Скрыть
12:5
12:7
12:11
12:21
Церковнославянский (рус)
[Зач. 108.] Молю́ у́бо ва́съ, бра́тiе, щедро́тами Бо́жiими, предста́вите тѣлеса́ ва́ша же́ртву жи́ву, свя́ту, благо­уго́дну Богови, слове́сное служе́нiе ва́­ше,
и не сообразу́йтеся вѣ́ку сему́, но преобразу́йтеся обновле́нiемъ ума́ ва́­шего, во е́же искуша́ти ва́мъ, что́ е́сть во́ля Бо́жiя блага́я и уго́дная и соверше́н­ная.
Глаго́лю бо благода́тiю да́в­шеюся мнѣ́, вся́кому су́щему въ ва́съ не му́др­ст­вовати па́че, е́же подоба́етъ му́др­ст­вовати: но му́др­ст­вовати въ цѣлому́дрiи, ко­ему́ждо я́коже Бо́гъ раздѣли́лъ е́сть мѣ́ру вѣ́ры.
[Зач. 109.] Я́коже бо во еди́нѣмъ тѣлеси́ мно́ги у́ды и́мамы, у́ды же вси́ не то́жде и́мутъ дѣ́ланiе,
та́кожде мно́зи еди́но тѣ́ло е́смы о Христѣ́, а по еди́ному дру́гъ дру́гу у́ди.
[Зач. 110.] Иму́ще же дарова́нiя по благода́ти да́н­нѣй на́мъ разли́чна: а́ще проро́че­с­т­во, по мѣ́рѣ вѣ́ры:
а́ще ли служе́нiе, въ служе́нiи: а́ще учя́й, во уче́нiи:
а́ще утѣша́яй, во утѣше́нiи: подава́яй, въ простотѣ́: предстоя́й {нача́л­ст­вуяй}, со тща́нiемъ: ми́луяй, съ до́брымъ изволе́нiемъ.
Любы́ нелицемѣ́рна: ненави́дяще зла́го, при­­лѣпля́йтеся благо́му:
братолю́бiемъ дру́гъ ко дру́гу любе́зни: че́стiю дру́гъ дру́га бо́лша творя́ще:
тща́нiемъ не лѣни́ви, ду́хомъ горя́ще, Го́сподеви рабо́та­ю­ще:
упова́нiемъ ра́ду­ю­щеся, ско́рби терпя́ще, въ моли́твѣ пребыва́юще:
тре́бованиемъ святы́хъ при­­обща́ющеся, стран­нолю́бiя держа́щеся:
благословля́йте гоня́щыя вы́: благослови́те, а не клени́те.
Ра́доватися съ ра́ду­ю­щимися, и пла́кати съ пла́чущими.
То́жде дру́гъ ко дру́гу му́др­ст­ву­ю­ще: не высо́кая му́др­ст­ву­ю­ще, но смире́н­ными веду́щеся: не быва́йте му́дри о себѣ́:
ни еди́ному же зла́ за зло́ воз­даю́ще, промышля́юще до́брая предъ всѣ́ми человѣ́ки.
А́ще воз­мо́жно, е́же от­ ва́съ, со всѣ́ми человѣ́ки ми́ръ имѣ́йте.
Не себе́ от­мща́юще, воз­лю́бленiи, но дади́те мѣ́сто гнѣ́ву. Пи́сано бо е́сть: Мнѣ́ от­мще́нiе, А́зъ воз­да́мъ, глаго́летъ Госпо́дь.
А́ще у́бо а́лчетъ вра́гъ тво́й, ухлѣ́би его́: а́ще ли жа́ждетъ, напо́й его́: Сі́е бо творя́, у́глiе о́гнено собира́еши на главу́ его́.
Не побѣжде́нъ быва́й от­ зла́, но побѣжда́й благи́мъ зло́е.
Латинский (Nova Vulgata)
Obsecro itaque vos, fratres, per misericordiam Dei, ut exhibeatis corpora vestra hostiam viventem, sanctam, Deo placentem, rationabile obsequium vestrum;
et nolite conformari huic saeculo, sed transformamini renovatione mentis, ut probetis quid sit voluntas Dei, quid bonum et bene placens et perfectum.
Dico enim per gratiam, quae data est mihi, omnibus, qui sunt inter vos, non altius sapere quam oportet sapere, sed sapere ad sobrietatem, unicuique sicut Deus divisit mensuram fidei.
Sicut enim in uno corpore multa membra habemus, omnia autem membra non eundem actum habent,
ita multi unum corpus sumus in Christo, singuli autem alter alterius membra.
Habentes autem donationes secundum gratiam, quae data est nobis, differentes: sive prophetiam, secundum rationem fidei;
sive ministerium, in ministrando; sive qui docet, in doctrina;
sive qui exhortatur, in exhortando; qui tribuit, in simplicitate; qui praeest, in sollicitudine; qui miseretur, in hilaritate.
Dilectio sine simulatione. Odientes malum, adhaerentes bono;
caritate fraternitatis invicem diligentes, honore invicem praevenientes,
sollicitudine non pigri, spiritu ferventes, Domino servientes,
spe gaudentes, in tribulatione patientes, orationi instantes,
necessitatibus sanctorum communicantes, hospitalitatem sectantes.
Benedicite persequentibus; benedicite et nolite maledicere!
Gaudere cum gaudentibus, flere cum flentibus.
Idipsum invicem sentientes, non alta sapientes, sed humilibus consentientes. Nolite esse prudentes apud vosmetipsos.
Nulli malum pro malo reddentes; providentes bona coram omnibus hominibus;
si fieri potest, quod ex vobis est, cum omnibus hominibus pacem habentes;
non vosmetipsos vindicantes, carissimi, sed date locum irae, scriptum est enim: «Mihi vindicta, ego retribuam», dicit Dominus.
Sed si esurierit inimicus tuus, ciba illum; si sitit, potum da illi. Hoc enim faciens, carbones ignis congeres super caput eius.
Noli vinci a malo, sed vince in bono malum.
Пас, шуморо, эй бародарон, ба марҳамати Худо даъват менамоям, ки ҷисмҳои худро ҳамчун қурбонии зинда, муқаддас ва писандидаи Худо тақдим кунед: ибодати оқилонаи шумо ҳамин хоҳад буд;
Худро ба ин дуньё ҳамшакл насозед, балки ба воситаи таҷдиди ақлатон шакли тозае ба худ бигиред, то дарк кунед, ки иродаи нек, писандида ва комили Худо чист.
Зеро ба ҳасби файзе ки ба ман ато шудааст, ба ҳар яке аз шумо мегўям: дар ҳаққи худатон бештар аз он чи шоён аст, фикр накунед, балки хоксорона, ба андозаи имоне ки Худо ба ҳар кас насиб кардааст, фикр ронед.
Зеро, чунон ки дар як бадан андоми бисьёре дорем, лекин на ҳамаи андомҳо айни як корро ба ҷо меоваранд,
Ҳамчунин мо, ки бисьёрем, як баданро дар Масеҳ ташкил мекунем, аммо ҳар яке ба танҳои андоми якдигарем;
Ва ба ҳасби файзе ки ба мо дода шудааст, атоҳои гуногун дорем; агар атои нубувват доша бошӣ, ба андозаи имон нубувват кун;
Агар атои хизмат дошта бошӣ, бо хизматгузорӣ машғул шав; агар касе муаллим бошад, бо таълим машғул шавад;
Агар касе воиз бошад, бо мавъиза машғул шавад; ҳар кӣ бахшандаи аст, бо саховат бахшиш диҳад; ҳар кӣ сардор аст, бо ҷудду ҷаҳд сардорӣ кунад; ҳар кӣ эҳсонкор аст, бо меҳрубонӣ некӣ кунад.
Муҳаббати шумо бе риёкорӣ бошад; аз бадӣ нафрат кунед, ба некӣ бичаспед;
Якдигарро бо муҳаббати бародарӣ дўст доред; ва ҳар яке каси дигарро зиёдтар сазовори эҳтиром ҳисоб кунед.
Ҷидду ҷаҳдро суст накунед, рўҳи пурҳарорат дошта бошед; Худовандро бандагӣ намоед.
Аз умедворӣ тасаллӣ ёбед; дар мусибат пуртоқат бошед; ҳамеша дуо гўед.
Дар рафъи эҳтиёҷоти муқаддасон иштирок кунед; дар меҳмоннавозӣ бикўшед.
Баракат бихоҳед барои онҳое ки шуморо таъқиб мекунанд; баракат бихоҳед, вале лаънат нахоҳед.
Бо шодикунандагон шодӣ кунед, бо гирьякунадагон гирья кунед.
Бо якдигар ҳамфикр бошед; ҳавобаландӣ накунед, балки бо ҳакирон муошират намоед; худро доно мапиндоред.
Ба ҳеҷ кас дар ивази бадӣ бадӣ накунед; пеши тамоми мардум дар паи некӣ бошед.
Ба қадри имкон, то ҳадде ки ба шумо вобаста аст, бо ҳамаи одамон мувосо кунед.
Эй маҳбубон, интиқоми худро нагиред, балки ба ғазаби илоҳӣ вогузор кунед; зеро ки навишта шудааст: “Интиқом аз ҷониби Ман аст, Ман сазо хоҳам дод, мегўяд Худованд“.
Пас, агар душманат гурусна бошад, шикамашро сер кун; агар ташна бошад, ба ў об деҳ; зеро ки бо чунин рафторат бар сари ў оташпораҳо фурў хоҳӣ рехт.
Ба бадӣ мағлуб нашав, балки бадиро бо некӣ мағлуб кун.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible