Скрыть
42:3
42:4
42:6
42:7
42:8
42:10
42:14
42:16
42:17
42:20
42:23
42:24
42:26
Церковнославянский (рус)
Не стыди́ся о си́хъ и не прiими́ лица́, е́же согрѣша́ти:
о зако́нѣ вы́шняго и завѣ́тѣ, и о судѣ́, е́же оправда́ти нечести́ваго,
о словеси́ сообщника и о пу́тницѣхъ, и о дая́нiи наслѣ́дiя друго́въ,
о и́стинѣ мѣ́рила и вѣ́совъ, о стяжа́нiи мно́гихъ и ма́лыхъ,
о разли́чiи продая́нiя купце́въ и о наказа́нiи мно́зѣ ча́дъ, и е́же рабу́ лука́ву ре́бра окрова́вити.
На женѣ́ лука́вѣ добро́ [е́сть] печа́ть, и идѣ́же мно́ги ру́ки, затвори́.
Е́же а́ще преда́си, въ число́ и мѣ́ру, да́ждь и воз­ми́ все́ писа́нiемъ.
О наказа́нiи неразу́мива и бу́яго, и престарѣ́лаго судя́щагося съ ю́ными, и бу́деши нака́занъ и́стин­но и искуше́нъ предъ вся́кимъ живу́щимъ.
Дще́рь отцу́ сокрове́н­но бдѣ́нiе, и попече́нiе о не́й от­гоня́етъ со́нъ: во ю́ности сво­е́й да не когда́ презрѣ́етъ и сожи́тел­ст­ву­ю­щи [съ му́жемъ], да не когда́ воз­ненави́дѣна бу́детъ:
въ дѣ́в­ст­вѣ да не когда́ оскверни́т­ся и во о́тчихъ ея́ непра́здна бу́детъ, и съ му́жемъ су́щи да не когда́ престу́питъ и сожи́тел­ст­ву­ю­щи да не когда́ непло́ды бу́детъ.
Надъ дще́рiю безсту́дною утверди́ стра́жу, да не когда́ сотвори́тъ тя́ обра́дованiе враго́мъ, бесѣ́ду во гра́дѣ и от­луче́наго от­ люді́й, и посрами́тъ тя́ въ наро́дѣ мно́зѣ.
Не взира́й на добро́ту вся́каго человѣ́ка и посредѣ́ же́нъ не сѣди́:
от­ ри́зъ бо исхо́дитъ мо́лiе, и от­ жены́ лука́в­ст­во же́нское.
Лу́чше зло́ба му́жеска, не́жели добродѣ́телная жена́, и жена́ посрамля́ющая въ поноше́нiе.
Помяну́ у́бо дѣла́ Госпо́дня, и я́же ви́дѣхъ, повѣ́мъ: во словесѣ́хъ Госпо́днихъ дѣла́ его́:
со́лнце просвѣща́я на вся́ при­­зрѣ́, и сла́вы его́ испо́лнено дѣ́ло его́.
Не сотвори́ ли святы́мъ Госпо́дь повѣ́дати вся́ чудеса́ его́, я́же утверди́ Госпо́дь Вседержи́тель, утверди́тися всему́ во сла́вѣ его́?
Бе́здну и се́рдце изслѣ́дова и въ кова́р­ст­вѣхъ и́хъ размы́сли: разумѣ́ бо Госпо́дь вся́ко вѣ́дѣнiе и при­­зрѣ́ на зна́менiе вѣ́ка,
воз­вѣща́я мимоше́дшая и бу́дущая и от­крыва́я слѣды́ та́йныхъ:
не пре́йде его́ вся́ко помышле́нiе, не утаи́ся от­ него́ ни еди́но сло́во.
Вели́чiя прему́дрости сво­ея́ украси́: и́же е́сть пре́жде вѣ́ка и во вѣ́къ,
ни при­­ложи́ся, ни ума́лися и не востре́бова ни еди́наго совѣ́тника.
Ко́ль вся́ дѣла́ его́ вожделѣ́н­на, и да́же до и́скры е́сть ви́дѣти.
Вся́ сiя́ живу́тъ и пребыва́ютъ во вѣ́къ во всѣ́хъ тре́бованiихъ, и вся́ послу́шаютъ.
Вся́ сугу́ба, еди́но проти́ву еди́наго: и не сотвори́ ничто́же ску́дно.
Еди́но от­ еди́наго утверди́ блага́я: и кто́ насы́тит­ся, зря́ сла́ву его́?
Синодальный
Не стыдись вот чего, и из лицеприятия не греши:
не стыдись точного исполнения закона Всевышнего и завета, и суда, чтобы оказать правосудие нечестивому,
спора между товарищем и посторонними и предоставления наследства друзьям,
точности в весах и мерах, – много ли, мало ли приобретаешь, –
беспристрастия в купле и продаже и строгого воспитания детей, и – окровавить ребро худому рабу.
При худой жене хорошо иметь печать, и, где много рук, там запирай.
Если что выдаешь, выдавай счетом и весом и делай всякую выдачу и прием по записи.
Не стыдись вразумлять неразумного и глупого, и престарелого, состязающегося с молодыми: и будешь истинно благовоспитанным и заслужишь одобрение от всякого человека.
Дочь для отца – тайная постоянная забота, и попечение о ней отгоняет сон: в юности ее – как бы не отцвела, а в замужестве – как бы не опротивела;
в девстве – как бы не осквернилась и не сделалась беременною в отцовском доме, в замужестве – чтобы не нарушила супружеской верности и в сожительстве с мужем не осталась бесплодною.
Над бесстыдною дочерью усиль надзор, чтобы она не сделала тебя посмешищем для врагов, притчею в городе и упреком в народе и не осрамила тебя пред обществом.
Не смотри на красоту человека и не сиди среди женщин:
ибо как из одежд выходит моль, так от женщины – лукавство женское.
Лучше злой мужчина, нежели ласковая женщина, – женщина, которая стыдит до поношения.
Воспомяну теперь о делах Господа и расскажу о том, что я видел. По слову Господа явились дела Его:
сияющее солнце смотрит на все, и все дело его полно славы Господней.
И святым не предоставил Господь провозвестить о всех чудесах Его, которые утвердил Господь Вседержитель, чтобы вселенная стояла твердо во славу Его.
Он проникает бездну и сердце и видит все изгибы их; ибо Господь знает всякое ве́дение и прозирает в знамения века,
возвещая прошедшее и будущее и открывая следы сокровенного;
не минует Его никакое помышление и не утаится от Него ни одно слово.
Он устроил великие дела Своей премудрости и пребывает прежде века и вовек;
Он не увеличился и не умалился и не требовал никакого советника.
Как вожделенны все дела Его, хотя мы можем видеть их как только искры!
Все они живут и пребывают вовек для всяких потребностей, и все повинуются Ему.
Все они – вдвойне, одно напротив другого, и ничего не сотворил Он несовершенным:
одно поддерживает благо другого, – и кто насытится зрением славы Его?
Итальянский
di ripetere quanto hai udito
e di rivelare parole segrete.
Allora saprai veramente che cos'è la vergogna
e incontrerai favore presso ogni uomo.
Delle cose seguenti non ti vergognare
e non peccare per rispetto umano:
della legge dell'Altissimo e dell'alleanza,
della sentenza che giustifica l'empio,
dei conti con il socio e con i compagni di viaggio,
di dare agli altri l'eredità che spetta loro,
dell'esattezza della bilancia e dei pesi,
di fare acquisti, grandi o piccoli che siano,
della contrattazione sul prezzo dei commercianti,
della frequente correzione dei figli
e di far sanguinare i fianchi di uno schiavo pigro.
Con una moglie malvagia è opportuno il sigillo,
dove ci sono troppe mani usa la chiave.
Qualunque cosa depositi, contala e pesala,
il dare e l'avere sia tutto per iscritto.
Non vergognarti di correggere l'insensato e lo stolto
e il vecchio molto avanti negli anni accusato di fornicazione;
così sarai veramente assennato
e approvato da ogni vivente.
Per il padre una figlia è un'inquietudine segreta,
il pensiero di lei allontana il sonno:
nella sua giovinezza, perché non sfiorisca,
una volta accasata, perché non sia ripudiata,
finché è vergine, perché non sia sedotta
e resti incinta nella casa paterna,
quando è maritata, perché non cada in colpa,
quando è accasata, perché non sia sterile.
Su una figlia ribelle rafforza la vigilanza,
perché non ti renda scherno dei nemici,
motivo di chiacchiere in città e di rimprovero fra la gente,
così da farti vergognare davanti a tutti.
Non considerare nessuno solo per la sua bellezza
e non sederti insieme con le donne,
perché dagli abiti esce fuori la tignola
e dalla donna malizia di donna.
Meglio la cattiveria di un uomo che la compiacenza di una donna,
una donna impudente è un obbrobrio.
Ricorderò ora le opere del Signore
e descriverò quello che ho visto.
Per le parole del Signore sussistono le sue opere,
e il suo giudizio si compie secondo il suo volere.
Il sole che risplende vede tutto,
della gloria del Signore sono piene le sue opere.
Neppure ai santi del Signore è dato
di narrare tutte le sue meraviglie,
che il Signore, l'Onnipotente, ha stabilito
perché l'universo stesse saldo nella sua gloria.
Egli scruta l'abisso e il cuore,
e penetra tutti i loro segreti.
L'Altissimo conosce tutta la scienza
e osserva i segni dei tempi,
annunciando le cose passate e future
e svelando le tracce di quelle nascoste.
Nessun pensiero gli sfugge,
neppure una parola gli è nascosta.
Ha disposto con ordine le meraviglie della sua sapienza,
egli solo è da sempre e per sempre:
nulla gli è aggiunto e nulla gli è tolto,
non ha bisogno di alcun consigliere.
Quanto sono amabili tutte le sue opere!
E appena una scintilla se ne può osservare.
Tutte queste cose hanno vita e resteranno per sempre
per tutte le necessità, e tutte gli obbediscono.
Tutte le cose sono a due a due, una di fronte all'altra,
egli non ha fatto nulla d'incompleto.
L'una conferma i pregi dell'altra:
chi si sazierà di contemplare la sua gloria?
Не стыди́сѧ ѡ҆ си́хъ и҆ не прїимѝ лица̀, є҆́же согрѣша́ти:
ѡ҆ зако́нѣ вы́шнѧгѡ и҆ завѣ́тѣ, и҆ ѡ҆ сꙋдѣ̀, є҆́же ѡ҆правда́ти нечести́ваго,
ѡ҆ словесѝ соѻ́бщника и҆ ѡ҆ пꙋ́тницѣхъ, и҆ ѡ҆ даѧ́нїи наслѣ́дїѧ дрꙋгѡ́въ,
ѡ҆ и҆́стинѣ мѣ́рила и҆ вѣ́сѡвъ, ѡ҆ стѧжа́нїи мно́гихъ и҆ ма́лыхъ,
ѡ҆ разли́чїи продаѧ́нїѧ кꙋпцє́въ и҆ ѡ҆ наказа́нїи мно́зѣ ча̑дъ, и҆ є҆́же рабꙋ̀ лꙋка́вꙋ ре́бра ѡ҆крова́вити.
На женѣ̀ лꙋка́вѣ добро̀ (є҆́сть) печа́ть, и҆ и҆дѣ́же мнѡ́ги рꙋ́ки, затворѝ.
Є҆́же а҆́ще преда́си, въ число̀ и҆ мѣ́рꙋ, да́ждь и҆ возмѝ всѐ писа́нїемъ.
Ѡ҆ наказа́нїи неразꙋ́мива и҆ бꙋ́ѧгѡ, и҆ престарѣ́лагѡ сꙋдѧ́щагѡсѧ съ ю҆́ными, и҆ бꙋ́деши нака́занъ и҆́стиннѡ и҆ и҆скꙋше́нъ пред̾ всѧ́кимъ живꙋ́щимъ.
Дще́рь ѻ҆тцꙋ̀ сокрове́нно бдѣ́нїе, и҆ попече́нїе ѡ҆ не́й ѿгонѧ́етъ со́нъ: во ю҆́ности свое́й да не когда̀ презрѣ́етъ и҆ сожи́тельствꙋющи (съ мꙋ́жемъ), да не когда̀ возненави́дѣна бꙋ́детъ:
въ дѣ́вствѣ да не когда̀ ѡ҆скверни́тсѧ и҆ во ѻ҆́тчихъ є҆ѧ̀ непра́здна бꙋ́детъ, и҆ съ мꙋ́жемъ сꙋ́щи да не когда̀ престꙋ́питъ и҆ сожи́тельствꙋющи да не когда̀ непло́ды бꙋ́детъ.
Над̾ дще́рїю безстꙋ́дною ᲂу҆твердѝ стра́жꙋ, да не когда̀ сотвори́тъ тѧ̀ ѡ҆бра́дованїе врагѡ́мъ, бесѣ́дꙋ во гра́дѣ и҆ ѿлꙋче́наго ѿ люді́й, и҆ посрами́тъ тѧ̀ въ наро́дѣ мно́зѣ.
Не взира́й на добро́тꙋ всѧ́кагѡ человѣ́ка и҆ посредѣ̀ же́нъ не сѣдѝ:
ѿ ри́зъ бо и҆схо́дитъ мо́лїе, и҆ ѿ жены̀ лꙋка́вство же́нское.
Лꙋ́чше ѕло́ба мꙋ́жеска, не́жели добродѣ́тельнаѧ жена̀, и҆ жена̀ посрамлѧ́ющаѧ въ поноше́нїе.
Помѧнꙋ̀ ᲂу҆̀бо дѣла̀ гдⷭ҇нѧ, и҆ ꙗ҆̀же ви́дѣхъ, повѣ́мъ: во словесѣ́хъ гдⷭ҇нихъ дѣла̀ є҆гѡ̀:
со́лнце просвѣща́ѧ на всѧ̑ призрѣ̀, и҆ сла́вы є҆гѡ̀ и҆спо́лнено дѣ́ло є҆гѡ̀.
Не сотвори́ ли ст҃ы̑мъ гдⷭ҇ь повѣ́дати всѧ̑ чꙋдеса̀ є҆гѡ̀, ꙗ҆̀же ᲂу҆твердѝ гдⷭ҇ь Вседержи́тель, ᲂу҆тверди́тисѧ всемꙋ̀ во сла́вѣ є҆гѡ̀;
Бе́зднꙋ и҆ се́рдце и҆зслѣ́дова и҆ въ кова́рствѣхъ и҆́хъ размы́сли: разꙋмѣ́ бо гдⷭ҇ь всѧ́ко вѣ́дѣнїе и҆ призрѣ̀ на зна́менїе вѣ́ка,
возвѣща́ѧ мимошє́дшаѧ и҆ бꙋ̑дꙋщаѧ и҆ ѿкрыва́ѧ слѣды̀ та́йныхъ:
не пре́йде є҆гѡ̀ всѧ́ко помышле́нїе, не ᲂу҆таи́сѧ ѿ негѡ̀ ни є҆ди́но сло́во.
Вели̑чїѧ премꙋ́дрости своеѧ̀ ᲂу҆красѝ: и҆́же є҆́сть пре́жде вѣ́ка и҆ во вѣ́къ,
ни приложи́сѧ, ни ᲂу҆ма́лисѧ и҆ не востре́бова ни є҆ди́нагѡ совѣ́тника.
Ко́ль всѧ̑ дѣла̀ є҆гѡ̀ вожделѣ̑нна, и҆ да́же до и҆́скры є҆́сть ви́дѣти.
Всѧ̑ сїѧ̑ живꙋ́тъ и҆ пребыва́ютъ во вѣ́къ во всѣ́хъ тре́бованїихъ, и҆ всѧ̑ послꙋ́шаютъ.
Всѧ̑ сꙋгꙋ̑ба, є҆ди́но проти́вꙋ є҆ди́нагѡ: и҆ не сотворѝ ничто́же скꙋ́дно.
Є҆ди́но ѿ є҆ди́нагѡ ᲂу҆твердѝ блага̑ѧ: и҆ кто̀ насы́титсѧ, зрѧ̀ сла́вꙋ є҆гѡ̀;
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible