Азбука веры » Би́блия » Къ ри́мляном » гл.5

Къ ри́мляном, Глава 5

Толкования

Толкования главы

5:1

см.:Лк.2:14;Еф.2:16;Кол.1:20;

5:2

см.:Ин.14:6;Еф.2:18;Евр.10:19;

5:3

см.:Иак.1:2;2Кор.12:10;

5:4

5:5

см.:Пс.21:6;Рим.8:16;2Кор.1:22;

5:6

см.:1Пет.3:18;Евр.9:15;

5:7

5:8

см.:Ин.15:13;1Ин.3:16;

5:9

см.:Рим.3:25;1Фес.1:10;

5:10

см.:2Кор.5:18;Кол.1:22;

5:11

5:12

см.:Быт.2:17;Рим.6:23;1Кор.15:21;

5:13

см.:Рим.4:15;

5:14

см.:1Кор.15:21;1Кор.45:55;

5:15

см.:Ин.1:16;Еф.1:6;

5:16

5:17

см.:2Тим.2:12;Откр.1:6;Откр.22:5;

5:18

5:19

см.:Ис.53:11;Флп.2:8;

5:20

см.:Рим.7:8;Гал.3:19;

5:21

Церковнославянский (рус)

[Зач. 88.] Оправди́вшеся у́бо вѣ́рою, ми́ръ и́мамы къ Бо́гу Го́сподемъ на́шимъ Иису́съ Христо́мъ,

И́мже и приведе́нiе обрѣто́хомъ вѣ́рою во благода́ть сiю́, въ не́йже стои́мъ, и хва́лимся упова́нiемъ сла́вы Бо́жiя.

Не то́чiю же, но и хва́лимся въ ско́рбехъ, вѣ́дяще, я́ко ско́рбь терпѣ́нiе содѣ́ловаетъ,

терпѣ́нiе же иску́сство, иску́сство же упова́нiе:

упова́нiе же не посрами́тъ, я́ко любы́ Бо́жiя излiя́ся въ сердца́ на́ша Ду́хомъ Святы́мъ да́ннымъ на́мъ.

[Зач. 88Б.] Еще́ бо Христо́съ су́щымъ на́мъ немощны́мъ, по вре́мени за нечести́выхъ у́мре.

Едва́ бо за пра́ведника кто́ у́мретъ: за блага́го бо не́гли кто́ и де́рзнетъ умре́ти.

Составля́етъ же Свою́ любо́вь къ на́мъ Бо́гъ, я́ко, еще́ грѣ́шникомъ су́щымъ на́мъ, Христо́съ за ны́ у́мре.

Мно́го у́бо па́че, оправда́ни бы́вше ны́нѣ Кро́вiю Его́, спасе́мся И́мъ от гнѣ́ва.

[Зач. 89.] А́ще бо врази́ бы́вше примири́хомся Бо́гу сме́ртiю Сы́на Его́, множа́е па́че примири́вшеся спа́семся въ животѣ́ Его́:

не то́чiю же, но и хва́лимся о Бо́зѣ Го́сподемъ на́шимъ Иису́съ Христо́мъ, И́мже ны́нѣ примире́нiе прiя́хомъ.

Сего́ ра́ди я́коже еди́нѣмъ человѣ́комъ грѣ́хъ въ мíръ вни́де и грѣхо́мъ сме́рть, и та́ко сме́рть во вся́ человѣ́ки вни́де, въ не́мже вси́ согрѣши́ша.

До зако́на бо грѣ́хъ бѣ́ въ мíрѣ: грѣ́хъ же не вмѣня́шеся, не су́щу зако́ну.

Но ца́рствова сме́рть от Ада́ма да́же до Моисе́а и надъ несогрѣши́вшими по подо́бiю преступле́нiя Ада́мова, и́же е́сть о́бразъ бу́дущаго.

Но не я́коже прегрѣше́нiе, та́ко и да́ръ. А́ще бо прегрѣше́нiемъ еди́наго мно́зи умро́ша, мно́жае па́че благода́ть Бо́жiя и да́ръ благода́тiю еди́наго Человѣ́ка Иису́са Христа́ во мно́гихъ преизли́шествова.

И не я́коже еди́нѣмъ согрѣ́шшимъ дарова́нiе: грѣ́хъ бо изъ еди́наго во осужде́нiе: да́ръ же от мно́гихъ прегрѣше́нiи во оправда́нiе.

[Зач. 90.] А́ще бо еди́наго прегрѣше́нiемъ сме́рть ца́рствова еди́нѣмъ, мно́жае па́че избы́токъ благода́ти и да́ръ пра́вды прiе́млюще, въ жи́зни воцаря́тся еди́нѣмъ Иису́съ Христо́мъ.

Тѣ́мже у́бо, я́коже еди́наго прегрѣше́нiемъ во вся́ человѣ́ки вни́де осужде́нiе, та́кожде и еди́наго оправда́нiемъ во вся́ человѣ́ки вни́де оправда́нiе жи́зни.

Я́коже бо ослуша́нiемъ еди́наго человѣ́ка грѣ́шни бы́ша мно́зи, си́це и послуша́нiемъ еди́наго пра́ведни бу́дутъ мно́зи.

Зако́нъ же привни́де, да умно́жится прегрѣше́нiе. Идѣ́же бо умно́жися грѣ́хъ, преизбы́точествова благода́ть:

да я́коже ца́рствова грѣ́хъ во сме́рть, та́кожде и благода́ть воцари́тся пра́вдою въ жи́знь вѣ́чную, Иису́съ Христо́мъ Го́сподемъ на́шимъ.

Синодальный

1 Верою мы имеем мир с Богом чрез Христа, Который умер за нас, когда мы были еще грешниками. 12 Как грех и смерть вошли в мир одним человеком, так Христом вошли благодать, праведность и жизнь.

[Зач. 88А.] Итак, оправдавшись верою, мы имеем мир с Богом через Господа нашего Иисуса Христа,

через Которого верою и получили мы доступ к той благодати, в которой стоим и хвалимся надеждою славы Божией.

И не сим только, но хвалимся и скорбями, зная, что от скорби происходит терпение,

от терпения опытность, от опытности надежда,

а надежда не постыжает, потому что любовь Божия излилась в сердца наши Духом Святым, данным нам.

[Зач. 88Б.] Ибо Христос, когда еще мы были немощны, в определенное время умер за нечестивых.

Ибо едва ли кто умрет за праведника; разве за благодетеля, может быть, кто и решится умереть.

Но Бог Свою любовь к нам доказывает тем, что Христос умер за нас, когда мы были еще грешниками.

Посему тем более ныне, будучи оправданы Кровию Его, спасемся Им от гнева.

[Зач. 89.] Ибо если, будучи врагами, мы примирились с Богом смертью Сына Его, то тем более, примирившись, спасемся жизнью Его.

И не довольно сего, но и хвалимся Богом чрез Господа нашего Иисуса Христа, посредством Которого мы получили ныне примирение.

Посему, как одним человеком грех вошел в мир, и грехом смерть, так и смерть перешла во всех человеков, потому что в нем все согрешили.

[Зач. 87.] Ибо и до закона грех был в мире; но грех не вменяется, когда нет закона.

Однако же смерть царствовала от Адама до Моисея и над несогрешившими подобно преступлению Адама, который есть образ будущего.

Но дар благодати не как преступление. Ибо если преступлением одного подверглись смерти многие, то тем более благодать Божия и дар по благодати одного Человека, Иисуса Христа, преизбыточествуют для многих.

И дар не как суд за одного согрешившего; ибо суд за одно преступление – к осуждению; а дар благодати – к оправданию от многих преступлений.

[Зач. 90.] Ибо если преступлением одного смерть царствовала посредством одного, то тем более приемлющие обилие благодати и дар праведности будут царствовать в жизни посредством единого Иисуса Христа.

Посему, как преступлением одного всем человекам осуждение, так правдою одного всем человекам оправдание к жизни.

Ибо, как непослушанием одного человека сделались многие грешными, так и послушанием одного сделаются праведными многие.

Закон же пришел после, и таким образом умножилось преступление. А когда умножился грех, стала преизобиловать благодать,

дабы, как грех царствовал к смерти, так и благодать воцарилась через праведность к жизни вечной Иисусом Христом, Господом нашим.

Киргизский

Ошентип, биз ишеним аркылуу акталып, Тењирибиз Ыйса Машайак аркылуу Кудай менен тынчтыкка ээбиз.

Ыйсага ишенєє аркылуу бизге бул ырайымга жол ачылды. Ошол ырайымга бљлљнєп, Кудайдын дањкына ємєттљнєє менен мактанып жатабыз.

Бул нерсе менен гана эмес, кайгылар менен да мактанып жатабыз. Анткени биз кайгы аркылуу чыдамкайлык,

чыдамкайлык аркылуу тажрыйбалуулук, тажрыйбалуулук аркылуу ємєт келерин билебиз.

Ал эми ємєт уят кылбайт, анткени Кудайдын сєйєєсє бизге берилген Ыйык Рух аркылуу жєрљгєбєзгљ тљгєлгљн.

Анткени биз алсыз кезде эле, белгиленген убакта Машайак кудайсыздар єчєн љлгљн.

Адил адам єчєн ким љлсєн? Жакшы адам єчєн кимдир бирљљ љз жанын кыйса кыяр.

Машайак болсо биз кєнљљкљр кезде биз єчєн љлдє. Бул аркылуу Кудай Љзєнєн бизге болгон сєйєєсєн далилдеди.

Машайактын каны аркылуу акталгандыктан, Кудайдын каарынан Ал аркылуу куткарыларыбыз да анык.

Анткени биз Кудайдын душманы болуп туруп, Уулунун љлємє аркылуу Аны менен элдешип жатсак, анда элдешкенден кийин, Уулунун љмєрє аркылуу куткарыларыбыз да анык.

Муну менен гана эмес, бизди Кудай менен элдештирген Тењирибиз Ыйса Машайак аркылуу Кудайдын Љзє менен да мактанабыз.

Дєйнљгљ бир адам аркылуу кєнљљ кирди, кєнљљ аркылуу љлєм кирди. Ошентип, љлєм бардык адамдарга љттє. Себеби бардыгы кєнљљ кетиришти.

Анткени мыйзам берилгенге чейин эле дєйнљдљ кєнљљ бар болчу, бирок мыйзам жок болсо, кєнљљ эсептелинбейт.

Бирок љлєм Адам атадан Мусага чейин жашаган адамдардын єстєнљн жана келе турган Кишинин бейнеси болгон Адам атаныкындай кєнљљ кетирбегендердин єстєнљн бийлик жєргєзєп келген.

Бирок ырайымдын белегин кєнљљнєн жазасына салыштыруу мємкєн эмес. Бир адамдын кєнљљсєнєн айынан кљптљр љлємгљ дуушар болушса, Кудайдын ырайымы жана бир Адамдын – Ыйса Машайактын ырайым белеги кљп адамдарга артыгы менен берилип жаткандыгы анык.

Ырайымдын белеги бир адамдын кєнљљсєнєн натыйжасы сыяктуу эмес. Анткени бир кєнљљ єчєн болгон сот айыпталууга, ал эми ырайымдын белеги кљп кєнљљлљрдљн акталууга алып келет.

Анткени љлєм бир адамдын кєнљљсєнєн айынан ошол адам аркылуу бийлик жєргєзсљ, анда молдук менен кљрсљтєлгљн ырайымды жана белек кылынган адилдикти кабыл алгандар бир Ыйса Машайак аркылуу љмєргљ бийлик жєргєзєшљрє да анык.

Ошондуктан бир адамдын кєнљљсєнєн айынан бардык адамдар сотко тартылгандай эле, бир Адамдын адилдиги аркылуу да бардык адамдар љмєргљ ээ болуу єчєн акталышат.

Анткени бир адамдын тил албастыгынын айынан кљп адамдар кєнљљкљр болгондой эле, бир Адамдын тил алчаактыгы аркылуу кљп адамдар адил болушат.

Мыйзам болсо кийин келди, ошондо кєнљљ кљбљйдє. Бирок кєнљљ кљбљйгљндљ, ырайым андан да мол болду.

Кєнљљ бийлик жєргєзєп, љлємгљ дуушар кылгандай эле, ырайым да адилеттик аркылуу бийлик жєргєзєп, Тењирибиз Ыйса Машайак аркылуу тєбљлєк љмєргљ ээ кылат.

Сербский

Языки

Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир с Богом кроз Господа свог Исуса Христа,

Кроз ког и приступ нађосмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.

Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради;

А трпљење искуство, а искуство надање;

А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом Светим који је дат нама.

Јер Христос још кад слаби бејасмо умре у време своје за безбожнике.

Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умрети.

Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас.

Много ћемо, дакле, већма бити кроза Њ спасени од гнева кад смо се сад оправдали крвљу Његовом.

Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу Његовом кад смо се помирили.

Не само, пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа свог Исуса Христа, кроз ког сад примисмо помирење.

Зато, као што кроз једног човека дође на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише.

Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона;

Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.

Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа.

И дар није као грех једног: јер за грех једног би осуђење, а дар од многих грехова оправдање.

Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једног Исуса Христа!

Зато, дакле, као што за грех једног дође осуђење на све људе, тако и правдом једног дође на све људе оправдање живота.

Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни.

А закон дође уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат,

Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег.