че, судя́й такова́я творя́щымъ и творя́ са́мъ та́яжде, я́ко ты́ избѣжи́ши ли суда́ Бо́жiя,
или́ о бога́т­ст­вѣ бла́гости Его́ и кро́тости и долготерпѣ́нiи неради́ши, не вѣ́дый, я́ко бла́гость Бо́жiя на покая́нiе тя́ веде́тъ?
По жесто́кости же тво­е́й и непока́ян­ному се́рдцу, собира́еши себѣ́ гнѣ́въ въ де́нь гнѣ́ва и от­крове́нiя пра́веднаго суда́ Бо́жiя,
И́же воз­да́стъ ко­ему́ждо по дѣло́мъ его́:
о́вымъ у́бо, по терпѣ́нiю дѣ́ла блага́го, сла́вы и че́сти и нетлѣ́нiя и́щущымъ, живо́тъ вѣ́чный:
а и́же по рве́нiю противля́ют­ся у́бо и́стинѣ, повину́ют­ся же непра́вдѣ, я́рость и гнѣ́въ.
Ско́рбь и тѣснота́ на вся́ку ду́шу человѣ́ка творя́щаго зло́е, Иуде́а же пре́жде и Е́ллина.
[Зач. 81Б.] Сла́ва же и че́сть и ми́ръ вся́кому дѣ́ла­ю­щему благо́е, Иуде́еви же пре́жде и Е́ллину.
Нѣ́сть бо на лица́ зрѣ́нiя у Бо́га.
Ели́цы бо беззако́н­но {безъ зако́на} согрѣши́ша, беззако́н­но {безъ зако́на} и поги́бнутъ: и ели́цы въ зако́нѣ согрѣши́ша, зако́номъ су́дъ прiи́мутъ:
не слы́шателiе бо зако́на пра́ведни предъ Бо́гомъ, но творцы́ зако́на, сі́и оправдя́т­ся:
[Зач. 82.] егда́ бо язы́цы, не иму́ще зако́на, есте­с­т­во́мъ зако́н­ная творя́тъ, сі́и, зако́на не иму́ще, са́ми себѣ́ су́ть зако́нъ:
и́же явля́ютъ дѣ́ло зако́н­ное напи́сано въ сердца́хъ сво­и́хъ, спослу́ше­ст­ву­ю­щей и́мъ со́вѣсти, и между́ собо́ю помысло́мъ осужда́ющымъ или́ от­вѣща́ющымъ,
въ де́нь, егда́ су́дитъ Бо́гъ та́йная человѣ́комъ, по благовѣ́стiю мо­ему́, Иису́сомъ Христо́мъ.
Се́, ты́ Иуде́й имену́ешися, и почива́еши на зако́нѣ, и хва́лишися о Бо́зѣ,
и разумѣ́еши во́лю, и разсужда́еши лу́чшая, науча́емь от­ зако́на,
упова́я же себе́ вожда́ бы́ти слѣпы́мъ, свѣ́та су́щымъ во тмѣ́,
наказа́теля безу́мнымъ, учи́теля младе́нцемъ, иму́ща о́бразъ ра́зума и и́стины въ зако́нѣ:
науча́я у́бо ина́го, себе́ ли не учи́ши,
проповѣ́дая не кра́сти, кра́деши: глаго́ляй не прелюбы́ твори́ти, прелюбы́ твори́ши: гнуша́яся и́долъ, свята́я кра́деши:
и́же въ зако́нѣ хва́лишися, преступле́нiемъ зако́на Бо́га безче́­ст­вуеши.
И́мя бо Бо́жiе ва́ми ху́лит­ся во язы́цѣхъ, я́коже е́сть пи́сано.
Обрѣ́занiе бо по́льзуетъ, а́ще зако́нъ твори́ши: а́ще же зако́на престу́пникъ еси́, обрѣ́занiе твое́ необрѣ́занiе бы́сть.
А́ще у́бо необрѣ́занiе оправда́нiе зако́на сохрани́тъ, не необрѣ́занiе ли его́ во обрѣ́занiе вмѣни́т­ся,
и осу́дитъ е́же от­ есте­ст­ва́ необрѣ́занiе, зако́нъ соверша́ющее, тебе́, и́же Писа́нiемъ и обрѣ́занiемъ еси́ престу́пникъ зако́на.
[Зач. 83.] Не бо́ и́же я́вѣ, Иуде́й е́сть, ни е́же я́вѣ во пло́ти, обрѣ́занiе:
но и́же въ та́йнѣ Иуде́й, и обрѣ́занiе се́рдца ду́хомъ, [а] не писа́нiемъ: ему́же похвала́ не от­ человѣ́къ, но от­ Бо́га.
Что́ у́бо ли́шшее Иуде́ю {ко́е у́бо преиму́ще­с­т­во Иуде́а}? Или́ ка́я по́льза обрѣ́занiя?
Мно́го, по вся́кому о́бразу: пе́рвѣе {наипа́че} бо, я́ко ввѣ́рена бы́ша и́мъ словеса́ Бо́жiя.
Что́ бо, а́ще не вѣ́роваша нѣ́цыи? Еда́ [у́бо] невѣ́р­ст­вiе и́хъ вѣ́ру Бо́жiю упраздни́тъ?
Да не бу́детъ: да бу́детъ же Бо́гъ и́стиненъ, вся́къ же человѣ́къ ло́жь, я́коже е́сть пи́сано: я́ко да оправди́шися во словесѣ́хъ Тво­и́хъ, и побѣди́ши, внегда́ суди́ти Ти́.
А́ще ли непра́вда на́ша Бо́жiю пра́вду составля́етъ, что́ рече́мъ, еда́ ли непра́веденъ Бо́гъ нанося́й гнѣ́въ, по человѣ́ку глаго́лю.
Да не бу́детъ: поне́же ка́ко суди́ти и́мать Бо́гъ мíру?
А́ще бо и́стина Бо́жiя въ мо­е́й лжи́ избы́точе­с­т­вова въ сла́ву Его́, что́ еще́ и а́зъ я́ко грѣ́шникъ осужда́юся?
И не я́коже ху́лимся, и я́коже глаго́лютъ нѣ́цыи на́съ глаго́лати, я́ко сотвори́мъ зла́я, да прiи́дутъ блага́я: и́хже су́дъ пра́веденъ е́сть.
Что́ у́бо? Преимѣ́емъ ли? Ника́коже: предукори́хомъ бо {пре́жде бо обвине́ни есмы́} Иуде́и же и Е́ллины вся́ {вси́} подъ грѣхо́мъ бы́ти,
я́коже е́сть пи́сано, я́ко нѣ́сть пра́веденъ никто́же:
нѣ́сть разумѣва́яй и нѣ́сть взыска́яй Бо́га:
вси́ уклони́шася, вку́пѣ непотре́бни бы́ша: нѣ́сть творя́й благосты́ню, нѣ́сть да́же до еди́наго.
Гро́бъ от­ве́рстъ горта́нь и́хъ, язы́ки сво­и́ми льща́ху: я́дъ а́спидовъ подъ устна́ми и́хъ:
и́хже уста́ кля́твы и го́рести по́лна су́ть.
Ско́ры но́ги и́хъ пролiя́ти кро́вь:
сокруше́нiе и озлобле́нiе на путе́хъ и́хъ,
и пути́ ми́рнаго не позна́ша.
Нѣ́сть стра́ха Бо́жiя предъ очи́ма и́хъ.
[Зач. 84.] Вѣ́мы же, я́ко ели́ка зако́нъ глаго́летъ, су́щымъ въ зако́нѣ глаго́летъ: да вся́ка уста́ заградя́т­ся, и пови́ненъ бу́детъ ве́сь мíръ Богови:
зане́ от­ дѣ́лъ зако́на не оправди́т­ся вся́ка пло́ть предъ Ни́мъ: зако́номъ бо позна́нiе грѣха́.
Ны́нѣ же кромѣ́ зако́на пра́вда Бо́жiя яви́ся, свидѣ́тел­ст­вуема от­ зако́на и проро́къ.
Пра́вда же Бо́жiя вѣ́рою Иису́съ Христо́вою во всѣ́хъ и на всѣ́хъ вѣ́ру­ю­щихъ: нѣ́сть бо ра́зн­ствiя,
вси́ бо согрѣши́ша, и лише́ни су́ть сла́вы Бо́жiя,
оправда́еми ту́не благода́тiю Его́, избавле́нiемъ, е́же о Христѣ́ Иису́сѣ,
Его́же предположи́ Бо́гъ очище́нiе вѣ́рою въ Кро́ви Его́, въ явле́нiе пра́вды Сво­ея́, за от­пуще́нiе пре́жде бы́в­шихъ грѣхо́въ,
въ долготерпѣ́нiи Бо́жiи, и въ показа́нiе пра́вды Его́ въ ны́нѣшнее вре́мя, во е́же бы́ти Ему́ пра́ведну и оправда́ющу су́щаго от­ вѣ́ры Иису́совы.
Гдѣ́ у́бо похвала́, от­гна́ся. Кото́рымъ зако́номъ? Дѣ́лы ли? Ни́, но зако́номъ вѣ́ры.
[Зач. 85.] Мы́слимъ у́бо вѣ́рою оправда́тися человѣ́ку, безъ дѣ́лъ зако́на.
Или́ Иуде́евъ Бо́гъ то́кмо, а не и язы́ковъ? Е́й, и язы́ковъ:
поне́же еди́нъ Бо́гъ, и́же оправди́тъ обрѣ́занiе от­ вѣ́ры и необрѣ́занiе вѣ́рою.
Зако́нъ ли у́бо разоря́емъ вѣ́рою? Да не бу́детъ: но зако́нъ утвержда́емъ.
Что́ у́бо рече́мъ Авраа́ма отца́ на́­шего обрѣсти́ по пло́ти?
А́ще бо Авраа́мъ от­ дѣ́лъ оправда́ся, и́мать похвалу́, но не у Бо́га.
Что́ бо Писа́нiе глаго́летъ? Вѣ́рова же Авраа́мъ Богови, и вмѣни́ся ему́ въ пра́вду.
[Зач. 86.] Дѣ́ла­ю­щему же мзда́ не вмѣня́ет­ся по благода́ти, но по до́лгу:
а не дѣ́ла­ю­щему, вѣ́ру­ю­щему же во Оправда́ющаго нечести́ва, вмѣня́ет­ся вѣ́ра его́ въ пра́вду.
Я́коже и Дави́дъ глаго́летъ блаже́н­ство человѣ́ка, ему́же вмѣня́етъ Бо́гъ пра́вду, безъ дѣ́лъ зако́на:
блаже́ни, и́хже от­пусти́шася беззако́нiя и и́хже при­­кры́шася грѣси́:
блаже́нъ му́жъ, ему́же не вмѣни́тъ Госпо́дь грѣха́.
Блаже́н­ство у́бо сiе́ на обрѣ́занiе ли, или́ на необрѣ́занiе? Глаго́лемъ бо, я́ко вмѣни́ся Авраа́му вѣ́ра въ пра́вду.
Ка́ко у́бо вмѣни́ся ему́? во обрѣ́занiи ли су́щу, или́ въ необрѣ́занiи? Не во обрѣ́занiи, но въ необрѣ́занiи.
И зна́менiе прiя́тъ обрѣ́занiя, печа́ть пра́вды вѣ́ры, я́же въ необрѣ́занiи: я́ко бы́ти ему́ отцу́ всѣ́хъ вѣ́ру­ю­щихъ въ необрѣ́занiи, во е́же вмѣни́тися и тѣ́мъ въ пра́вду,
и отцу́ обрѣ́занiя, не су́щымъ то́чiю от­ обрѣ́занiя, но и ходя́щымъ въ стопа́хъ вѣ́ры, я́же [бѣ́] въ необрѣ́занiи отца́ на́­шего Авраа́ма.
[Зач. 87.] Не зако́номъ бо обѣтова́нiе Авраа́му, или́ сѣ́мени его́, е́же бы́ти ему́ наслѣ́днику мíрови, но пра́вдою вѣ́ры.
А́ще бо су́щiи от­ зако́на наслѣ́дницы, испраздни́ся вѣ́ра, и разори́ся обѣтова́нiе:
зако́нъ бо гнѣ́въ содѣ́ловаетъ: идѣ́же бо нѣ́сть зако́на, [ту́] ни преступле́нiя.
Сего́ ра́ди от­ вѣ́ры, да по благода́ти, во е́же бы́ти извѣ́стну обѣтова́нiю всему́ сѣ́мени, не то́чiю су́щему от­ зако́на, но и су́щему от­ вѣ́ры Авраа́мовы, и́же е́сть оте́цъ всѣ́мъ на́мъ,
я́коже е́сть пи́сано: я́ко отца́ мно́гимъ язы́комъ положи́хъ тя́, пря́мо Бо́гу, Ему́же вѣ́рова, животворя́щему ме́ртвыя и нарица́ющу не су́щая я́ко су́щая.
И́же па́че упова́нiя во упова́нiе вѣ́рова, во е́же бы́ти ему́ отцу́ мно́гимъ язы́комъ, по рече́н­ному: та́ко бу́детъ сѣ́мя твое́.
И не изнемо́гъ вѣ́рою, ни усмотри́ сво­ея́ пло́ти уже́ умерщвле́н­ныя, столѣ́тенъ нѣ́гдѣ сы́й, и ме́ртвости ложе́снъ Са́рриныхъ:
во обѣтова́нiи же Бо́жiи не усумнѣ́ся невѣ́рованiемъ, но воз­мо́же вѣ́рою, да́въ сла́ву Богови
и извѣ́стенъ бы́въ, я́ко, е́же обѣща́, си́ленъ е́сть и сотвори́ти.
Тѣ́мже и вмѣни́ся ему́ въ пра́вду.
Не пи́сано же бы́сть за того́ еди́наго то́чiю, я́ко вмѣни́ся ему́,
но и за ны́, и́мже хо́щетъ вмѣни́тися, вѣ́ру­ю­щымъ въ Воскреси́в­шаго Иису́са Христа́ Го́спода на́­шего изъ ме́ртвыхъ,
и́же пре́данъ бы́сть за прегрѣше́нiя на́ша и воста́ за оправда́нiе на́­ше.
[Зач. 88.] Оправди́в­шеся у́бо вѣ́рою, ми́ръ и́мамы къ Бо́гу Го́сподемъ на́шимъ Иису́съ Христо́мъ,
И́мже и при­­веде́нiе обрѣто́хомъ вѣ́рою во благода́ть сiю́, въ не́йже сто­и́мъ, и хва́лимся упова́нiемъ сла́вы Бо́жiя.
Не то́чiю же, но и хва́лимся въ ско́рбехъ, вѣ́дяще, я́ко ско́рбь терпѣ́нiе содѣ́ловаетъ,
терпѣ́нiе же иску́с­ст­во, иску́с­ст­во же упова́нiе:
упова́нiе же не посрами́тъ, я́ко любы́ Бо́жiя излiя́ся въ сердца́ на́ша Ду́хомъ Святы́мъ да́н­нымъ на́мъ.
[Зач. 88Б.] Еще́ бо Христо́съ су́щымъ на́мъ немощны́мъ, по вре́мени за нечести́выхъ у́мре.
Едва́ бо за пра́ведника кто́ у́мретъ: за блага́го бо не́гли кто́ и де́рзнетъ умре́ти.
Составля́етъ же Свою́ любо­́вь къ на́мъ Бо́гъ, я́ко, еще́ грѣ́шникомъ су́щымъ на́мъ, Христо́съ за ны́ у́мре.
Мно́го у́бо па́че, оправда́ни бы́в­ше ны́нѣ Кро́вiю Его́, спасе́мся И́мъ от­ гнѣ́ва.
[Зач. 89.] А́ще бо врази́ бы́в­ше при­­мири́хомся Бо́гу сме́ртiю Сы́на Его́, множа́е па́че при­­мири́в­шеся спа́семся въ животѣ́ Его́:
не то́чiю же, но и хва́лимся о Бо́зѣ Го́сподемъ на́шимъ Иису́съ Христо́мъ, И́мже ны́нѣ при­­мире́нiе прiя́хомъ.
Сего́ ра́ди я́коже еди́нѣмъ человѣ́комъ грѣ́хъ въ мíръ вни́де и грѣхо́мъ сме́рть, и та́ко сме́рть во вся́ человѣ́ки вни́де, въ не́мже вси́ согрѣши́ша.
До зако́на бо грѣ́хъ бѣ́ въ мíрѣ: грѣ́хъ же не вмѣня́шеся, не су́щу зако́ну.
Но ца́р­ст­вова сме́рть от­ Ада́ма да́же до Моисе́а и надъ несогрѣши́в­шими по подо́бiю преступле́нiя Ада́мова, и́же е́сть о́бразъ бу́дущаго.
Но не я́коже прегрѣше́нiе, та́ко и да́ръ. А́ще бо прегрѣше́нiемъ еди́наго мно́зи умро́ша, мно́жае па́че благода́ть Бо́жiя и да́ръ благода́тiю еди́наго Человѣ́ка Иису́са Христа́ во мно́гихъ преизли́ше­с­т­вова.
И не я́коже еди́нѣмъ согрѣ́шшимъ дарова́нiе: грѣ́хъ бо изъ еди́наго во осужде́нiе: да́ръ же от­ мно́гихъ прегрѣше́нiи во оправда́нiе.
[Зач. 90.] А́ще бо еди́наго прегрѣше́нiемъ сме́рть ца́р­ст­вова еди́нѣмъ, мно́жае па́че избы́токъ благода́ти и да́ръ пра́вды прiе́млюще, въ жи́зни воцаря́т­ся еди́нѣмъ Иису́съ Христо́мъ.
Тѣ́мже у́бо, я́коже еди́наго прегрѣше́нiемъ во вся́ человѣ́ки вни́де осужде́нiе, та́кожде и еди́наго оправда́нiемъ во вся́ человѣ́ки вни́де оправда́нiе жи́зни.
Я́коже бо ослуша́нiемъ еди́наго человѣ́ка грѣ́шни бы́ша мно́зи, си́це и послуша́нiемъ еди́наго пра́ведни бу́дутъ мно́зи.
Зако́нъ же при­­вни́де, да умно́жит­ся прегрѣше́нiе. Идѣ́же бо умно́жися грѣ́хъ, преизбы́точе­с­т­вова благода́ть:
да я́коже ца́р­ст­вова грѣ́хъ во сме́рть, та́кожде и благода́ть воцари́т­ся пра́вдою въ жи́знь вѣ́чную, Иису́съ Христо́мъ Го́сподемъ на́шимъ.
Что́ у́бо рече́мъ? Пребу́демъ ли во грѣсѣ́, да благода́ть пре­умно́жит­ся? Да не бу́детъ.
И́же бо умро́хомъ грѣху́, ка́ко па́ки оживе́мъ о не́мъ {ка́ко еще́ жи́ти бу́демъ въ не́мъ}?
[Зач. 91.] Или́ не разумѣ́ете, я́ко ели́цы во Христа́ Иису́са крести́хомся, въ сме́рть Его́ крести́хомся?
Спогребо́хомся у́бо Ему́ креще́нiемъ въ сме́рть, да я́коже воста́ Христо́съ от­ ме́ртвыхъ сла́вою О́тчею, та́ко и мы́ во обновле́нiи жи́зни ходи́ти на́чнемъ {да хо́димъ}.
А́ще бо сообра́зни {снасажде́ни} бы́хомъ подо́бiю сме́рти Его́, то́ и воскресе́нiя бу́демъ,
сiе́ вѣ́дяще, я́ко ве́тхiи на́шъ человѣ́къ съ Ни́мъ распя́т­ся, да упраздни́т­ся тѣ́ло грѣхо́вное, я́ко ктому́ не рабо́тати на́мъ грѣху́:
уме́рый бо свободи́ся от­ грѣха́.
А́ще же умро́хомъ со Христо́мъ, вѣ́руемъ, я́ко и жи́ви бу́демъ съ Ни́мъ,
вѣ́дяще, я́ко Христо́съ воста́ от­ ме́ртвыхъ, ктому́ уже́ не умира́етъ: сме́рть И́мъ ктому́ не облада́етъ.
Е́же бо у́мре, грѣху́ у́мре еди́ною: а е́же живе́тъ, Богови живе́тъ.
[Зач. 92.] Та́кожде и вы́ помышля́йте себе́ ме́ртвыхъ у́бо бы́ти грѣху́, живы́хъ же Богови, о Христѣ́ Иису́сѣ Го́сподѣ на́­шемъ.
Да не ца́р­ст­вуетъ у́бо грѣ́хъ въ ме́ртвен­нѣмъ ва́­шемъ тѣ́лѣ, во е́же послу́шати его́ въ по́хотехъ его́:
ниже́ представля́йте у́ды ва́шя ору́жiя непра́вды грѣху́: но представля́йте себе́ Богови я́ко от­ ме́ртвыхъ живы́хъ, и у́ды ва́шя ору́жiя пра́вды Богови.
Грѣ́хъ бо ва́ми да не облада́етъ: нѣ́сте бо подъ зако́номъ, но подъ благода́тiю.
Что́ у́бо? согрѣши́мъ ли, зане́ нѣ́смы подъ зако́номъ, но подъ благода́тiю, да не бу́детъ.
Не вѣ́сте ли, я́ко ему́же представля́ете себе́ рабы́ въ послуша́нiе, раби́ есте́, его́же послу́шаете, или́ грѣха́ въ сме́рть, или́ послуша́нiя въ пра́вду?
Благодари́мъ у́бо Бо́га, я́ко бѣ́сте раби́ грѣху́, послу́шасте же от­ се́рдца, въ о́ньже и преда́стеся о́бразъ уче́нiя.
[Зач. 93.] Свобо́ждшеся же от­ грѣха́, порабо́тистеся пра́вдѣ.
Человѣ́ческо глаго́лю, за не́мощь пло́ти ва́­шея. Я́коже бо предста́висте у́ды ва́шя рабы́ нечистотѣ́ и беззако́нiю въ беззако́нiе, та́ко ны́нѣ предста́вите у́ды ва́шя рабы́ пра́вдѣ во святы́ню.
Егда́ бо раби́ бѣ́сте грѣха́, свобо́дни бѣ́сте от­ пра́вды.
Кі́й у́бо тогда́ имѣ́сте пло́дъ? О ни́хже ны́нѣ стыдите́ся, кончи́на бо о́нѣхъ, сме́рть.
Ны́нѣ же свобо́ждшеся от­ грѣха́, порабо́щшеся же Богови, и́мате пло́дъ ва́шъ во святы́ню, кончи́ну же жи́знь вѣ́чную.
Обро́цы бо грѣха́, сме́рть: дарова́нiе же Бо́жiе живо́тъ вѣ́чный о Христѣ́ Иису́сѣ Го́сподѣ на́­шемъ.
[Зач. 94.] Или́ не разумѣ́ете, бра́тiе: вѣ́дущымъ бо зако́нъ глаго́лю: я́ко зако́нъ облада́етъ надъ человѣ́комъ, во ели́ко вре́мя живе́тъ?
И́бо мужа́тая жена́ жи́ву му́жу при­­вя́зана е́сть зако́номъ: а́ще ли же у́мретъ му́жъ ея́, разрѣши́т­ся от­ зако́на му́жескаго.
Тѣ́мже у́бо, жи́ву су́щу му́жу, прелюбо­дѣ́йца быва́етъ, а́ще бу́детъ му́жеви ино́му: а́ще ли у́мретъ му́жъ ея́, свобо́дна е́сть от­ зако́на, не бы́ти е́й прелюбо­дѣ́йцѣ, бы́в­шей му́жу ино́му.
Тѣ́мже, бра́тiе моя́, и вы́ умро́сте зако́ну тѣ́ломъ Христо́вымъ, во е́же бы́ти ва́мъ ино́му, Воста́в­шему изъ ме́ртвыхъ, да пло́дъ при­­несе́мъ Богови.
Егда́ бо бѣ́хомъ во пло́ти, стра́сти грѣхо́вныя, я́же зако́номъ, дѣ́й­ст­воваху во у́дѣхъ на́шихъ, во е́же пло́дъ твори́ти сме́рти:
ны́нѣ же упраздни́хомся от­ зако́на, уме́рше, и́мже держи́ми бѣ́хомъ, я́ко рабо́тати на́мъ [Бо́гови] во обновле́нiи ду́ха, а не въ ве́тхости пи́смене.
Что́ у́бо рече́мъ? Зако́нъ ли грѣ́хъ? Да не бу́детъ: но грѣха́ не зна́хъ, то́чiю зако́номъ: по́хоти же не вѣ́дахъ, а́ще не бы́ зако́нъ глаго́лалъ: не похо́щеши.
Вину́ же прiе́мъ грѣ́хъ за́повѣдiю, содѣ́ла во мнѣ́ вся́ку по́хоть: безъ зако́на бо грѣ́хъ ме́ртвъ е́сть.
А́зъ же живя́хъ кромѣ́ зако́на иногда́: при­­ше́дшей же за́повѣди, грѣ́хъ у́бо оживе́,
а́зъ же умро́хъ: и обрѣ́теся ми́ за́повѣдь, я́же въ живо́тъ, сiя́ въ сме́рть,
грѣ́хъ бо вину́ прiе́мъ за́повѣдiю, прельсти́ мя, и то́ю умертви́ мя.
Тѣ́мже у́бо зако́нъ свя́тъ, и за́повѣдь свя́та и пра́ведна и блага́.
Благо́е ли у́бо бы́сть мнѣ́ сме́рть? Да не бу́детъ: но грѣ́хъ, да яви́т­ся грѣ́хъ, благи́мъ ми́ содѣва́я сме́рть, да бу́детъ по премно́гу грѣ́шенъ грѣ́хъ за́повѣдiю.
[Зач. 95.] Вѣ́мы бо, я́ко зако́нъ духо́венъ е́сть: а́зъ же пло́тянъ е́смь, про́данъ подъ грѣ́хъ.
Е́же бо содѣва́ю, не разумѣ́ю: не е́же бо хощу́, сiе́ творю́, но е́же нена́вижду, то́ содѣ́ловаю.
А́ще ли, е́же не хощу́, сiе́ творю́, хвалю́ зако́нъ я́ко до́бръ,
ны́нѣ же не ктому́ а́зъ сiе́ содѣва́ю, но живы́й во мнѣ́ грѣ́хъ.
Вѣ́мъ бо, я́ко не живе́тъ во мнѣ́, си́рѣчь во пло́ти мо­е́й, до́бро­е: е́же бо хотѣ́ти при­­лежи́тъ ми́, а е́же содѣ́яти до́брое, не обрѣта́ю.
Не е́же бо хощу́ до́брое, творю́, но е́же не хощу́ зло́е, сiе́ содѣва́ю.
А́ще ли, е́же не хощу́ а́зъ, сiе́ творю́, уже́ не а́зъ сiе́ творю́, но живы́й во мнѣ́ грѣ́хъ.
Обрѣта́ю у́бо зако́нъ, хотя́щу ми́ твори́ти до́брое, я́ко мнѣ́ зло́е при­лежи́тъ.
Со­услажда́юся бо зако́ну Бо́жiю по вну́трен­нему человѣ́ку:
ви́жду же и́нъ зако́нъ во у́дѣхъ мо­и́хъ, проти́ву вою́ющь зако́ну ума́ мо­его́ и плѣня́ющь мя́ зако́номъ грѣхо́внымъ, су́щимъ во у́дѣхъ мо­и́хъ.
Окая́ненъ а́зъ человѣ́къ: кто́ мя изба́витъ от­ тѣ́ла сме́рти сея́?
Благодарю́ Бо́га мо­его́ Иису́съ Христо́мъ Го́сподемъ на́шимъ. Тѣ́мже у́бо са́мъ а́зъ умо́мъ мо­и́мъ рабо́таю зако́ну Бо́жiю, пло́тiю же зако́ну грѣхо́вному.
Ни еди́но у́бо ны́нѣ осужде́нiе су́щымъ о Христѣ́ Иису́сѣ, не по пло́ти ходя́щымъ, но по ду́ху:
[Зач. 96А.] зако́нъ бо ду́ха жи́зни о Христѣ́ Иису́сѣ свободи́лъ мя́ е́сть от­ зако́на грѣхо́внаго и сме́рти.
Немощно́е бо зако́на, въ не́мже немоще­с­т­вова́­ше пло́тiю, Бо́гъ Сы́на Сво­его́ посла́ въ подо́бiи пло́ти грѣха́, и о грѣсѣ́ осуди́ грѣ́хъ во пло́ти,
да оправда́нiе зако́на испо́лнит­ся въ на́съ, не по пло́ти ходя́щихъ, но по ду́ху.
Су́щiи бо по пло́ти плотска́я му́др­ст­вуютъ: а и́же по ду́ху, духо́вная.
Мудрова́нiе бо плотско́е сме́рть е́сть, а мудрова́нiе духо́вное живо́тъ и ми́ръ,
зане́ мудрова́нiе плотско́е вражда́ на Бо́га: зако́ну бо Бо́жiю не покаря́ет­ся, ниже́ бо мо́жетъ.
[Зач. 96Б.] Су́щiи же во пло́ти Бо́гу угоди́ти не мо́гутъ.
Вы́ же нѣ́сте во пло́ти, но въ ду́сѣ, поне́же Ду́хъ Бо́жiй живе́тъ въ ва́съ. А́ще же кто́ Ду́ха Христо́ва не има́ть, се́й нѣ́сть Его́въ.
А́ще же Христо́съ въ ва́съ, пло́ть у́бо мертва́ грѣха́ ра́ди, ду́хъ же живе́тъ пра́вды ра́ди.
А́ще ли же Ду́хъ Воскреси́в­шаго Иису́са от­ ме́ртвыхъ живе́тъ въ ва́съ, Воз­дви́гiй Христа́ изъ ме́ртвыхъ оживотвори́тъ и ме́ртвен­ная тѣлеса́ ва́ша, живу́щимъ Ду́хомъ Его́ въ ва́съ.
Тѣ́мже у́бо, бра́тiе, должни́ е́смы не пло́ти, е́же по пло́ти жи́ти.
А́ще бо по пло́ти живе́те, и́мате умре́ти, а́ще ли ду́хомъ дѣя́нiя пло́тская умерщвля́ете, жи́ви бу́дете:
[Зач. 97.] ели́цы бо Ду́хомъ Бо́жiимъ во́дят­ся, сі́и су́ть сы́нове Бо́жiи:
не прiя́сте бо ду́ха рабо́ты па́ки въ боя́знь, но прiя́сте Ду́ха сыноположе́нiя, о Не́мже вопiе́мъ: А́вва О́тче.
Са́мый Ду́хъ спослуше­ст­ву́етъ ду́хови на́­шему, я́ко е́смы ча́да Бо́жiя.
А́ще же ча́да, и наслѣ́дницы: наслѣ́дницы у́бо Бо́гу, снаслѣ́дницы же Христу́, поне́же съ Ни́мъ стра́ждемъ, да и съ Ни́мъ просла́вимся.
Непщу́ю бо, я́ко недосто́йны стра́сти ны́нѣшняго вре́мене къ хотя́щей сла́вѣ яви́тися въ на́съ.
Ча́янiе бо тва́ри, от­крове́нiя сыно́въ Бо́жiихъ ча́етъ:
суетѣ́ бо тва́рь повину́ся не во́лею, но за повину́в­шаго ю́, на упова́нiи,
я́ко и сама́ тва́рь свободи́т­ся от­ рабо́ты истлѣ́нiя въ свобо́ду сла́вы ча́дъ Бо́жiихъ.
[Зач. 98.] Вѣ́мы бо, я́ко вся́ тва́рь съ на́ми совоз­дыха́етъ и сболѣ́знуетъ да́же доны́нѣ:
не то́чiю же, но и са́ми нача́токъ Ду́ха иму́ще, и мы́ са́ми въ себѣ́ воз­дыха́емъ, всыновле́нiя ча́юще, избавле́нiя тѣ́лу на́­шему.
Упова́нiемъ бо спасо́хомся. Упова́нiе же ви́димое, нѣ́сть упова́нiе: е́же бо ви́дитъ кто́, что́ и упова́етъ?
А́ще ли, его́же не ви́димъ, надѣ́емся, терпѣ́нiемъ жде́мъ.
Си́це же и Ду́хъ спосо́б­ст­вуетъ на́мъ въ не́мощехъ на́шихъ: о че́сомъ бо помо́лимся, я́коже подоба́етъ, не вѣ́мы, но Са́мъ Ду́хъ хода́тай­ст­вуетъ о на́съ воз­дыха́нiи неизглаго́лан­ными.
Испыта́яй же сердца́ вѣ́сть, что́ е́сть мудрова́нiе Ду́ха, я́ко по Бо́гу приповѣ́дуетъ {хода́тай­ст­вуетъ} о святы́хъ.
[Зач. 99.] Вѣ́мы же, я́ко лю́бящымъ Бо́га вся́ поспѣше­ст­ву́ютъ во благо́е, су́щымъ по предувѣ́дѣнiю зва́н­нымъ:
и́хже бо предувѣ́дѣ, [тѣ́хъ] и предуста́ви сообра́зныхъ бы́ти о́бразу Сы́на Сво­его́, я́ко бы́ти Ему́ перворо́дну во мно́гихъ бра́тiяхъ:
а и́хже предуста́ви, тѣ́хъ и при­­зва́: а и́хже при­­зва́, си́хъ и оправда́: а и́хже оправда́, си́хъ и просла́ви.
Что́ у́бо рече́мъ къ си́мъ, а́ще Бо́гъ по на́съ, кто́ на ны́?
И́же у́бо Сво­его́ Сы́на не пощадѣ́, но за на́съ всѣ́хъ преда́лъ е́сть Его́, ка́ко у́бо не и съ Ни́мъ вся́ на́мъ да́р­ст­вуетъ?
Кто́ по­е́млетъ на избра́н­ныя Бо́жiя, Бо́гъ оправда́яй.
Кто́ осужда́яй? Христо́съ Иису́съ уме́рый, па́че же и воскре́сый, И́же и е́сть о десну́ю Бо́га, И́же и хода́тай­ст­вуетъ о на́съ.
Кто́ ны́ разлучи́тъ от­ любве́ Бо́жiя, ско́рбь ли, или́ тѣснота́, или́ гоне́нiе, или́ гла́дъ, или́ нагота́, или́ бѣда́, или́ ме́чь? Я́коже е́сть пи́сано:
я́ко Тебе́ ра́ди умерщвля́еми есмы́ ве́сь де́нь: вмѣни́хомся я́коже о́вцы заколе́нiя.
Но во всѣ́хъ си́хъ препобѣжда́емъ за Воз­лю́бльшаго ны́.
Извѣсти́хся бо, я́ко ни сме́рть, ни живо́тъ, ни А́нгели, ни Нача́ла, ниже́ Си́лы, ни настоя́щая, ни гряду́щая,
ни высота́, ни глубина́, ни и́на тва́рь ка́я воз­мо́жетъ на́съ разлучи́ти от­ любве́ Бо́жiя, я́же о Христѣ́ Иису́сѣ Го́сподѣ на́­шемъ.
[Зач. 100.] И́стину глаго́лю о Христѣ́, не лгу́, послуше­ст­ву́ющей ми́ со́вѣсти мо­е́й Ду́хомъ Святы́мъ,
я́ко ско́рбь ми́ е́сть ве́лiя и непрестаю́щая болѣ́знь се́рдцу мо­ему́:
моли́лъ бы́хъ ся́ бо са́мъ а́зъ от­луче́нъ бы́ти от­ Христа́ по бра́тiи мо­е́й, сро́дницѣхъ мо­и́хъ по пло́ти,
и́же су́ть Изра́или́те, и́хже всыновле́нiе и сла́ва, и завѣ́ти и законоположе́нiе, и служе́нiе и обѣтова́нiя:
и́хже отцы́, и от­ ни́хже Христо́съ по пло́ти, сы́й надъ всѣ́ми Бо́гъ благослове́нъ во вѣ́ки, ами́нь.
[Зач. 101.] Не та́коже, я́ко от­паде́ сло́во Бо́жiе: не вси́ бо су́щiи от­ Изра́иля, сі́и Изра́иль,
ни зане́ су́ть сѣ́мя Авраа́мле, вси́ ча́да: но во Исаа́цѣ, рече́, нарече́т­ся ти́ сѣ́мя.
Си́рѣчь, не ча́да пло́тская, сiя́ ча́да Бо́жiя: но ча́да обѣтова́нiя при­­чита́ют­ся въ сѣ́мя.
Обѣтова́нiя бо сло́во сiе́: на сiе́ вре́мя прiиду́, и бу́детъ Са́ррѣ сы́нъ.
Не то́чiю же, но и Реве́кка от­ еди́наго ло́жа Исаа́ка о́тца на́­шего иму́щи:
еще́ бо не ро́ждшымся, ни сотвори́в­шымъ что́ благо или́ зло́, да по избра́нiю предложе́нiе Бо́жiе пребу́детъ
не от­ дѣ́лъ, но от­ При­­зыва́ющаго, рече́ся е́й, я́ко бо́лiй порабо́таетъ ме́ншему,
я́коже е́сть пи́сано: Иа́кова воз­люби́хъ, Иса́ва же воз­ненави́дѣхъ.
Что́ у́бо рече́мъ? Еда́ непра́вда у Бо́га? Да не бу́детъ.
Моисе́ови бо глаго́летъ: поми́лую, его́же а́ще поми́лую, и уще́дрю, его́же а́ще уще́дрю.
Тѣ́мже у́бо ни хотя́щаго, ни теку́щаго, но ми́лу­ю­щаго Бо́га.
Глаго́летъ бо Писа́нiе фарао́нови: я́ко на и́стое сі́е воз­двиго́хъ тя́, я́ко да покажу́ тобо́ю си́лу Мою́, и да воз­вѣсти́т­ся и́мя Мое́ по все́й земли́.
[Зач. 102.] Тѣ́мже у́бо его́же хо́щетъ, ми́луетъ: а его́же хо́щетъ, ожесточа́етъ.
Рече́ши у́бо ми́: чесо́ ра́ди еще́ укоря́етъ, во́ли бо Его́ кто́ проти́витися мо́жетъ?
Тѣ́мже у́бо, о, человѣ́че, ты́ кто́ еси́, проти́въ от­вѣща́яй Богови? Еда́ рече́тъ зда́нiе созда́в­шему е́: почто́ мя́ сотвори́лъ еси́ та́ко?
Или́ не и́мать вла́сти скуде́льникъ на бре́нiи, от­ того́жде смѣше́нiя сотвори́ти о́въ у́бо сосу́дъ въ че́сть, о́въ же не въ че́сть?
А́ще же хотя́ Бо́гъ показа́ти гнѣ́въ Сво́й и яви́ти си́лу Свою́, пренесе́ во мно́зѣ долготерпѣ́нiи сосу́ды гнѣ́ва соверше́ны въ поги́бель:
и да ска́жетъ бога́т­ст­во сла́вы Сво­ея́ на сосу́дѣхъ ми́лости, я́же предугото́ва въ сла́ву,
и́хже и при­­зва́ на́съ не то́чiю от­ Иуде́й, но и от­ язы́къ:
я́коже и во Осі́и глаго́летъ: нареку́ не лю́ди Моя́ лю́ди Моя́, и невоз­лю́бленую воз­лю́блену:
и бу́детъ, на мѣ́стѣ, идѣ́же рече́ся и́мъ: не лю́дiе Мо­и́ есте́ вы́, та́мо нареку́т­ся сы́нове Бо́га жива́го.
Иса́iа же вопiе́тъ о Изра́или: а́ще бу́детъ число́ сыно́въ Изра́илевыхъ я́ко песо́къ морскі́й, оста́нокъ спасе́т­ся:
сло́во бо скончава́я и сокраща́я въ пра́вдѣ, я́ко сло́во сокраще́но сотвори́тъ Госпо́дь на земли́,
и я́коже прорече́ Иса́iа: а́ще не бы Госпо́дь Савао́ѳъ оста́вилъ на́мъ сѣ́мене, я́коже Cодо́мъ у́бо бы́ли бы́хомъ, и я́коже Гомо́рру уподо́билися бы́хомъ.
Что́ у́бо рече́мъ, я́ко язы́цы, не гоня́щiи пра́вду, постиго́ша пра́вду, пра́вду же, я́же от­ вѣ́ры:
Изра́иль же, гоня́ зако́нъ пра́вды, въ зако́нъ пра́вды не пости́же.
Чесо́ ра́ди? Зане́ не от­ вѣ́ры, но от­ дѣ́лъ зако́на: преткну́шася бо о ка́мень претыка́нiя,
я́коже е́сть пи́сано: се́, полага́ю въ Сiо́нѣ ка́мень претыка́нiя и ка́мень собла́зна: и вся́къ вѣ́руяй въ О́нь не постыди́т­ся.
[Зач. 103.] Бра́тiе, благоволе́нiе у́бо мо­его́ се́рдца и моли́тва, я́же къ Бо́гу по Изра́или, е́сть во спасе́нiе.
Свидѣ́тел­ст­вую бо и́мъ, я́ко ре́вность Бо́жiю и́мутъ, но не по ра́зуму.
Не разумѣ́юще бо Бо́жiя пра́вды и свою́ пра́вду и́щуще поста́вити, пра́вдѣ Бо́жiей не повину́шася:
кончи́на бо зако́на Христо́съ, въ пра́вду вся́кому вѣ́ру­ю­щему.
Моисе́й бо пи́шетъ пра́вду ю́же от­ зако́на: я́ко сотвори́вый та́ человѣ́къ жи́въ бу́детъ въ ни́хъ.
А я́же от­ вѣ́ры пра́вда си́це глаго́летъ: да не рече́ши въ се́рдцы тво­е́мъ: кто́ взы́детъ на небо, си́рѣчь Христа́ свести́:
или́ кто́ сни́детъ въ бе́здну, си́рѣчь Христа́ от­ ме́ртвыхъ воз­вести́.
Но что́ глаго́летъ Писа́нiе? Бли́зъ ти́ глаго́лъ е́сть, во устѣ́хъ тво­и́хъ и въ се́рдцы тво­е́мъ, си́рѣчь глаго́лъ вѣ́ры, его́же проповѣ́даемъ:
я́ко а́ще исповѣ́си усты́ тво­и́ми Го́спода Иису́са, и вѣ́руеши въ се́рдцы тво­е́мъ, я́ко Бо́гъ Того́ воз­дви́же изъ ме́ртвыхъ, спасе́шися:
се́рдцемъ бо вѣ́рует­ся въ пра́вду, усты́ же исповѣ́дует­ся во спасе́нiе.
[Зач. 104.] Глаго́летъ бо Писа́нiе: вся́къ вѣ́руяй въ О́нь не постыди́т­ся.
Нѣ́сть бо ра́зн­ствiя Иуде́еви же и Е́ллину: То́й бо Бо́гъ всѣ́хъ, богатя́й {бога́тъ сы́й} во всѣ́хъ при­­зыва́ющихъ Его́.
Вся́къ бо, и́же а́ще при­­зове́тъ и́мя Госпо́дне, спасе́т­ся.
Ка́ко у́бо при­­зову́тъ, въ Него́же не вѣ́роваша? Ка́ко же увѣ́руютъ, Его́же не услы́шаша? Ка́ко же услы́шатъ безъ проповѣ́да­ю­щаго?
Ка́ко же проповѣ́дятъ, а́ще не по́слани бу́дутъ? Я́коже е́сть пи́сано: ко́ль красны́ но́ги благовѣ­ст­ву́ющихъ ми́ръ, благовѣ­ст­ву́ющихъ блага́я.
Но не вси́ послу́шаша благовѣ­ст­вова́нiя. Иса́iа бо глаго́летъ: Го́споди, кто́ вѣ́рова слу́ху на́­шему?
Тѣ́мже у́бо вѣ́ра от­ слу́ха, слу́хъ же глаго́ломъ Бо́жiимъ.
Но глаго́лю: еда́ не слы́шаша? Тѣ́мже у́бо {но па́че}, во всю́ зе́млю изы́де вѣща́нiе и́хъ, и въ концы́ вселе́н­ныя глаго́лы и́хъ.
Но глаго́лю: еда́ не разумѣ́ Изра́иль? Пе́рвый Моисе́й глаго́летъ: А́зъ раздражу́ вы́ не о язы́цѣ, но о язы́цѣ неразу́мнѣ {о не язы́цѣ, о язы́цѣ неразу́мнѣ} прогнѣ́ваю ва́съ.
Иса́iа же дерза́етъ и глаго́летъ: обрѣто́хся не и́щущымъ Мене́, явле́нъ бы́хъ не вопроша́ющымъ о Мнѣ́.
Ко Изра́илю же глаго́летъ: ве́сь де́нь воз­дѣ́хъ ру́цѣ Мо­и́ къ лю́демъ непокори́вымъ и пререка́ющымъ.
Глаго́лю у́бо: еда́ от­ри́ну Бо́гъ лю́ди Своя́? Да не бу́детъ. И́бо и а́зъ Изра́илтянинъ е́смь, от­ сѣ́мене Авраа́мля, колѣ́на Венiами́нова.
Не от­ри́ну Бо́гъ люде́й Сво­и́хъ, и́хже пре́жде разумѣ́. [Зач. 105.] Или́ не вѣ́сте, о Илiи́ что́ глаго́летъ Писа́нiе, я́ко приповѣ́дуетъ Богови {вопiе́тъ къ Бо́гу} на Изра́иля, глаго́ля:
Го́споди, проро́ки Твоя́ изби́ша и олтари́ Твоя́ раскопа́ша: и а́зъ оста́хъ еди́нъ, и и́щутъ души́ мо­ея́, изъя́ти ю́.
Но что́ глаго́летъ ему́ Боже­с­т­вен­ный от­вѣ́тъ? Оста́вихъ Себѣ́ се́дмь ты́сящъ муже́й, и́же не преклони́ша колѣ́на предъ Ваа́ломъ.
Та́ко у́бо и въ ны́нѣшнее вре́мя оста́нокъ по избра́нiю благода́ти бы́сть.
А́ще ли по благода́ти, то́ не от­ дѣ́лъ: зане́ благода́ть уже́ не быва́етъ благода́ть. А́ще ли от­ дѣ́лъ, ктому́ нѣ́сть благода́ть: зане́ дѣ́ло уже́ нѣ́сть дѣ́ло.
Что́ у́бо? Его́же иска́­ше Изра́иль, сего́ не получи́, а избра́нiе получи́: про́чiи же ослѣпи́шася,
я́коже е́сть пи́сано: даде́ и́мъ Бо́гъ ду́хъ умиле́нiя {ду́ха нечу́в­ст­вiя}, о́чи не ви́дѣти и у́шы не слы́шати, да́же до дне́шняго дне́.
И Дави́дъ глаго́летъ: да бу́детъ трапе́за и́хъ въ сѣ́ть и въ ло́въ, и въ собла́знъ и въ воз­дая́нiе и́мъ:
да помрача́т­ся о́чи и́хъ е́же не ви́дѣти, и хребе́тъ и́хъ вы́ну сляца́й.
Глаго́лю у́бо: еда́ согрѣши́ша, да от­паду́тъ? Да не бу́детъ. Но тѣ́хъ паде́нiемъ спасе́нiе язы́комъ, во е́же раздражи́ти и́хъ.
А́ще ли же прегрѣше́нiе и́хъ бога́т­ст­во мíра, и от­паде́нiе и́хъ бога́т­ст­во язы́ковъ: кольми́ па́че исполне́нiе и́хъ?
[Зач. 106.] Ва́мъ бо глаго́лю язы́комъ: поне́же у́бо е́смь а́зъ язы́комъ апо́столъ, слу́жбу мою́ прославля́ю.
А́ще ка́ко раздражу́ мою́ пло́ть, и спасу́ нѣ́кiя от­ ни́хъ?
А́ще бо от­ложе́нiе и́хъ, при­­мире́нiе мíру, что́ прiя́тiе, ра́звѣ жи́знь изъ ме́ртвыхъ?
А́ще ли нача́токъ свя́тъ, то́ и при­­мѣше́нiе: и а́ще ко́рень свя́тъ, то́ и вѣ́тви.
А́ще ли нѣ́кiя от­ вѣ́твей от­ломи́шася, ты́ же, ди́вiя ма́слина сы́й, при­­цѣпи́л­ся еси́ въ ни́хъ, и при­­ча́ст­никъ ко́рене и ма́сти ма́слин­ныя сотвори́л­ся еси́,
не хвали́ся на вѣ́тви: а́ще ли же хва́лишися, не ты́ ко́рень но́сиши, но ко́рень тебе́.
Рече́ши у́бо: от­ломи́шася вѣ́тви, да а́зъ при­­цѣплю́ся.
До́брѣ: невѣ́рiемъ от­ломи́шася, ты́ же вѣ́рою сто­и́ши: не высокому́др­ст­вуй, но бо́йся.
А́ще бо Бо́гъ есте́­с­т­вен­ныхъ вѣтве́й не пощадѣ́, да не ка́ко и тебе́ не пощади́тъ.
Ви́ждь у́бо бла́гость и непощадѣ́нiе Бо́жiе: на от­па́дшихъ у́бо непощадѣ́нiе, а на тебѣ́ бла́гость Бо́жiя, а́ще пребу́деши въ бла́гости: а́ще ли же ни́, то́ и ты́ от­сѣ́ченъ бу́деши.
И они́ же, а́ще не пребу́дутъ въ невѣ́р­ст­вiи, при­­цѣпя́т­ся: си́ленъ бо е́сть Бо́гъ па́ки при­­цѣпи́ти и́хъ.
А́ще бо ты́ от­ есте́­с­т­вен­ныя от­сѣче́нъ ди́вiя ма́слины, и чрезъ есте­с­т­во́ при­­цѣпи́л­ся еси́ къ до́брѣй ма́слинѣ: кольми́ па́че сі́и, и́же по есте­ст­ву́, при­­цѣпя́т­ся сво­е́й Масли́нѣ?
[Зач. 107.] Не бо́ хощу́ ва́съ не вѣ́дѣти та́йны сея́, бра́тiе, да не бу́дете о себѣ́ му́дри, я́ко ослѣпле́нiе от­ ча́сти Изра́илеви бы́сть, до́ндеже исполне́нiе язы́ковъ вни́детъ,
и та́ко ве́сь Изра́иль спасе́т­ся, я́коже е́сть пи́сано: прiи́детъ от­ Сiо́на Избавля́яй, и от­врати́тъ нече́стiе от­ Иа́кова:
и се́й и́мъ от­ Мене́ завѣ́тъ, егда́ от­иму́ грѣхи́ и́хъ.
По благовѣ­ст­вова́нiю у́бо, врази́ ва́съ ра́ди: по избра́нiю же, воз­лю́блени оте́цъ ра́ди.
Нераска́ян­на бо дарова́нiя и зва́нiе Бо́жiе.
Я́коже бо и вы́ иногда́ проти́вистеся Богови, ны́нѣ же поми́ловани бы́сте си́хъ противле́нiемъ {си́хъ ра́ди противле́нiя}:
та́кожде и сі́и ны́нѣ проти́вишася ва́­шей ми́лости {ва́­шего ра́ди поми́лованiя}, да и ті́и поми́ловани бу́дутъ.
Затвори́ бо Бо́гъ всѣ́хъ въ противле́нiе, да всѣ́хъ поми́луетъ.
О, глубина́ бога́т­ст­ва и прему́дрости и ра́зума Бо́жiя! Я́ко неиспы́тани су́дове Его́, и неизслѣ́довани путiе́ Его́.
Кто́ бо́ разумѣ́ у́мъ Госпо́день, или́ кто́ совѣ́тникъ Ему́ бы́сть?
Или́ кто́ пре́жде даде́ Ему́, и воз­да́ст­ся Ему́?
Я́ко изъ Того́ и Тѣ́мъ и въ Не́мъ вся́ческая. Тому́ сла́ва во вѣ́ки. Ами́нь.
[Зач. 108.] Молю́ у́бо ва́съ, бра́тiе, щедро́тами Бо́жiими, предста́вите тѣлеса́ ва́ша же́ртву жи́ву, свя́ту, благо­уго́дну Богови, слове́сное служе́нiе ва́­ше,
и не сообразу́йтеся вѣ́ку сему́, но преобразу́йтеся обновле́нiемъ ума́ ва́­шего, во е́же искуша́ти ва́мъ, что́ е́сть во́ля Бо́жiя блага́я и уго́дная и соверше́н­ная.
Глаго́лю бо благода́тiю да́в­шеюся мнѣ́, вся́кому су́щему въ ва́съ не му́др­ст­вовати па́че, е́же подоба́етъ му́др­ст­вовати: но му́др­ст­вовати въ цѣлому́дрiи, ко­ему́ждо я́коже Бо́гъ раздѣли́лъ е́сть мѣ́ру вѣ́ры.
[Зач. 109.] Я́коже бо во еди́нѣмъ тѣлеси́ мно́ги у́ды и́мамы, у́ды же вси́ не то́жде и́мутъ дѣ́ланiе,
та́кожде мно́зи еди́но тѣ́ло е́смы о Христѣ́, а по еди́ному дру́гъ дру́гу у́ди.
[Зач. 110.] Иму́ще же дарова́нiя по благода́ти да́н­нѣй на́мъ разли́чна: а́ще проро́че­с­т­во, по мѣ́рѣ вѣ́ры:
а́ще ли служе́нiе, въ служе́нiи: а́ще учя́й, во уче́нiи:
а́ще утѣша́яй, во утѣше́нiи: подава́яй, въ простотѣ́: предстоя́й {нача́л­ст­вуяй}, со тща́нiемъ: ми́луяй, съ до́брымъ изволе́нiемъ.
Любы́ нелицемѣ́рна: ненави́дяще зла́го, при­­лѣпля́йтеся благо́му:
братолю́бiемъ дру́гъ ко дру́гу любе́зни: че́стiю дру́гъ дру́га бо́лша творя́ще:
тща́нiемъ не лѣни́ви, ду́хомъ горя́ще, Го́сподеви рабо́та­ю­ще:
упова́нiемъ ра́ду­ю­щеся, ско́рби терпя́ще, въ моли́твѣ пребыва́юще:
тре́бованиемъ святы́хъ при­­обща́ющеся, стран­нолю́бiя держа́щеся:
благословля́йте гоня́щыя вы́: благослови́те, а не клени́те.
Ра́доватися съ ра́ду­ю­щимися, и пла́кати съ пла́чущими.
То́жде дру́гъ ко дру́гу му́др­ст­ву­ю­ще: не высо́кая му́др­ст­ву­ю­ще, но смире́н­ными веду́щеся: не быва́йте му́дри о себѣ́:
ни еди́ному же зла́ за зло́ воз­даю́ще, промышля́юще до́брая предъ всѣ́ми человѣ́ки.
А́ще воз­мо́жно, е́же от­ ва́съ, со всѣ́ми человѣ́ки ми́ръ имѣ́йте.
Не себе́ от­мща́юще, воз­лю́бленiи, но дади́те мѣ́сто гнѣ́ву. Пи́сано бо е́сть: Мнѣ́ от­мще́нiе, А́зъ воз­да́мъ, глаго́летъ Госпо́дь.
А́ще у́бо а́лчетъ вра́гъ тво́й, ухлѣ́би его́: а́ще ли жа́ждетъ, напо́й его́: Сі́е бо творя́, у́глiе о́гнено собира́еши на главу́ его́.
Не побѣжде́нъ быва́й от­ зла́, но побѣжда́й благи́мъ зло́е.
[Зач. 111.] Вся́ка душа́ власте́мъ предержа́щымъ да повину́ет­ся: нѣ́сть бо вла́сть а́ще не от­ Бо́га, су́щыя же вла́сти от­ Бо́га учине́ны су́ть.
Тѣ́мже противля́яйся вла́сти, Бо́жiю повелѣ́нiю противля́ет­ся: противля́ющiися же себѣ́ грѣ́хъ прiе́млютъ.
Кня́зи бо не су́ть боя́знь до́брымъ дѣло́мъ, но злы́мъ. Хо́щеши же ли не боя́тися вла́сти? Благо́е твори́, и имѣ́ти бу́деши похвалу́ от­ него́:
Бо́жiй бо слу́га е́сть, тебѣ́ во благо́е. А́ще ли зло́е твори́ши, бо́йся, не бо́ безъ ума́ {всу́е} ме́чь но́ситъ: Бо́жiй бо слуга́ е́сть, от­мсти́тель въ гнѣ́въ зло́е творя́щему.
Тѣ́мже потре́ба повинова́тися не то́кмо за гнѣ́въ, но и за со́вѣсть.
Сего́ бо́ ра́ди и да́ни даете́: служи́тели бо Бо́жiи су́ть, во и́стое сiе́ пребыва́юще.
Воздади́те у́бо всѣ́мъ до́лжная: ему́же у́бо уро́къ, уро́къ: [а] ему́же да́нь, да́нь: [а] ему́же стра́хъ, стра́хъ: [и] ему́же че́сть, че́сть.
Ни еди́ному же ничи́мже до́лжни быва́йте, то́чiю е́же люби́ти дру́гъ дру́га: любя́й бо дру́га, зако́нъ испо́лни.
Е́же бо: не прелюбы́ сотвори́ши, не убiе́ши, не укра́деши, не лжесвидѣ́тел­ст­вуеши, не похо́щеши, и а́ще ка́я и́на за́повѣдь, въ се́мъ словеси́ соверша́ет­ся, во е́же: воз­лю́биши и́скрен­няго тво­его́, я́коже са́мъ себе́.
Любы́ и́скрен­нему зла́ не твори́тъ: исполне́нiе у́бо зако́на любы́ е́сть.
И сiе́, вѣ́дяще вре́мя, я́ко ча́съ уже́ на́мъ от­ сна́ воста́ти. [Зач. 112.] Ны́нѣ бо ближа́йшее на́мъ спасе́нiе, не́жели егда́ вѣ́ровахомъ.
Но́щь [у́бо] пре́йде, а де́нь при­­бли́жися: от­ложи́мъ у́бо дѣла́ те́мная, и облече́мся во ору́жiе свѣ́та.
Я́ко во дни́, благообра́зно да хо́димъ, не козлогласова́нiи и пiя́н­ствы, не любо­дѣя́нiи и студодѣя́нiи, не рве́нiемъ и за́вистiю:
но облецы́теся Го́сподемъ на́шимъ Иису́съ Христо́мъ, и пло́ти уго́дiя не твори́те въ по́хоти.
Изнемога́ющаго же въ вѣ́рѣ прiе́млите, не въ сомнѣ́нiе помышле́нiй.
О́въ бо вѣ́руетъ я́сти вся́, а изнемога́яй зе́лiя [да] я́стъ.
Яды́й не яду́щаго да не укоря́етъ: и не яды́й яду́щаго да не осужда́етъ: Бо́гъ бо его́ прiя́тъ.
Ты́ кто́ еси́ судя́й чужде́му рабу́? Сво­ему́ Го́сподеви сто­и́тъ, или́ па́даетъ. Ста́нетъ же, си́ленъ бо е́сть Бо́гъ поста́вити его́.
О́въ у́бо разсужда́етъ де́нь чрезъ де́нь, о́въ же су́дитъ на вся́къ де́нь. Кі́иждо сво­е́ю мы́слiю да извѣ­ст­ву́ет­ся.
[Зач. 113.] Му́др­ст­вуяй де́нь, Го́сподеви му́др­ст­вуетъ: и не му́др­ст­вуяй де́нь, Го́сподеви не му́др­ст­вуетъ. Яды́й, Го́сподеви я́стъ, благодари́тъ бо Бо́га: и не яды́й, Го́сподеви не я́стъ, и благодари́тъ Бо́га.
Никто́же бо на́съ себѣ́ живе́тъ, и никто́же себѣ́ умира́етъ:
а́ще бо живе́мъ, Го́сподеви живе́мъ, а́ще же умира́емъ, Го́сподеви умира́емъ: а́ще у́бо живе́мъ, а́ще умира́емъ, Госпо́дни есмы́.
[Зач. 114.] На сiе́ бо Христо́съ и у́мре и воскре́се и оживе́, да и ме́ртвыми и живы́ми облада́етъ.
Ты́ же почто́ осужда́еши бра́та тво­его́, или́ ты́ что́ уничижа́еши бра́та тво­его́? Вси́ бо предста́немъ суди́щу Христо́ву.
Пи́сано бо е́сть: живу́ А́зъ, глаго́летъ Госпо́дь, я́ко Мнѣ́ покло́нит­ся вся́ко колѣ́но, и вся́къ язы́къ исповѣ́ст­ся Богови.
Тѣ́мже у́бо кі́йждо на́съ о себѣ́ сло́во да́стъ Бо́гу.
Не ктому́ у́бо дру́гъ дру́га осужда́емъ, но сiе́ па́че суди́те, е́же не полага́ти претыка́нiя бра́ту или́ собла́зна.
Вѣ́мъ и извѣще́нъ е́смь о Христѣ́ Иису́сѣ, я́ко ничто́же скве́рно са́мо собо́ю: то́чiю помышля́ющему что́ скве́рно бы́ти, о́ному скве́рно е́сть.
А́ще же бра́шна ра́ди бра́тъ тво́й скорби́тъ, уже́ не по любви́ хо́диши: не бра́шномъ тво­и́мъ того́ погубля́й, за него́же Христо́съ у́мре.
Да не хули́т­ся у́бо ва́­ше благо́е.
Нѣ́сть бо Ца́р­ст­во Бо́жiе бра́шно и питiе́, но пра́вда и ми́ръ и ра́дость о Ду́сѣ Святѣ.
И́же бо си́ми слу́житъ Христо́ви, благо­уго́денъ е́сть Богови и иску́сенъ человѣ́комъ.
[Зач. 115.] Тѣ́мже у́бо ми́ръ воз­лю́бимъ и я́же къ созида́нiю дру́гъ ко дру́гу.
Не бра́шна ра́ди разоря́й дѣ́ло Бо́жiе. Вся́ бо чи́ста, но зло́ человѣ́ку претыка́нiемъ яду́щему.
Добро́ не я́сти мя́съ, ниже́ пи́ти вина́, ни о не́мже бра́тъ тво́й претыка́ет­ся или́ соблазня́ет­ся или́ изнемога́етъ.
Ты́ вѣ́ру и́маши? О себѣ́ са́мъ имѣ́й предъ Бо́гомъ. Блаже́нъ не осужда́яй себе́, о не́мже искуша́ет­ся.
А сомня́яйся, а́ще я́стъ, осужда́ет­ся, зане́ не от­ вѣ́ры: вся́ко же, е́же не от­ вѣ́ры, грѣ́хъ е́сть.
Могу́щему же ва́съ утверди́ти по благовѣ­ст­вова́нiю мо­ему́ и проповѣ́данiю Иису́съ Христо́ву, по от­крове́нiю та́йны, лѣ́ты вѣ́чными умолча́н­ныя,
я́вльшiяся же ны́нѣ, писа́нiи проро́ческими, по повелѣ́нiю вѣ́чнаго Бо́га, въ послуша́нiе вѣ́ры во всѣ́хъ язы́цехъ позна́в­шiяся,
Еди́ному Прему́дрому Бо́гу, Иису́сомъ Христо́мъ, Ему́же сла́ва во вѣ́ки. Ами́нь.
[Зач. 116.] До́лжни есмы́ мы́ си́льнiи не́мощи немощны́хъ носи́ти, и не себѣ́ угожда́ти:
кі́иждо же ва́съ бли́жнему да угожда́етъ во благо́е къ созида́нiю.
И́бо и Христо́съ не Себѣ́ угоди́, но я́коже е́сть пи́сано: поноше́нiя понося́щихъ Тебѣ́ нападо́ша на Мя́.
Ели́ка бо преднапи́сана бы́ша, въ на́­ше наказа́нiе преднаписа́шася, да терпѣ́нiемъ и утѣше́нiемъ Писа́нiй упова́нiе и́мамы.
Бо́гъ же терпѣ́нiя и утѣше́нiя да да́стъ ва́мъ то́жде му́др­ст­вовати дру́гъ ко дру́гу о Христѣ́ Иису́сѣ,
да единоду́шно еди́ными усты́ сла́вите Бо́га и Отца́ Го́спода на́­шего Иису́са Христа́.
[Зач. 117.] Тѣ́мже прiе́млите дру́гъ дру́га, я́коже и Христо́съ прiя́тъ ва́съ во сла́ву Бо́жiю.
Глаго́лю же Христа́ Иису́са служи́теля бы́в­ша обрѣ́занiя по и́стинѣ Бо́жiей, во е́же утверди́ти обѣтова́нiя отце́въ:
а язы́комъ по ми́лости, просла́вити Бо́га, я́коже е́сть пи́сано: сего́ ра́ди исповѣ́мся Тебѣ́ во язы́цѣхъ, Го́споди, и и́мени Тво­ему́ пою́.
И па́ки глаго́летъ: воз­весели́теся, язы́цы, съ людьми́ Его́.
И па́ки: хвали́те Го́спода, вси́ язы́цы, и похвали́те Его́, вси́ лю́дiе.
И па́ки Иса́iа глаго́летъ: бу́детъ ко́рень Иессе́овъ, и востая́й владѣ́ти надъ язы́ки: на Того́ язы́цы упова́ютъ.
Бо́гъ же упова́нiя да испо́лнитъ ва́съ вся́кiя радо́сти и ми́ра въ вѣ́рѣ, избы́точе­с­т­вовати ва́мъ во упова́нiи, си́лою Ду́ха Свята́го.
Извѣще́нъ же е́смь, бра́тiе моя́, и са́мъ а́зъ о ва́съ, я́ко и са́ми вы́ по́лни есте́ бла́гости, испо́лнени вся́каго ра́зума, могу́ще и ины́я научи́ти:
де́рзѣе же писа́хъ ва́мъ, бра́тiе моя́, от­ ча́сти, я́ко воспомина́я ва́мъ, за благода́ть да́н­ную ми́ от­ Бо́га,
во е́же бы́ти ми́ служи́телю Иису́съ Христо́ву во язы́цѣхъ, священ­нодѣ́й­ст­ву­ю­щу благовѣ­ст­вова́нiе Бо́жiе, да бу́детъ при­­ноше́нiе е́же от­ язы́къ благопрiя́тно и освяще́н­но Ду́хомъ Святы́мъ.
[Зач. 118.] Има́мъ у́бо похвалу́ о Христѣ́ Иису́сѣ въ тѣ́хъ, я́же къ Бо́гу:
не смѣ́ю бо глаго́лати что́, и́хже не содѣ́я Христо́съ мно́ю, въ послуша́нiе язы́ковъ, сло́вомъ и дѣ́ломъ,
въ си́лѣ зна́менiй и чуде́съ, си́лою Ду́ха Бо́жiя, я́коже ми́ от­ Иерусали́ма и о́крестъ да́же до Иллири́ка испо́лнити благовѣ­ст­вова́нiе Христо́во.
Си́це же потща́хся благовѣсти́ти, не идѣ́же именова́ся Христо́съ, да не на чуже́мъ основа́нiи сози́жду,
но я́коже е́сть пи́сано: и́мже не воз­вѣсти́ся о Не́мъ, у́зрятъ, и и́же не слы́шаша, уразумѣ́ютъ.
Тѣ́мже и воз­бране́нъ бы́хъ мно́гажды прiити́ къ ва́мъ.
Ны́нѣ же ктому́ мѣ́ста не имы́й въ страна́хъ си́хъ, жела́нiе же имы́й прiити́ къ ва́мъ от­ мно́гихъ лѣ́тъ,
я́ко а́ще по­иду́ во Испа́нiю, прiиду́ къ ва́мъ. Упова́ю бо ми́мо гряды́й ви́дѣти ва́съ и ва́ми проводи́тися та́мо, а́ще ва́съ пре́жде от­ ча́сти насы́щуся.
Ны́нѣ же гряду́ во Иерусали́мъ, служя́й святы́мъ,
благоволи́ша бо Македо́нiа и Аха́iа обще́нiе нѣ́кое сотвори́ти къ ни́щымъ святы́мъ живу́щымъ во Иерусали́мѣ.
Благоволи́ша бо, и до́лжни и́мъ су́ть. А́ще бо въ духо́вныхъ и́хъ при­­ча́стницы бы́ша язы́цы, до́лжни су́ть и въ плотски́хъ послужи́ти и́мъ.
Сiе́ у́бо сконча́въ, и запечатлѣ́въ и́мъ пло́дъ се́й, по­иду́ ва́ми во Испа́нiю:
вѣ́мъ же, я́ко гряды́й къ ва́мъ, во исполне́нiи благослове́нiя благовѣ́стiя Христо́ва прiиду́.
[Зач. 119.] Молю́ же вы́, бра́тiе, Го́сподемъ на́шимъ Иису́съ Христо́мъ и любо­́вiю Ду́ха, споспѣ́ш­ст­вуйте ми́ въ моли́твахъ о мнѣ́ къ Бо́гу,
да изба́влюся от­ противля́ющихся во Иуде́и, и да слу́жба моя́, я́же во Иерусали́мѣ, благопрiя́тна бу́детъ святы́мъ:
да съ ра́достiю прiиду́ къ ва́мъ во́лею Бо́жiею и упоко́юся съ ва́ми.
Бо́гъ же ми́ра со всѣ́ми ва́ми. Ами́нь.
[Зач. 120.] Вруча́ю же ва́мъ Фи́ву сестру́ на́шу, су́щу служи́телницу це́ркве я́же въ Кегхре́ехъ:
да прiи́мете ю́ о Го́сподѣ досто́йнѣ святы́мъ, и споспѣ́ш­ст­вуйте е́й, о не́йже а́ще от­ ва́съ потре́буетъ ве́щи: и́бо сiя́ засту́пница мно́гимъ бы́сть, и самому́ мнѣ́.
Цѣлу́йте Приски́ллу и Аки́лу, споспѣ́шника моя́ о Христѣ́ Иису́сѣ,
и́же по души́ мо­е́й своя́ вы́я положи́ста, и́хже не а́зъ еди́нъ благодарю́, но и вся́ це́ркви язы́ческiя: и дома́шнюю и́хъ це́рковь.
Цѣлу́йте Епене́та воз­лю́блен­наго ми́, и́же е́сть нача́токъ Аха́iи во Христа́.
Цѣлу́йте Марiа́мь, я́же мно́го тру́дися о на́съ.
Цѣлу́йте Андрони́ка и Иуні́ю, сро́дники моя́ и сплѣ́н­ники моя́, и́же су́ть наро́читы во апо́столѣхъ, и́же и пре́жде мене́ вѣ́роваста во Христа́.
Цѣлу́йте Амплі́а воз­лю́блен­наго ми́ о Го́сподѣ.
Цѣлу́йте Урва́на споспѣ́шника на́­шего о Христѣ́, и Стахи́а воз­лю́блен­наго ми́.
Цѣлу́йте Апе́ллiа иску́сна о Христѣ́. Цѣлу́йте су́щыя от­ Аристову́ла.
Цѣлу́йте Иродiо́на сро́дника мо­его́. Цѣлу́йте и́же от­ Нарки́сса су́щыя о Го́сподѣ.
Цѣлу́йте Трифе́ну и Трифо́су тружда́ющыяся о Го́сподѣ. Цѣлу́йте Перси́ду воз­лю́блен­ную, я́же мно́го труди́ся о Го́сподѣ.
Цѣлу́йте Ру́фа избра́н­наго о Го́сподѣ, и ма́терь его́ и мою́.
Цѣлу́йте Асигкри́та, Фле́гонта, Е́рма, Патро́ва, Ермі́а, и су́щую съ ни́ми бра́тiю.
Цѣлу́йте Филоло́га и Иулі́ю, Нире́а и сестру́ его́, и Олимпа́на, и су́щыя съ ни́ми вся́ святы́я.
Цѣлу́йте дру́гъ дру́га лобза́нiемъ святы́мъ. Цѣлу́ютъ вы́ вся́ це́ркви Христо́вы.
[Зач. 121.] Молю́ же вы́, бра́тiе, блюди́теся от­ творя́щихъ ра́спри и раздо́ры, кромѣ́ уче́нiя, ему́же вы́ научи́стеся, и уклони́теся от­ ни́хъ:
такові́и бо Го́сподеви на́­шему Иису́су Христу́ не рабо́таютъ, но сво­ему́ чре́ву: и́же благи́ми словесы́ и благослове́нiемъ прельща́ютъ сердца́ незло́бивыхъ.
Ва́­ше бо послуша́нiе ко всѣ́мъ дости́же. Ра́дуюся же е́же о ва́съ: хощу́ же ва́съ му́дрыхъ у́бо бы́ти во благо́е, просты́хъ же въ зло́е.
Бо́гъ же ми́ра да сокруши́тъ сатану́ подъ ноги́ ва́шя вско́рѣ. Благода́ть Го́спода на́­шего Иису́са Христа́ съ ва́ми. Ами́нь.
Цѣлу́етъ ва́съ Тимоѳе́й споспѣ́шникъ мо́й, и Лукі́й и Иа́сонъ и Сосипа́тръ, сро́дницы мо­и́.
Цѣлу́ю вы́ [и] а́зъ Те́ртiй, написа́вый посла́нiе сiе́, о Го́сподѣ.
Цѣлу́етъ вы́ Га́iе стран­нопрiи́мецъ мо́й и це́ркве всея́. Цѣлу́етъ вы́ Ера́стъ стро­и́тель гра́дскiй, и Куа́ртъ бра́тъ.
Благода́ть Го́спода на́­шего Иису́са Христа́ со всѣ́ми ва́ми. Ами́нь.

Коне́цъ посла́нiю къ ри́мляномъ: и́мать въ себѣ́ гла́въ 16, зача́лъ же церко́вныхъ 43.
Французский (LSG)
Paul, serviteur de Jésus Christ, appelé à être apôtre, mis à part pour annoncer l'Évangile de Dieu, -
qui avait été promis auparavant de la part de Dieu par ses prophètes dans les saintes Écritures,
et qui concerne son Fils (né de la postérité de David, selon la chair,
et déclaré Fils de Dieu avec puissance, selon l'Esprit de sainteté, par sa résurrection d'entre les morts), Jésus Christ notre Seigneur,
par qui nous avons reçu la grâce et l'apostolat, pour amener en son nom à l'obéissance de la foi tous les païens,
parmi lesquels vous êtes aussi, vous qui avez été appelés par Jésus Christ-
à tous ceux qui, à Rome, sont bien-aimés de Dieu, appelés à être saints: que la grâce et la paix vous soient données de la part de Dieu notre Père et du Seigneur Jésus Christ!
Je rends d'abord grâces à mon Dieu par Jésus Christ, au sujet de vous tous, de ce que votre foi est renommée dans le monde entier.
Dieu, que je sers en mon esprit dans l'Évangile de son Fils, m'est témoin que je fais sans cesse mention de vous,
demandant continuellement dans mes prières d'avoir enfin, par sa volonté, le bonheur d'aller vers vous.
Car je désire vous voir, pour vous communiquer quelque don spirituel, afin que vous soyez affermis,
ou plutôt, afin que nous soyons encouragés ensemble au milieu de vous par la foi qui nous est commune, à vous et à moi.
Je ne veux pas vous laisser ignorer, frères, que j'ai souvent formé le projet d'aller vous voir, afin de recueillir quelque fruit parmi vous, comme parmi les autres nations; mais j'en ai été empêché jusqu'ici.
Je me dois aux Grecs et aux barbares, aux savants et aux ignorants.
Ainsi j'ai un vif désir de vous annoncer aussi l'Évangile, à vous qui êtes à Rome.
Car je n'ai point honte de l'Évangile: c'est une puissance de Dieu pour le salut de quiconque croit, du Juif premièrement, puis du Grec,
parce qu'en lui est révélée la justice de Dieu par la foi et pour la foi, selon qu'il est écrit: Le juste vivra par la foi.
La colère de Dieu se révèle du ciel contre toute impiété et toute injustice des hommes qui retiennent injustement la vérité captive,
car ce qu'on peut connaître de Dieu est manifeste pour eux, Dieu le leur ayant fait connaître.
En effet, les perfections invisibles de Dieu, sa puissance éternelle et sa divinité, se voient comme à l'oeil, depuis la création du monde, quand on les considère dans ses ouvrages. Ils sont donc inexcusables,
puisque ayant connu Dieu, ils ne l'ont point glorifié comme Dieu, et ne lui ont point rendu grâces; mais ils se sont égarés dans leurs pensées, et leur coeur sans intelligence a été plongé dans les ténèbres.
Se vantant d'être sages, ils sont devenus fous;
et ils ont changé la gloire du Dieu incorruptible en images représentant l'homme corruptible, des oiseaux, des quadrupèdes, et des reptiles.
C'est pourquoi Dieu les a livrés à l'impureté, selon les convoitises de leurs coeurs; en sorte qu'ils déshonorent eux-mêmes leurs propres corps;
eux qui ont changé la vérité de Dieu en mensonge, et qui ont adoré et servi la créature au lieu du Créateur, qui est béni éternellement. Amen!
C'est pourquoi Dieu les a livrés à des passions infâmes: car leurs femmes ont changé l'usage naturel en celui qui est contre nature;
et de même les hommes, abandonnant l'usage naturel de la femme, se sont enflammés dans leurs désirs les uns pour les autres, commettant homme avec homme des choses infâmes, et recevant en eux-mêmes le salaire que méritait leur égarement.
Comme ils ne se sont pas souciés de connaître Dieu, Dieu les a livrés à leur sens réprouvé, pour commettre des choses indignes,
étant remplis de toute espèce d'injustice, de méchanceté, de cupidité, de malice; pleins d'envie, de meurtre, de querelle, de ruse, de malignité;
rapporteurs, médisants, impies, arrogants, hautains, fanfarons, ingénieux au mal, rebelles à leurs parents, dépourvus d'intelligence,
de loyauté, d'affection naturelle, de miséricorde.
Et, bien qu'ils connaissent le jugement de Dieu, déclarant dignes de mort ceux qui commettent de telles choses, non seulement ils les font, mais ils approuvent ceux qui les font.
O homme, qui que tu sois, toi qui juges, tu es donc inexcusable; car, en jugeant les autres, tu te condamnes toi-même, puisque toi qui juges, tu fais les mêmes choses.
Nous savons, en effet, que le jugement de Dieu contre ceux qui commettent de telles choses est selon la vérité.
Et penses-tu, ô homme, qui juges ceux qui commettent de telles choses, et qui les fais, que tu échapperas au jugement de Dieu?
Ou méprises-tu les richesses de sa bonté, de sa patience et de sa longanimité, ne reconnaissant pas que la bonté de Dieu te pousse à la repentance?
Mais, par ton endurcissement et par ton coeur impénitent, tu t'amasses un trésor de colère pour le jour de la colère et de la manifestation du juste jugement de Dieu,
qui rendra à chacun selon ses oeuvres;
réservant la vie éternelle à ceux qui, par la persévérance à bien faire, cherchent l'honneur, la gloire et l'immortalité;
mais l'irritation et la colère à ceux qui, par esprit de dispute, sont rebelles à la vérité et obéissent à l'injustice.
Tribulation et angoisse sur toute âme d'homme qui fait le mal, sur le Juif premièrement, puis sur le Grec!
Gloire, honneur et paix pour quiconque fait le bien, pour le Juif premièrement, puis pour le Grec!
Car devant Dieu il n'y a point d'acception de personnes.
Tous ceux qui ont péché sans la loi périront aussi sans la loi, et tous ceux qui ont péché avec la loi seront jugés par la loi.
Ce ne sont pas, en effet, ceux qui écoutent la loi qui sont justes devant Dieu, mais ce sont ceux qui la mettent en pratique qui seront justifiés.
Quand les païens, qui n'ont point la loi, font naturellement ce que prescrit la loi, ils sont, eux qui n'ont point la loi, une loi pour eux-mêmes;
ils montrent que l'oeuvre de la loi est écrite dans leurs coeurs, leur conscience en rendant témoignage, et leurs pensées s'accusant ou se défendant tour à tour.
C'est ce qui paraîtra au jour où, selon mon Évangile, Dieu jugera par Jésus Christ les actions secrètes des hommes.
Toi qui te donnes le nom de Juif, qui te reposes sur la loi, qui te glorifies de Dieu,
qui connais sa volonté, qui apprécies la différence des choses, étant instruit par la loi;
toi qui te flattes d'être le conducteur des aveugles, la lumière de ceux qui sont dans les ténèbres,
le docteur des insensés, le maître des ignorants, parce que tu as dans la loi la règle de la science et de la vérité;
toi donc, qui enseignes les autres, tu ne t'enseignes pas toi-même! Toi qui prêches de ne pas dérober, tu dérobes!
Toi qui dis de ne pas commettre d'adultère, tu commets l'adultère! Toi qui as en abomination les idoles, tu commets des sacrilèges!
Toi qui te fais une gloire de la loi, tu déshonores Dieu par la transgression de la loi!
Car le nom de Dieu est à cause de vous blasphémé parmi les païens, comme cela est écrit.
La circoncision est utile, si tu mets en pratique la loi; mais si tu transgresses la loi, ta circoncision devient incirconcision.
Si donc l'incirconcis observe les ordonnances de la loi, son incirconcision ne sera-t-elle pas tenue pour circoncision?
L'incirconcis de nature, qui accomplit la loi, ne te condamnera-t-il pas, toi qui la transgresses, tout en ayant la lettre de la loi et la circoncision?
Le Juif, ce n'est pas celui qui en a les dehors; et la circoncision, ce n'est pas celle qui est visible dans la chair.
Mais le Juif, c'est celui qui l'est intérieurement; et la circoncision, c'est celle du coeur, selon l'esprit et non selon la lettre. La louange de ce Juif ne vient pas des hommes, mais de Dieu.
Quel est donc l'avantage des Juifs, ou quelle est l'utilité de la circoncision?
Il est grand de toute manière, et tout d'abord en ce que les oracles de Dieu leur ont été confiés.
Eh quoi! si quelques-uns n'ont pas cru, leur incrédulité anéantira-t-elle la fidélité de Dieu?
Loin de là! Que Dieu, au contraire, soit reconnu pour vrai, et tout homme pour menteur, selon qu'il est écrit: Afin que tu sois trouvé juste dans tes paroles, Et que tu triomphes lorsqu'on te juge.
Mais si notre injustice établit la justice de Dieu, que dirons-nous? Dieu est-il injuste quand il déchaîne sa colère? (Je parle à la manière des hommes.)
Loin de là! Autrement, comment Dieu jugerait-il le monde?
Et si, par mon mensonge, la vérité de Dieu éclate davantage pour sa gloire, pourquoi suis-je moi-même encore jugé comme pécheur?
Et pourquoi ne ferions-nous pas le mal afin qu'il en arrive du bien, comme quelques-uns, qui nous calomnient, prétendent que nous le disons? La condamnation de ces gens est juste.
Quoi donc! sommes-nous plus excellents? Nullement. Car nous avons déjà prouvé que tous, Juifs et Grecs, sont sous l'empire du péché,
selon qu'il est écrit: Il n'y a point de juste, Pas même un seul;
Nul n'est intelligent, Nul ne cherche Dieu; Tous sont égarés, tous sont pervertis;
Il n'en est aucun qui fasse le bien, Pas même un seul;
Leur gosier est un sépulcre ouvert; Ils se servent de leurs langues pour tromper; Ils ont sous leurs lèvres un venin d'aspic;
Leur bouche est pleine de malédiction et d'amertume;
Ils ont les pieds légers pour répandre le sang;
La destruction et le malheur sont sur leur route;
Ils ne connaissent pas le chemin de la paix;
La crainte de Dieu n'est pas devant leurs yeux.
Or, nous savons que tout ce que dit la loi, elle le dit à ceux qui sont sous la loi, afin que toute bouche soit fermée, et que tout le monde soit reconnu coupable devant Dieu.
Car nul ne sera justifié devant lui par les oeuvres de la loi, puisque c'est par la loi que vient la connaissance du péché.
Mais maintenant, sans la loi est manifestée la justice de Dieu, à laquelle rendent témoignage la loi et les prophètes,
justice de Dieu par la foi en Jésus Christ pour tous ceux qui croient. Il n'y a point de distinction.
Car tous ont péché et sont privés de la gloire de Dieu;
et ils sont gratuitement justifiés par sa grâce, par le moyen de la rédemption qui est en Jésus Christ.
C'est lui que Dieu a destiné, par son sang, à être, pour ceux qui croiraient victime propitiatoire, afin de montrer sa justice, parce qu'il avait laissé impunis les péchés commis auparavant, au temps de sa patience, afin, dis-je,
de montrer sa justice dans le temps présent, de manière à être juste tout en justifiant celui qui a la foi en Jésus.
Où donc est le sujet de se glorifier? Il est exclu. Par quelle loi? Par la loi des oeuvres? Non, mais par la loi de la foi.
Car nous pensons que l'homme est justifié par la foi, sans les oeuvres de la loi.
Ou bien Dieu est-il seulement le Dieu des Juifs? Ne l'est-il pas aussi des païens? Oui, il l'est aussi des païens,
puisqu'il y a un seul Dieu, qui justifiera par la foi les circoncis, et par la foi les incirconcis.
Anéantissons-nous donc la loi par la foi? Loin de là! Au contraire, nous confirmons la loi.
Que dirons-nous donc qu'Abraham, notre père, a obtenu selon la chair?
Si Abraham a été justifié par les oeuvres, il a sujet de se glorifier, mais non devant Dieu.
Car que dit l'Écriture? Abraham crut à Dieu, et cela lui fut imputé à justice.
Or, à celui qui fait une oeuvre, le salaire est imputé, non comme une grâce, mais comme une chose due;
et à celui qui ne fait point d'oeuvre, mais qui croit en celui qui justifie l'impie, sa foi lui est imputée à justice.
De même David exprime le bonheur de l'homme à qui Dieu impute la justice sans les oeuvres:
Heureux ceux dont les iniquités sont pardonnées, Et dont les péchés sont couverts!
Heureux l'homme à qui le Seigneur n'impute pas son péché!
Ce bonheur n'est-il que pour les circoncis, ou est-il également pour les incirconcis? Car nous disons que la foi fut imputée à justice à Abraham.
Comment donc lui fut-elle imputée? Était-ce après, ou avant sa circoncision? Il n'était pas encore circoncis, il était incirconcis.
Et il reçut le signe de la circoncision, comme sceau de la justice qu'il avait obtenue par la foi quand il était incirconcis, afin d'être le père de tous les incirconcis qui croient, pour que la justice leur fût aussi imputée,
et le père des circoncis, qui ne sont pas seulement circoncis, mais encore qui marchent sur les traces de la foi de notre père Abraham quand il était incirconcis.
En effet, ce n'est pas par la loi que l'héritage du monde a été promis à Abraham ou à sa postérité, c'est par la justice de la foi.
Car, si les héritiers le sont par la loi, la foi est vaine, et la promesse est anéantie,
parce que la loi produit la colère, et que là où il n'y a point de loi il n'y a point non plus de transgression.
C'est pourquoi les héritiers le sont par la foi, pour que ce soit par grâce, afin que la promesse soit assurée à toute la postérité, non seulement à celle qui est sous la loi, mais aussi à celle qui a la foi d'Abraham, notre père à tous, selon qu'il est écrit:
Je t'ai établi père d'un grand nombre de nations. Il est notre père devant celui auquel il a cru, Dieu, qui donne la vie aux morts, et qui appelle les choses qui ne sont point comme si elles étaient.
Espérant contre toute espérance, il crut, en sorte qu'il devint père d'un grand nombre de nations, selon ce qui lui avait été dit: Telle sera ta postérité.
Et, sans faiblir dans la foi, il ne considéra point que son corps était déjà usé, puisqu'il avait près de cent ans, et que Sara n'était plus en état d'avoir des enfants.
Il ne douta point, par incrédulité, au sujet de la promesse de Dieu; mais il fut fortifié par la foi, donnant gloire à Dieu,
et ayant la pleine conviction que ce qu'il promet il peut aussi l'accomplir.
C'est pourquoi cela lui fut imputé à justice.
Mais ce n'est pas à cause de lui seul qu'il est écrit que cela lui fut imputé;
c'est encore à cause de nous, à qui cela sera imputé, à nous qui croyons en celui qui a ressuscité des morts Jésus notre Seigneur,
lequel a été livré pour nos offenses, et est ressuscité pour notre justification.
Étant donc justifiés par la foi, nous avons la paix avec Dieu par notre Seigneur Jésus Christ,
à qui nous devons d'avoir eu par la foi accès à cette grâce, dans laquelle nous demeurons fermes, et nous nous glorifions dans l'espérance de la gloire de Dieu.
Bien plus, nous nous glorifions même des afflictions, sachant que l'affliction produit la persévérance,
la persévérance la victoire dans l'épreuve, et cette victoire l'espérance.
Or, l'espérance ne trompe point, parce que l'amour de Dieu est répandu dans nos coeurs par le Saint Esprit qui nous a été donné.
Car, lorsque nous étions encore sans force, Christ, au temps marqué, est mort pour des impies.
A peine mourrait-on pour un juste; quelqu'un peut-être mourrait-il pour un homme de bien.
Mais Dieu prouve son amour envers nous, en ce que, lorsque nous étions encore des pécheurs, Christ est mort pour nous.
A plus forte raison donc, maintenant que nous sommes justifiés par son sang, serons-nous sauvés par lui de la colère.
Car si, lorsque nous étions ennemis, nous avons été réconciliés avec Dieu par la mort de son Fils, à plus forte raison, étant réconciliés, serons-nous sauvés par sa vie.
Et non seulement cela, mais encore nous nous glorifions en Dieu par notre Seigneur Jésus Christ, par qui maintenant nous avons obtenu la réconciliation.
C'est pourquoi, comme par un seul homme le péché est entré dans le monde, et par le péché la mort, et qu'ainsi la mort s'est étendue sur tous les hommes, parce que tous ont péché,...
car jusqu'à la loi le péché était dans le monde. Or, le péché n'est pas imputé, quand il n'y a point de loi.
Cependant la mort a régné depuis Adam jusqu'à Moïse, même sur ceux qui n'avaient pas péché par une transgression semblable à celle d'Adam, lequel est la figure de celui qui devait venir.
Mais il n'en est pas du don gratuit comme de l'offense; car, si par l'offense d'un seul il en est beaucoup qui sont morts, à plus forte raison la grâce de Dieu et le don de la grâce venant d'un seul homme, Jésus Christ, ont-ils été abondamment répandus sur beaucoup.
Et il n'en est pas du don comme de ce qui est arrivé par un seul qui a péché; car c'est après une seule offense que le jugement est devenu condamnation, tandis que le don gratuit devient justification après plusieurs offenses.
Si par l'offense d'un seul la mort a régné par lui seul, à plus forte raison ceux qui reçoivent l'abondance de la grâce et du don de la justice régneront-ils dans la vie par Jésus Christ lui seul.
Ainsi donc, comme par une seule offense la condamnation a atteint tous les hommes, de même par un seul acte de justice la justification qui donne la vie s'étend à tous les hommes.
Car, comme par la désobéissance d'un seul homme beaucoup ont été rendus pécheurs, de même par l'obéissance d'un seul beaucoup seront rendus justes.
Or, la loi est intervenue pour que l'offense abondât, mais là où le péché a abondé, la grâce a surabondé,
afin que, comme le péché a régné par la mort, ainsi la grâce régnât par la justice pour la vie éternelle, par Jésus Christ notre Seigneur.
Que dirons-nous donc? Demeurerions-nous dans le péché, afin que la grâce abonde?
Loin de là! Nous qui sommes morts au péché, comment vivrions-nous encore dans le péché?
Ignorez-vous que nous tous qui avons été baptisés en Jésus Christ, c'est en sa mort que nous avons été baptisés?
Nous avons donc été ensevelis avec lui par le baptême en sa mort, afin que, comme Christ est ressuscité des morts par la gloire du Père, de même nous aussi nous marchions en nouveauté de vie.
En effet, si nous sommes devenus une même plante avec lui par la conformité à sa mort, nous le serons aussi par la conformité à sa résurrection,
sachant que notre vieil homme a été crucifié avec lui, afin que le corps du péché fût détruit, pour que nous ne soyons plus esclaves du péché;
car celui qui est mort est libre du péché.
Or, si nous sommes morts avec Christ, nous croyons que nous vivrons aussi avec lui,
sachant que Christ ressuscité des morts ne meurt plus; la mort n'a plus de pouvoir sur lui.
Car il est mort, et c'est pour le péché qu'il est mort une fois pour toutes; il est revenu à la vie, et c'est pour Dieu qu'il vit.
Ainsi vous-mêmes, regardez-vous comme morts au péché, et comme vivants pour Dieu en Jésus Christ.
Que le péché ne règne donc point dans votre corps mortel, et n'obéissez pas à ses convoitises.
Ne livrez pas vos membres au péché, comme des instruments d'iniquité; mais donnez-vous vous-mêmes à Dieu, comme étant vivants de morts que vous étiez, et offrez à Dieu vos membres, comme des instruments de justice.
Car le péché n'aura point de pouvoir sur vous, puisque vous êtes, non sous la loi, mais sous la grâce.
Quoi donc! Pécherions-nous, parce que nous sommes, non sous la loi, mais sous la grâce? Loin de là!
Ne savez-vous pas qu'en vous livrant à quelqu'un comme esclaves pour lui obéir, vous êtes esclaves de celui à qui vous obéissez, soit du péché qui conduit à la mort, soit de l'obéissance qui conduit à la justice?
Mais grâces soient rendues à Dieu de ce que, après avoir été esclaves du péché, vous avez obéi de coeur à la règle de doctrine dans laquelle vous avez été instruits.
Ayant été affranchis du péché, vous êtes devenus esclaves de la justice. -
Je parle à la manière des hommes, à cause de la faiblesse de votre chair. -De même donc que vous avez livré vos membres comme esclaves à l'impureté et à l'iniquité, pour arriver à l'iniquité, ainsi maintenant livrez vos membres comme esclaves à la justice, pour arriver à la sainteté.
Car, lorsque vous étiez esclaves du péché, vous étiez libres à l'égard de la justice.
Quels fruits portiez-vous alors? Des fruits dont vous rougissez aujourd'hui. Car la fin de ces choses, c'est la mort.
Mais maintenant, étant affranchis du péché et devenus esclaves de Dieu, vous avez pour fruit la sainteté et pour fin la vie éternelle.
Car le salaire du péché, c'est la mort; mais le don gratuit de Dieu, c'est la vie éternelle en Jésus Christ notre Seigneur.
Ignorez-vous, frères, -car je parle à des gens qui connaissent la loi, -que la loi exerce son pouvoir sur l'homme aussi longtemps qu'il vit?
Ainsi, une femme mariée est liée par la loi à son mari tant qu'il est vivant; mais si le mari meurt, elle est dégagée de la loi qui la liait à son mari.
Si donc, du vivant de son mari, elle devient la femme d'un autre homme, elle sera appelée adultère; mais si le mari meurt, elle est affranchie de la loi, de sorte qu'elle n'est point adultère en devenant la femme d'un autre.
De même, mes frères, vous aussi vous avez été, par le corps de Christ, mis à mort en ce qui concerne la loi, pour que vous apparteniez à un autre, à celui qui est ressuscité des morts, afin que nous portions des fruits pour Dieu.
Car, lorsque nous étions dans la chair, les passions des péchés provoquées par la loi agissaient dans nos membres, de sorte que nous portions des fruits pour la mort.
Mais maintenant, nous avons été dégagés de la loi, étant morts à cette loi sous laquelle nous étions retenus, de sorte que nous servons dans un esprit nouveau, et non selon la lettre qui a vieilli.
Que dirons-nous donc? La loi est-elle péché? Loin de là! Mais je n'ai connu le péché que par la loi. Car je n'aurais pas connu la convoitise, si la loi n'eût dit: Tu ne convoiteras point.
Et le péché, saisissant l'occasion, produisit en moi par le commandement toutes sortes de convoitises; car sans loi le péché est mort.
Pour moi, étant autrefois sans loi, je vivais; mais quand le commandement vint, le péché reprit vie, et moi je mourus.
Ainsi, le commandement qui conduit à la vie se trouva pour moi conduire à la mort.
Car le péché saisissant l'occasion, me séduisit par le commandement, et par lui me fit mourir.
La loi donc est sainte, et le commandement est saint, juste et bon.
Ce qui est bon a-t-il donc été pour moi une cause de mort? Loin de là! Mais c'est le péché, afin qu'il se manifestât comme péché en me donnant la mort par ce qui est bon, et que, par le commandement, il devînt condamnable au plus haut point.
Nous savons, en effet, que la loi est spirituelle; mais moi, je suis charnel, vendu au péché.
Car je ne sais pas ce que je fais: je ne fais point ce que je veux, et je fais ce que je hais.
Or, si je fais ce que je ne veux pas, je reconnais par là que la loi est bonne.
Et maintenant ce n'est plus moi qui le fais, mais c'est le péché qui habite en moi.
Ce qui est bon, je le sais, n'habite pas en moi, c'est-à-dire dans ma chair: j'ai la volonté, mais non le pouvoir de faire le bien.
Car je ne fais pas le bien que je veux, et je fais le mal que je ne veux pas.
Et si je fais ce que je ne veux pas, ce n'est plus moi qui le fais, c'est le péché qui habite en moi.
Je trouve donc en moi cette loi: quand je veux faire le bien, le mal est attaché à moi.
Car je prends plaisir à la loi de Dieu, selon l'homme intérieur;
mais je vois dans mes membres une autre loi, qui lutte contre la loi de mon entendement, et qui me rend captif de la loi du péché, qui est dans mes membres.
Misérable que je suis! Qui me délivrera du corps de cette mort?...
Grâces soient rendues à Dieu par Jésus Christ notre Seigneur!... Ainsi donc, moi-même, je suis par l'entendement esclave de la loi de Dieu, et je suis par la chair esclave de la loi du péché.
Il n'y a donc maintenant aucune condamnation pour ceux qui sont en Jésus Christ.
En effet, la loi de l'esprit de vie en Jésus Christ m'a affranchi de la loi du péché et de la mort.
Car-chose impossible à la loi, parce que la chair la rendait sans force, -Dieu a condamné le péché dans la chair, en envoyant, à cause du péché, son propre Fils dans une chair semblable à celle du péché,
et cela afin que la justice de la loi fût accomplie en nous, qui marchons, non selon la chair, mais selon l'esprit.
Ceux, en effet, qui vivent selon la chair, s'affectionnent aux choses de la chair, tandis que ceux qui vivent selon l'esprit s'affectionnent aux choses de l'esprit.
Et l'affection de la chair, c'est la mort, tandis que l'affection de l'esprit, c'est la vie et la paix;
car l'affection de la chair est inimitié contre Dieu, parce qu'elle ne se soumet pas à la loi de Dieu, et qu'elle ne le peut même pas.
Or ceux qui vivent selon la chair ne sauraient plaire à Dieu.
Pour vous, vous ne vivez pas selon la chair, mais selon l'esprit, si du moins l'Esprit de Dieu habite en vous. Si quelqu'un n'a pas l'Esprit de Christ, il ne lui appartient pas.
Et si Christ est en vous, le corps, il est vrai, est mort à cause du péché, mais l'esprit est vie à cause de la justice.
Et si l'Esprit de celui qui a ressuscité Jésus d'entre les morts habite en vous, celui qui a ressuscité Christ d'entre les morts rendra aussi la vie à vos corps mortels par son Esprit qui habite en vous.
Ainsi donc, frères, nous ne sommes point redevables à la chair, pour vivre selon la chair.
Si vous vivez selon la chair, vous mourrez; mais si par l'Esprit vous faites mourir les actions du corps, vous vivrez,
car tous ceux qui sont conduits par l'Esprit de Dieu sont fils de Dieu.
Et vous n'avez point reçu un esprit de servitude, pour être encore dans la crainte; mais vous avez reçu un Esprit d'adoption, par lequel nous crions: Abba! Père!
L'Esprit lui-même rend témoignage à notre esprit que nous sommes enfants de Dieu.
Or, si nous sommes enfants, nous sommes aussi héritiers: héritiers de Dieu, et cohéritiers de Christ, si toutefois nous souffrons avec lui, afin d'être glorifiés avec lui.
J'estime que les souffrances du temps présent ne sauraient être comparées à la gloire à venir qui sera révélée pour nous.
Aussi la création attend-elle avec un ardent désir la révélation des fils de Dieu.
Car la création a été soumise à la vanité, -non de son gré, mais à cause de celui qui l'y a soumise, -
avec l'espérance qu'elle aussi sera affranchie de la servitude de la corruption, pour avoir part à la liberté de la gloire des enfants de Dieu.
Or, nous savons que, jusqu'à ce jour, la création tout entière soupire et souffre les douleurs de l'enfantement.
Et ce n'est pas elle seulement; mais nous aussi, qui avons les prémices de l'Esprit, nous aussi nous soupirons en nous-mêmes, en attendant l'adoption, la rédemption de notre corps.
Car c'est en espérance que nous sommes sauvés. Or, l'espérance qu'on voit n'est plus espérance: ce qu'on voit, peut-on l'espérer encore?
Mais si nous espérons ce que nous ne voyons pas, nous l'attendons avec persévérance.
De même aussi l'Esprit nous aide dans notre faiblesse, car nous ne savons pas ce qu'il nous convient de demander dans nos prières. Mais l'Esprit lui-même intercède par des soupirs inexprimables;
et celui qui sonde les coeurs connaît quelle est la pensée de l'Esprit, parce que c'est selon Dieu qu'il intercède en faveur des saints.
Nous savons, du reste, que toutes choses concourent au bien de ceux qui aiment Dieu, de ceux qui sont appelés selon son dessein.
Car ceux qu'il a connus d'avance, il les a aussi prédestinés à être semblables à l'image de son Fils, afin que son Fils fût le premier-né entre plusieurs frères.
Et ceux qu'il a prédestinés, il les a aussi appelés; et ceux qu'il a appelés, il les a aussi justifiés; et ceux qu'il a justifiés, il les a aussi glorifiés.
Que dirons-nous donc à l'égard de ces choses? Si Dieu est pour nous, qui sera contre nous?
Lui, qui n'a point épargné son propre Fils, mais qui l'a livré pour nous tous, comment ne nous donnera-t-il pas aussi toutes choses avec lui?
Qui accusera les élus de Dieu? C'est Dieu qui justifie!
Qui les condamnera? Christ est mort; bien plus, il est ressuscité, il est à la droite de Dieu, et il intercède pour nous!
Qui nous séparera de l'amour de Christ? Sera-ce la tribulation, ou l'angoisse, ou la persécution, ou la faim, ou la nudité, ou le péril, ou l'épée?
selon qu'il est écrit: C'est à cause de toi qu'on nous met à mort tout le jour, Qu'on nous regarde comme des brebis destinées à la boucherie.
Mais dans toutes ces choses nous sommes plus que vainqueurs par celui qui nous a aimés.
Car j'ai l'assurance que ni la mort ni la vie, ni les anges ni les dominations, ni les choses présentes ni les choses à venir,
ni les puissances, ni la hauteur, ni la profondeur, ni aucune autre créature ne pourra nous séparer de l'amour de Dieu manifesté en Jésus Christ notre Seigneur.
Je dis la vérité en Christ, je ne mens point, ma conscience m'en rend témoignage par le Saint Esprit:
J'éprouve une grande tristesse, et j'ai dans le coeur un chagrin continuel.
Car je voudrais moi-même être anathème et séparé de Christ pour mes frères, mes parents selon la chair,
qui sont Israélites, à qui appartiennent l'adoption, et la gloire, et les alliances, et la loi, et le culte,
et les promesses, et les patriarches, et de qui est issu, selon la chair, le Christ, qui est au-dessus de toutes choses, Dieu béni éternellement. Amen!
Ce n'est point à dire que la parole de Dieu soit restée sans effet. Car tous ceux qui descendent d'Israël ne sont pas Israël,
et, pour être la postérité d'Abraham, ils ne sont pas tous ses enfants; mais il est dit: En Isaac sera nommée pour toi une postérité,
c'est-à-dire que ce ne sont pas les enfants de la chair qui sont enfants de Dieu, mais que ce sont les enfants de la promesse qui sont regardés comme la postérité.
Voici, en effet, la parole de la promesse: Je reviendrai à cette même époque, et Sara aura un fils.
Et, de plus, il en fut ainsi de Rébecca, qui conçut du seul Isaac notre père;
car, quoique les enfants ne fussent pas encore nés et ils n'eussent fait ni bien ni mal, -afin que le dessein d'élection de Dieu subsistât, sans dépendre des oeuvres, et par la seule volonté de celui qui appelle, -
il fut dit à Rébecca: L'aîné sera assujetti au plus jeune; selon qu'il est écrit:
J'ai aimé Jacob Et j'ai haï Ésaü.
Que dirons-nous donc? Y a-t-il en Dieu de l'injustice? Loin de là!
Car il dit à Moïse: Je ferai miséricorde à qui je fais miséricorde, et j'aurai compassion de qui j'ai compassion.
Ainsi donc, cela ne dépend ni de celui qui veut, ni de celui qui court, mais de Dieu qui fait miséricorde.
Car l'Écriture dit à Pharaon: Je t'ai suscité à dessein pour montrer en toi ma puissance, et afin que mon nom soit publié par toute la terre.
Ainsi, il fait miséricorde à qui il veut, et il endurcit qui il veut.
Tu me diras: Pourquoi blâme-t-il encore? Car qui est-ce qui résiste à sa volonté?
O homme, toi plutôt, qui es-tu pour contester avec Dieu? Le vase d'argile dira-t-il à celui qui l'a formé: Pourquoi m'as-tu fait ainsi?
Le potier n'est-il pas maître de l'argile, pour faire avec la même masse un vase d'honneur et un vase d'un usage vil?
Et que dire, si Dieu, voulant montrer sa colère et faire connaître sa puissance, a supporté avec une grande patience des vases de colère formés pour la perdition,
et s'il a voulu faire connaître la richesse de sa gloire envers des vases de miséricorde qu'il a d'avance préparés pour la gloire?
Ainsi nous a-t-il appelés, non seulement d'entre les Juifs, mais encore d'entre les païens,
selon qu'il le dit dans Osée: J'appellerai mon peuple celui qui n'était pas mon peuple, et bien-aimée celle qui n'était pas la bien-aimée;
et là où on leur disait: Vous n'êtes pas mon peuple! ils seront appelés fils du Dieu vivant.
Ésaïe, de son côté, s'écrie au sujet d'Israël: Quand le nombre des fils d'Israël serait comme le sable de la mer, Un reste seulement sera sauvé.
Car le Seigneur exécutera pleinement et promptement sur la terre ce qu'il a résolu.
Et, comme Ésaïe l'avait dit auparavant: Si le Seigneur des armées Ne nous eût laissé une postérité, Nous serions devenus comme Sodome, Nous aurions été semblables à Gomorrhe.
Que dirons-nous donc? Les païens, qui ne cherchaient pas la justice, ont obtenu la justice, la justice qui vient de la foi,
tandis qu'Israël, qui cherchait une loi de justice, n'est pas parvenu à cette loi.
Pourquoi? Parce qu'Israël l'a cherchée, non par la foi, mais comme provenant des oeuvres. Ils se sont heurtés contre la pierre d'achoppement,
selon qu'il est écrit: Voici, je mets en Sion une pierre d'achoppement Et un rocher de scandale, Et celui qui croit en lui ne sera point confus.
Frères, le voeu de mon coeur et ma prière à Dieu pour eux, c'est qu'ils soient sauvés.
Je leur rends le témoignage qu'ils ont du zèle pour Dieu, mais sans intelligence:
ne connaissant pas la justice de Dieu, et cherchant à établir leur propre justice, ils ne se sont pas soumis à la justice de Dieu;
car Christ est la fin de la loi, pour la justification de tous ceux qui croient.
En effet, Moïse définit ainsi la justice qui vient de la loi: L'homme qui mettra ces choses en pratique vivra par elles.
Mais voici comment parle la justice qui vient de la foi: Ne dis pas en ton coeur: Qui montera au ciel? c'est en faire descendre Christ;
ou: Qui descendra dans l'abîme? c'est faire remonter Christ d'entre les morts.
Que dit-elle donc? La parole est près de toi, dans ta bouche et dans ton coeur. Or, c'est la parole de la foi, que nous prêchons.
Si tu confesses de ta bouche le Seigneur Jésus, et si tu crois dans ton coeur que Dieu l'a ressuscité des morts, tu seras sauvé.
Car c'est en croyant du coeur qu'on parvient à la justice, et c'est en confessant de la bouche qu'on parvient au salut, selon ce que dit l'Écriture:
Quiconque croit en lui ne sera point confus.
Il n'y a aucune différence, en effet, entre le Juif et le Grec, puisqu'ils ont tous un même Seigneur, qui est riche pour tous ceux qui l'invoquent.
Car quiconque invoquera le nom du Seigneur sera sauvé.
Comment donc invoqueront-ils celui en qui ils n'ont pas cru? Et comment croiront-ils en celui dont ils n'ont pas entendu parler? Et comment en entendront-ils parler, s'il n'y a personne qui prêche?
Et comment y aura-t-il des prédicateurs, s'ils ne sont pas envoyés? selon qu'il est écrit: Qu'ils sont beaux Les pieds de ceux qui annoncent la paix, De ceux qui annoncent de bonnes nouvelles!
Mais tous n'ont pas obéi à la bonne nouvelle. Aussi Ésaïe dit-il: Seigneur, Qui a cru à notre prédication?
Ainsi la foi vient de ce qu'on entend, et ce qu'on entend vient de la parole de Christ.
Mais je dis: N'ont-ils pas entendu? Au contraire! Leur voix est allée par toute la terre, Et leurs paroles jusqu'aux extrémités du monde.
Mais je dis: Israël ne l'a-t-il pas su? Moïse le premier dit: J'exciterai votre jalousie par ce qui n'est point une nation, je provoquerai votre colère par une nation sans intelligence.
Et Ésaïe pousse la hardiesse jusqu'à dire: J'ai été trouvé par ceux qui ne me cherchaient pas, Je me suis manifesté à ceux qui ne me demandaient pas.
Mais au sujet d'Israël, il dit: J'ai tendu mes mains tout le jour vers un peuple rebelle Et contredisant.
Je dis donc: Dieu a-t-il rejeté son peuple? Loin de là! Car moi aussi je suis Israélite, de la postérité d'Abraham, de la tribu de Benjamin.
Dieu n'a point rejeté son peuple, qu'il a connu d'avance. Ne savez-vous pas ce que l'Écriture rapporte d'Élie, comment il adresse à Dieu cette plainte contre Israël:
Seigneur, ils ont tué tes prophètes, ils ont renversé tes autels; je suis resté moi seul, et ils cherchent à m'ôter la vie?
Mais quelle réponse Dieu lui fait-il? Je me suis réservé sept mille hommes, qui n'ont point fléchi le genou devant Baal.
De même aussi dans le temps présent il y un reste, selon l'élection de la grâce.
Or, si c'est par grâce, ce n'est plus par les oeuvres; autrement la grâce n'est plus une grâce. Et si c'est par les oeuvres, ce n'est plus une grâce; autrement l'oeuvre n'est plus une oeuvre.
Quoi donc? Ce qu'Israël cherche, il ne l'a pas obtenu, mais l'élection l'a obtenu, tandis que les autres ont été endurcis,
selon qu'il est écrit: Dieu leur a donné un esprit d'assoupissement, Des yeux pour ne point voir, Et des oreilles pour ne point entendre, Jusqu'à ce jour. Et David dit:
Que leur table soit pour eux un piège, Un filet, une occasion de chute, et une rétribution!
Que leurs yeux soient obscurcis pour ne point voir, Et tiens leur dos continuellement courbé!
Je dis donc: Est-ce pour tomber qu'ils ont bronché? Loin de là! Mais, par leur chute, le salut est devenu accessible aux païens, afin qu'ils fussent excités à la jalousie.
Or, si leur chute a été la richesse du monde, et leur amoindrissement la richesse des païens, combien plus en sera-t-il ainsi quand ils se convertiront tous.
Je vous le dis à vous, païens: en tant que je suis apôtre des païens, je glorifie mon ministère,
afin, s'il est possible, d'exciter la jalousie de ceux de ma race, et d'en sauver quelques-uns.
Car si leur rejet a été la réconciliation du monde, que sera leur réintégration, sinon une vie d'entre les morts?
Or, si les prémices sont saintes, la masse l'est aussi; et si la racine est sainte, les branches le sont aussi.
Mais si quelques-unes des branches ont été retranchées, et si toi, qui était un olivier sauvage, tu as été enté à leur place, et rendu participant de la racine et de la graisse de l'olivier,
ne te glorifie pas aux dépens de ces branches. Si tu te glorifies, sache que ce n'est pas toi qui portes la racine, mais que c'est la racine qui te porte.
Tu diras donc: Les branches ont été retranchées, afin que moi je fusse enté.
Cela est vrai; elles ont été retranchées pour cause d'incrédulité, et toi, tu subsistes par la foi. Ne t'abandonne pas à l'orgueil, mais crains;
car si Dieu n'a pas épargné les branches naturelles, il ne t'épargnera pas non plus.
Considère donc la bonté et la sévérité de Dieu: sévérité envers ceux qui sont tombés, et bonté de Dieu envers toi, si tu demeures ferme dans cette bonté; autrement, tu seras aussi retranché.
Eux de même, s'ils ne persistent pas dans l'incrédulité, ils seront entés; car Dieu est puissant pour les enter de nouveau.
Si toi, tu as été coupé de l'olivier naturellement sauvage, et enté contrairement à ta nature sur l'olivier franc, à plus forte raison eux seront-ils entés selon leur nature sur leur propre olivier.
Car je ne veux pas, frères, que vous ignoriez ce mystère, afin que vous ne vous regardiez point comme sages, c'est qu'une partie d'Israël est tombée dans l'endurcissement, jusqu'à ce que la totalité des païens soit entrée.
Et ainsi tout Israël sera sauvé, selon qu'il est écrit: Le libérateur viendra de Sion, Et il détournera de Jacob les impiétés;
Et ce sera mon alliance avec eux, Lorsque j'ôterai leurs péchés.
En ce qui concerne l'Évangile, ils sont ennemis à cause de vous; mais en ce qui concerne l'élection, ils sont aimés à cause de leurs pères.
Car Dieu ne se repent pas de ses dons et de son appel.
De même que vous avez autrefois désobéi à Dieu et que par leur désobéissance vous avez maintenant obtenu miséricorde,
de même ils ont maintenant désobéi, afin que, par la miséricorde qui vous a été faite, ils obtiennent aussi miséricorde.
Car Dieu a renfermé tous les hommes dans la désobéissance, pour faire miséricorde à tous.
O profondeur de la richesse, de la sagesse et de la science de Dieu! Que ses jugements sont insondables, et ses voies incompréhensibles! Car
Qui a connu la pensée du Seigneur, Ou qui a été son conseiller?
Qui lui a donné le premier, pour qu'il ait à recevoir en retour?
C'est de lui, par lui, et pour lui que sont toutes choses. A lui la gloire dans tous les siècles! Amen!
Je vous exhorte donc, frères, par les compassions de Dieu, à offrir vos corps comme un sacrifice vivant, saint, agréable à Dieu, ce qui sera de votre part un culte raisonnable.
Ne vous conformez pas au siècle présent, mais soyez transformés par le renouvellement de l'intelligence, afin que vous discerniez quelle est la volonté de Dieu, ce qui est bon, agréable et parfait.
Par la grâce qui m'a été donnée, je dis à chacun de vous de n'avoir pas de lui-même une trop haute opinion, mais de revêtir des sentiments modestes, selon la mesure de foi que Dieu a départie à chacun.
Car, comme nous avons plusieurs membres dans un seul corps, et que tous les membres n'ont pas la même fonction,
ainsi, nous qui sommes plusieurs, nous formons un seul corps en Christ, et nous sommes tous membres les uns des autres.
Puisque nous avons des dons différents, selon la grâce qui nous a été accordée, que celui qui a le don de prophétie l'exerce selon l'analogie de la foi;
que celui qui est appelé au ministère s'attache à son ministère; que celui qui enseigne s'attache à son enseignement,
et celui qui exhorte à l'exhortation. Que celui qui donne le fasse avec libéralité; que celui qui préside le fasse avec zèle; que celui qui pratique la miséricorde le fasse avec joie.
Que la charité soit sans hypocrisie. Ayez le mal en horreur; attachez-vous fortement au bien.
Par amour fraternel, soyez pleins d'affection les uns pour les autres; par honneur, usez de prévenances réciproques.
Ayez du zèle, et non de la paresse. Soyez fervents d'esprit. Servez le Seigneur.
Réjouissez-vous en espérance. Soyez patients dans l'affliction. Persévérez dans la prière.
Pourvoyez aux besoins des saints. Exercez l'hospitalité.
Bénissez ceux qui vous persécutent, bénissez et ne maudissez pas.
Réjouissez-vous avec ceux qui se réjouissent; pleurez avec ceux qui pleurent.
Ayez les mêmes sentiments les uns envers les autres. N'aspirez pas à ce qui est élevé, mais laissez-vous attirer par ce qui est humble. Ne soyez point sages à vos propres yeux.
Ne rendez à personne le mal pour le mal. Recherchez ce qui est bien devant tous les hommes.
S'il est possible, autant que cela dépend de vous, soyez en paix avec tous les hommes.
Ne vous vengez point vous-mêmes, bien-aimés, mais laissez agir la colère; car il est écrit: A moi la vengeance, à moi la rétribution, dit le Seigneur.
Mais si ton ennemi a faim, donne-lui à manger; s'il a soif, donne-lui à boire; car en agissant ainsi, ce sont des charbons ardents que tu amasseras sur sa tête.
Ne te laisse pas vaincre par le mal, mais surmonte le mal par le bien.
Que toute personne soit soumise aux autorités supérieures; car il n'y a point d'autorité qui ne vienne de Dieu, et les autorités qui existent ont été instituées de Dieu.
C'est pourquoi celui qui s'oppose à l'autorité résiste à l'ordre que Dieu a établi, et ceux qui résistent attireront une condamnation sur eux-mêmes.
Ce n'est pas pour une bonne action, c'est pour une mauvaise, que les magistrats sont à redouter. Veux-tu ne pas craindre l'autorité? Fais-le bien, et tu auras son approbation.
Le magistrat est serviteur de Dieu pour ton bien. Mais si tu fais le mal, crains; car ce n'est pas en vain qu'il porte l'épée, étant serviteur de Dieu pour exercer la vengeance et punir celui qui fait le mal.
Il est donc nécessaire d'être soumis, non seulement par crainte de la punition, mais encore par motif de conscience.
C'est aussi pour cela que vous payez les impôts. Car les magistrats sont des ministres de Dieu entièrement appliqués à cette fonction.
Rendez à tous ce qui leur est dû: l'impôt à qui vous devez l'impôt, le tribut à qui vous devez le tribut, la crainte à qui vous devez la crainte, l'honneur à qui vous devez l'honneur.
Ne devez rien à personne, si ce n'est de vous aimer les uns les autres; car celui qui aime les autres a accompli la loi.
En effet, les commandements: Tu ne commettras point d'adultère, tu ne tueras point, tu ne déroberas point, tu ne convoiteras point, et ceux qu'il peut encore y avoir, se résument dans cette parole: Tu aimeras ton prochain comme toi-même.
L'amour ne fait point de mal au prochain: l'amour est donc l'accomplissement de la loi.
Cela importe d'autant plus que vous savez en quel temps nous sommes: c'est l'heure de vous réveiller enfin du sommeil, car maintenant le salut est plus près de nous que lorsque nous avons cru.
La nuit est avancée, le jour approche. Dépouillons-nous donc des oeuvres des ténèbres, et revêtons les armes de la lumière.
Marchons honnêtement, comme en plein jour, loin des excès et de l'ivrognerie, de la luxure et de l'impudicité, des querelles et des jalousies.
Mais revêtez-vous du Seigneur Jésus Christ, et n'ayez pas soin de la chair pour en satisfaire les convoitises.
Faites accueil à celui qui est faible dans la foi, et ne discutez pas sur les opinions.
Tel croit pouvoir manger de tout: tel autre, qui est faible, ne mange que des légumes.
Que celui qui mange ne méprise point celui qui ne mange pas, et que celui qui ne mange pas ne juge point celui qui mange, car Dieu l'a accueilli.
Qui es-tu, toi qui juges un serviteur d'autrui? S'il se tient debout, ou s'il tombe, cela regarde son maître. Mais il se tiendra debout, car le Seigneur a le pouvoir de l'affermir.
Tel fait une distinction entre les jours; tel autre les estime tous égaux. Que chacun ait en son esprit une pleine conviction.
Celui qui distingue entre les jours agit ainsi pour le Seigneur. Celui qui mange, c'est pour le Seigneur qu'il mange, car il rend grâces à Dieu; celui qui ne mange pas, c'est pour le Seigneur qu'il ne mange pas, et il rend grâces à Dieu.
En effet, nul de nous ne vit pour lui-même, et nul ne meurt pour lui-même.
Car si nous vivons, nous vivons pour le Seigneur; et si nous mourons, nous mourons pour le Seigneur. Soit donc que nous vivions, soit que nous mourions, nous sommes au Seigneur.
Car Christ est mort et il a vécu, afin de dominer sur les morts et sur les vivants.
Mais toi, pourquoi juges-tu ton frère? ou toi, pourquoi méprises-tu ton frère? puisque nous comparaîtrons tous devant le tribunal de Dieu.
Car il est écrit: Je suis vivant, dit le Seigneur, Tout genou fléchira devant moi, Et toute langue donnera gloire à Dieu.
Ainsi chacun de nous rendra compte à Dieu pour lui-même.
Ne nous jugeons donc plus les uns les autres; mais pensez plutôt à ne rien faire qui soit pour votre frère une pierre d'achoppement ou une occasion de chute.
Je sais et je suis persuadé par le Seigneur Jésus que rien n'est impur en soi, et qu'une chose n'est impure que pour celui qui la croit impure.
Mais si, pour un aliment, ton frère est attristé, tu ne marches plus selon l'amour: ne cause pas, par ton aliment, la perte de celui pour lequel Christ est mort.
Que votre privilège ne soit pas un sujet de calomnie.
Car le royaume de Dieu, ce n'est pas le manger et le boire, mais la justice, la paix et la joie, par le Saint Esprit.
Celui qui sert Christ de cette manière est agréable à Dieu et approuvé des hommes.
Ainsi donc, recherchons ce qui contribue à la paix et à l'édification mutuelle.
Pour un aliment, ne détruis pas l'oeuvre de Dieu. A la vérité toutes choses sont pures; mais il est mal à l'homme, quand il mange, de devenir une pierre d'achoppement.
Il est bien de ne pas manger de viande, de ne pas boire de vin, et de s'abstenir de ce qui peut être pour ton frère une occasion de chute, de scandale ou de faiblesse.
Cette foi que tu as, garde-la pour toi devant Dieu. Heureux celui qui ne se condamne pas lui-même dans ce qu'il approuve!
Mais celui qui a des doutes au sujet de ce qu'il mange est condamné, parce qu'il n'agit pas par conviction. Tout ce qui n'est pas le produit d'une conviction est péché.
Nous qui sommes forts, nous devons supporter les faiblesses de ceux qui ne le sont pas, et ne pas nous complaire en nous-mêmes.
Que chacun de nous complaise au prochain pour ce qui est bien en vue de l'édification.
Car Christ ne s'est point complu en lui-même, mais, selon qu'il est écrit: Les outrages de ceux qui t'insultent sont tombés sur moi.
Or, tout ce qui a été écrit d'avance l'a été pour notre instruction, afin que, par la patience, et par la consolation que donnent les Écritures, nous possédions l'espérance.
Que le Dieu de la persévérance et de la consolation vous donne d'avoir les mêmes sentiments les uns envers les autres selon Jésus Christ,
afin que tous ensemble, d'une seule bouche, vous glorifiiez le Dieu et Père de notre Seigneur Jésus Christ.
Accueillez-vous donc les uns les autres, comme Christ vous a accueillis, pour la gloire de Dieu.
Je dis, en effet, que Christ a été serviteur des circoncis, pour prouver la véracité de Dieu en confirmant les promesses faites aux pères,
tandis que les païens glorifient Dieu à cause de sa miséricorde, selon qu'il est écrit: C'est pourquoi je te louerai parmi les nations, Et je chanterai à la gloire de ton nom. Il est dit encore:
Nations, réjouissez-vous avec son peuple!
Et encore: Louez le Seigneur, vous toutes les nations, Célébrez-le, vous tous les peuples!
Ésaïe dit aussi: Il sortira d'Isaï un rejeton, Qui se lèvera pour régner sur les nations; Les nations espéreront en lui.
Que le Dieu de l'espérance vous remplisse de toute joie et de toute paix dans la foi, pour que vous abondiez en espérance, par la puissance du Saint Esprit!
Pour ce qui vous concerne, mes frères, je suis moi-même persuadé que vous êtes pleins de bonnes dispositions, remplis de toute connaissance, et capables de vous exhorter les uns les autres.
Cependant, à certains égards, je vous ai écrit avec une sorte de hardiesse, comme pour réveiller vos souvenirs, à cause de la grâce que Dieu m'a faite
d'être ministre de Jésus Christ parmi les païens, m'acquittant du divin service de l'Évangile de Dieu, afin que les païens lui soient une offrande agréable, étant sanctifiée par l'Esprit Saint.
J'ai donc sujet de me glorifier en Jésus Christ, pour ce qui regarde les choses de Dieu.
Car je n'oserais mentionner aucune chose que Christ n'ait pas faite par moi pour amener les païens à l'obéissance, par la parole et par les actes,
par la puissance des miracles et des prodiges, par la puissance de l'Esprit de Dieu, en sorte que, depuis Jérusalem et les pays voisins jusqu'en Illyrie, j'ai abondamment répandu l'Évangile de Christ.
Et je me suis fait honneur d'annoncer l'Évangile là où Christ n'avait point été nommé, afin de ne pas bâtir sur le fondement d'autrui, selon qu'il est écrit:
Ceux à qui il n'avait point été annoncé verront, Et ceux qui n'en avaient point entendu parler comprendront.
C'est ce qui m'a souvent empêché d'aller vers vous.
Mais maintenant, n'ayant plus rien qui me retienne dans ces contrées, et ayant depuis plusieurs années le désir d'aller vers vous,
j'espère vous voir en passant, quand je me rendrai en Espagne, et y être accompagné par vous, après que j'aurai satisfait en partie mon désir de me trouver chez vous.
Présentement je vais à Jérusalem, pour le service des saints.
Car la Macédoine et l'Achaïe ont bien voulu s'imposer une contribution en faveur des pauvres parmi les saints de Jérusalem.
Elles l'ont bien voulu, et elles le leur devaient; car si les païens ont eu part à leurs avantages spirituels, ils doivent aussi les assister dans les choses temporelles.
Dès que j'aurai terminé cette affaire et que je leur aurai remis ces dons, je partirai pour l'Espagne et passerai chez vous.
Je sais qu'en allant vers vous, c'est avec une pleine bénédiction de Christ que j'irai.
Je vous exhorte, frères, par notre Seigneur Jésus Christ et par l'amour de l'Esprit, à combattre avec moi, en adressant à Dieu des prières en ma faveur,
afin que je sois délivré des incrédules de la Judée, et que les dons que je porte à Jérusalem soient agréés des saints,
en sorte que j'arrive chez vous avec joie, si c'est la volonté de Dieu, et que je jouisse au milieu de vous de quelque repos.
Que le Dieu de paix soit avec vous tous! Amen!
Je vous recommande Phoebé, notre soeur, qui est diaconesse de l'Église de Cenchrées,
afin que vous la receviez en notre Seigneur d'une manière digne des saints, et que vous l'assistiez dans les choses où elle aurait besoin de vous, car elle en a donné aide à plusieurs et à moi-même.
Saluez Prisca et Aquilas, mes compagnons d'oeuvre en Jésus Christ,
qui ont exposé leur tête pour sauver ma vie; ce n'est pas moi seul qui leur rends grâces, ce sont encore toutes les Églises des païens.
Saluez aussi l'Église qui est dans leur maison. Saluez Épaïnète, mon bien-aimé, qui a été pour Christ les prémices de l'Asie.
Saluez Marie, qui a pris beaucoup de peine pour vous.
Saluez Andronicus et Junias, mes parents et mes compagnons de captivité, qui jouissent d'une grande considération parmi les apôtres, et qui même ont été en Christ avant moi.
Saluez Amplias, mon bien-aimé dans le Seigneur.
Saluez Urbain, notre compagnon d'oeuvre en Christ, et Stachys, mon bien-aimé.
Saluez Apellès, qui est éprouvé en Christ. Saluez ceux de la maison d'Aristobule.
Saluez Hérodion, mon parent. Saluez ceux de la maison de Narcisse qui sont dans le Seigneur.
Saluez Tryphène et Tryphose, qui travaillent pour le Seigneur. Saluez Perside, la bien-aimée, qui a beaucoup travaillé pour le Seigneur.
Saluez Rufus, l'élu du Seigneur, et sa mère, qui est aussi la mienne.
Saluez Asyncrite, Phlégon, Hermès, Patrobas, Hermas, et les frères qui sont avec eux.
Saluez Philologue et Julie, Nérée et sa soeur, et Olympe, et tous les saints qui sont avec eux.
Saluez-vous les uns les autres par un saint baiser. Toutes les Églises de Christ vous saluent.
Je vous exhorte, frères, à prendre garde à ceux qui causent des divisions et des scandales, au préjudice de l'enseignement que vous avez reçu. Éloignez-vous d'eux.
Car de tels hommes ne servent point Christ notre Seigneur, mais leur propre ventre; et, par des paroles douces et flatteuses, ils séduisent les coeurs des simples.
Pour vous, votre obéissance est connue de tous; je me réjouis donc à votre sujet, et je désire que vous soyez sages en ce qui concerne le bien et purs en ce qui concerne le mal.
Le Dieu de paix écrasera bientôt Satan sous vos pieds. Que la grâce de notre Seigneur Jésus Christ soit avec vous!
Timothée, mon compagnon d'oeuvre, vous salue, ainsi que Lucius, Jason et Sosipater, mes parents.
Je vous salue dans le Seigneur, moi Tertius, qui ai écrit cette lettre.
Gaïus, mon hôte et celui de toute l'Église, vous salue. Éraste, le trésorier de la ville, vous salue, ainsi que le frère Quartus.
Que la grâce de notre Seigneur Jésus Christ soit avec vous tous! Amen!
A celui qui peut vous affermir selon mon Évangile et la prédication de Jésus Christ, conformément à la révélation du mystère caché pendant des siècles,
mais manifesté maintenant par les écrits des prophètes, d'après l'ordre du Dieu éternel, et porté à la connaissance de toutes les nations, afin qu'elles obéissent à la foi,
à Dieu, seul sage, soit la gloire aux siècles des siècles, par Jésus Christ! Amen!
1 Приветствие Павла римлянам, «призванным святым». 8 Его желание прийти к ним. 16 Евангелие; «сила Божия ко спасению». 18 Гнев Божий на нечестие человеков.
[Зач. 79.] Павел, раб Иисуса Христа, призванный апостол, избранный к благовестию Божию,
которое Бог прежде обещал через пророков Своих, в святых писаниях,
о Сыне Своем, Который родился от семени Давидова по плоти
и открылся Сыном Божиим в силе, по духу святыни, через воскресение из мертвых, о Иисусе Христе Господе нашем,
через Которого мы получили благодать и апостольство, чтобы во имя Его покорять вере все народы,
между которыми находитесь и вы, призванные Иисусом Христом, –
всем находящимся в Риме возлюбленным Божиим, призванным святым: благодать вам и мир от Бога Отца нашего и Господа Иисуса Христа.
Прежде всего благодарю Бога моего через Иисуса Христа за всех вас, что вера ваша возвещается во всем мире.
Свидетель мне Бог, Которому служу духом моим в благовествовании Сына Его, что непрестанно воспоминаю о вас,
всегда прося в молитвах моих, чтобы воля Божия когда-нибудь благопоспешила мне прийти к вам,
ибо я весьма желаю увидеть вас, чтобы преподать вам некое дарование духовное к утверждению вашему,
то есть утешиться с вами верою общею, вашею и моею.
Не хочу, братия, оставить вас в неведении, что я многократно намеревался прийти к вам (но встречал препятствия даже доныне), чтобы иметь некий плод и у вас, как и у прочих народов.
Я должен и Еллинам и варварам, мудрецам и невеждам.
Итак, что до меня, я готов благовествовать и вам, находящимся в Риме.
Ибо я не стыжусь благовествования Христова, потому что оно есть сила Божия ко спасению всякому верующему, во-первых, Иудею, потом и Еллину.
В нем открывается правда Божия от веры в веру, как написано: праведный верою жив будет.
[Зач. 80.] Ибо открывается гнев Божий с неба на всякое нечестие и неправду человеков, подавляющих истину неправдою.
Ибо, что́ можно знать о Боге, явно для них, потому что Бог явил им.
Ибо невидимое Его, вечная сила Его и Божество, от создания мира через рассматривание творений видимы, так что они безответны.
Но как они, познав Бога, не прославили Его, как Бога, и не возблагодарили, но осуетились в умствованиях своих, и омрачилось несмысленное их сердце;
называя себя мудрыми, обезумели,
и славу нетленного Бога изменили в образ, подобный тленному человеку, и птицам, и четвероногим, и пресмыкающимся, –
то и предал их Бог в похотях сердец их нечистоте, так что они сквернили сами свои тела.
Они заменили истину Божию ложью, и поклонялись, и служили твари вместо Творца, Который благословен во веки, аминь.
Потому предал их Бог постыдным страстям: женщины их заменили естественное употребление противоестественным;
подобно и мужчины, оставив естественное употребление женского пола, разжигались похотью друг на друга, мужчины на мужчинах делая срам и получая в самих себе должное возмездие за свое заблуждение.
[Зач. 81А.] И как они не заботились иметь Бога в разуме, то предал их Бог превратному уму – делать непотребства,
так что они исполнены всякой неправды, блуда, лукавства, корыстолюбия, злобы, исполнены зависти, убийства, распрей, обмана, злонравия,
злоречивы, клеветники, богоненавистники, обидчики, самохвалы, горды, изобретательны на зло, непослушны родителям,
безрассудны, вероломны, нелюбовны, непримиримы, немилостивы.
Они знают праведный суд Божий, что делающие такие дела достойны смерти; однако не только их делают, но и делающих одобряют.
1 Человек осужден, иудей ли он или эллин, ибо у Бога нет лицеприятия. 17 Иудей, надеющийся на закон, преступлением закона бесчестит Бога.
Итак, неизвинителен ты, всякий человек, судящий другого, ибо тем же судом, каким судишь другого, осуждаешь себя, потому что, судя другого, делаешь то́ же.
А мы знаем, что поистине есть суд Божий на делающих такие дела.
Неужели думаешь ты, человек, что избежишь суда Божия, осуждая делающих такие дела и (сам) делая то́ же?
Или пренебрегаешь богатство благости, кротости и долготерпения Божия, не разумея, что благость Божия ведет тебя к покаянию?
Но, по упорству твоему и нераскаянному сердцу, ты сам себе собираешь гнев на день гнева и откровения праведного суда от Бога,
Который воздаст каждому по делам его:
тем, которые постоянством в добром деле ищут славы, чести и бессмертия, – жизнь вечную;
а тем, которые упорствуют и не покоряются истине, но предаются неправде, – ярость и гнев.
Скорбь и теснота всякой душе человека, делающего злое, во-первых, Иудея, потом и Еллина!
[Зач. 81Б.] Напротив, слава и честь и мир всякому, делающему доброе, во-первых, Иудею, потом и Еллину!
Ибо нет лицеприятия у Бога.
Те, которые, не имея закона, согрешили, вне закона и погибнут; а те, которые под законом согрешили, по закону осудятся
(потому что не слушатели закона праведны пред Богом, но исполнители закона оправданы будут,
[Зач. 82.] ибо когда язычники, не имеющие закона, по природе законное делают, то, не имея закона, они сами себе закон:
они показывают, что дело закона у них написано в сердцах, о чем свидетельствует совесть их и мысли их, то обвиняющие, то оправдывающие одна другую)
в день, когда, по благовествованию моему, Бог будет судить тайные дела человеков через Иисуса Христа.
Вот, ты называешься Иудеем, и успокаиваешь себя законом, и хвалишься Богом,
и знаешь волю Его, и разумеешь лучшее, научаясь из закона,
и уверен о себе, что ты путеводитель слепых, свет для находящихся во тьме,
наставник невежд, учитель младенцев, имеющий в законе образец ведения и истины:
как же ты, уча другого, не учишь себя самого?
Проповедуя не красть, крадешь? говоря: «не прелюбодействуй», прелюбодействуешь? гнушаясь идолов, святотатствуешь?
Хвалишься законом, а преступлением закона бесчестишь Бога?
Ибо ради вас, как написано, имя Божие хулится у язычников.
Обрезание полезно, если исполняешь закон; а если ты преступник закона, то обрезание твое стало необрезанием.
Итак, если необрезанный соблюдает постановления закона, то его необрезание не вменится ли ему в обрезание?
И необрезанный по природе, исполняющий закон, не осудит ли тебя, преступника закона при Писании и обрезании?
[Зач. 83.] Ибо не тот Иудей, кто таков по наружности, и не то обрезание, которое наружно, на плоти;
но тот Иудей, кто внутренно таков, и то обрезание, которое в сердце, по духу, а не по букве: ему и похвала не от людей, но от Бога.
1 «Какое преимущество быть иудеем?». 10 Нет ни одного праведного. 21 И иудей и язычник одинаково оправдываются благодатью Божией чрез Иисуса Христа.
Итак, какое преимущество быть Иудеем, или какая польза от обрезания?
Великое преимущество во всех отношениях, а наипаче в том, что им вверено слово Божие.
Ибо что же? если некоторые и неверны были, неверность их уничтожит ли верность Божию?
Никак. Бог верен, а всякий человек лжив, как написано: Ты праведен в словах Твоих и победишь в суде Твоем.
Если же наша неправда открывает правду Божию, то что скажем? не будет ли Бог несправедлив, когда изъявляет гнев? (говорю по человеческому рассуждению).
Никак. Ибо иначе как Богу судить мир?
Ибо, если верность Божия возвышается моею неверностью к славе Божией, за что еще меня же судить, как грешника?
И не делать ли нам зло, чтобы вышло добро, как некоторые злословят нас и говорят, будто мы так учим? Праведен суд на таковых.
Итак, что же? имеем ли мы преимущество? Нисколько. Ибо мы уже доказали, что как Иудеи, так и Еллины, все под грехом,
как написано: нет праведного ни одного;
нет разумевающего; никто не ищет Бога;
все совратились с пути, до одного негодны; нет делающего добро, нет ни одного.
Гортань их – открытый гроб; языком своим обманывают; яд аспидов на губах их.
Уста их полны злословия и горечи.
Ноги их быстры на пролитие крови;
разрушение и пагуба на путях их;
они не знают пути мира.
Нет страха Божия перед глазами их.
[Зач. 84.] Но мы знаем, что закон, если что говорит, говорит к состоящим под законом, так что заграждаются всякие уста, и весь мир становится виновен пред Богом,
потому что делами закона не оправдается пред Ним никакая плоть; ибо законом познаётся грех.
Но ныне, независимо от закона, явилась правда Божия, о которой свидетельствуют закон и пророки,
правда Божия через веру в Иисуса Христа во всех и на всех верующих, ибо нет различия,
потому что все согрешили и лишены славы Божией,
получая оправдание даром, по благодати Его, искуплением во Христе Иисусе,
которого Бог предложил в жертву умилостивления в Крови Его через веру, для показания правды Его в прощении грехов, соделанных прежде,
во время долготерпения Божия, к показанию правды Его в настоящее время, да явится Он праведным и оправдывающим верующего в Иисуса.
Где же то, чем бы хвалиться? уничтожено. Каким законом? законом дел? Нет, но законом веры.
[Зач. 85.] Ибо мы признаём, что человек оправдывается верою, независимо от дел закона.
Неужели Бог есть Бог Иудеев только, а не и язычников? Конечно, и язычников,
потому что один Бог, Который оправдает обрезанных по вере и необрезанных через веру.
Итак, мы уничтожаем закон верою? Никак; но закон утверждаем.
Не дела Авраама, а его вера вменилась ему в праведность; так вменяется и нам.
Что́ же, скажем, Авраам, отец наш, приобрел по плоти?
Если Авраам оправдался делами, он имеет похвалу, но не пред Богом.
Ибо что́ говорит Писание? Поверил Авраам Богу, и это вменилось ему в праведность.
[Зач. 86.] Воздаяние делающему вменяется не по милости, но по долгу.
А не делающему, но верующему в Того, Кто оправдывает нечестивого, вера его вменяется в праведность.
Так и Давид называет блаженным человека, которому Бог вменяет праведность независимо от дел:
Блаженны, чьи беззакония прощены и чьи грехи покрыты.
Блажен человек, которому Господь не вменит греха.
Блаженство сие относится к обрезанию, или к необрезанию? Мы говорим, что Аврааму вера вменилась в праведность.
Когда вменилась? по обрезании или до обрезания? Не по обрезании, а до обрезания.
И знак обрезания он получил, как печать праведности через веру, которую имел в необрезании, так что он стал отцом всех верующих в необрезании, чтобы и им вменилась праведность,
и отцом обрезанных, не только принявших обрезание, но и ходящих по следам веры отца нашего Авраама, которую имел он в необрезании.
Ибо не законом даровано Аврааму, или семени его, обетование – быть наследником мира, но праведностью веры.
Если утверждающиеся на законе суть наследники, то тщетна вера, бездейственно обетование;
ибо закон производит гнев, потому что, где нет закона, нет и преступления.
Итак по вере, чтобы было по милости, дабы обетование было непреложно для всех, не только по закону, но и по вере потомков Авраама, который есть отец всем нам
(как написано: Я поставил тебя отцом многих народов) пред Богом, Которому он поверил, животворящим мертвых и называющим несуществующее, как существующее.
Он, сверх надежды, поверил с надеждою, через что сделался отцом многих народов, по сказанному: «так многочисленно будет семя твое».
И, не изнемогши в вере, он не помышлял, что тело его, почти столетнего, уже омертвело, и утроба Саррина в омертвении;
не поколебался в обетовании Божием неверием, но пребыл тверд в вере, воздав славу Богу
и будучи вполне уверен, что Он силен и исполнить обещанное.
Потому и вменилось ему в праведность.
А впрочем не в отношении к нему одному написано, что вменилось ему,
но и в отношении к нам; вменится и нам, верующим в Того, Кто воскресил из мертвых Иисуса Христа, Господа нашего,
Который предан за грехи наши и воскрес для оправдания нашего.
1 Верою мы имеем мир с Богом чрез Христа, Который умер за нас, когда мы были еще грешниками. 12 Как грех и смерть вошли в мир одним человеком, так Христом вошли благодать, праведность и жизнь.
[Зач. 88А.] Итак, оправдавшись верою, мы имеем мир с Богом через Господа нашего Иисуса Христа,
через Которого верою и получили мы доступ к той благодати, в которой стоим и хвалимся надеждою славы Божией.
И не сим только, но хвалимся и скорбями, зная, что от скорби происходит терпение,
от терпения опытность, от опытности надежда,
а надежда не постыжает, потому что любовь Божия излилась в сердца наши Духом Святым, данным нам.
[Зач. 88Б.] Ибо Христос, когда еще мы были немощны, в определенное время умер за нечестивых.
Ибо едва ли кто умрет за праведника; разве за благодетеля, может быть, кто и решится умереть.
Но Бог Свою любовь к нам доказывает тем, что Христос умер за нас, когда мы были еще грешниками.
Посему тем более ныне, будучи оправданы Кровию Его, спасемся Им от гнева.
[Зач. 89.] Ибо если, будучи врагами, мы примирились с Богом смертью Сына Его, то тем более, примирившись, спасемся жизнью Его.
И не довольно сего, но и хвалимся Богом чрез Господа нашего Иисуса Христа, посредством Которого мы получили ныне примирение.
Посему, как одним человеком грех вошел в мир, и грехом смерть, так и смерть перешла во всех человеков, потому что в нем все согрешили.
[Зач. 87.] Ибо и до закона грех был в мире; но грех не вменяется, когда нет закона.
Однако же смерть царствовала от Адама до Моисея и над несогрешившими подобно преступлению Адама, который есть образ будущего.
Но дар благодати не как преступление. Ибо если преступлением одного подверглись смерти многие, то тем более благодать Божия и дар по благодати одного Человека, Иисуса Христа, преизбыточествуют для многих.
И дар не как суд за одного согрешившего; ибо суд за одно преступление – к осуждению; а дар благодати – к оправданию от многих преступлений.
[Зач. 90.] Ибо если преступлением одного смерть царствовала посредством одного, то тем более приемлющие обилие благодати и дар праведности будут царствовать в жизни посредством единого Иисуса Христа.
Посему, как преступлением одного всем человекам осуждение, так правдою одного всем человекам оправдание к жизни.
Ибо, как непослушанием одного человека сделались многие грешными, так и послушанием одного сделаются праведными многие.
Закон же пришел после, и таким образом умножилось преступление. А когда умножился грех, стала преизобиловать благодать,
дабы, как грех царствовал к смерти, так и благодать воцарилась через праведность к жизни вечной Иисусом Христом, Господом нашим.
1 Крестившись во Христа, мы умерли для греха, но живы для Бога во Христе. 12 Вы больше не рабы греха, но рабы праведности.
Что же скажем? оставаться ли нам в грехе, чтобы умножилась благодать? Никак.
Мы умерли для греха: как же нам жить в нем?
[Зач. 91.] Неужели не знаете, что все мы, крестившиеся во Христа Иисуса, в смерть Его крестились?
Итак мы погреблись с Ним крещением в смерть, дабы, как Христос воскрес из мертвых славою Отца, так и нам ходить в обновленной жизни.
Ибо если мы соединены с Ним подобием смерти Его, то должны быть соединены и подобием воскресения,
зная то, что ветхий наш человек распят с Ним, чтобы упразднено было тело греховное, дабы нам не быть уже рабами греху;
ибо умерший освободился от греха.
Если же мы умерли со Христом, то веруем, что и жить будем с Ним,
зная, что Христос, воскреснув из мертвых, уже не умирает: смерть уже не имеет над Ним власти.
Ибо, что Он умер, то умер однажды для греха; а что живет, то живет для Бога.
[Зач. 92.] Так и вы почитайте себя мертвыми для греха, живыми же для Бога во Христе Иисусе, Господе нашем.
Итак да не царствует грех в смертном вашем теле, чтобы вам повиноваться ему в похотях его;
и не предавайте членов ваших греху в орудия неправды, но представьте себя Богу, как оживших из мертвых, и члены ваши Богу в орудия праведности.
Грех не должен над вами господствовать, ибо вы не под законом, но под благодатью.
Что же? станем ли грешить, потому что мы не под законом, а под благодатью? Никак.
Неужели вы не знаете, что, кому вы отдаете себя в рабы для послушания, того вы и рабы, кому повинуетесь, или рабы греха к смерти, или послушания к праведности?
Благодарение Богу, что вы, быв прежде рабами греха, от сердца стали послушны тому образу учения, которому предали себя.
[Зач. 93.] Освободившись же от греха, вы стали рабами праведности.
Говорю по рассуждению человеческому, ради немощи плоти вашей. Как предавали вы члены ваши в рабы нечистоте и беззаконию на дела беззаконные, так ныне представьте члены ваши в рабы праведности на дела святые.
Ибо, когда вы были рабами греха, тогда были свободны от праведности.
Какой же плод вы имели тогда? Такие дела, каких ныне сами стыдитесь, потому что конец их – смерть.
Но ныне, когда вы освободились от греха и стали рабами Богу, плод ваш есть святость, а конец – жизнь вечная.
Ибо возмездие за грех – смерть, а дар Божий – жизнь вечная во Христе Иисусе, Господе нашем.
1 Вы умерли для закона и принадлежите Христу. 7 Закон свят, 13 но живущий во мне грех производит смерть чрез закон.
[Зач. 94.] Разве вы не знаете, братия (ибо говорю знающим закон), что закон имеет власть над человеком, пока он жив?
Замужняя женщина привязана законом к живому мужу; а если умрет муж, она освобождается от закона замужества.
Посему, если при живом муже выйдет за другого, называется прелюбодейцею; если же умрет муж, она свободна от закона, и не будет прелюбодейцею, выйдя за другого мужа.
Так и вы, братия мои, умерли для закона телом Христовым, чтобы принадлежать другому, Воскресшему из мертвых, да приносим плод Богу.
Ибо, когда мы жили по плоти, тогда страсти греховные, обнаруживаемые законом, действовали в членах наших, чтобы приносить плод смерти;
но ныне, умерши для закона, которым были связаны, мы освободились от него, чтобы нам служить Богу в обновлении духа, а не по ветхой букве.
Что же скажем? Неужели от закона грех? Никак. Но я не иначе узнал грех, как посредством закона. Ибо я не понимал бы и пожелания, если бы закон не говорил: не пожелай.
Но грех, взяв повод от заповеди, произвел во мне всякое пожелание: ибо без закона грех мертв.
Я жил некогда без закона; но когда пришла заповедь, то грех ожил,
а я умер; и таким образом заповедь, данная для жизни, послужила мне к смерти,
потому что грех, взяв повод от заповеди, обольстил меня и умертвил ею.
Посему закон свят, и заповедь свята и праведна и добра.
Итак, неужели доброе сделалось мне смертоносным? Никак; но грех, оказывающийся грехом потому, что посредством доброго причиняет мне смерть, так что грех становится крайне грешен посредством заповеди.
[Зач. 95.] Ибо мы знаем, что закон духовен, а я плотян, продан греху.
Ибо не понимаю, что делаю: потому что не то делаю, что хочу, а что ненавижу, то делаю.
Если же делаю то, чего не хочу, то соглашаюсь с законом, что он добр,
а потому уже не я делаю то, но живущий во мне грех.
Ибо знаю, что не живет во мне, то есть в плоти моей, доброе; потому что желание добра есть во мне, но чтобы сделать оное, того не нахожу.
Доброго, которого хочу, не делаю, а злое, которого не хочу, делаю.
Если же делаю то́, чего не хочу, уже не я делаю то, но живущий во мне грех.
Итак я нахожу закон, что, когда хочу делать доброе, прилежит мне злое.
Ибо по внутреннему человеку нахожу удовольствие в законе Божием;
но в членах моих вижу иной закон, противоборствующий закону ума моего и делающий меня пленником закона греховного, находящегося в членах моих.
Бедный я человек! кто избавит меня от сего тела смерти?
Благодарю Бога моего Иисусом Христом, Господом нашим. Итак тот же самый я умом моим служу закону Божию, а плотию закону греха.
1 Жить не по плоти, но по духу. 12 Водимые Духом Божиим суть сыны Божии, сонаследники Христу. 26 Никто не может отлучить вас от любви Божией во Христе Иисусе.
Итак нет ныне никакого осуждения тем, которые во Христе Иисусе живут не по плоти, но по духу,
[Зач. 96А.] потому что закон духа жизни во Христе Иисусе освободил меня от закона греха и смерти.
Как закон, ослабленный плотию, был бессилен, то Бог послал Сына Своего в подобии плоти греховной в жертву за грех и осудил грех во плоти,
чтобы оправдание закона исполнилось в нас, живущих не по плоти, но по духу.
Ибо живущие по плоти о плотском помышляют, а живущие по духу – о духовном.
Помышления плотские суть смерть, а помышления духовные – жизнь и мир,
потому что плотские помышления суть вражда против Бога; ибо закону Божию не покоряются, да и не могут.
[Зач. 96Б.] Посему живущие по плоти Богу угодить не могут.
Но вы не по плоти живете, а по духу, если только Дух Божий живет в вас. Если же кто Духа Христова не имеет, тот и не Его.
А если Христос в вас, то тело мертво для греха, но дух жив для праведности.
Если же Дух Того, Кто воскресил из мертвых Иисуса, живет в вас, то Воскресивший Христа из мертвых оживит и ваши смертные тела Духом Своим, живущим в вас.
Итак, братия, мы не должники плоти, чтобы жить по плоти;
ибо если живете по плоти, то умрете, а если духом умерщвляете дела плотские, то живы будете.
[Зач. 97.] Ибо все, водимые Духом Божиим, суть сыны Божии.
Потому что вы не приняли духа рабства, чтобы опять жить в страхе, но приняли Духа усыновления, Которым взываем: «Авва, Отче!»
Сей самый Дух свидетельствует духу нашему, что мы – дети Божии.
А если дети, то и наследники, наследники Божии, сонаследники же Христу, если только с Ним страдаем, чтобы с Ним и прославиться.
Ибо думаю, что нынешние временные страдания ничего не стоят в сравнении с тою славою, которая откроется в нас.
Ибо тварь с надеждою ожидает откровения сынов Божиих,
потому что тварь покорилась суете не добровольно, но по воле покорившего ее, в надежде,
что и сама тварь освобождена будет от рабства тлению в свободу славы детей Божиих.
[Зач. 98.] Ибо знаем, что вся тварь совокупно стенает и мучится доныне;
и не только она, но и мы сами, имея начаток Духа, и мы в себе стенаем, ожидая усыновления, искупления тела нашего.
Ибо мы спасены в надежде. Надежда же, когда видит, не есть надежда; ибо если кто видит, то чего ему и надеяться?
Но когда надеемся того, чего не видим, тогда ожидаем в терпении.
Также и Дух подкрепляет нас в немощах наших; ибо мы не знаем, о чем молиться, как должно, но Сам Дух ходатайствует за нас воздыханиями неизреченными.
Испытующий же сердца знает, какая мысль у Духа, потому что Он ходатайствует за святых по воле Божией.
[Зач. 99.] Притом знаем, что любящим Бога, призванным по Его изволению, все содействует ко благу.
Ибо кого Он предузнал, тем и предопределил быть подобными образу Сына Своего, дабы Он был первородным между многими братиями.
А кого Он предопределил, тех и призвал, а кого призвал, тех и оправдал; а кого оправдал, тех и прославил.
Что же сказать на это? Если Бог за нас, кто против нас?
Тот, Который Сына Своего не пощадил, но предал Его за всех нас, как с Ним не дарует нам и всего?
Кто будет обвинять избранных Божиих? Бог оправдывает их.
Кто осуждает? Христос Иисус умер, но и воскрес: Он и одесную Бога, Он и ходатайствует за нас.
Кто отлучит нас от любви Божией: скорбь, или теснота, или гонение, или голод, или нагота, или опасность, или меч? как написано:
за Тебя умерщвляют нас всякий день, считают нас за овец, обреченных на заклание.
Но все сие преодолеваем силою Возлюбившего нас.
Ибо я уверен, что ни смерть, ни жизнь, ни Ангелы, ни Начала, ни Силы, ни настоящее, ни будущее,
ни высота, ни глубина, ни другая какая тварь не может отлучить нас от любви Божией во Христе Иисусе, Господе нашем.
1 Печаль Павла о братьях его израильтянах. 6 Дети обетования суть дети Божии. 14 Милость Божия к призванным, иудеи ли это или язычники. 30 Язычники получили по вере, иудеи не достигли делами.
[Зач. 100.] Истину говорю во Христе, не лгу, свидетельствует мне совесть моя в Духе Святом,
что великая для меня печаль и непрестанное мучение сердцу моему:
я желал бы сам быть отлученным от Христа за братьев моих, родных мне по плоти,
то есть Израильтян, которым принадлежат усыновление и слава, и заветы, и законоположение, и богослужение, и обетования;
их и отцы, и от них Христос по плоти, сущий над всем Бог, благословенный во веки, аминь.
[Зач. 101.] Но не то́, чтобы слово Божие не сбылось: ибо не все те Израильтяне, которые от Израиля;
и не все дети Авраама, которые от семени его, но сказано: в Исааке наречется тебе семя.
То есть не плотские дети суть дети Божии, но дети обетования признаются за семя.
А слово обетования таково: в это же время приду, и у Сарры будет сын.
И не одно это; но так было и с Ревеккою, когда она зачала в одно время двух сыновей от Исаака, отца нашего.
Ибо, когда они еще не родились и не сделали ничего доброго или худого (дабы изволение Божие в избрании происходило
не от дел, но от Призывающего), сказано было ей: больший будет в порабощении у меньшего,
как и написано: Иакова Я возлюбил, а Исава возненавидел.
Что́ же скажем? Неужели неправда у Бога? Никак.
Ибо Он говорит Моисею: кого миловать, помилую; кого жалеть, пожалею.
Итак помилование зависит не от желающего и не от подвизающегося, но от Бога милующего.
Ибо Писание говорит фараону: для того самого Я и поставил тебя, чтобы показать над тобою силу Мою и чтобы проповедано было имя Мое по всей земле.
[Зач. 102.] Итак, кого хочет, милует; а кого хочет, ожесточает.
Ты скажешь мне: «за что же еще обвиняет? Ибо кто противостанет воле Его?»
А ты кто, человек, что споришь с Богом? Изделие скажет ли сделавшему его: «зачем ты меня так сделал?»
Не властен ли горшечник над глиною, чтобы из той же смеси сделать один сосуд для почетного употребления, а другой для низкого?
Что же, если Бог, желая показать гнев и явить могущество Свое, с великим долготерпением щадил сосуды гнева, готовые к погибели,
дабы вместе явить богатство славы Своей над сосудами милосердия, которые Он приготовил к славе,
над нами, которых Он призвал не только из Иудеев, но и из язычников?
Как и у Осии говорит: не Мой народ назову Моим народом, и не возлюбленную – возлюбленною.
И на том месте, где сказано им: вы не Мой народ, там названы будут сынами Бога живаго.
А Исаия провозглашает об Израиле: хотя бы сыны Израилевы были числом, как песок морской, только остаток спасется;
ибо дело оканчивает и скоро решит по правде, дело решительное совершит Господь на земле.
И, как предсказал Исаия: если бы Господь Саваоф не оставил нам семени, то мы сделались бы, как Содом, и были бы подобны Гоморре.
Что же скажем? Язычники, не искавшие праведности, получили праведность, праведность от веры.
А Израиль, искавший закона праведности, не достиг до закона праведности.
Почему? потому что искали не в вере, а в делах закона. Ибо преткнулись о камень преткновения,
как написано: вот, полагаю в Сионе камень преткновения и камень соблазна; но всякий, верующий в Него, не постыдится.
1 Праведность и спасение приобретаются только чрез веру и исповедание. 14 Евангелие благовествовалось израильтянам, но они не были послушны.
[Зач. 103.] Братия! желание моего сердца и молитва к Богу об Израиле во спасение.
Ибо свидетельствую им, что имеют ревность по Боге, но не по рассуждению.
Ибо, не разумея праведности Божией и усиливаясь поставить собственную праведность, они не покорились праведности Божией,
потому что конец закона – Христос, к праведности всякого верующего.
Моисей пишет о праведности от закона: исполнивший его человек жив будет им.
А праведность от веры так говорит: не говори в сердце твоем: кто взойдет на небо? то есть Христа свести.
Или кто сойдет в бездну? то есть Христа из мертвых возвести.
Но что говорит Писание? Близко к тебе слово, в устах твоих и в сердце твоем, то есть слово веры, которое проповедуем.
Ибо если устами твоими будешь исповедовать Иисуса Господом и сердцем твоим веровать, что Бог воскресил Его из мертвых, то спасешься,
потому что сердцем веруют к праведности, а устами исповедуют ко спасению.
[Зач. 104.] Ибо Писание говорит: всякий, верующий в Него, не постыдится.
Здесь нет различия между Иудеем и Еллином, потому что один Господь у всех, богатый для всех, призывающих Его.
Ибо всякий, кто призовет имя Господне, спасется.
Но как призывать Того, в Кого не уверовали? как веровать в Того, о Ком не слыхали? как слышать без проповедующего?
И как проповедовать, если не будут посланы? как написано: как прекрасны ноги благовествующих мир, благовествующих благое!
Но не все послушались благовествования. Ибо Исаия говорит: Господи! кто поверил слышанному от нас?
Итак вера от слышания, а слышание от слова Божия.
Но спрашиваю: разве они не слышали? Напротив, по всей земле прошел голос их, и до пределов вселенной слова их.
Еще спрашиваю: разве Израиль не знал? Но первый Моисей говорит: Я возбужу в вас ревность не народом, раздражу вас народом несмысленным.
А Исаия смело говорит: Меня нашли не искавшие Меня; Я открылся не вопрошавшим о Мне.
Об Израиле же говорит: целый день Я простирал руки Мои к народу непослушному и упорному.
1 По избранию благодати сохранился «остаток» Израиля. 11 От падения Израиля пришло спасение язычникам; маслина и прививка; Бог силен снова привить иудеев. 25 «И так весь Израиль спасется». Бездна богатства премудрости Божией.
Итак, спрашиваю: неужели Бог отверг народ Свой? Никак. Ибо и я Израильтянин, от семени Авраамова, из колена Вениаминова.
Не отверг Бог народа Своего, который Он наперед знал. [Зач. 105.] Или не знаете, что говорит Писание в повествовании об Илии? как он жалуется Богу на Израиля, говоря:
Господи! пророков Твоих убили, жертвенники Твои разрушили; остался я один, и моей души ищут.
Что же говорит ему Божеский ответ? Я соблюл Себе семь тысяч человек, которые не преклонили колени перед Ваалом.
Так и в нынешнее время, по избранию благодати, сохранился остаток.
Но если по благодати, то не по делам; иначе благодать не была бы уже благодатью. А если по делам, то это уже не благодать; иначе дело не есть уже дело.
Что же? Израиль, чего искал, того не получил; избранные же получили, а прочие ожесточились,
как написано: Бог дал им дух усыпления, глаза, которыми не видят, и уши, которыми не слышат, даже до сего дня.
И Давид говорит: да будет трапеза их сетью, тенетами и петлею в возмездие им;
да помрачатся глаза их, чтобы не видеть, и хребет их да будет согбен навсегда.
Итак спрашиваю: неужели они преткнулись, чтобы совсем пасть? Никак. Но от их падения спасение язычникам, чтобы возбудить в них ревность.
Если же падение их – богатство миру, и оскудение их – богатство язычникам, то тем более полнота их.
[Зач. 106.] Вам говорю, язычникам. Как апостол язычников, я прославляю служение мое.
Не возбужу ли ревность в сродниках моих по плоти и не спасу ли некоторых из них?
Ибо если отвержение их – примирение мира, то что будет принятие, как не жизнь из мертвых?
Если начаток свят, то и целое; и если корень свят, то и ветви.
Если же некоторые из ветвей отломились, а ты, дикая маслина, привился на место их и стал общником корня и сока маслины,
то не превозносись перед ветвями. Если же превозносишься, то вспомни, что не ты корень держишь, но корень тебя.
Скажешь: «ветви отломились, чтобы мне привиться».
Хорошо. Они отломились неверием, а ты держишься верою: не гордись, но бойся.
Ибо если Бог не пощадил природных ветвей, то смотри, пощадит ли и тебя.
Итак видишь благость и строгость Божию: строгость к отпадшим, а благость к тебе, если пребудешь в благости Божией; иначе и ты будешь отсечен.
Но и те, если не пребудут в неверии, привьются, потому что Бог силен опять привить их.
Ибо если ты отсечен от дикой по природе маслины и не по природе привился к хорошей маслине, то тем более сии природные привьются к своей маслине.
[Зач. 107.] Ибо не хочу оставить вас, братия, в неведении о тайне сей, – чтобы вы не мечтали о себе, – что ожесточение произошло в Израиле отчасти, до времени, пока войдет полное число язычников;
и так весь Израиль спасется, как написано: придет от Сиона Избавитель, и отвратит нечестие от Иакова.
И сей завет им от Меня, когда сниму с них грехи их.
В отношении к благовестию, они враги ради вас; а в отношении к избранию, возлюбленные Божии ради отцов.
Ибо дары и призвание Божие непреложны.
Как и вы некогда были непослушны Богу, а ныне помилованы, по непослушанию их,
так и они теперь непослушны для помилования вас, чтобы и сами они были помилованы.
Ибо всех заключил Бог в непослушание, чтобы всех помиловать.
О, бездна богатства и премудрости и ведения Божия! Как непостижимы судьбы Его и неисследимы пути Его!
Ибо кто познал ум Господень? Или кто был советником Ему?
Или кто дал Ему наперед, чтобы Он должен был воздать?
Ибо все из Него, Им и к Нему. Ему слава во веки, аминь.
1 Представьте тела ваши в жертву живую; обновление ума вашего. 3 Членов много, тело одно; различные дарования. 9 Указания: любите, благословляйте, радуйтесь; побеждайте зло добром.
[Зач. 108.] Итак умоляю вас, братия, милосердием Божиим, представьте тела ваши в жертву живую, святую, благоугодную Богу, для разумного служения вашего,
и не сообразуйтесь с веком сим, но преобразуйтесь обновлением ума вашего, чтобы вам познавать, что́ есть воля Божия, благая, угодная и совершенная.
По данной мне благодати, всякому из вас говорю: не думайте о себе более, нежели должно думать; но думайте скромно, по мере веры, какую каждому Бог уделил.
[Зач. 109.] Ибо, как в одном теле у нас много членов, но не у всех членов одно и то же дело,
так мы, многие, составляем одно тело во Христе, а порознь один для другого члены.
[Зач. 110.] И как, по данной нам благодати, имеем различные дарования, то, имеешь ли пророчество, пророчествуй по мере веры;
имеешь ли служение, пребывай в служении; учитель ли, – в учении;
увещатель ли, увещевай; раздаватель ли, раздавай в простоте; начальник ли, начальствуй с усердием; благотворитель ли, благотвори с радушием.
Любовь да будет непритворна; отвращайтесь зла, прилепляйтесь к добру;
будьте братолюбивы друг к другу с нежностью; в почтительности друг друга предупреждайте;
в усердии не ослабевайте; духом пламенейте; Господу служите;
утешайтесь надеждою; в скорби будьте терпеливы, в молитве постоянны;
в нуждах святых принимайте участие; ревнуйте о странноприимстве.
Благословляйте гонителей ваших; благословляйте, а не проклинайте.
Радуйтесь с радующимися и плачьте с плачущими.
Будьте единомысленны между собою; не высокомудрствуйте, но последуйте смиренным; не мечтайте о себе;
никому не воздавайте злом за зло, но пекитесь о добром перед всеми человеками.
Если возможно с вашей стороны, будьте в мире со всеми людьми.
Не мстите за себя, возлюбленные, но дайте место гневу Божию. Ибо написано: Мне отмщение, Я воздам, говорит Господь.
Итак, если враг твой голоден, накорми его; если жаждет, напой его: ибо, делая сие, ты соберешь ему на голову горящие уголья.
Не будь побежден злом, но побеждай зло добром.
1 Начальники суть Божьи слуги: повинуйтесь им. 8 «Любовь есть исполнение закона». 11 Облекитесь в оружия света.
[Зач. 111.] Всякая душа да будет покорна высшим властям, ибо нет власти не от Бога; существующие же власти от Бога установлены.
Посему противящийся власти противится Божию установлению. А противящиеся сами навлекут на себя осуждение.
Ибо начальствующие страшны не для добрых дел, но для злых. Хочешь ли не бояться власти? Делай добро, и получишь похвалу от нее,
ибо начальник есть Божий слуга, тебе на добро. Если же делаешь зло, бойся, ибо он не напрасно носит меч: он Божий слуга, отмститель в наказание делающему злое.
И потому надобно повиноваться не только из страха наказания, но и по совести.
Для сего вы и подати платите, ибо они Божии служители, сим самым постоянно занятые.
Итак отдавайте всякому должное: кому по́дать, подать; кому оброк, оброк; кому страх, страх; кому честь, честь.
Не оставайтесь должными никому ничем, кроме взаимной любви; ибо любящий другого исполнил закон.
Ибо заповеди: не прелюбодействуй, не убивай, не кради, не лжесвидетельствуй, не пожелай чужого и все другие заключаются в сем слове: люби ближнего твоего, как самого себя.
Любовь не делает ближнему зла; итак любовь есть исполнение закона.
Так поступайте, зная время, что наступил уже час пробудиться нам от сна. [Зач. 112.] Ибо ныне ближе к нам спасение, нежели когда мы уверовали.
Ночь прошла, а день приблизился: итак отвергнем дела тьмы и облечемся в оружия света.
Как днем, будем вести себя благочинно, не предаваясь ни пированиям и пьянству, ни сладострастию и распутству, ни ссорам и зависти;
но облекитесь в Господа нашего Иисуса Христа, и попечения о плоти не превращайте в похоти.
1 «Ты что осуждаешь... или унижаешь брата твоего?» 13 «Царствие Божие... праведность, мир и радость»; не делать ничего, от чего брат твой соблазняется.
Немощного в вере принимайте без споров о мнениях.
Ибо иной уверен, что можно есть все, а немощный ест овощи.
Кто ест, не уничижай того, кто не ест; и кто не ест, не осуждай того, кто ест, потому что Бог принял его.
Кто ты, осуждающий чужого раба? Перед своим Господом стои́т он, или падает. И будет восставлен, ибо силен Бог восставить его.
Иной отличает день от дня, а другой судит о всяком дне равно. Всякий поступай по удостоверению своего ума.
[Зач. 113.] Кто различает дни, для Господа различает; и кто не различает дней, для Господа не различает. Кто ест, для Господа ест, ибо благодарит Бога; и кто не ест, для Господа не ест, и благодарит Бога.
Ибо никто из нас не живет для себя, и никто не умирает для себя;
а живем ли – для Господа живем; умираем ли – для Господа умираем: и потому, живем ли или умираем, – всегда Господни.
[Зач. 114.] Ибо Христос для того и умер, и воскрес, и ожил, чтобы владычествовать и над мертвыми и над живыми.
А ты что́ осуждаешь брата твоего? Или и ты, что́ унижаешь брата твоего? Все мы предстанем на суд Христов.
Ибо написано: живу Я, говорит Господь, предо Мною преклонится всякое колено, и всякий язык будет исповедовать Бога.
Итак каждый из нас за себя даст отчет Богу.
Не станем же более судить друг друга, а лучше судите о том, как бы не подавать брату случая к преткновению или соблазну.
Я знаю и уверен в Господе Иисусе, что нет ничего в себе самом нечистого; только почитающему что-либо нечистым, тому нечисто.
Если же за пищу огорчается брат твой, то ты уже не по любви поступаешь. Не губи твоею пищею того, за кого Христос умер.
Да не хулится ваше доброе.
Ибо Царствие Божие не пища и питие, но праведность и мир и радость во Святом Духе.
Кто сим служит Христу, тот угоден Богу и достоин одобрения от людей.
[Зач. 115.] Итак будем искать того, что служит к миру и ко взаимному назиданию.
Ради пищи не разрушай де́ла Божия. Все чисто, но худо человеку, который ест на соблазн.
Лучше не есть мяса, не пить вина и не делать ничего такого, отчего брат твой претыкается, или соблазняется, или изнемогает.
Ты имеешь веру? имей ее сам в себе, пред Богом. Блажен, кто не осуждает себя в том, что́ избирает.
А сомневающийся, если ест, осуждается, потому что не по вере; а все, что не по вере, грех.
Могущему же утвердить вас, по благовествованию моему и проповеди Иисуса Христа, по откровению тайны, о которой от вечных времен было умолчано,
но которая ныне явлена, и через писания пророческие, по повелению вечного Бога, возвещена всем народам для покорения их вере,
Единому Премудрому Богу, через Иисуса Христа, слава во веки. Аминь.
1 «Принимайте друг друга, как и Христос принял вас». 8 Христос сделался служителем для обрезанных и для верующих из язычников. 14 Павел – «служитель Иисуса Христа у язычников». 22 Намерение посетить Испанию после доставки подаяний в Иерусалим.
[Зач. 116.] Мы, сильные, должны сносить немощи бессильных и не себе угождать.
Каждый из нас должен угождать ближнему, во благо, к назиданию.
Ибо и Христос не Себе угождал, но, как написано: злословия злословящих Тебя пали на Меня.
А все, что писано было прежде, написано нам в наставление, чтобы мы терпением и утешением из Писаний сохраняли надежду.
Бог же терпения и утешения да дарует вам быть в единомыслии между собою, по учению Христа Иисуса,
дабы вы единодушно, едиными устами славили Бога и Отца Господа нашего Иисуса Христа.
[Зач. 117.] Посему принимайте друг друга, как и Христос принял вас в славу Божию.
Разумею то, что Иисус Христос сделался служителем для обрезанных – ради истины Божией, чтобы исполнить обещанное отцам,
а для язычников – из милости, чтобы славили Бога, как написано: за то́ буду славить Тебя, (Господи,) между язычниками, и буду петь имени Твоему.
И еще сказано: возвеселитесь, язычники, с народом Его.
И еще: хвали́те Господа, все язычники, и прославляйте Его, все народы.
Исаия также говорит: будет корень Иессеев, и восстанет владеть народами; на Него язычники надеяться будут.
Бог же надежды да исполнит вас всякой радости и мира в вере, дабы вы, силою Духа Святаго, обогатились надеждою.
И сам я уверен о вас, братия мои, что и вы полны благости, исполнены всякого познания и можете наставлять друг друга;
но писал вам, братия, с некоторою смелостью, отчасти как бы в напоминание вам, по данной мне от Бога благодати
быть служителем Иисуса Христа у язычников и совершать священнодействие благовествования Божия, дабы сие приношение язычников, будучи освящено Духом Святым, было благоприятно Богу.
[Зач. 118.] Итак, я могу похвалиться в Иисусе Христе в том, что́ относится к Богу,
ибо не осмелюсь сказать что-нибудь такое, чего не совершил Христос через меня, в покорении язычников вере, словом и делом,
силою знамений и чудес, силою Духа Божия, так что благовествование Христово распространено мною от Иерусалима и окрестности до Иллирика.
Притом я старался благовествовать не там, где уже было известно имя Христово, дабы не созидать на чужом основании,
но как написано: не имевшие о Нем известия увидят, и не слышавшие узна́ют.
Сие-то много раз и препятствовало мне прийти к вам.
Ныне же, не имея такого места в сих странах, а с давних лет имея желание прийти к вам,
как только предприму путь в Испанию, приду к вам. Ибо надеюсь, что, проходя, увижусь с вами и что вы проводите меня туда, как скоро наслажусь общением с вами, хотя отчасти.
А теперь я иду в Иерусалим, чтобы послужить святым,
ибо Македония и Ахаия усердствуют некоторым подаянием для бедных между святыми в Иерусалиме.
Усердствуют, да и должники они перед ними. Ибо если язычники сделались участниками в их духовном, то должны и им послужить в телесном.
Исполнив это и верно доставив им сей плод усердия, я отправлюсь через ваши места в Испанию,
и уверен, что когда приду к вам, то приду с полным благословением благовествования Христова.
[Зач. 119.] Между тем умоляю вас, братия, Господом нашим Иисусом Христом и любовью Духа, подвизаться со мною в молитвах за меня к Богу,
чтобы избавиться мне от неверующих в Иудее и чтобы служение мое для Иерусалима было благоприятно святым,
дабы мне в радости, если Богу угодно, прийти к вам и успокоиться с вами.
Бог же мира да будет со всеми вами, аминь.
1 Одобрение Фивы, приветствия отдельным верующим в Риме. 17 Предостережения против производящих разделения. 21 Приветствия от сотрудников Павловых и благословение.
[Зач. 120.] Представляю вам Фиву, сестру нашу, диакониссу церкви Кенхрейской.
Примите ее для Господа, как прилично святым, и помогите ей, в чем она будет иметь нужду у вас, ибо и она была помощницею многим и мне самому.
Приветствуйте Прискиллу и Акилу, сотрудников моих во Христе Иисусе
(которые голову свою полагали за мою душу, которых не я один благодарю, но и все церкви из язычников), и домашнюю их церковь.
Приветствуйте возлюбленного моего Епенета, который есть начаток Ахаии для Христа.
Приветствуйте Мариам, которая много трудилась для нас.
Приветствуйте Андроника и Юнию, сродников моих и узников со мною, прославившихся между апостолами и прежде меня еще уверовавших во Христа.
Приветствуйте Амплия, возлюбленного мне в Господе.
Приветствуйте Урбана, сотрудника нашего во Христе, и Стахия, возлюбленного мне.
Приветствуйте Апеллеса, испытанного во Христе. Приветствуйте верных из дома Аристовулова.
Приветствуйте Иродиона, сродника моего. Приветствуйте из домашних Наркисса тех, которые в Господе.
Приветствуйте Трифену и Трифосу, трудящихся о Господе. Приветствуйте Персиду возлюбленную, которая много потрудилась о Господе.
Приветствуйте Руфа, избранного в Господе, и матерь его и мою.
Приветствуйте Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермия и других с ними братьев.
Приветствуйте Филолога и Юлию, Нирея и сестру его, и Олимпана, и всех с ними святых.
Приветствуйте друг друга с целованием святым. Приветствуют вас все церкви Христовы.
[Зач. 121.] Умоляю вас, братия, остерегайтесь производящих разделения и соблазны, вопреки учению, которому вы научились, и уклоняйтесь от них;
ибо такие люди служат не Господу нашему Иисусу Христу, а своему чреву, и ласкательством и красноречием обольщают сердца простодушных.
Ваша покорность вере всем известна; посему я радуюсь за вас, но желаю, чтобы вы были мудры на добро и просты на зло.
Бог же мира сокрушит сатану под ногами вашими вскоре. Благодать Господа нашего Иисуса Христа с вами! Аминь.
Приветствуют вас Тимофей, сотрудник мой, и Луций, Иасон и Сосипатр, сродники мои.
Приветствую вас в Господе и я, Тертий, писавший сие послание.
Приветствует вас Гаий, странноприимец мой и всей церкви. Приветствует вас Ераст, городской казнохранитель, и брат Кварт.
Благодать Господа нашего Иисуса Христа со всеми вами. Аминь.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible