Скрыть
16:1'
16:1
16:2
16:4
16:6
16:13
16:17
16:20
16:23
16:24
16:25
16:28
16:29
16:30
Церковнославянский (рус)
егда́ умно́жат­ся, не весели́ся о ни́хъ, а́ще нѣ́сть стра́ха Госпо́дня съ ни́ми.
Не жела́й ча́дъ мно́же­ст­ва неключи́мыхъ, ниже́ весели́ся о сынѣ́хъ нечести́выхъ:
Не вѣ́руй животу́ и́хъ и не належи́ на мно́же­с­т­во и́хъ:
лу́чше бо еди́нъ пра́ведникъ, не́жели ты́сяща [грѣ́шникъ],
и умре́ти безча́дному, не́жели имѣ́ти ча́да нечести́ва:
от­ еди́наго бо разу́мна насели́т­ся гра́дъ, колѣ́но же беззако́н­ныхъ запустѣ́етъ.
Мно́га сицева́я ви́дѣ о́ко мое́, и крѣ́пльшая си́хъ слы́ша у́хо мое́.
Въ собо́рищи грѣ́шныхъ воз­гори́т­ся о́гнь, и во язы́цѣ непокори́вѣ воз­гори́т­ся гнѣ́въ.
Не умоле́нъ бы́сть [Бо́гъ] о дре́внихъ исполи́нѣхъ, и́же от­ступи́ша крѣ́постiю сво­е́ю:
не пощадѣ́ о жили́щи Ло́товѣ, и́миже воз­гнуша́ся за горды́ню и́хъ:
не поми́лова язы́ка поги́бель­наго, воз­не́сшагося во грѣсѣ́хъ сво­и́хъ,
и та́ко ше́сть со́тъ ты́сящъ пѣшце́въ, соше́дшихся въ жестосе́рдiи сво­е́мъ. И а́ще бу́детъ еди́нъ жестоковы́йный въ лю́дехъ, ди́вно е́сть сiе́, а́ще непови́ненъ бу́детъ.
Ми́лость бо и гнѣ́въ у него́, си́ленъ умоле́нъ бы́ти и излiя́ти гнѣ́въ.
По мно́зѣй ми́лости его́, та́ко мно́го и обличе́нiе его́: му́жеви по дѣло́мъ его́ су́дитъ.
Не убѣжи́тъ хище́нiемъ грѣ́шный, и терпѣ́нiе благовѣ́рнаго не лише́но бу́детъ.
Вся́цѣй ми́лостыни сотвори́тъ мѣ́сто: кі́йждо бо по дѣло́мъ сво­и́мъ обря́щетъ.
Не рцы́, я́ко от­ Го́спода скры́юся, еда́ свы́ше кто́ мя помяне́тъ?
въ лю́дехъ мно́жайшихъ не воспомяне́нъ бу́ду, что́ бо е́сть душа́ моя́ въ безчи́слен­нѣй тва́ри?
се́, небо и небо небесе́ Бо́жiя, бе́здна и земля́ посѣще́нiемъ его́ подви́гнут­ся:
вку́пѣ го́ры и основа́нiя земли́, егда́ воз­зри́тъ на ня́, тре́петомъ стрясу́т­ся,
и о си́хъ не размы́слитъ се́рдце:
и пути́ его́ кто́ пости́гнетъ? и бу́рю ю́же не у́зритъ человѣ́къ, мно́жайшая же дѣ́лъ его́ въ сокрове́н­ныхъ:
дѣла́ пра́вды его́ кто́ воз­вѣсти́тъ? или́ кто́ стерпи́тъ? дале́че бо завѣ́тъ.
Умаля́яйся се́рдцемъ размышля́етъ сiя́, а му́жъ безу́менъ и заблужда́яй размышля́етъ бу́яя.
Послу́шай мене́, ча́до, и научи́ся вѣ́дѣнiя, и на словеса́ моя́ внима́й се́рдцемъ тво­и́мъ:
изъявля́ю въ мѣ́рилѣ наказа́нiе и со испыта́нiемъ воз­вѣщу́ вѣ́дѣнiе.
Судо́мъ Госпо́днимъ дѣла́ его́ изъ нача́ла, и от­ сотворе́нiя его́ раздѣли́ ча́сти и́хъ:
украси́ во вѣ́къ дѣла́ своя́, и нача́ла и́хъ въ ро́ды и́хъ: ниже́ взалка́ша, ниже́ утруди́шася, и не преста́ша от­ дѣ́лъ сво­и́хъ.
Кі́йждо и́скрен­няго сво­его́ не оскорби́,
и да́же до вѣ́ка не воспроти́вят­ся глаго́лу его́.
И по си́хъ Госпо́дь на зе́млю при­­зрѣ́ и испо́лни ю́ от­ бла́гъ сво­и́хъ:
душа́ вся́каго живо́тна покры́ лице́ ея́, и въ ню́ воз­враще́нiе и́хъ.
Синодальный
Когда они умножаются, не радуйся о них, если нет в них страха Господня.
Не желай множества негодных детей и не радуйся о сыновьях нечестивых.
Не надейся на их жизнь и не опирайся на их множество.
Лучше один праведник, нежели тысяча грешников,
и лучше умереть бездетным, нежели иметь детей нечестивых,
ибо от одного разумного населится город, а племя беззаконных опустеет.
Много такого видело око мое, и еще более того слышало ухо мое.
В сборище грешников возгорится огонь, как и в народе непокорном возгорался гнев.
Не умилостивился Он над древними исполинами, которые в надежде на силу свою сделались отступниками;
не пощадил и живших в одном месте с Лотом, которыми возгнушался за их гордость;
не помиловал народа погибельного, который надмевался грехами своими,
равно как и шестисот тысяч человек, соединившихся в жестокосердии своем. И хотя бы и один был непокорный, было бы удивительно, если б он остался ненаказанным;
ибо и милость и гнев – во власти Его: силен Он помиловать и излить гнев.
Как велика милость Его, так велико и обличение Его. Он судит человека по делам его.
Не убежит от Него грешник с хищением, и терпение благочестивого не останется тщетным.
Всякой милостыне Он даст место, каждый получит по делам своим.
Не говори: «я скроюсь от Господа; неужели с высоты кто вспомнит обо мне?
Во множестве народа меня не заметят; ибо что душа моя в неизмеримом создании?
Вот, небо и небо небес – Божие, бездна и земля колеблются от посещения Его.
Равно сотрясаются от страха горы и основания земли, когда Он взирает.
И этого не может понять сердце;
а пути Его кто постигнет? Как ветер, которого человек не может видеть, так и большая часть дел Его сокрыты.
Кто возвестит о делах правосудия Его? или кто будет ожидать их? ибо далеко это определение».
Скудный умом думает так, и человек неразумный и заблуждающийся размышляет так глупо.
Слушай меня, сын мой, и учись знанию, и внимай сердцем твоим словам моим.
Я показываю тебе учение обдуманное и передаю знание точное.
По определению Господа дела Его от начала, и от сотворения их Он разделил части их.
Навек устроил Он дела Свои, и начала их – в роды их. Они не алчут, не утомляются и не прекращают своих действий.
Ни одно не стесняет близкого ему,
и до века не воспротивятся они слову Его.
И потом воззрел Господь на землю и наполнил ее Своими благами.
Душа всего живущего покрыла лице ее, и в нее все возвратится.
Итальянский
Non desiderare molti figli buoni a nulla,
non rallegrarti dei figli che sono empi.
Siano pur molti, non gioire
se sono privi del timore del Signore.
Non contare sulla loro giovane età
e non confidare nel loro numero,
perché tu gemerai per un dolore prematuro
e d'improvviso conoscerai la loro fine;

poiché è preferibile uno a mille
e morire senza figli che averne di empi.
La città sarà ripopolata per opera di un solo saggio,
mentre la stirpe degli iniqui verrà distrutta.
Il mio occhio ha visto molte cose simili,
il mio orecchio ne ha sentite anche di più gravi.
Nell'assemblea dei peccatori un fuoco si accende,
contro un popolo ribelle è divampata l'ira.
Egli non perdonò agli antichi giganti,
che si erano ribellati per la loro forza.
Non risparmiò i concittadini di Lot,
che egli aveva in orrore per la loro superbia.
Non ebbe pietà di un popolo maledetto,
che fu scacciato per i suoi peccati.
Tutto questo egli fece a nazioni dal cuore duro
e per il numero dei suoi santi non fu consolato.
Così trattò i seicentomila fanti
che avevano congiurato per la durezza del loro cuore.
Flagellando, avendo pietà, percuotendo, guarendo,
il Signore ha custodito nella pietà e nell'istruzione.
Ci fosse anche un solo uomo di dura cervice,
sarebbe inaudito se restasse impunito,
poiché in lui c'è misericordia e ira,
potente quando perdona e quando riversa la sua ira.
Tanto grande è la sua misericordia, quanto grande il suo rimprovero;
egli giudicherà l'uomo secondo le sue opere.
Non sfuggirà il peccatore con la sua preda,
né la pazienza del giusto sarà delusa.
Egli riconoscerà ogni atto di misericordia,
ciascuno riceverà secondo le sue opere.
Il Signore ha indurito il faraone perché non lo riconoscesse,
perché fossero note le sue opere sotto il cielo.
A tutta la creazione la sua misericordia è manifesta,
ha dispensato la luce e le tenebre agli uomini.
Non dire: "Mi nasconderò al Signore!
Lassù chi si ricorderà di me?
Fra tanta gente non sarò riconosciuto,
chi sarò io in mezzo a una creazione immensa?".
Ecco il cielo e il cielo dei cieli,
l'abisso e la terra sussultano quando egli appare.
Tutto l'universo è stato creato ed esiste per la sua volontà.
Anche i monti e le fondamenta della terra
tremano di spavento quando egli li scruta.
Ma nessuno riflette su queste cose;
al suo modo di agire chi presta attenzione?
Come un uragano che l'uomo non vede,
così molte sue opere sono nascoste.
"Chi annuncerà le sue opere di giustizia?
O chi aspetterà? L'alleanza infatti è ancora lontana,
e il rendiconto di tutto sarà solo alla fine".
Queste cose pensa chi ha il cuore meschino;
lo stolto, che si lascia ingannare, pensa sciocchezze.
Ascoltami, figlio, e impara la scienza,
e nel tuo cuore tieni conto delle mie parole.
Manifesterò con ponderazione la dottrina,
con cura annuncerò la scienza.
Quando il Signore da principio creò le sue opere,
dopo averle fatte ne distinse le parti.
Ordinò per sempre le sue opere
e il loro dominio per le generazioni future.
Non soffrono né fame né stanchezza
e non interrompono il loro lavoro.
Nessuna di loro urta la sua vicina,
mai disubbidiranno alla sua parola.
Dopo ciò il Signore guardò alla terra
e la riempì dei suoi beni.
Ne coprì la superficie con ogni specie di viventi
e questi ad essa faranno ritorno.
Не жела́й ча̑дъ мно́жества неключи́мыхъ, нижѐ весели́сѧ ѡ҆ сынѣ́хъ нечести́выхъ: є҆гда̀ ᲂу҆мно́жатсѧ, не весели́сѧ ѡ҆ ни́хъ, а҆́ще нѣ́сть стра́ха гдⷭ҇нѧ съ ни́ми.
Не вѣ́рꙋй животꙋ̀ и҆́хъ и҆ не належѝ на мно́жество и҆́хъ:
лꙋ́чше бо є҆ди́нъ првⷣникъ, не́жели ты́сѧща (грѣ̑шникъ),
и҆ ᲂу҆мре́ти безча́дномꙋ, не́жели и҆мѣ́ти ча̑да нечести̑ва:
ѿ є҆ди́нагѡ бо разꙋ́мна насели́тсѧ гра́дъ, колѣ́но же беззако́нныхъ запꙋстѣ́етъ.
Мнѡ́га сицева̑ѧ ви́дѣ ѻ҆́ко моѐ, и҆ крѣ̑пльшаѧ си́хъ слы́ша ᲂу҆́хо моѐ.
Въ собо́рищи грѣ́шныхъ возгори́тсѧ ѻ҆́гнь, и҆ во ꙗ҆зы́цѣ непокори́вѣ возгори́тсѧ гнѣ́въ.
Не ᲂу҆моле́нъ бы́сть (бг҃ъ) ѡ҆ дре́внихъ и҆споли́нѣхъ, и҆̀же ѿстꙋпи́ша крѣ́постїю свое́ю:
не пощадѣ̀ ѡ҆ жили́щи лѡ́товѣ, и҆́миже возгнꙋша́сѧ за горды́ню и҆́хъ:
не поми́лова ꙗ҆зы́ка поги́бельнагѡ, возне́сшагѡсѧ во грѣсѣ́хъ свои́хъ,
и҆ та́кѡ ше́сть сѡ́тъ ты́сѧщъ пѣшцє́въ, соше́дшихсѧ въ жестосе́рдїи свое́мъ. И҆ а҆́ще бꙋ́детъ є҆ди́нъ жестоковы́йный въ лю́дехъ, ди́вно є҆́сть сїѐ, а҆́ще непови́ненъ бꙋ́детъ.
Млⷭ҇ть бо и҆ гнѣ́въ ᲂу҆ негѡ̀, си́ленъ ᲂу҆моле́нъ бы́ти и҆ и҆злїѧ́ти гнѣ́въ.
По мно́зѣй млⷭ҇ти є҆гѡ̀, та́кѡ мно́го и҆ ѡ҆бличе́нїе є҆гѡ̀: мꙋ́жеви по дѣлѡ́мъ є҆гѡ̀ сꙋ́дитъ.
Не ᲂу҆бѣжи́тъ хище́нїемъ грѣ́шный, и҆ терпѣ́нїе благовѣ́рнагѡ не лише́но бꙋ́детъ.
Всѧ́цѣй ми́лостыни сотвори́тъ мѣ́сто: кі́йждо бо по дѣлѡ́мъ свои̑мъ ѡ҆брѧ́щетъ.
Не рцы̀, ꙗ҆́кѡ ѿ гдⷭ҇а скры́юсѧ, є҆да̀ свы́ше кто́ мѧ помѧне́тъ;
въ лю́дехъ мно́жайшихъ не воспомѧне́нъ бꙋ́дꙋ, что́ бо є҆́сть дꙋша̀ моѧ̀ въ безчи́сленнѣй тва́ри;
сѐ, нб҃о и҆ нб҃о нб҃сѐ бж҃їѧ, бе́здна и҆ землѧ̀ посѣще́нїемъ є҆гѡ̀ подви́гнꙋтсѧ:
вкꙋ́пѣ го́ры и҆ ѡ҆снова̑нїѧ землѝ, є҆гда̀ воззри́тъ на нѧ̀, тре́петомъ стрѧсꙋ́тсѧ,
и҆ ѡ҆ си́хъ не размы́слитъ се́рдце:
и҆ пꙋти̑ є҆гѡ̀ кто̀ пости́гнетъ; и҆ бꙋ́рю ю҆́же не ᲂу҆́зритъ человѣ́къ, мнѡ́жайшаѧ же дѣ́лъ є҆гѡ̀ въ сокрове́нныхъ:
дѣла̀ пра́вды є҆гѡ̀ кто̀ возвѣсти́тъ; и҆лѝ кто̀ стерпи́тъ; дале́че бо завѣ́тъ.
Оу҆малѧ́ѧйсѧ се́рдцемъ размышлѧ́етъ сїѧ̑, а҆ мꙋ́жъ безꙋ́менъ и҆ заблꙋжда́ѧй размышлѧ́етъ бꙋ̑ѧѧ.
Послꙋ́шай менѐ, ча́до, и҆ наꙋчи́сѧ вѣ́дѣнїѧ, и҆ на словеса̀ моѧ̑ внима́й се́рдцемъ твои́мъ:
и҆з̾ѧвлѧ́ю въ мѣ́рилѣ наказа́нїе и҆ со и҆спыта́нїемъ возвѣщꙋ̀ вѣ́дѣнїе.
Сꙋдо́мъ гдⷭ҇нимъ дѣла̀ є҆гѡ̀ и҆з̾ нача́ла, и҆ ѿ сотворе́нїѧ є҆гѡ̀ раздѣлѝ ча̑сти и҆́хъ:
ᲂу҆красѝ во вѣ́къ дѣла̀ своѧ̑, и҆ нача̑ла и҆́хъ въ ро́ды и҆́хъ: нижѐ взалка́ша, нижѐ ᲂу҆трꙋди́шасѧ, и҆ не преста́ша ѿ дѣ́лъ свои́хъ.
Кі́йждо и҆́скреннѧго своего̀ не ѡ҆скорбѝ,
и҆ да́же до вѣ́ка не воспроти́вѧтсѧ гл҃ꙋ є҆гѡ̀.
И҆ по си́хъ гдⷭ҇ь на зе́млю призрѣ̀ и҆ и҆спо́лни ю҆̀ ѿ бл҃гъ свои́хъ:
дꙋша̀ всѧ́кагѡ живо́тна покры̀ лицѐ є҆ѧ̀, и҆ въ ню̀ возвраще́нїе и҆́хъ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible