Скрыть
2:1
2:2
2:4
2:5
2:6
Церковнославянский (рус)
Собери́теся и свяжи́теся, язы́къ ненака́зан­ный,
пре́жде не́же бы́ти ва́мъ я́коже цвѣ́ту мимоходя́щу въ де́нь, пре́жде не́же прiити́ на вы́ гнѣ́ву Госпо́дню, пре́жде не́же прiити́ на вы́ дню́ я́рости Госпо́дни.
Взыщи́те Го́спода, вси́ смире́н­нiи земли́, су́дъ содѣва́йте и пра́вды взыщи́те, [взыщи́те кро́тости] и от­вѣща́йте я́, я́ко да покры́етеся въ де́нь гнѣ́ва Госпо́дня.
Зане́ Га́за расхище́на бу́детъ, и Аскало́нъ во изчезнове́нiе бу́детъ: и азо́тъ въ полу́дни от­ве́ржет­ся, и аккаро́нъ искорени́т­ся.
Го́ре живу́щымъ на у́жи морстѣ́мъ, при­­ше́лцы кри́тстiи: сло́во Госпо́дне на ва́съ, Ханаа́не, земле́ иноплеме́н­никовъ, и погублю́ вы от­ жили́ща:
и бу́детъ кри́тъ па́жить стада́мъ и огра́да овца́мъ,
и бу́детъ у́же морско́е оста́в­шымъ до́му Иу́дина: на ни́хъ пожиру́ютъ въ домѣ́хъ Аскало́нихъ, къ ве́черу вита́ти и́мутъ от­ лица́ сыно́въ Иу́диныхъ, я́ко при­­сѣти́ и́хъ Госпо́дь Бо́гъ и́хъ и воз­врати́ плѣ́нъ и́хъ.
Слы́шахъ поноше́нiя Моа́вля и укори́зны сыно́въ Аммо́нихъ,о ни́хже поноша́ху лю́демъ мо­и́мъ и велича́хуся на предѣ́лы моя́.
Сего́ ра́ди живу́ а́зъ, глаго́летъ Госпо́дь си́лъ, Бо́гъ Изра́илевъ: зане́ Моа́въ я́ко Содо́ма бу́детъ, и сы́нове Аммо́ни я́ко Гомо́рра, и Дама́скъ оста́вленъ я́ко сто́гъ гуме́н­ный и разоре́нъ во вѣ́къ: и про́чiи люді́й мо­и́хъ расхи́тятъ я́, и оста́в­шiи язы́ка мо­его́ наслѣ́дятъ и́хъ.
Сiе́ и́мъ за досажде́нiе и́хъ, зане́ поноси́ша и воз­вели́чишася на лю́ди Го́спода Вседержи́теля.
Яви́т­ся Госпо́дь на ни́хъ и потреби́тъ вся́ бо́ги язы́ковъ земны́хъ: и покло́нят­ся ему́ кі́йждо от­ мѣ́ста сво­его́, вси́ о́строви язы́честiи.
И вы́, му́рини, я́звени ору́жiемъ мо­и́мъ бу́дете.
И простре́тъ ру́ку свою́ на сѣ́веръ и погуби́тъ Ассирі́анина, и положи́тъ Ниневі́ю во изчезнове́нiе безво́дно, я́ко пусты́ню:
и пожиру́ютъ посредѣ́ ея́ стада́ и вси́ звѣ́рiе земні́и, и хамелео́ны и е́жеве во гнѣ́здахъ ея́ вогнѣздя́т­ся: и звѣ́рiе воз­вы́ютъ въ разсѣ́линахъ ея́, и вра́нове во вратѣ́хъ ея́, зане́ ке́дръ воз­ноше́нiе ея́.
Се́й гра́дъ презо́рливый, живя́й на упова́нiи, глаго́ляй въ се́рдцы сво­е́мъ: а́зъ е́смь, и нѣ́сть по мнѣ́ еще́: ка́ко бы́сть во изчезнове́нiе, па́жить звѣре́мъ? вся́къ мимоходя́й сквоз­ѣ́ его́ позви́ждетъ и воз­дви́гнетъ руцѣ́ сво­и́.
Синодальный
1 «Смиренные земли» должны «взыскать Господа», чтобы избежать грядущего разрушения. 8 Моав и сыны Аммоновы будут разрушены. 12 Ефиопляне будут избиты мечом. 13 Ниневия будет «обращена в развалины».
Исследуйте себя внимательно, исследуйте, народ необузданный,
доколе не пришло определение – день пролетит как мякина – доколе не пришел на вас пламенный гнев Господень, доколе не наступил для вас день ярости Господней.
Взыщите Господа, все смиренные земли, исполняющие законы Его; взыщите правду, взыщите смиренномудрие; может быть, вы укроетесь в день гнева Господня.
Ибо Газа будет покинута и Аскалон опустеет, Азот будет выгнан среди дня и Екрон искоренится.
Горе жителям приморской страны, народу Критскому! Слово Господне на вас, Хананеи, земля Филистимская! Я истреблю тебя, и не будет у тебя жителей, –
и будет приморская страна пастушьим овчарником и загоном для скота.
И достанется этот край остаткам дома Иудина, и будут пасти там, и в домах Аскалона будут вечером отдыхать, ибо Господь Бог их посетит их и возвратит плен их.
Слышал Я поношение Моава и ругательства сынов Аммоновых, как они издевались над Моим народом и величались на пределах его.
Посему, живу Я! говорит Господь Саваоф, Бог Израилев: Моав будет, как Содом, и сыны Аммона будут, как Гоморра, достоянием крапивы, соляною рытвиною, пустынею навеки; остаток народа Моего возьмет их в добычу, и уцелевшие из людей Моих получат их в наследие.
Это им за высокомерие их, за то, что они издевались и величались над народом Господа Саваофа.
Страшен будет для них Господь, ибо истребит всех богов земли, и Ему будут поклоняться, каждый со своего места, все острова народов.
И вы, Ефиопляне, избиты будете мечом Моим.
И прострет Он руку Свою на север, и уничтожит Ассура, и обратит Ниневию в развалины, в место сухое, как пустыня,
и покоиться будут среди нее стада и всякого рода животные; пеликан и еж будут ночевать в резных украшениях ее; голос их будет раздаваться в окнах, разрушение обнаружится на дверных столбах, ибо не станет на них кедровой обшивки.
Вот чем будет город торжествующий, живущий беспечно, говорящий в сердце своем: «я, и нет иного кроме меня». Как он стал развалиною, логовищем для зверей! Всякий, проходя мимо него, посвищет и махнет рукою.
Таджикский
Барои тавба ҷамъ шавед ва фароҳам оед, эй халқи беҳаё,
Пеш аз он ки ҳукми ҷазо ба амал ояд, – чунки рӯз монанди пари коҳ зуд гузашта меравад, – пеш аз он ки шиддати хашми Парвардигор бар шумо фурӯд ояд, пеш аз он ки рӯзи ғазаби Парвардигор бар шумо фурӯд ояд.
Парвардигорро биҷӯед, эй ҳамаи нармдилони замин, ки фармонҳои Ӯро ба ҷо меоваред; росткориро биҷӯед, фурӯтаниро биҷӯед, – шояд, ки дар рӯзи хашми Парвардигор тавонед пинҳон шавед.
Зеро Ғазза тарк карда хоҳад шуд, ва Ашқалӯн ба харобазор табдил хоҳад ёфт; аҳли Ашдӯд нимирӯзӣ бадар ронда хоҳанд шуд, ва Эқрӯн решакан хоҳад гардид.
Вой ба ҳоли халқи критиён, ки сокинони минтақаи баҳр мебошанд! Сухани Парвардигор дар ҳаққи шумост, эй Канъон, замини фалиштиён! Ва Ман туро нест хоҳам кард, ба дараҷае ки сокине дар ту боқӣ нахоҳад монд.
Ва минтақаи баҳр мавзеи чоҳҳои чӯпонон ва қӯраҳои гӯсфандон хоҳад шуд.
Ва ин минтақа барои бақияи хонадони Яҳудо хоҳад буд, то ки дар он ҷо чаро кунанд; шабонгоҳ дар хонаҳои Ашқалӯн хоҳанд хобид, зеро Парвардигор Худояшон онҳоро дидан намуда, асиронашонро хоҳад баргардонид.
«Дашноми Мӯоб ва ҳақоратҳои банӣ Аммӯнро шунидаам, ки мардуми Маро дашном дода, дар ҳудуди онҳо калонигарӣ мекарданд.
Бинобар ин ба ҳаёти Худам қасам», мегӯяд Парвардигори лашкарҳо, Худои Исроил, «ки замини Мӯоб монанди Садӯм ва замини банӣ Аммӯн монанди Амӯро хоҳад шуд, ҷои газнаҳо, ва кони намак, ва харобазори ҷовидон хоҳад гардид; бақияи мардуми Ман онҳоро тороҷ хоҳад кард, ва боқимондагони халқи Ман онҳоро соҳибӣ хоҳанд кард».
Ин ба сари онҳо аз боиси ҳавобаландиашон хоҳад омад, зеро дар ҳаққи мардуми Парвардигори лашкарҳо дашном ва калонигарӣ карданд.
Парвардигор бар онҳо тарсовар хоҳад буд, чунки Ӯ ҳамаи худоёни заминро нобуд хоҳад кард, ва ҳамаи халқҳои сокини ҷазираҳо, ҳар яке аз макони худ, ба Ӯ саҷда хоҳанд кард.
«Шумо низ, эй ҳабашиён, бо шамшери Ман кушта хоҳед шуд».
Ва Ӯ дасти Худро бар шимол дароз карда, Ашшурро нобуд хоҳад намуд, ва Нинверо ба харобазоре, ба саҳрои хушке ки монанди биёбон бошад, табдил хоҳад дод.
Ва андаруни он галаҳои сершумори ҳар гуна ҳайвонот хоҳанд хобид, ва мурғи саққо, ва хорпушт бар болодариҳои он ҷойгир хоҳанд шуд; садои хониши паррандагон аз тирезаҳояш ба гӯш хоҳад расид, ва харобӣ бар остонаҳояш намоён хоҳад буд, чунки чӯбҳои арзи рӯйбасти онҳо вайрон шудаанд.
Ин шаҳри шодмон, ки бепарвоёна умр ба сар бурда, дар дили худ мегуфт: «Ман ҳастам, ва ғайр аз ман дигаре нест», чӣ гуна хароб гардида, ба манзили ҳайвонот табдил ёфтааст! Ҳар касе ки аз пеши он бигзарад, ба ҳоли он ҳуштак зада, даст хоҳад афшонид.

Rentrez en vous-mêmes, examinez-vous, Nation sans pudeur,
Avant que le décret s'exécute Et que ce jour passe comme la balle, Avant que la colère ardente de l'Éternel fonde sur vous, Avant que le jour de la colère de l'Éternel fonde sur vous!
Cherchez l'Éternel, vous tous, humbles du pays, Qui pratiquez ses ordonnances! Recherchez la justice, recherchez l'humilité! Peut-être serez-vous épargnés au jour de la colère de l'Éternel.
Car Gaza sera délaissée, Askalon sera réduite en désert, Asdod sera chassée en plein midi, Ékron sera déracinée.
Malheur aux habitants des côtes de la mer, à la nation des Kéréthiens! L'Éternel a parlé contre toi, Canaan, pays des Philistins! Je te détruirai, tu n'auras plus d'habitants.
Les côtes de la mer seront des pâturages, des demeures pour les bergers, Et des parcs pour les troupeaux.
Ces côtes seront pour les restes de la maison de Juda; C'est là qu'ils paîtront; Ils reposeront le soir dans les maisons d'Askalon; Car l'Éternel, leur Dieu, ne les oubliera pas, Et il ramènera leurs captifs.
J'ai entendu les injures de Moab Et les outrages des enfants d'Ammon, Quand ils insultaient mon peuple Et s'élevaient avec arrogance contre ses frontières.
C'est pourquoi, je suis vivant! dit l'Éternel des armées, le Dieu d'Israël, Moab sera comme Sodome, et les enfants d'Ammon comme Gomorrhe, Un lieu couvert de ronces, une mine de sel, un désert pour toujours; Le reste de mon peuple les pillera, Le reste de ma nation les possédera.
Cela leur arrivera pour leur orgueil, Parce qu'ils ont insulté et traité avec arrogance Le peuple de l'Éternel des armées.
L'Éternel sera terrible contre eux, Car il anéantira tous les dieux de la terre; Et chacun se prosternera devant lui dans son pays, Dans toutes les îles des nations.
Vous aussi, Éthiopiens, Vous serez frappés par mon épée.
Il étendra sa main sur le septentrion, Il détruira l'Assyrie, Et il fera de Ninive une solitude, Une terre aride comme le désert.
Des troupeaux se coucheront au milieu d'elle, Des animaux de toute espèce; Le pélican et le hérisson Habiteront parmi les chapiteaux de ses colonnes; Des cris retentiront aux fenêtres; La dévastation sera sur le seuil, Car les lambris de cèdre seront arrachés.
Voilà donc cette ville joyeuse, Qui s'assied avec assurance, Et qui dit en son coeur: Moi, et rien que moi! Eh quoi! elle est en ruines, C'est un repaire pour les bêtes! Tous ceux qui passeront près d'elle Siffleront et agiteront la main.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible