Скрыть
11:2
11:5
11:7
11:9
11:12
11:13
11:16
11:19
11:20
11:21
11:23
11:24
11:26
11:28
11:31
11:36
Церковнославянский (рус)
Глаго́лю у́бо: еда́ от­ри́ну Бо́гъ лю́ди Своя́? Да не бу́детъ. И́бо и а́зъ Изра́илтянинъ е́смь, от­ сѣ́мене Авраа́мля, колѣ́на Венiами́нова.
Не от­ри́ну Бо́гъ люде́й Сво­и́хъ, и́хже пре́жде разумѣ́. [Зач. 105.] Или́ не вѣ́сте, о Илiи́ что́ глаго́летъ Писа́нiе, я́ко приповѣ́дуетъ Богови {вопiе́тъ къ Бо́гу} на Изра́иля, глаго́ля:
Го́споди, проро́ки Твоя́ изби́ша и олтари́ Твоя́ раскопа́ша: и а́зъ оста́хъ еди́нъ, и и́щутъ души́ мо­ея́, изъя́ти ю́.
Но что́ глаго́летъ ему́ Боже­с­т­вен­ный от­вѣ́тъ? Оста́вихъ Себѣ́ се́дмь ты́сящъ муже́й, и́же не преклони́ша колѣ́на предъ Ваа́ломъ.
Та́ко у́бо и въ ны́нѣшнее вре́мя оста́нокъ по избра́нiю благода́ти бы́сть.
А́ще ли по благода́ти, то́ не от­ дѣ́лъ: зане́ благода́ть уже́ не быва́етъ благода́ть. А́ще ли от­ дѣ́лъ, ктому́ нѣ́сть благода́ть: зане́ дѣ́ло уже́ нѣ́сть дѣ́ло.
Что́ у́бо? Его́же иска́­ше Изра́иль, сего́ не получи́, а избра́нiе получи́: про́чiи же ослѣпи́шася,
я́коже е́сть пи́сано: даде́ и́мъ Бо́гъ ду́хъ умиле́нiя {ду́ха нечу́в­ст­вiя}, о́чи не ви́дѣти и у́шы не слы́шати, да́же до дне́шняго дне́.
И Дави́дъ глаго́летъ: да бу́детъ трапе́за и́хъ въ сѣ́ть и въ ло́въ, и въ собла́знъ и въ воз­дая́нiе и́мъ:
да помрача́т­ся о́чи и́хъ е́же не ви́дѣти, и хребе́тъ и́хъ вы́ну сляца́й.
Глаго́лю у́бо: еда́ согрѣши́ша, да от­паду́тъ? Да не бу́детъ. Но тѣ́хъ паде́нiемъ спасе́нiе язы́комъ, во е́же раздражи́ти и́хъ.
А́ще ли же прегрѣше́нiе и́хъ бога́т­ст­во мíра, и от­паде́нiе и́хъ бога́т­ст­во язы́ковъ: кольми́ па́че исполне́нiе и́хъ?
[Зач. 106.] Ва́мъ бо глаго́лю язы́комъ: поне́же у́бо е́смь а́зъ язы́комъ апо́столъ, слу́жбу мою́ прославля́ю.
А́ще ка́ко раздражу́ мою́ пло́ть, и спасу́ нѣ́кiя от­ ни́хъ?
А́ще бо от­ложе́нiе и́хъ, при­­мире́нiе мíру, что́ прiя́тiе, ра́звѣ жи́знь изъ ме́ртвыхъ?
А́ще ли нача́токъ свя́тъ, то́ и при­­мѣше́нiе: и а́ще ко́рень свя́тъ, то́ и вѣ́тви.
А́ще ли нѣ́кiя от­ вѣ́твей от­ломи́шася, ты́ же, ди́вiя ма́слина сы́й, при­­цѣпи́л­ся еси́ въ ни́хъ, и при­­ча́ст­никъ ко́рене и ма́сти ма́слин­ныя сотвори́л­ся еси́,
не хвали́ся на вѣ́тви: а́ще ли же хва́лишися, не ты́ ко́рень но́сиши, но ко́рень тебе́.
Рече́ши у́бо: от­ломи́шася вѣ́тви, да а́зъ при­­цѣплю́ся.
До́брѣ: невѣ́рiемъ от­ломи́шася, ты́ же вѣ́рою сто­и́ши: не высокому́др­ст­вуй, но бо́йся.
А́ще бо Бо́гъ есте́­с­т­вен­ныхъ вѣтве́й не пощадѣ́, да не ка́ко и тебе́ не пощади́тъ.
Ви́ждь у́бо бла́гость и непощадѣ́нiе Бо́жiе: на от­па́дшихъ у́бо непощадѣ́нiе, а на тебѣ́ бла́гость Бо́жiя, а́ще пребу́деши въ бла́гости: а́ще ли же ни́, то́ и ты́ от­сѣ́ченъ бу́деши.
И они́ же, а́ще не пребу́дутъ въ невѣ́р­ст­вiи, при­­цѣпя́т­ся: си́ленъ бо е́сть Бо́гъ па́ки при­­цѣпи́ти и́хъ.
А́ще бо ты́ от­ есте́­с­т­вен­ныя от­сѣче́нъ ди́вiя ма́слины, и чрезъ есте­с­т­во́ при­­цѣпи́л­ся еси́ къ до́брѣй ма́слинѣ: кольми́ па́че сі́и, и́же по есте­ст­ву́, при­­цѣпя́т­ся сво­е́й Масли́нѣ?
[Зач. 107.] Не бо́ хощу́ ва́съ не вѣ́дѣти та́йны сея́, бра́тiе, да не бу́дете о себѣ́ му́дри, я́ко ослѣпле́нiе от­ ча́сти Изра́илеви бы́сть, до́ндеже исполне́нiе язы́ковъ вни́детъ,
и та́ко ве́сь Изра́иль спасе́т­ся, я́коже е́сть пи́сано: прiи́детъ от­ Сiо́на Избавля́яй, и от­врати́тъ нече́стiе от­ Иа́кова:
и се́й и́мъ от­ Мене́ завѣ́тъ, егда́ от­иму́ грѣхи́ и́хъ.
По благовѣ­ст­вова́нiю у́бо, врази́ ва́съ ра́ди: по избра́нiю же, воз­лю́блени оте́цъ ра́ди.
Нераска́ян­на бо дарова́нiя и зва́нiе Бо́жiе.
Я́коже бо и вы́ иногда́ проти́вистеся Богови, ны́нѣ же поми́ловани бы́сте си́хъ противле́нiемъ {си́хъ ра́ди противле́нiя}:
та́кожде и сі́и ны́нѣ проти́вишася ва́­шей ми́лости {ва́­шего ра́ди поми́лованiя}, да и ті́и поми́ловани бу́дутъ.
Затвори́ бо Бо́гъ всѣ́хъ въ противле́нiе, да всѣ́хъ поми́луетъ.
О, глубина́ бога́т­ст­ва и прему́дрости и ра́зума Бо́жiя! Я́ко неиспы́тани су́дове Его́, и неизслѣ́довани путiе́ Его́.
Кто́ бо́ разумѣ́ у́мъ Госпо́день, или́ кто́ совѣ́тникъ Ему́ бы́сть?
Или́ кто́ пре́жде даде́ Ему́, и воз­да́ст­ся Ему́?
Я́ко изъ Того́ и Тѣ́мъ и въ Не́мъ вся́ческая. Тому́ сла́ва во вѣ́ки. Ами́нь.
Греческий [Greek (Koine)]
λέγω οὖν μὴ ἀπώσατο ὁ θεὸς τὸν λαὸν αὐτοῦ μὴ γένοιτο καὶ γὰρ ἐγὼ Ἰσραηλίτης εἰμί ἐκ σπέρμα­τος Ἀβραάμ φυλῆς Βενιαμίν
οὐκ ἀπώσατο ὁ θεὸς τὸν λαὸν αὐτοῦ ὃν προ­έγνω ἢ οὐκ οἴδατε ἐν Ἠλίᾳ τί λέγει ἡ γραφή ὡς ἐν­τυγχάνει τῷ θεῷ κατα­̀ τοῦ Ἰσραήλ
κύριε τοὺς προ­φήτας σου ἀπέκτειναν τὰ θυσιαστήριά σου κατέσκαψαν κἀγὼ ὑπελείφθην μόνος καὶ ζητοῦσιν τὴν ψυχήν μου
ἀλλὰ τί λέγει αὐτῷ ὁ χρηματισμός κατέλιπον ἐμαυτῷ ἑπτακισχιλίους ἄνδρας οἵτινες οὐκ ἔκαμψαν γόνυ τῇ Βάαλ
οὕτως οὖν καὶ ἐν τῷ νῦν καιρῷ λεῖμμα κατ᾿ ἐκλογὴν χάριτος γέγονεν
εἰ δὲ χάριτι οὐκέτι ἐξ ἔργων ἐπεὶ ἡ χάρις οὐκέτι γίνεται χάρις
τί οὖν ὃ ἐπι­ζητεῖ Ἰσραήλ τοῦτο οὐκ ἐπέτυχεν ἡ δὲ ἐκλογὴ ἐπέτυχεν οἱ δὲ λοιποὶ ἐπωρώθησαν
καθὼς γέγραπται ἔδωκεν αὐτοῖς ὁ θεὸς πνεῦμα κατα­νύξεως ὀφθαλμοὺς τοῦ μὴ βλέπειν καὶ ὦτα τοῦ μὴ ἀκούειν ἕως τῆς σήμερον ἡμέρας
καὶ Δαυὶδ λέγει γενηθήτω ἡ τράπεζα αὐτῶν εἰς παγίδα καὶ εἰς θήραν καὶ εἰς σκάνδαλον καὶ εἰς ἀν­ταπόδομα αὐτοῖς
σκοτισθήτωσαν οἱ ὀφθαλμοὶ αὐτῶν τοῦ μὴ βλέπειν καὶ τὸν νῶτον αὐτῶν δια­̀ παν­τὸς σύγκαμψον
λέγω οὖν μὴ ἔπταισαν ἵνα πέσωσιν μὴ γένοιτο ἀλλὰ τῷ αὐτῶν παρα­πτώματι ἡ σωτηρία τοῖς ἔθνεσιν εἰς τὸ παρα­ζηλῶσαι αὐτούς
εἰ δὲ τὸ παρα­́πτωμα αὐτῶν πλοῦτος κόσμου καὶ τὸ ἥττημα αὐτῶν πλοῦτος ἐθνῶν πόσῳ μᾶλλον τὸ πλή­ρωμα αὐτῶν
ὑμῖν δὲ λέγω τοῖς ἔθνεσιν ἐφ᾿ ὅσον μὲν οὖν εἰμι ἐγὼ ἐθνῶν ἀπό­στολος τὴν δια­κονίαν μου δοξάζω
εἴ πως παρα­ζηλώσω μου τὴν σάρκα καὶ σώσω τινὰς ἐξ αὐτῶν
εἰ γὰρ ἡ ἀπο­βολὴ αὐτῶν κατα­λλαγὴ κόσμου τίς ἡ προ­́σλημψις εἰ μὴ ζωὴ ἐκ νεκρῶν
εἰ δὲ ἡ ἀπαρχὴ ἁγία καὶ τὸ φύραμα καὶ εἰ ἡ ῥίζα ἁγία καὶ οἱ κλάδοι
εἰ δέ τινες τῶν κλάδων ἐξεκλάσθησαν σὺ δὲ ἀγριέλαιος ὢν ἐνεκεν­τρίσθης ἐν αὐτοῖς καὶ συγκοινωνὸς τῆς ῥίζης τῆς πιότητος τῆς ἐλαίας ἐγένου
μὴ κατα­καυχῶ τῶν κλάδων εἰ δὲ κατα­καυχᾶσαι οὐ σὺ τὴν ῥίζαν βαστάζεις ἀλλὰ ἡ ῥίζα σέ
ἐρεῖς οὖν ἐξεκλάσθησαν κλάδοι ἵνα ἐγὼ ἐγκεν­τρισθῶ
καλῶς τῇ ἀπιστίᾳ ἐξεκλάσθησαν σὺ δὲ τῇ πίστει ἕστηκας μὴ ὑψηλὰ φρόνει ἀλλὰ φοβοῦ
εἰ γὰρ ὁ θεὸς τῶν κατα­̀ φύσιν κλάδων οὐκ ἐφείσατο μή πως οὐδὲ σοῦ φεί­σε­ται
ἴδε οὖν χρηστότητα καὶ ἀπο­τομίαν θεοῦ ἐπι­̀ μὲν τοὺς πεσόν­τας ἀπο­τομία ἐπι­̀ δὲ σὲ χρηστότης θεοῦ ἐὰν ἐπι­μένῃς τῇ χρηστότητι ἐπεὶ καὶ σὺ ἐκκοπήσῃ
κἀκεῖνοι δέ ἐὰν μὴ ἐπι­μένωσιν τῇ ἀπιστίᾳ ἐγκεν­τρισθήσον­ται δυνατὸς γάρ ἐστιν ὁ θεὸς πάλιν ἐγκεν­τρίσαι αὐτούς
εἰ γὰρ σὺ ἐκ τῆς κατα­̀ φύσιν ἐξεκόπης ἀγριελαίου καὶ παρα­̀ φύσιν ἐνεκεν­τρίσθης εἰς καλλιέλαιον πόσῳ μᾶλλον οὗτοι οἱ κατα­̀ φύσιν ἐγκεν­τρισθήσον­ται τῇ ἰδίᾳ ἐλαίᾳ
οὐ γὰρ θέλω ὑμᾶς ἀγνοεῖν ἀδελφοί τὸ μυστήριον τοῦτο ἵνα μὴ ἦτε παρ᾿ ἑαυτοῖς φρόνιμοι ὅτι πώρωσις ἀπο­̀ μέρους τῷ Ἰσραὴλ γέγονεν ἄχρις οὗ τὸ πλή­ρωμα τῶν ἐθνῶν εἰσέλθῃ
καὶ οὕτως πᾶς Ἰσραὴλ σωθή­σε­ται καθὼς γέγραπται ἥξει ἐκ Σιὼν ὁ ῥυό­με­νος ἀπο­στρέψει ἀσεβείας ἀπο­̀ Ἰακώβ
καὶ αὕτη αὐτοῖς ἡ παρ᾿ ἐμοῦ δια­θήκη ὅταν ἀφέλωμαι τὰς ἁμαρτίας αὐτῶν
κατα­̀ μὲν τὸ εὐαγγέλιον ἐχθροὶ δι᾿ ὑμᾶς κατα­̀ δὲ τὴν ἐκλογὴν ἀγαπητοὶ δια­̀ τοὺς πατέρας
ἀμεταμέλητα γὰρ τὰ χαρίσματα καὶ ἡ κλῆσις τοῦ θεοῦ
ὥσπερ γὰρ ὑμεῖς ποτε ἠπειθήσατε τῷ θεῷ νῦν δὲ ἠλεήθητε τῇ τούτων ἀπειθείᾳ
οὕτως καὶ οὗτοι νῦν ἠπείθησαν τῷ ὑμετέρῳ ἐλέει ἵνα καὶ αὐτοὶ νῦν ἐλεηθῶσιν
συν­έκλεισεν γὰρ ὁ θεὸς τοὺς πάν­τας εἰς ἀπείθειαν ἵνα τοὺς πάν­τας ἐλεήσῃ
ὦ βάθος πλούτου καὶ σοφίας καὶ γνώσεως θεοῦ ὡς ἀνεξεραύνητα τὰ κρίματα αὐτοῦ καὶ ἀνεξιχνίαστοι αἱ ὁδοὶ αὐτοῦ
τίς γὰρ ἔγνω νοῦν κυρίου ἢ τίς σύμβουλος αὐτοῦ ἐγένετο
ἢ τίς προ­έδωκεν αὐτῷ καὶ ἀν­ταποδοθή­σε­ται αὐτῷ
ὅτι ἐξ αὐτοῦ καὶ δι᾿ αὐτοῦ καὶ εἰς αὐτὸν τὰ πάν­τα αὐτῷ ἡ δόξα εἰς τοὺς αἰῶνας ἀμήν
Французский (LSG)
Je dis donc: Dieu a-t-il rejeté son peuple? Loin de là! Car moi aussi je suis Israélite, de la postérité d'Abraham, de la tribu de Benjamin.
Dieu n'a point rejeté son peuple, qu'il a connu d'avance. Ne savez-vous pas ce que l'Écriture rapporte d'Élie, comment il adresse à Dieu cette plainte contre Israël:
Seigneur, ils ont tué tes prophètes, ils ont renversé tes autels; je suis resté moi seul, et ils cherchent à m'ôter la vie?
Mais quelle réponse Dieu lui fait-il? Je me suis réservé sept mille hommes, qui n'ont point fléchi le genou devant Baal.
De même aussi dans le temps présent il y un reste, selon l'élection de la grâce.
Or, si c'est par grâce, ce n'est plus par les oeuvres; autrement la grâce n'est plus une grâce. Et si c'est par les oeuvres, ce n'est plus une grâce; autrement l'oeuvre n'est plus une oeuvre.
Quoi donc? Ce qu'Israël cherche, il ne l'a pas obtenu, mais l'élection l'a obtenu, tandis que les autres ont été endurcis,
selon qu'il est écrit: Dieu leur a donné un esprit d'assoupissement, Des yeux pour ne point voir, Et des oreilles pour ne point entendre, Jusqu'à ce jour. Et David dit:
Que leur table soit pour eux un piège, Un filet, une occasion de chute, et une rétribution!
Que leurs yeux soient obscurcis pour ne point voir, Et tiens leur dos continuellement courbé!
Je dis donc: Est-ce pour tomber qu'ils ont bronché? Loin de là! Mais, par leur chute, le salut est devenu accessible aux païens, afin qu'ils fussent excités à la jalousie.
Or, si leur chute a été la richesse du monde, et leur amoindrissement la richesse des païens, combien plus en sera-t-il ainsi quand ils se convertiront tous.
Je vous le dis à vous, païens: en tant que je suis apôtre des païens, je glorifie mon ministère,
afin, s'il est possible, d'exciter la jalousie de ceux de ma race, et d'en sauver quelques-uns.
Car si leur rejet a été la réconciliation du monde, que sera leur réintégration, sinon une vie d'entre les morts?
Or, si les prémices sont saintes, la masse l'est aussi; et si la racine est sainte, les branches le sont aussi.
Mais si quelques-unes des branches ont été retranchées, et si toi, qui était un olivier sauvage, tu as été enté à leur place, et rendu participant de la racine et de la graisse de l'olivier,
ne te glorifie pas aux dépens de ces branches. Si tu te glorifies, sache que ce n'est pas toi qui portes la racine, mais que c'est la racine qui te porte.
Tu diras donc: Les branches ont été retranchées, afin que moi je fusse enté.
Cela est vrai; elles ont été retranchées pour cause d'incrédulité, et toi, tu subsistes par la foi. Ne t'abandonne pas à l'orgueil, mais crains;
car si Dieu n'a pas épargné les branches naturelles, il ne t'épargnera pas non plus.
Considère donc la bonté et la sévérité de Dieu: sévérité envers ceux qui sont tombés, et bonté de Dieu envers toi, si tu demeures ferme dans cette bonté; autrement, tu seras aussi retranché.
Eux de même, s'ils ne persistent pas dans l'incrédulité, ils seront entés; car Dieu est puissant pour les enter de nouveau.
Si toi, tu as été coupé de l'olivier naturellement sauvage, et enté contrairement à ta nature sur l'olivier franc, à plus forte raison eux seront-ils entés selon leur nature sur leur propre olivier.
Car je ne veux pas, frères, que vous ignoriez ce mystère, afin que vous ne vous regardiez point comme sages, c'est qu'une partie d'Israël est tombée dans l'endurcissement, jusqu'à ce que la totalité des païens soit entrée.
Et ainsi tout Israël sera sauvé, selon qu'il est écrit: Le libérateur viendra de Sion, Et il détournera de Jacob les impiétés;
Et ce sera mon alliance avec eux, Lorsque j'ôterai leurs péchés.
En ce qui concerne l'Évangile, ils sont ennemis à cause de vous; mais en ce qui concerne l'élection, ils sont aimés à cause de leurs pères.
Car Dieu ne se repent pas de ses dons et de son appel.
De même que vous avez autrefois désobéi à Dieu et que par leur désobéissance vous avez maintenant obtenu miséricorde,
de même ils ont maintenant désobéi, afin que, par la miséricorde qui vous a été faite, ils obtiennent aussi miséricorde.
Car Dieu a renfermé tous les hommes dans la désobéissance, pour faire miséricorde à tous.
O profondeur de la richesse, de la sagesse et de la science de Dieu! Que ses jugements sont insondables, et ses voies incompréhensibles! Car
Qui a connu la pensée du Seigneur, Ou qui a été son conseiller?
Qui lui a donné le premier, pour qu'il ait à recevoir en retour?
C'est de lui, par lui, et pour lui que sont toutes choses. A lui la gloire dans tous les siècles! Amen!
Пас, ман мегўям: магар Худо қавми Худро рад кардааст? Ба ҳеҷ ваҷҳ. Зеро ки ман ҳам исроилӣ, аз насли Иброҳим, аз сабти Биньёмин ҳастам.
Худо қавми Худро, ки пешакӣ шинохта буд, рад накардааст. Оё намедонед, ки Навиштаҳо дар ҳикояти Ильёс чӣ мегўяд? Чӣ гуна ў ба Худо аз Исроил шикоят карда мегўяд:
„Худовандо! Анбиёи Туро онҳо куштанд, қурбонгоҳҳои Туро вайрон карданд; танҳо ман мондаам, дар қасди ҷони ман низ мебошанд“
Аммо Худо ба ў чӣ ҷавобе дод? ́Ҳафт ҳазор одамро, ки назди Баал зону назадаанд, барои Худ нигоҳ доштаам“.
Ҳамчунин дар замони ҳозира низ, мувофиқи интихоби файз, бақияе мондааст.
Аммо агар ин мувофиқи файз бошад, пас мувофиқи аъмол нест, вагарна файз дигар файз нашуда мемонад. Ва агар мувофиқи аъмол бошад, пас ин дигар файз нест, вагар на амал дигар амал нашуда мемонд.
Пас чӣ гўем? Исроил он чиро, ки толиб буд, ба даст наовард. Аммо баргузидагон ба даст оварданд, ва касони боқӣ сангдил шуданд,
Чунон ки навишта шудааст: “Худо ба онҳо рўҳи хоби гарон дод, Ва чашмоне ки намебинанд, ва гўшҳое ки то имрўз намешунаванд“
Довуд низ мегўяд: “Бигзор сурфаи онҳо барои сазояшон ба доме, капқоне ва тузоқе мубаддал гардад;
Бигзор чашмони онҳо хира шавад, то ки набинанд, ва тахтапушти онҳо хам шавад“.
Пас, ман мегўям: оё онҳо то ба дараҷае пешпо хўрдаанд, ки фурў ғалтиданд? Ба ҳеҷ ваҷҳ. Аммо аз пешпохўрии онҳо ба халқҳо наҷот омад, то ки рашки онҳоро ба вуҷуд оварад.
Ва агар пешпохўрии онҳо сарвати ҷаҳон ва шикасти онҳо сарвати халқҳо бошад, каломи онҳо чанд маротиба зиёдтар фоидабахш хоҳад буд.
Ба шумо, эй халқҳо, мегўям: ҳамчун ҳаввории халқҳо ман хизмати худро ситоиш мекунам:
Ба умеди он ки рашки онҳоеро, ки ба ҳасби ҷисм ба ман наздиканд, ба вуҷуд оварам ва баъзеи онҳоро наҷот диҳам.
Зеро, агар радшавии онҳо мусолиҳаи ҷаҳон шуда бошад, пас қабулшавии онҳо, ба ҷуз эҳьё аз мурдагон, чӣ хоҳад буд?
Агар хамироя муқаддас бошад, хамир низ муқаддас аст; ва агар реша муқаддас бошад, шохаҳо низ муқаддас аст.
Аммо агар баъзе аз шохаҳо шикаста ҷудо шуда бошанд, ва ту, ки зайтуни ёбоӣ будӣ, ба ҷои онҳо пайванд гашта, ба реша ва шираи зайтун шарик шуда бошӣ,
Пас назди он шохаҳо мағрур машав; ва агар мағрур шавӣ, бидон, ки ту решаро нигоҳ надоштаӣ, балки реша туро нигоҳ доштааст.
Ту хоҳӣ гуфт: “Шохаҳо шикаста ҷудо шудаанд, то ки ман пайванд шавам“.
Бале. Онҳо ба сабаби беимонӣ шикаста ҷудо шудаанд, аммо ту ба воситаи имон истодагӣ мекунӣ: ғурур макун, балки битарс.
Зеро ки агар Худо шохаҳои табииро амон надода бошад, туро низ амон нахоҳад дод.
Пас, меҳрубонӣ ва сахтгирии Худоро бубин: Ў сахтгир аст ба онҳое ки афтода ҷудо шудаанд, ва меҳрубон аст ба ту, агар дар меҳрубонии Ў бимонӣ; вагар на ту низ бурида хоҳӣ шуд.
Лекин онҳо низ, агар дар беимонӣ намонанд, пайванд хоҳанд шуд, зеро Худо қодир аст, ки онҳоро боз пайванд кунад.
Зеро, агар ту аз зайтуни табиатан ёбоӣ бурида шуда, бар хилофи табиат ба зайтуни хуб пайванд шуда бошӣ пас алалхусус инҳо, ки шохаҳои табиӣ ҳастанд, ба зайтуни хуб пайванд хоҳанд шуд.
Зеро, эй бародарон, ман намехоҳам, ки шумо, худро доно пиндошта, аз чунин сир бехабар монед, ки як қисми Исроил ба сангдилӣ гирифтор шудааст то вақте ки шумораи пурраи ғайрияҳудиён дохил шаванд.
Ва он гоҳ тамоми Исроил наҷот хоҳад ёфт, чунон ки навишта шудааст: “Аз Сион Раҳокунанда хоҳад омад ва маъсиятро аз Яъқуб дафъ хоҳад кард;
Ва ин аст аҳди Ман бо онҳо дар замоне ки гуноҳҳошонро аз миён бардорам“.
Ба сабаби Инҷил, онҳо душманонанд ба хотири шумо, лекин ба сабаби интихоб, онҳо маҳбубанд ба хотири падарон;
Зеро ки бахшоишҳо ва даъвати Худо тағьирнопазир аст.
Зеро, чунон ки шумо низ як вақте ба Худо итоат накардед, вале алҳол, ба сабаби беитоатии онҳо, марҳамат ёфтаед,
Ҳамчунин онҳо низ ҳоло итоат накарданд, то ки худашон низ ба воситаи ҳамон марҳамате ки шумо ёфтаед, марҳамат ёбанд.
Зеро ки Худо ҳамаро ба беитоатӣ дучор овардааст, то ки ҳамаро марҳамат кунад.
Зиҳӣ умқи сарват ва ҳикмат ва маърифати Худо! Чӣ қадар ақлнорас аст доварии Ў ва таҳқиқнопазир аст роҳҳои Ў!
Зеро кист, ки афкори Худовандро дарк карда бошад? Ё кист, ки мушовири Ў шуда бошад?
Ё кист, ки ба Ў пешакӣ чизе дода бошад, то ки подошашро ба вай баргардонад?
Зеро ки ҳама чиз аз Ўст, ба воситаи Ўст ва барои Ўст. Ўро то абад ҷалол бод. Омин.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible