Скрыть
2:2
2:3
2:9
2:10
2:14
2:15
2:18
2:20
2:22
2:23
Церковнославянский (рус)
Сего́ ра́ди безот­вѣ́тенъ еси́, о, человѣ́че вся́къ судя́й: и́мже бо судо́мъ су́диши дру́га, себе́ осужда́еши, та́яжде бо твори́ши судя́й.
Вѣ́мы же, я́ко су́дъ Бо́жiй е́сть по­и́стин­нѣ на творя́щихъ такова́я.
Помышля́еши ли же сiе́, о, человѣ́че, судя́й такова́я творя́щымъ и творя́ са́мъ та́яжде, я́ко ты́ избѣжи́ши ли суда́ Бо́жiя,
или́ о бога́т­ст­вѣ бла́гости Его́ и кро́тости и долготерпѣ́нiи неради́ши, не вѣ́дый, я́ко бла́гость Бо́жiя на покая́нiе тя́ веде́тъ?
По жесто́кости же тво­е́й и непока́ян­ному се́рдцу, собира́еши себѣ́ гнѣ́въ въ де́нь гнѣ́ва и от­крове́нiя пра́веднаго суда́ Бо́жiя,
И́же воз­да́стъ ко­ему́ждо по дѣло́мъ его́:
о́вымъ у́бо, по терпѣ́нiю дѣ́ла блага́го, сла́вы и че́сти и нетлѣ́нiя и́щущымъ, живо́тъ вѣ́чный:
а и́же по рве́нiю противля́ют­ся у́бо и́стинѣ, повину́ют­ся же непра́вдѣ, я́рость и гнѣ́въ.
Ско́рбь и тѣснота́ на вся́ку ду́шу человѣ́ка творя́щаго зло́е, Иуде́а же пре́жде и Е́ллина.
[Зач. 81Б.] Сла́ва же и че́сть и ми́ръ вся́кому дѣ́ла­ю­щему благо́е, Иуде́еви же пре́жде и Е́ллину.
Нѣ́сть бо на лица́ зрѣ́нiя у Бо́га.
Ели́цы бо беззако́н­но {безъ зако́на} согрѣши́ша, беззако́н­но {безъ зако́на} и поги́бнутъ: и ели́цы въ зако́нѣ согрѣши́ша, зако́номъ су́дъ прiи́мутъ:
не слы́шателiе бо зако́на пра́ведни предъ Бо́гомъ, но творцы́ зако́на, сі́и оправдя́т­ся:
[Зач. 82.] егда́ бо язы́цы, не иму́ще зако́на, есте­с­т­во́мъ зако́н­ная творя́тъ, сі́и, зако́на не иму́ще, са́ми себѣ́ су́ть зако́нъ:
и́же явля́ютъ дѣ́ло зако́н­ное напи́сано въ сердца́хъ сво­и́хъ, спослу́ше­ст­ву­ю­щей и́мъ со́вѣсти, и между́ собо́ю помысло́мъ осужда́ющымъ или́ от­вѣща́ющымъ,
въ де́нь, егда́ су́дитъ Бо́гъ та́йная человѣ́комъ, по благовѣ́стiю мо­ему́, Иису́сомъ Христо́мъ.
Се́, ты́ Иуде́й имену́ешися, и почива́еши на зако́нѣ, и хва́лишися о Бо́зѣ,
и разумѣ́еши во́лю, и разсужда́еши лу́чшая, науча́емь от­ зако́на,
упова́я же себе́ вожда́ бы́ти слѣпы́мъ, свѣ́та су́щымъ во тмѣ́,
наказа́теля безу́мнымъ, учи́теля младе́нцемъ, иму́ща о́бразъ ра́зума и и́стины въ зако́нѣ:
науча́я у́бо ина́го, себе́ ли не учи́ши,
проповѣ́дая не кра́сти, кра́деши: глаго́ляй не прелюбы́ твори́ти, прелюбы́ твори́ши: гнуша́яся и́долъ, свята́я кра́деши:
и́же въ зако́нѣ хва́лишися, преступле́нiемъ зако́на Бо́га безче́­ст­вуеши.
И́мя бо Бо́жiе ва́ми ху́лит­ся во язы́цѣхъ, я́коже е́сть пи́сано.
Обрѣ́занiе бо по́льзуетъ, а́ще зако́нъ твори́ши: а́ще же зако́на престу́пникъ еси́, обрѣ́занiе твое́ необрѣ́занiе бы́сть.
А́ще у́бо необрѣ́занiе оправда́нiе зако́на сохрани́тъ, не необрѣ́занiе ли его́ во обрѣ́занiе вмѣни́т­ся,
и осу́дитъ е́же от­ есте­ст­ва́ необрѣ́занiе, зако́нъ соверша́ющее, тебе́, и́же Писа́нiемъ и обрѣ́занiемъ еси́ престу́пникъ зако́на.
[Зач. 83.] Не бо́ и́же я́вѣ, Иуде́й е́сть, ни е́же я́вѣ во пло́ти, обрѣ́занiе:
но и́же въ та́йнѣ Иуде́й, и обрѣ́занiе се́рдца ду́хомъ, [а] не писа́нiемъ: ему́же похвала́ не от­ человѣ́къ, но от­ Бо́га.
Узбекский
Шунинг учун билки, эй ҳукм қилувчи киши, сен ким бўлишингдан қатъи назар, узринг қабул қилинмайди. Сен бошқа одамни ҳукм этиш баробарида ўзингни ҳам маҳкум этасан. Чунки, эй ҳукмловчи, ўзинг ҳам шу ишларни қиляпсан-ку!
Бундай ишлар қилиб юрганларни Худо маҳкум қилишда ҳақли эканини биламиз.
Айни ишларни ўзинг қила туриб, шундай ишларни қилувчиларни ҳукм этсанг, Худонинг ҳукмидан қочиб қутуламан, деб ўйлайсанми, эй одам?
Ёки Худонинг муруввати сени тавбага келтиришини билмай, Унинг илтифоти, мулойимлиги ва сабрининг чексизлигига бепарво қарайсанми?
Мана, сен саркаш ва тавба қилмовчи қалбинг туфайли Худонинг одил ҳукми амалга ошажак қаҳр-ғазаб кунигача ўзингга-ўзинг ғазаб тўплаб юрибсан-ку.
Худо ҳар кимни қилмишига яраша тақдирлайди.
Яхши ишда қунт қилиб, улуғ қадриятни ва мангуликни излаганларга У абадий ҳаёт ато этади.
Аммо худбинлик қилиб, ҳақиқатга бўйсунмай, ҳақсизлик пайидан бўлганларга қаҳру ғазабини сочади.
Аввало яҳудий, сўнг ўзга халқ кишиси бўлиб ёмонлик қилувчи ҳар бир банданинг жонини У қийноқ ва қайғуга солади.
Аввало яҳудий, сўнг ўзга халқ кишиси бўлиб яхшилик қилувчи ҳар бир бандага эса иззат, ҳурмат ва эсонлик насиб этади.
Зероки, Худо юз-хотир қилиб ўтирмайди.
Илоҳий* Қонунни билмай туриб гуноҳ қилганлар Қонундан ташқари ҳалок бўладилар. Илоҳий* Қонунни била туриб гуноҳ қилганлар эса қонуний равишда жазоланадилар.
Чунки Худо Қонунни эшитганларни эмас, балки бажо келтирганларни оқлайди.
Илоҳий Қонуни йўқ халқлар ўз-ўзларидан бу Қонунда буюрилгандек қилганларида, улар Илоҳий Қонунга эга бўлмай туриб, ўзлари учун ўзлари қонундирлар.
Бу билан улар Илоҳий Қонуннинг талаблари ўз юракларида ёзилганини кўрсатадилар. Уларнинг виждони ҳамда бири иккинчисини гоҳ қоралаб, гоҳ оқловчи фикрлари бунга гувоҳдир.
Мен тарғиб этаётган Инжил Хушхабарига кўра, Худо Исо Масиҳ орқали инсонларнинг сирли ишларини муҳокама этадиган кунда ана шундай бўлади.
Мана, сен ўзингни яҳудий деб, Илоҳий Қонунга суяниб, Худо билан мақтаниб юрибсан.
Сен Худонинг хоҳиш-иродасини билиш ва яхшини ёмондан фарқ қилишни Илоҳий Қонундан ўрганиб олибсан.
-
Сен Илоҳий Қонундаги илму маърифат ҳамда ҳақиқатнинг моҳиятига англаб етибсан-у, кўрларга йўл кўрсатувчи, зулматда қолганларга нур, ғофилларга мураббий, ғўр болаларга эса муаллим бўлганингга ишонч ҳосил қилибсан.
Шундай экан, сен қандай қилиб бошқаларга таълим бера туриб, ўзингга таълим бермайсан?
“Ўғрилик қилма”, деб насиҳат қилиб, ўзинг ўғрилик қиласанми? “Зино қилма”, деб туриб, ўзинг зино қиласанми? “Бутлардан жирканаман”, деб, бутхоналарни талайсанми?
Илоҳий Қонунни мақтайсан-у, унга амал қилмай Худони таҳқирлайсанми?
Худди Тавротда* ёзилгани каби:“Сизлар боис мажусийлар орасидаХудо исми мудом куфр қилинадир”.
Суннат масаласига келайлик. Агар сен Илоҳий Қонунга риоя қилсанг, суннатнинг фойдаси бор. Лекин Қонунни бузсанг, сенинг суннатинг суннатсизлик кабидир.
Шунингдек, агар суннат қилинмаганлар Илоҳий Қонунга амал қилсалар, уларнинг суннатсизлиги суннат бўлган каби қабулга ўтмайдими?
Одатан суннат бўлмаган ҳолда Илоҳий Қонунга амал қилган кимдир суннат ҳамда Қонун эгаси бўлган сен, қонунбузарни айбламайдими?
Зотан, зоҳиран яҳудий асл яҳудий эмас ва зоҳиран, жисмангина қилинган суннат асл суннат эмас.
Фақат ботинан яҳудий асл яҳудийдир. Шунингдек, асл суннат – дил суннатидир. Бу эса Қонун битигидан қатъи назар, Худо Руҳи таъсирида содир бўладиган суннатдир. Бундай суннатни қабул қилган киши одамларнинг эмас, Худонинг мақтовига сазовор бўлади.
Синодальный
1 Человек осужден, иудей ли он или эллин, ибо у Бога нет лицеприятия. 17 Иудей, надеющийся на закон, преступлением закона бесчестит Бога.
Итак, неизвинителен ты, всякий человек, судящий другого, ибо тем же судом, каким судишь другого, осуждаешь себя, потому что, судя другого, делаешь то́ же.
А мы знаем, что поистине есть суд Божий на делающих такие дела.
Неужели думаешь ты, человек, что избежишь суда Божия, осуждая делающих такие дела и (сам) делая то́ же?
Или пренебрегаешь богатство благости, кротости и долготерпения Божия, не разумея, что благость Божия ведет тебя к покаянию?
Но, по упорству твоему и нераскаянному сердцу, ты сам себе собираешь гнев на день гнева и откровения праведного суда от Бога,
Который воздаст каждому по делам его:
тем, которые постоянством в добром деле ищут славы, чести и бессмертия, – жизнь вечную;
а тем, которые упорствуют и не покоряются истине, но предаются неправде, – ярость и гнев.
Скорбь и теснота всякой душе человека, делающего злое, во-первых, Иудея, потом и Еллина!
[Зач. 81Б.] Напротив, слава и честь и мир всякому, делающему доброе, во-первых, Иудею, потом и Еллину!
Ибо нет лицеприятия у Бога.
Те, которые, не имея закона, согрешили, вне закона и погибнут; а те, которые под законом согрешили, по закону осудятся
(потому что не слушатели закона праведны пред Богом, но исполнители закона оправданы будут,
[Зач. 82.] ибо когда язычники, не имеющие закона, по природе законное делают, то, не имея закона, они сами себе закон:
они показывают, что дело закона у них написано в сердцах, о чем свидетельствует совесть их и мысли их, то обвиняющие, то оправдывающие одна другую)
в день, когда, по благовествованию моему, Бог будет судить тайные дела человеков через Иисуса Христа.
Вот, ты называешься Иудеем, и успокаиваешь себя законом, и хвалишься Богом,
и знаешь волю Его, и разумеешь лучшее, научаясь из закона,
и уверен о себе, что ты путеводитель слепых, свет для находящихся во тьме,
наставник невежд, учитель младенцев, имеющий в законе образец ведения и истины:
как же ты, уча другого, не учишь себя самого?
Проповедуя не красть, крадешь? говоря: «не прелюбодействуй», прелюбодействуешь? гнушаясь идолов, святотатствуешь?
Хвалишься законом, а преступлением закона бесчестишь Бога?
Ибо ради вас, как написано, имя Божие хулится у язычников.
Обрезание полезно, если исполняешь закон; а если ты преступник закона, то обрезание твое стало необрезанием.
Итак, если необрезанный соблюдает постановления закона, то его необрезание не вменится ли ему в обрезание?
И необрезанный по природе, исполняющий закон, не осудит ли тебя, преступника закона при Писании и обрезании?
[Зач. 83.] Ибо не тот Иудей, кто таков по наружности, и не то обрезание, которое наружно, на плоти;
но тот Иудей, кто внутренно таков, и то обрезание, которое в сердце, по духу, а не по букве: ему и похвала не от людей, но от Бога.
Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.
А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.
Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?
Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?
Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,
Који ће дати свакоме по делима његовим:
Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;
А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.
Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;
А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;
Јер Бог не гледа ко је ко.
Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити
(Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.
Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;
И мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,
Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.
Учећи, дакле, другог себе не учиш;
Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;
Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.
Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.
Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.
Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?
И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.
Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;
Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible