Ветхий Завет:
Быт.
Исх.
Лев.
Числ.
Втор.
Нав.
Суд.
Руфь
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Ездр.
Неем.
2Ездр.
Тов.
Иудифь
Эсф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плач.
Посл.Иер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоиль.
Ам.
Авд.
Иона
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Агг.
Зах.
Мал.
1Макк.
2Макк.
3Макк.
3Ездр.
Новый Завет: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Новый Завет: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
1:3
1:5
см.:
Пс.118:101;
1:8
1:14
1:16
1:23
1:24
1:25
1:26
1:27
см.:
Притч.15:33;
1:29
Церковнославянский (рус)
Вся́ка прему́дрость от Го́спода и съ ни́мъ е́сть во вѣ́къ.
Песка́ морска́го, и ка́пли дожде́вныя, и дни́ вѣ́ка кто́ изочте́тъ?
Высоту́ небесе́ и широту́ земли́, и бе́здну и прему́дрость кто́ изслѣ́дитъ?
Пре́жде всѣ́хъ созда́ся прему́дрость, и ра́зумъ му́дрости от вѣ́ка.
Исто́чникъ прему́дрости сло́во Бо́жiе въ вы́шнихъ, и ше́ствiя ея́ за́повѣди вѣ́чныя.
Ко́рень прему́дрости кому́ откры́ся? и кова́рства ея́ кто́ разумѣ́?
Еди́нъ е́сть прему́дръ, стра́шенъ зѣло́, сѣдя́й на престо́лѣ свое́мъ, Госпо́дь.
Са́мъ созда́ ю́, и ви́дѣ, и сочте́ ю́,
и излiя́ ю́ на вся́ дѣла́ своя́,
со вся́кою пло́тiю по дая́нiю своему́, и дарова́ ю́ лю́бящымъ его́.
Стра́хъ Госпо́день сла́ва и похвала́, и весе́лiе и вѣне́цъ ра́дости.
Стра́хъ Госпо́день возвесели́тъ се́рдце и да́стъ весе́лiе и ра́дость и долгоде́нствiе.
Боя́щемуся Го́спода бла́го бу́детъ на послѣ́докъ, и въ де́нь сконча́нiя своего́ обря́щетъ благода́ть. Стра́хъ Госпо́день да́ръ от Го́спода и на стезя́хъ любле́нiя поставля́етъ.
Любле́нiе Го́спода пресла́вная прему́дрость, и и́мже явля́ется, раздѣля́етъ себе́ въ вѣ́дѣнiе его́.
Нача́ло прему́дрости боя́тися Го́спода, и съ вѣ́рными въ ложеснѣ́хъ созда́ся и́мъ: съ человѣ́ки основа́нiе вѣ́ка угнѣзди́ и съ сѣ́менемъ и́хъ увѣ́рится.
Исполне́нiе прему́дрости е́же боя́тися Го́спода, и упои́тъ и́хъ от плодо́въ ея́:
ве́сь до́мъ и́хъ испо́лнитъ жела́нiй свои́хъ и сосу́ды от жи́тъ ея́.
Вѣне́цъ му́дрости стра́хъ Госпо́день, возцвѣта́яй ми́ръ и здра́вiе изцѣле́нiя: обоя́ же су́ть да́ры Бо́жiи, и разширя́етъ весе́лiе лю́бящымъ его́.
И ви́дѣ и сочте́ ю́: худо́жество и вѣ́дѣнiе ра́зума одожди́, и сла́ву держа́щихъ ю́ вознесе́.
Ко́рень прему́дрости е́же боя́тися Го́спода, и вѣ́тви ея́ долгоде́нствiе.
Стра́хъ Госпо́день отрѣя́етъ грѣхи́: пребыва́яй же въ не́мъ отвраща́етъ гнѣ́въ.
Не мо́жетъ я́рость непра́ведная оправди́тися: устремле́нiе бо я́рости его́ паде́нiе ему́.
До вре́мене стерпи́тъ долготерпѣли́вый, и послѣди́ возда́стъ ему́ весе́лiе:
до вре́мене скры́етъ словеса́ своя́, и устнѣ́ вѣ́рныхъ исповѣ́дятъ ра́зумъ его́.
Въ сокро́вищихъ прему́дрости при́тча вѣ́дѣнiя: ме́рзость же грѣ́шнику богоче́стiе.
Возжелѣ́въ прему́дрости, соблюди́ за́повѣди, и Госпо́дь пода́стъ ю́ тебѣ́:
прему́дрость бо и наказа́нiе стра́хъ Госпо́день, и благоволе́нiе его́ вѣ́ра и кро́тость.
Не сумнѣва́йся о стра́сѣ Госпо́дни и не приступи́ къ нему́ се́рдцемъ раздвое́нымъ.
Не лицемѣ́рствуй предъ усты́ человѣ́ческими и устна́мъ твои́мъ вонми́.
Не возноси́ся, да не паде́ши и наведе́ши души́ твое́й безче́стiе, и откры́етъ Госпо́дь та́йная твоя́ и посредѣ́ со́нма низложи́тъ тя́: я́ко не приступи́лъ еси́ во и́стинѣ ко стра́ху Госпо́дню, и се́рдце твое́ испо́лнено лука́вства.
Всякая премудрость – от Господа и с Ним пребывает вовек.
Песок морей и капли дождя и дни вечности кто исчислит?
Высоту неба и широту земли, и бездну и премудрость кто исследует?
Прежде всего произошла Премудрость, и разумение мудрости – от века.
Источник премудрости – слово Бога Всевышнего, и шествие ее – вечные заповеди.
Кому открыт корень премудрости? и кто познал искусство ее?
Один есть премудрый, весьма страшный, сидящий на престоле Своем, Господь.
Он произвел ее и видел и измерил ее
и излил ее на все дела Свои
и на всякую плоть по дару Своему, и особенно наделил ею любящих Его.
Страх Господень – слава и честь, и веселие и венец радости.
Страх Господень усладит сердце и даст веселие и радость и долгоденствие.
Боящемуся Господа благо будет напоследок, и в день смерти своей он получит благословение. Страх Господень – дар от Господа и поставляет на стезях любви.
Любовь к Господу – славная премудрость, и кому благоволит Он, разделяет ее по Своему усмотрению.
Начало премудрости – бояться Бога, и с верными она образуется вместе во чреве. Среди людей она утвердила себе вечное основание и семени их вверится.
Полнота премудрости – бояться Господа; она напояет их от плодов своих:
весь дом их она наполнит всем, чего желают, и кладовые их – произведениями своими.
Венец премудрости – страх Господень, произращающий мир и невредимое здравие; но то и другое – дары Бога, Который распространяет славу любящих Его.
Он видел ее и измерил, пролил как дождь ве́дение и разумное знание и возвысил славу обладающих ею.
Корень премудрости – бояться Господа, а ветви ее – долгоденствие.
Страх Господень отгоняет грехи; не имеющий же страха не может оправдаться.
Не может быть оправдан несправедливый гнев, ибо самое движение гнева есть падение для человека.
Терпеливый до времени удержится и после вознаграждается веселием.
До времени он скроет слова свои, и уста верных расскажут о благоразумии его.
В сокровищницах премудрости – притчи разума, грешнику же страх Господень ненавистен.
Если желаешь премудрости, соблюдай заповеди, и Господь подаст ее тебе,
ибо премудрость и знание есть страх пред Господом, и благоугождение Ему – вера и кротость.
Не будь недоверчивым к страху пред Господом и не приступай к Нему с раздвоенным сердцем.
Не лицемерь пред устами других и будь внимателен к устам твоим.
Не возноси себя, чтобы не упасть и не навлечь бесчестия на душу твою, ибо Господь откроет тайны твои и уничижит тебя среди собрания за то, что ты не приступил искренно к страху Господню, и сердце твое полно лукавства.
Немецкий (DGNB)
Alle Weisheit kommt vom Herrn
und bei ihm hat sie ihre Wohnung für alle Zeiten.
und bei ihm hat sie ihre Wohnung für alle Zeiten.
Wer kann die Regentropfen zählen,
wer die Sandkörner am Meeresstrand?
Wer zählt die Tage der Ewigkeit?
wer die Sandkörner am Meeresstrand?
Wer zählt die Tage der Ewigkeit?
Wer kann messen, wie hoch der Himmel ist,
wie weit die Erde, wie tief das Meer?
wie weit die Erde, wie tief das Meer?
Vor allem anderen hat Gott die Weisheit geschaffen,
schon seit Urzeiten gibt es Einsicht und Klugheit.
schon seit Urzeiten gibt es Einsicht und Klugheit.
[]
Wem wurde der Ursprung der Weisheit enthüllt,
wer hat ihre klugen Pläne durchschaut?
wer hat ihre klugen Pläne durchschaut?
[]
Einer allein ist wirklich weise
und tief zu verehren:
Er sitzt auf dem Thron des Himmels!
und tief zu verehren:
Er sitzt auf dem Thron des Himmels!
Der Herr selbst hat die Weisheit geschaffen;
er hat sie für gut befunden
und nach Maß und Zahl eingeteilt
und hat sie ausgegossen über alle seine Werke.
er hat sie für gut befunden
und nach Maß und Zahl eingeteilt
und hat sie ausgegossen über alle seine Werke.
Allen Menschen gab er daran Anteil,
besonders reichlich denen, die ihn lieben.
besonders reichlich denen, die ihn lieben.
Alle, die den Herrn ernst nehmen,
kommen zu Ehre und Ruhm,
mit Glück und Freude werden sie gekrönt.
kommen zu Ehre und Ruhm,
mit Glück und Freude werden sie gekrönt.
Die Ehrfurcht vor dem Herrn erquickt das Herz,
gibt fröhlichen Sinn und ein langes Leben.
gibt fröhlichen Sinn und ein langes Leben.
Wenn du ihn ehrst, geht es dir am Ende gut
und am Tag deines Todes wirst du gepriesen.
und am Tag deines Todes wirst du gepriesen.
Den Herrn zu ehren ist der Anfang der Weisheit.
Den Menschen, die ihm die Treue halten, ist sie angeboren;
im Mutterleib wurde sie zusammen mit ihnen erschaffen.
Den Menschen, die ihm die Treue halten, ist sie angeboren;
im Mutterleib wurde sie zusammen mit ihnen erschaffen.
Von jeher wohnt sie bei solchen Menschen,
auch bei ihren Kindern und Enkeln wird sie bleiben.
auch bei ihren Kindern und Enkeln wird sie bleiben.
Den Herrn ernst zu nehmen bringt Weisheit in Fülle.
Sie beglückt die Menschen mit ihren Früchten,
Sie beglückt die Menschen mit ihren Früchten,
sie füllt die Häuser und Vorratskammern
mit allem, was man sich wünschen kann.
mit allem, was man sich wünschen kann.
Die Krone der Weisheit ist es, den Herrn zu ehren;
wo sie herrscht, blühen Wohlstand und Gesundheit.
wo sie herrscht, blühen Wohlstand und Gesundheit.
Einsicht und Erkenntnis gießt sie aus wie Regen;
sie mehrt den Ruhm aller, die sie bewahren.
sie mehrt den Ruhm aller, die sie bewahren.
Die Wurzel der Weisheit ist Ehrfurcht vor dem Herrn
und ihre Zweige sind ein langes Leben.
und ihre Zweige sind ein langes Leben.
Ehrfurcht vor dem Herrn nimmt die Sünden weg;
wer bei ihr bleibt, wendet allen Zorn ab.
wer bei ihr bleibt, wendet allen Zorn ab.
Für unberechtigtes Aufbrausen gibt es keine Entschuldigung; wer sich vom Zorn hinreißen lässt, bringt sich selbst zu Fall.
Ein geduldiger Mensch kann warten, bis der rechte Augenblick gekommen ist; später freut er sich darüber.
Bis zum richtigen Zeitpunkt behält er seine Gedanken für sich und alle preisen ihn für seine Klugheit.
In den Schatzkammern der Weisheit liegen einsichtsreiche Lehren; aber Sünder verabscheuen es, sich nach Gottes Weisungen zu richten.
Willst du Weisheit erlangen, so befolge seine Gebote, dann wird er dir Weisheit schenken.
Den Herrn ehren und ihm gehorchen, das ist Weisheit und Bildung; über Treue und Demut freut er sich.
Sträube dich nicht dagegen, den Herrn ernst zu nehmen! Tritt nicht mit geteiltem Herzen vor ihn!
Rede den Leuten nicht nach dem Mund, nimm deine Worte in Acht!
Sei nicht überheblich, damit du nicht stürzt und dich selbst in Schande bringst! Denn der Herr wird deine verborgenen Gedanken aufdecken und dich vor der ganzen Gemeinde bloßstellen. So ergeht es dir, wenn du nicht mit Ehrfurcht vor ihn trittst, sondern mit einem Herzen voller Hintergedanken.
Греческий
πᾶσα σοφία παρὰ κυρίου καὶ μετ᾿ αὐτοῦ ἐστιν εἰς τὸν αἰῶνα
ἄμμον θαλασσῶν καὶ σταγόνας ὑετοῦ καὶ ἡμέρας αἰῶνος τίς ἐξαριθμήσει
ὕψος οὐρανοῦ καὶ πλάτος γῆς καὶ ἄβυσσον καὶ σοφίαν τίς ἐξιχνιάσει
προτέρα πάντων ἔκτισται σοφία καὶ σύνεσις φρονήσεως ἐξ αἰῶνος
—
ῥίζα σοφίας τίνι ἀπεκαλύφθη καὶ τὰ πανουργεύματα αὐτῆς τίς ἔγνω
8εἷς ἐστιν σοφός φοβερὸς σφόδρα καθήμενος ἐπὶ τοῦ θρόνου αὐτοῦ
9κύριος αὐτὸς ἔκτισεν αὐτὴν καὶ εἶδεν καὶ ἐξηρίθμησεν αὐτὴν
9aκαὶ ἐξέχεεν αὐτὴν ἐπὶ πάντα τὰ ἔργα αὐτοῦ
μετὰ πάσης σαρκὸς κατὰ τὴν δόσιν αὐτοῦ καὶ ἐχορήγησεν αὐτὴν τοῖς ἀγαπῶσιν αὐτόν
φόβος κυρίου δόξα καὶ καύχημα καὶ εὐφροσύνη καὶ στέφανος ἀγαλλιάματος
φόβος κυρίου τέρψει καρδίαν καὶ δώσει εὐφροσύνην καὶ χαρὰν καὶ μακροημέρευσιν
τῷ φοβουμένῳ τὸν κύριον εὖ ἔσται ἐπ᾿ ἐσχάτων καὶ ἐν ἡμέρᾳ τελευτῆς αὐτοῦ εὐλογηθήσεται
ἀρχὴ σοφίας φοβεῖσθαι τὸν κύριον καὶ μετὰ πιστῶν ἐν μήτρᾳ συνεκτίσθη αὐτοῖς
μετὰ ἀνθρώπων θεμέλιον αἰῶνος ἐνόσσευσεν καὶ μετὰ τοῦ σπέρματος αὐτῶν ἐμπιστευθήσεται
πλησμονὴ σοφίας φοβεῖσθαι τὸν κύριον καὶ μεθύσκει αὐτοὺς ἀπὸ τῶν καρπῶν αὐτῆς
πάντα τὸν οἶκον αὐτῶν ἐμπλήσει ἐπιθυμημάτων καὶ τὰ ἀποδοχεῖα ἀπὸ τῶν γενημάτων αὐτῆς
στέφανος σοφίας φόβος κυρίου ἀναθάλλων εἰρήνην καὶ ὑγίειαν ἰάσεως
καὶ εἶδεν καὶ ἐξηρίθμησεν αὐτήν ἐπιστήμην καὶ γνῶσιν συνέσεως ἐξώμβρησεν καὶ δόξαν κρατούντων αὐτῆς ἀνύψωσεν
ῥίζα σοφίας φοβεῖσθαι τὸν κύριον καὶ οἱ κλάδοι αὐτῆς μακροημέρευσις
—
οὐ δυνήσεται θυμὸς ἄδικος δικαιωθῆναι ἡ γὰρ ῥοπὴ τοῦ θυμοῦ αὐτοῦ πτῶσις αὐτῷ
ἕως καιροῦ ἀνθέξεται μακρόθυμος καὶ ὕστερον αὐτῷ ἀναδώσει εὐφροσύνη
ἕως καιροῦ κρύψει τοὺς λόγους αὐτοῦ καὶ χείλη πολλῶν ἐκδιηγήσεται σύνεσιν αὐτοῦ
ἐν θησαυροῖς σοφίας παραβολαὶ ἐπιστήμης βδέλυγμα δὲ ἁμαρτωλῷ θεοσέβεια
ἐπιθυμήσας σοφίαν διατήρησον ἐντολάς καὶ κύριος χορηγήσει σοι αὐτήν
σοφία γὰρ καὶ παιδεία φόβος κυρίου καὶ ἡ εὐδοκία αὐτοῦ πίστις καὶ πραότης
μὴ ἀπειθήσῃς φόβῳ κυρίου καὶ μὴ προσέλθῃς αὐτῷ ἐν καρδίᾳ δισσῇ
μὴ ὑποκριθῇς ἐν στόμασιν ἀνθρώπων καὶ ἐν τοῖς χείλεσίν σου πρόσεχε
μὴ ἐξύψου σεαυτόν ἵνα μὴ πέσῃς καὶ ἐπαγάγῃς τῇ ψυχῇ σου ἀτιμίαν καὶ ἀποκαλύψει κύριος τὰ κρυπτά σου καὶ ἐν μέσῳ συναγωγῆς καταβαλεῖ σε ὅτι οὐ προσῆλθες φόβῳ κυρίου καὶ ἡ καρδία σου πλήρης δόλου