И знак обрезания он получил, как печать праведности через веру, которую имел в необрезании, так что он стал отцом всех верующих в необрезании, чтобы и им вменилась праведность,

и отцом обрезанных, не только принявших обрезание, но и ходящих по следам веры отца нашего Авраама, которую имел он в необрезании.

Ибо не законом даровано Аврааму, или семени его, обетование – быть наследником мира, но праведностью веры.

Если утверждающиеся на законе суть наследники, то тщетна вера, бездейственно обетование;

ибо закон производит гнев, потому что, где нет закона, нет и преступления.

Итак по вере, чтобы было по милости, дабы обетование было непреложно для всех, не только по закону, но и по вере потомков Авраама, который есть отец всем нам

(как написано: Я поставил тебя отцом многих народов) пред Богом, Которому он поверил, животворящим мертвых и называющим несуществующее, как существующее.

Он, сверх надежды, поверил с надеждою, через что сделался отцом многих народов, по сказанному: «так многочисленно будет семя твое».

И, не изнемогши в вере, он не помышлял, что тело его, почти столетнего, уже омертвело, и утроба Саррина в омертвении;

не поколебался в обетовании Божием неверием, но пребыл тверд в вере, воздав славу Богу

и будучи вполне уверен, что Он силен и исполнить обещанное.

Потому и вменилось ему в праведность.

А впрочем не в отношении к нему одному написано, что вменилось ему,

но и в отношении к нам; вменится и нам, верующим в Того, Кто воскресил из мертвых Иисуса Христа, Господа нашего,

Который предан за грехи наши и воскрес для оправдания нашего.

Церковнославянский (рус)

Что́ у́бо рече́мъ Авраа́ма отца́ на́шего обрѣсти́ по пло́ти?

А́ще бо Авраа́мъ от дѣ́лъ оправда́ся, и́мать похвалу́, но не у Бо́га.

Что́ бо Писа́нiе глаго́летъ? Вѣ́рова же Авраа́мъ Богови, и вмѣни́ся ему́ въ пра́вду.

[Зач. 86.] Дѣ́лающему же мзда́ не вмѣня́ется по благода́ти, но по до́лгу:

а не дѣ́лающему, вѣ́рующему же во Оправда́ющаго нечести́ва, вмѣня́ется вѣ́ра его́ въ пра́вду.

Я́коже и Дави́дъ глаго́летъ блаже́нство человѣ́ка, ему́же вмѣня́етъ Бо́гъ пра́вду, безъ дѣ́лъ зако́на:

блаже́ни, и́хже отпусти́шася беззако́нiя и и́хже прикры́шася грѣси́:

блаже́нъ му́жъ, ему́же не вмѣни́тъ Госпо́дь грѣха́.

Блаже́нство у́бо сiе́ на обрѣ́занiе ли, или́ на необрѣ́занiе? Глаго́лемъ бо, я́ко вмѣни́ся Авраа́му вѣ́ра въ пра́вду.

Ка́ко у́бо вмѣни́ся ему́? во обрѣ́занiи ли су́щу, или́ въ необрѣ́занiи? Не во обрѣ́занiи, но въ необрѣ́занiи.

И зна́менiе прiя́тъ обрѣ́занiя, печа́ть пра́вды вѣ́ры, я́же въ необрѣ́занiи: я́ко бы́ти ему́ отцу́ всѣ́хъ вѣ́рующихъ въ необрѣ́занiи, во е́же вмѣни́тися и тѣ́мъ въ пра́вду,

и отцу́ обрѣ́занiя, не су́щымъ то́чiю от обрѣ́занiя, но и ходя́щымъ въ стопа́хъ вѣ́ры, я́же [бѣ́] въ необрѣ́занiи отца́ на́шего Авраа́ма.

[Зач. 87.] Не зако́номъ бо обѣтова́нiе Авраа́му, или́ сѣ́мени его́, е́же бы́ти ему́ наслѣ́днику мíрови, но пра́вдою вѣ́ры.

А́ще бо су́щiи от зако́на наслѣ́дницы, испраздни́ся вѣ́ра, и разори́ся обѣтова́нiе:

зако́нъ бо гнѣ́въ содѣ́ловаетъ: идѣ́же бо нѣ́сть зако́на, [ту́] ни преступле́нiя.

Сего́ ра́ди от вѣ́ры, да по благода́ти, во е́же бы́ти извѣ́стну обѣтова́нiю всему́ сѣ́мени, не то́чiю су́щему от зако́на, но и су́щему от вѣ́ры Авраа́мовы, и́же е́сть оте́цъ всѣ́мъ на́мъ,

я́коже е́сть пи́сано: я́ко отца́ мно́гимъ язы́комъ положи́хъ тя́, пря́мо Бо́гу, Ему́же вѣ́рова, животворя́щему ме́ртвыя и нарица́ющу не су́щая я́ко су́щая.

И́же па́че упова́нiя во упова́нiе вѣ́рова, во е́же бы́ти ему́ отцу́ мно́гимъ язы́комъ, по рече́нному: та́ко бу́детъ сѣ́мя твое́.

И не изнемо́гъ вѣ́рою, ни усмотри́ своея́ пло́ти уже́ умерщвле́нныя, столѣ́тенъ нѣ́гдѣ сы́й, и ме́ртвости ложе́снъ Са́рриныхъ:

во обѣтова́нiи же Бо́жiи не усумнѣ́ся невѣ́рованiемъ, но возмо́же вѣ́рою, да́въ сла́ву Богови

и извѣ́стенъ бы́въ, я́ко, е́же обѣща́, си́ленъ е́сть и сотвори́ти.

Тѣ́мже и вмѣни́ся ему́ въ пра́вду.

Не пи́сано же бы́сть за того́ еди́наго то́чiю, я́ко вмѣни́ся ему́,

но и за ны́, и́мже хо́щетъ вмѣни́тися, вѣ́рующымъ въ Воскреси́вшаго Иису́са Христа́ Го́спода на́шего изъ ме́ртвыхъ,

и́же пре́данъ бы́сть за прегрѣше́нiя на́ша и воста́ за оправда́нiе на́ше.

Сербский (синод.)

Языки

(та ћемо, дакле, рећи за Авраама, оца нашега, да је постигао по тијелу?

Јер ако се Авраам дјелима оправда, има хвалу, али не пред Богом.

Јер шта каже Писмо? И вјерова Авраам Богу и то му се урачуна у праведност.

А ономе који ради, не рачуна се плата по милости него по дугу;

Ономе пак који не ради, а вјерује у Онога који оправдава грјешника, рачуна се вјера његова у праведност.

Као што и Давид говори да је блажен онај човјек коме Бог урачунава праведност без дјела:

Блажени су они којима се опростише безакоња и којима се покрише гријеси.

Блажен је човјек коме Господ не урачуна гријех.

Ово блаженство, дакле, да ли се односи на обрезање или и на необрезање? Јер говоримо да се Аврааму урачуна вјера у праведност.

Како му се, дакле, урачуна? Кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању, него у необрезању.

И прими знак обрезања, печат праведности вјере коју имаше у необрезању, да би он био отац свију који вјерују у необрезању, да се и њима урачуна у праведност;

И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе по стопама вјере оца нашега Авраама коју имаше у необрезању.

Јер обећање Аврааму или сјемену његову да он буде насљедник свијета не би законом него праведношћу вјере.

Јер ако су насљедници они који су од закона, узалудна је вјера и пропаде обећање.

Јер закон ствара гњев; а гдје нема закона нема ни пријеступа.

Зато је од вјере, да буде по благодати, да обећање буде сигурно свему потомству, не само ономе које је од закона, него које је од вјере Авраама, који је отац свима нама.

Као што је написано: Јер сам те поставио за оца многим народима пред Богом коме повјерова, који оживљује мртве и зове непостојеће као постојеће.

Кад није било никакве наде он с надом повјерова да ће бити отац многим народима, као што је речено: Тако ће бити твоје потомство.

И не ослабивши вјером не помисли на своје већ умртвљено тијело, а бјеше му негдје око сто година, ни на умртвљеност Сарине материце.

И у обећање Божије не посумња с невјеровањем, него ојача у вјери и даде славу Богу,

И бјеше потпуно увјерен да оно што Бог обећа кадар је и учинити.

Зато му се и урачуна у праведност.

А не би писано само за њега да му је урачунато,

Него и за нас којима ће се урачунати, који вјерујемо у Онога који васкрсе Исуса Христа Господа нашега из мртвих,

Који би предан за гријехе наше и устаде за оправдање наше.