Скрыть
41:1
41:2
41:4
41:6
41:11
41:12
41:14
41:17
41:18
41:20
41:21
41:22
41:23
41:24
41:25
41:27
Церковнославянский (рус)
О сме́рте, ко́ль горька́ твоя́ е́сть па́мять человѣ́ку ми́рно во имѣ́нiихъ сво­и́хъ живу́щу,
му́жеви не пеку́щуся и благополу́чну во всѣ́хъ, и еще́ воз­мога́ющу прiя́ти пи́щу.
О, сме́рте, до́бръ су́дъ тво́й е́сть человѣ́ку тре́бу­ю­щему и умаля́ющуся крѣ́постiю,
въ послѣ́дней ста́рости су́щему и пеку́щуся о всѣ́хъ, и невѣ́р­ст­ву­ю­щу и погуби́в­шу терпѣ́нiе.
Не бо́йся суда́ сме́рти: помяни́ пе́рвая твоя́ и послѣ́дняя, се́й бо су́дъ от­ Го́спода вся́цѣй пло́ти.
И почто́ от­ме́щешися благоволе́нiя вы́шняго? а́ще де́сять, а́ще сто́, а́ще ты́сяща лѣ́тъ,
нѣ́сть во а́дѣ обличе́нiя живота́.
Ча́да быва́ютъ ме́рзка ча́да грѣ́шниковъ, и живу́щая въ селе́нiихъ нечести́выхъ:
ча́дъ грѣ́шныхъ поги́бнетъ наслѣ́дiе, и съ сѣ́менемъ и́хъ вы́ну поноше́нiе.
Отца́ нечести́ва укоря́тъ ча́да, я́ко его́ ра́ди поноше́нiе прiи́мутъ.
Го́ре ва́мъ, му́жiе нечести́вiи, и́же оста́висте зако́нъ Бо́га вы́шняго:
и а́ще родите́ся, на кля́тву родите́ся: и а́ще у́мрете, въ кля́тву раздѣле́ни бу́дете.
Вся́, ели́ка от­ земли́, въ зе́млю по́йдутъ: та́кожде нечести́вiи от­ кля́твы въ па́губу.
Сѣ́тованiе человѣ́ковъ въ тѣлесѣ́хъ и́хъ: и́мя же грѣ́шниковъ неблаго́е потреби́т­ся.
Пецы́ся о и́мени, то́ бо ти́ пребыва́етъ па́че ты́сящъ вели́кихъ сокро́вищъ зла́та.
Блага́го житiя́ число́ дні́й, и до́брое и́мя во вѣ́ки пребыва́етъ.
Наказа́нiе въ ми́рѣ соблюди́те, ча́да: прему́дрость же сокрове́н­на и сокро́вище неявле́н­но, ка́я по́льза во обо­и́хъ?
Лу́чше человѣ́къ скрыва́яй бу́й­ст­во свое́, не́жели человѣ́къ скрыва́яй прему́дрость свою́.
Тѣ́мже у́бо усрами́теся слове́съ мо­и́хъ:
нѣ́сть бо бла́го вся́къ сра́мъ сохраня́ти, и не вся́ всѣ́мъ въ вѣ́рѣ благоволя́т­ся.
Стыди́теся предъ отце́мъ и ма́терiю о блудѣ́ и предъ си́льнымъ и властели́номъ о лжи́,
предъ судiе́ю и кня́земъ о согрѣше́нiи, предъ собо́ромъ и людьми́ о беззако́нiи,
предъ о́бщникомъ и дру́гомъ о непра́вдѣ, и на мѣ́стѣ, идѣ́же живе́ши, о татьбѣ́,
и предъ и́стиною Бо́жiею и завѣ́томъ, и от­ опе́ртiя лакте́й на трапе́зѣ, от­ прельще́нiя взя́тiя и дая́нiя,
и от­ цѣлу́ющихъ о молча́нiи, от­ видѣ́нiя жены́ блудни́цы и от­ от­враще́нiя сро́днича лица́,
от­ отъ­я́тiя ча́сти и дая́нiя и от­ при­­смотре́нiя жены́ мужа́ты и от­ обольще́нiя рабы́ни сво­ея́,
и не при­­ступи́ ко одру́ ея́:
предъ дру́ги о словесѣ́хъ поно́сныхъ, и по дая́нiи не поноси́:
от­ повторе́нiя и сло́ва слы́шанiя и от­ от­крове́нiя слове́съ та́йныхъ: и бу́деши стыдли́въ и́стин­но и обрѣта́яй благода́ть предъ вся́кимъ человѣ́комъ.
Синодальный
О, смерть! как горько воспоминание о тебе для человека, который спокойно живет в своих владениях,
для человека, который ничем не озабочен и во всем счастлив и еще в силах принимать пищу.
О, смерть! отраден твой приговор для человека, нуждающегося и изнемогающего в силах,
для престарелого и обремененного заботами обо всем, для не имеющего надежды и потерявшего терпение.
Не бойся смертного приговора: вспомни о предках твоих и потомках. Это приговор от Господа над всякою плотью.
Итак, для чего ты отвращаешься от того, что благоугодно Всевышнему? десять ли, сто ли, или тысяча лет, –
в аде нет исследования о времени жизни.
Дети грешников бывают дети отвратительные и общаются с нечестивыми.
Наследие детей грешников погибнет, и вместе с племенем их будет распространяться бесславие.
Нечестивого отца будут укорять дети, потому что за него они терпят бесславие.
Горе вам, люди нечестивые, которые оставили закон Бога Всевышнего!
Когда вы рождаетесь, то рождаетесь на проклятие; и когда умираете, то получаете в удел свой проклятие.
Все, что из земли, возвратится в землю: так нечестивые – от проклятия в погибель.
Плач людей бывает о телах их, но грешников и имя недоброе изгладится.
Заботься об имени, ибо оно пребудет с тобою долее, нежели многие тысячи золота:
дням доброй жизни есть число, но доброе имя пребывает вовек.
Соблюдайте, дети, наставление в мире; а сокрытая мудрость и сокровище невидимое – какая в них польза?
Лучше человек, скрывающий свою глупость, нежели человек, скрывающий свою мудрость.
Итак, стыдитесь того, о чем я скажу,
ибо не всякую стыдливость хорошо соблюдать и не всё всеми одобряется по истине.
Стыдитесь пред отцом и матерью блуда, пред начальником и властелином – лжи;
пред судьею и князем – преступления, пред собранием и народом – беззакония;
пред товарищем и другом – неправды, пред соседями – кражи:
стыдитесь сего и пред истиною Бога и завета Его. Стыдись и облокачивания на стол, обмана при займе и отдаче;
стыдись молчания пред приветствующими, смотрения на распутную женщину, отвращения лица от родственника,
отнятия доли и дара, помысла на замужнюю женщину, ухаживания за своею служанкою,
и не подходи к постели ее;
пред друзьями стыдись слов укорительных, – и после того, как ты дал, не попрекай, –
повторения слухов и разглашения слов тайных. И будешь истинно стыдлив и приобретешь благорасположение всякого человека.
Немецкий (GNB)
Tod – wie bitter ist der Gedanke an dich für jemand, der zufrieden und sorgenfrei in seinem Heim lebt, dem alles gelingt und der noch genügend bei Kräften ist, um Freuden zu genießen!
Tod – wie willkommen ist dein Urteilsspruch für jemand, der in Armut lebt, dessen Kräfte schwinden, der durch hohes Alter und viele Sorgen lebensmüde geworden ist, sich gegen alles auflehnt und die Geduld verloren hat!
Hab keine Angst vor dem Urteilsspruch des Todes! Denk an alle, die dir vorausgegangen sind, und an die, die nach dir kommen.
Der Herr hat den Tod über alle Geschöpfe verhängt. Was nützt es, sich gegen das zu sträuben, was ihm, dem Höchsten, gefällt? Ob du zehn, hundert oder tausend Jahre lebst, in der Totenwelt fragt niemand mehr danach.
Die Kinder von Sündern werden verabscheuenswerte Menschen; sie wachsen in einer Umgebung auf, wo niemand Gott ernst nimmt.
Ihr Erbbesitz geht zugrunde und ihre Nachkommen werden in bleibender Schande leben.
Die Kinder eines Sünders werden dem Vater sein verkehrtes Leben vorwerfen, das solche Schande über sie gebracht hat.
Weh euch Männern, die ihr Gott nicht ernst nehmt und das Gesetz des Höchsten verlassen habt!
Ihr wurdet geboren, um verflucht zu werden, und wenn ihr sterbt, wird der Fluch euch begleiten.
Alles, was aus der Erde hervorgegangen ist, wird in die Erde zurückkehren. So geht es auch denen, die Gott nicht ernst nehmen: Unter dem Fluch fangen sie an und sie enden im Verderben.
Wenn ein Mensch stirbt, gilt die Trauer dem toten Körper. Aber bei Sündern stirbt auch der Name, weil er nicht durch gute Taten in Erinnerung bleibt.
Darum erwirb dir einen guten Ruf; er wird dich länger überleben als tausend riesige Goldschätze.
Gute Tage sind gezählt; aber ein guter Name bleibt für immer.
Ihr jungen Leute, richtet euch nach dem, was ich euch beigebracht habe; dann könnt ihr in Frieden leben. Weisheit, die jemand für sich behält, ist wie ein vergrabener Schatz – beide sind nutzlos.
Ein Mensch, der seine Dummheit versteckt, handelt besser als einer, der seine Weisheit versteckt.
Deshalb will ich euch sagen, wovor ihr euch schämen sollt. Denn nicht jede Art von Scham ist angebracht und nur wenige Leute haben in jedem Fall ein zuverlässiges Urteil.
Schämt euch vor Vater und Mutter, ein unzüchtiges Leben zu führen,
vor Herrschern oder Mächtigen, eine Lüge auszusprechen,
vor einem Richter oder Vorsteher, Verbrechen zu begehen,
vor der Gemeinde und dem Volk, das Gesetz zu übertreten,
vor einem Geschäftspartner oder Freund, treulos zu handeln,
vor den Leuten eures Wohnortes, etwas zu stehlen.

Schäm dich davor, einen Schwur oder Vertrag zu brechen,
beim Essen die Ellbogen auf den Tisch zu stützen,
jemand zu verwünschen, der um eine Gabe bittet,

einen Gruß nicht zu erwidern,
eine Prostituierte anzusehen,
die Bitte eines Verwandten abzuschlagen,
jemand etwas vorzuenthalten, das ihm zusteht,
die Frau eines anderen anzustarren,
mit seiner Sklavin anzubändeln oder gar dich ihrem Bett zu nähern,
deine Freunde zu beschimpfen oder es ihnen vorzuhalten, wenn du ihnen einmal etwas geschenkt hast,
Ѽ, сме́рте, ко́ль горька̀ твоѧ̀ є҆́сть па́мѧть человѣ́кꙋ ми́рнѡ во и҆мѣ́нїихъ свои́хъ живꙋ́щꙋ,
мꙋ́жеви не пекꙋ́щꙋсѧ и҆ благополꙋ́чнꙋ во всѣ́хъ, и҆ є҆щѐ возмога́ющꙋ прїѧ́ти пи́щꙋ.
Ѽ, сме́рте, до́бръ сꙋ́дъ тво́й є҆́сть человѣ́кꙋ тре́бꙋющемꙋ и҆ ᲂу҆малѧ́ющꙋсѧ крѣ́постїю,
въ послѣ́дней ста́рости сꙋ́щемꙋ и҆ пекꙋ́щꙋсѧ ѡ҆ всѣ́хъ, и҆ невѣ́рствꙋющꙋ и҆ погꙋби́вшꙋ терпѣ́нїе.
Не бо́йсѧ сꙋда̀ сме́рти: помѧнѝ пє́рваѧ твоѧ̑ и҆ послѣ̑днѧѧ, се́й бо сꙋ́дъ ѿ гдⷭ҇а всѧ́цѣй пло́ти.
И҆ почто̀ ѿме́щешисѧ бл҃говоле́нїѧ вы́шнѧгѡ; а҆́ще де́сѧть, а҆́ще сто̀, а҆́ще ты́сѧща лѣ́тъ,
нѣ́сть во а҆́дѣ ѡ҆бличе́нїѧ живота̀.
Ча̑да быва́ютъ мє́рзка ча̑да грѣ́шникѡвъ, и҆ живꙋ̑щаѧ въ селе́нїихъ нечести́выхъ:
ча̑дъ грѣ́шныхъ поги́бнетъ наслѣ́дїе, и҆ съ сѣ́менемъ и҆́хъ вы́нꙋ поноше́нїе.
Ѻ҆тца̀ нечести́ва ᲂу҆корѧ́тъ ча̑да, ꙗ҆́кѡ є҆гѡ̀ ра́ди поноше́нїе прїи́мꙋтъ.
Го́ре ва́мъ, мꙋ́жїе нечести́вїи, и҆́же ѡ҆ста́висте зако́нъ бг҃а вы́шнѧгѡ:
и҆ а҆́ще родите́сѧ, на клѧ́твꙋ родите́сѧ: и҆ а҆́ще ᲂу҆́мрете, въ клѧ́твꙋ раздѣле́ни бꙋ́дете.
Всѧ̑, є҆ли̑ка ѿ землѝ, въ зе́млю по́йдꙋтъ: та́кожде нечести́вїи ѿ клѧ́твы въ па́гꙋбꙋ.
Сѣ́тованїе человѣ́кѡвъ въ тѣлесѣ́хъ и҆́хъ: и҆́мѧ же грѣ́шникѡвъ неблаго́е потреби́тсѧ.
Пецы́сѧ ѡ҆ и҆́мени, то́ бо тѝ пребыва́етъ па́че ты́сѧщъ вели́кихъ сокро́вищъ зла́та.
Блага́гѡ житїѧ̀ число̀ дні́й, и҆ до́брое и҆́мѧ во вѣ́ки пребыва́етъ.
Наказа́нїе въ ми́рѣ соблюди́те, ча̑да: премꙋ́дрость же сокрове́нна и҆ сокро́вище неѧвле́нно, ка́ѧ по́льза во ѻ҆бои́хъ;
Лꙋ́чше человѣ́къ скрыва́ѧй бꙋ́йство своѐ, не́жели человѣ́къ скрыва́ѧй премꙋ́дрость свою̀.
Тѣ́мже ᲂу҆̀бо ᲂу҆срами́тесѧ слове́съ мои́хъ:
нѣ́сть бо бла́го всѧ́къ сра́мъ сохранѧ́ти, и҆ не всѧ̑ всѣ̑мъ въ вѣ́рѣ благоволѧ́тсѧ.
Стыди́тесѧ пред̾ ѻ҆тце́мъ и҆ ма́терїю ѡ҆ блꙋдѣ̀ и҆ пред̾ си́льнымъ и҆ властели́номъ ѡ҆ лжѝ,
пред̾ сꙋдїе́ю и҆ кнѧ́земъ ѡ҆ согрѣше́нїи, пред̾ собо́ромъ и҆ людьмѝ ѡ҆ беззако́нїи,
пред̾ ѻ҆́бщникомъ и҆ дрꙋ́гомъ ѡ҆ непра́вдѣ, и҆ на мѣ́стѣ, и҆дѣ́же живе́ши, ѡ҆ татьбѣ̀,
и҆ пред̾ и҆́стиною бж҃їею и҆ завѣ́томъ, и҆ ѿ ѡ҆пе́ртїѧ лакте́й на трапе́зѣ, ѿ прельще́нїѧ взѧ́тїѧ и҆ даѧ́нїѧ,
и҆ ѿ цѣлꙋ́ющихъ ѡ҆ молча́нїи, ѿ видѣ́нїѧ жены̀ блꙋдни́цы и҆ ѿ ѿвраще́нїѧ сро́днича лица̀,
ѿ ѿѧ́тїѧ ча́сти и҆ даѧ́нїѧ и҆ ѿ присмотре́нїѧ жены̀ мꙋжа́ты и҆ ѿ ѡ҆больще́нїѧ рабы́ни своеѧ̀,
и҆ не пристꙋпѝ ко ѻ҆дрꙋ̀ є҆ѧ̀:
пред̾ дрꙋ̑ги ѡ҆ словесѣ́хъ поно́сныхъ, и҆ по даѧ́нїи не поносѝ:
ѿ повторе́нїѧ и҆ сло́ва слы́шанїѧ и҆ ѿ ѿкрове́нїѧ слове́съ та́йныхъ: и҆ бꙋ́деши стыдли́въ и҆́стиннѡ и҆ ѡ҆брѣта́ѧй благода́ть пред̾ всѧ́кимъ человѣ́комъ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible