Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
15:1
15:4
15:5
15:6
15:7
см.:Притч.14:6;
15:8
15:13
15:16
15:18
Боя́йся Го́спода сотвори́тъ сiе́, и держа́йся зако́на пости́гнетъ ю́.
И сря́щетъ его́ я́ко ма́ти, и я́ко жена́ дѣ́вства прiи́метъ и́:
ухлѣ́битъ его́ хлѣ́бомъ ра́зума и водо́ю прему́дрости напои́тъ и́:
утверди́тся на не́й и не преклони́тся, и до нея́ приста́нетъ и не постыди́тся:
и вознесе́тъ его́ па́че и́скреннихъ его́ и посредѣ́ це́ркве отве́рзетъ уста́ его́:
весе́лiе и вѣне́цъ ра́дости и и́мя вѣ́чно наслѣ́дитъ.
Не пости́гнутъ ея́ человѣ́цы неразу́мивiи, и му́жiе грѣ́шнiи не у́зрятъ ея́:
дале́че е́сть от горды́ни, и му́жiе лжи́вiи не и́мутъ помяну́ти ея́.
Не красна́ похвала́ во устѣ́хъ грѣ́шника, я́ко не от Го́спода послана́ бы́сть:
прему́дростiю бо рече́на бу́детъ хвала́, и Госпо́дь благопоспѣши́тъ е́й.
Не рцы́, я́ко Го́спода ра́ди отступи́хъ: и́хже бо возненави́дѣ, да не сотвори́ши.
Не рцы́, я́ко са́мъ мя́ прельсти́: не тре́буетъ бо му́жа грѣ́шника.
Вся́ку ме́рзость возненави́дѣ Госпо́дь, и нѣ́сть любе́зна боя́щымся его́.
Са́мъ изъ нача́ла сотвори́ человѣ́ка и оста́ви его́ въ руцѣ́ произволе́нiя его́:
а́ще хо́щеши, соблюде́ши за́повѣди и вѣ́ру сотвори́ши благоволе́нiя.
Предложи́лъ ти́ о́гнь и во́ду, и на не́же хо́щеши, простре́ши ру́ку твою́.
Предъ человѣ́комъ живо́тъ и сме́рть, и е́же а́ще изво́литъ, да́стся ему́.
Я́ко мно́га прему́дрость Госпо́дня: крѣ́покъ си́лою и ви́дяй вся́:
и о́чи его́ на боя́щихся его́, и то́й позна́етъ вся́ко дѣ́ло человѣ́ческо.
Не заповѣ́да ни еди́ному же нече́ствовати и не даде́ осла́бы ни еди́ному же согрѣша́ти.
Боящийся Господа будет поступать так, и твердый в законе овладеет ею.
И она встретит его, как мать, и примет его к себе, как целомудренная супруга;
напитает его хлебом разума, и водою мудрости напоит его.
Он утвердится на ней и не поколеблется; прилепится к ней и не постыдится.
И она вознесет его над ближними его, и среди собрания откроет уста его.
Веселье и венец радости и вечное имя наследует он.
Не постигнут ее люди неразумные, и грешники не увидят ее.
Далека она от гордости, и люди лживые не подумают о ней.
Неприятна похвала в устах грешника, ибо не от Господа послана она.
Будет похвала произнесена мудростью, и Господь благопоспешит ей.
Не говори: «ради Господа я отступил»; ибо, что Он ненавидит, того ты не должен делать.
Не говори: «Он ввел меня в заблуждение», ибо Он не имеет надобности в муже грешном.
Всякую мерзость Господь ненавидит, и неприятна она боящимся Его.
Он от начала сотворил человека и оставил его в руке произволения его.
Если хочешь, соблюдешь заповеди и сохранишь благоугодную верность.
Он предложил тебе огонь и воду: на что хочешь, прострешь руку твою.
Пред человеком жизнь и смерть, и чего он пожелает, то и дастся ему.
Велика премудрость Господа, крепок Он могуществом и видит всё.
Очи Его – на боящихся Его, и Он знает всякое дело человека.
Никому не заповедал Он поступать нечестиво и никому не дал позволения грешить.
Боѧ́йсѧ гдⷭ҇а сотвори́тъ сїѐ, и҆ держа́йсѧ зако́на пости́гнетъ ю҆̀.
И҆ срѧ́щетъ є҆го̀ ꙗ҆́кѡ ма́ти, и҆ ꙗ҆́кѡ жена̀ дѣ́вства прїи́метъ и҆̀:
ᲂу҆хлѣ́битъ є҆го̀ хлѣ́бомъ ра́зꙋма и҆ водо́ю премꙋ́дрости напои́тъ и҆̀:
ᲂу҆тверди́тсѧ на не́й и҆ не преклони́тсѧ, и҆ до неѧ̀ приста́нетъ и҆ не постыди́тсѧ:
и҆ вознесе́тъ є҆го̀ па́че и҆́скреннихъ є҆гѡ̀ и҆ посредѣ̀ цр҃кве ѿве́рзетъ ᲂу҆ста̀ є҆гѡ̀:
весе́лїе и҆ вѣне́цъ ра́дости и҆ и҆́мѧ вѣ́чно наслѣ́дитъ.
Не пости́гнꙋтъ є҆ѧ̀ человѣ́цы неразꙋ́мивїи, и҆ мꙋ́жїе грѣ́шнїи не ᲂу҆́зрѧтъ є҆ѧ̀:
дале́че є҆́сть ѿ горды́ни, и҆ мꙋ́жїе лжи́вїи не и҆́мꙋтъ помѧнꙋ́ти є҆ѧ̀.
Не красна̀ похвала̀ во ᲂу҆стѣ́хъ грѣ́шника, ꙗ҆́кѡ не ѿ гдⷭ҇а послана̀ бы́сть:
премꙋ́дростїю бо речє́на бꙋ́детъ хвала̀, и҆ гдⷭ҇ь бл҃гопоспѣши́тъ є҆́й.
Не рцы̀, ꙗ҆́кѡ гдⷭ҇а ра́ди ѿстꙋпи́хъ: и҆̀хже бо возненави́дѣ, да не сотвори́ши.
Не рцы̀, ꙗ҆́кѡ са́мъ мѧ̀ прельстѝ: не тре́бꙋетъ бо мꙋ́жа грѣ́шника.
Всѧ́кꙋ ме́рзость возненави́дѣ гдⷭ҇ь, и҆ нѣ́сть любе́зна боѧ́щымсѧ є҆гѡ̀.
Са́мъ и҆з̾ нача́ла сотворѝ человѣ́ка и҆ ѡ҆ста́ви є҆го̀ въ рꙋцѣ̀ произволе́нїѧ є҆гѡ̀:
а҆́ще хо́щеши, соблюде́ши за́пѡвѣди и҆ вѣ́рꙋ сотвори́ши благоволе́нїѧ.
Предложи́лъ тѝ ѻ҆́гнь и҆ во́дꙋ, и҆ на не́же хо́щеши, простре́ши рꙋ́кꙋ твою̀.
Пред̾ человѣ́комъ живо́тъ и҆ сме́рть, и҆ є҆́же а҆́ще и҆зво́литъ, да́стсѧ є҆мꙋ̀.
Ꙗ҆́кѡ мно́га премꙋ́дрость гдⷭ҇нѧ: крѣ́покъ си́лою и҆ ви́дѧй всѧ̑:
и҆ ѻ҆́чи є҆гѡ̀ на боѧ́щихсѧ є҆гѡ̀, и҆ то́й позна́етъ всѧ́ко дѣ́ло человѣ́ческо.
Не заповѣ́да ни є҆ди́номꙋ же нече́ствовати и҆ не дадѐ ѡ҆сла́бы ни є҆ди́номꙋ же согрѣша́ти.
Немецкий (GNB)
Языки
So handeln alle, die den Herrn ehren und ihm gehorchen. Wer sich im Gesetz auskennt, erlangt Weisheit.
Sie kommt ihm entgegen wie eine Mutter, sie nimmt ihn auf wie eine junge Braut.
Einsicht ist das Brot, das sie ihm zu essen gibt, und Klugheit das Wasser, mit dem sie ihn tränkt.
Er stützt sich auf sie und wankt nicht; er hält sich an sie und wird nicht enttäuscht.
Sie macht ihn angesehener als seine Nachbarn. Wenn er in der Gemeinde spricht, legt sie ihm die Worte in den Mund.
Sie erfüllt ihn mit Freude und Jubel und macht ihn für alle Zeiten berühmt.
Aber unverständige Leute werden die Weisheit nie erlangen; Menschen, die Unrecht tun, bekommen sie gar nicht zu Gesicht.
Von Eingebildeten hält sie sich fern; in den Gedanken der Lügner kommt sie nicht vor.
Wer sich gegen Gott auflehnt, kann ihm keine Loblieder singen; der Herr legt ihm keine in den Mund.
Loblieder gibt es nur da, wo Weisheit ist, und der Herr selbst schenkt Gelingen dazu.
Sag nicht: »Gott ist schuld, dass ich Unrecht getan habe.« Er veranlasst niemals etwas, das er hasst!
Sag nicht: »Er selbst hat mich in die Irre geführt.« Zur Ausführung seiner Pläne braucht er keine Sünder.
Der Herr hasst alles, was abscheulich ist, und niemand, der ihn ernst nimmt, kann so etwas lieben.
Am Anfang, als Gott den Menschen schuf, hat er ihm die Freiheit zu eigener Entscheidung gegeben.
Wenn du willst, kannst du seine Gebote befolgen. Von deiner Entscheidung hängt es ab, ob du ihm die Treue hältst.
Er hat Feuer und Wasser vor dich gelegt; du selbst hast die Wahl, welches von beiden du nehmen willst.
Du kannst wählen zwischen Leben und Tod und bekommst, was du wählst.
Die Weisheit des Herrn und seine Macht sind groß und er sieht alles.
Er weiß alles, was ein Mensch tut. Freundlich blickt er auf die, die ihm gehorchen.
Er hat keinem befohlen, schlecht zu sein, und keinem erlaubt, Unrecht zu tun.