Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
3:1
3:2
3:6
3:18
О, свѣ́тлый и изба́вленный гра́де, голуби́це!
Не услы́ша гла́са, не прiя́тъ наказа́нiя, на Го́спода не упова́ и къ Бо́гу своему́ не прибли́жися.
Кня́зи его́ въ не́мъ, я́ко львы́ рыка́юще, судiи́ его́ я́ко во́лцы Араві́йстiи, не оставля́ху на у́тро.
Проро́цы его́ вѣтроно́сцы, му́жiе презо́рливи: свяще́нницы его́ скверня́тъ свята́я и нече́ствуютъ въ зако́нъ.
Госпо́дь же пра́веденъ посредѣ́ его́ и не и́мать сотвори́ти непра́вды: у́тро у́тро да́стъ су́дъ сво́й въ свѣ́тъ: и не укры́ся, и не вѣ́сть непра́вды во истяза́нiи, ниже́ въ ра́спри оби́ды.
Въ растлѣ́нiе низложи́хъ велича́выя, изчезо́ша у́глы и́хъ: опустошу́ пути́ и́хъ весьма́, е́же не проходи́ти: изчезо́ша гра́ди и́хъ, зане́же ни еди́ному бы́ти, ни жи́ти.
Рѣ́хъ: оба́че убо́йтеся мене́ и прiими́те наказа́нiе, и не и́мате потреби́тися от о́чiю его́, за вся́ ели́ка отмсти́хъ на не́мъ: гото́вися, у́тренюй, истлѣ́ все́ ли́ствiе и́хъ.
Сего́ ра́ди потерпи́ мене́, глаго́летъ Госпо́дь, въ де́нь воскресе́нiя моего́ во свидѣ́телство: зане́ су́дъ мой въ со́нмища язы́ковъ е́же прiя́ти царе́й, е́же излiя́ти на ня́ гнѣ́въ мо́й ве́сь, гнѣ́въ я́рости моея́: зане́ огне́мъ рве́нiя моего́ пояде́на бу́детъ вся́ земля́.
Я́ко тогда́ обращу́ къ лю́демъ язы́къ въ ро́дъ его́, е́же призыва́ти: всѣ́мъ и́мя Госпо́дне, рабо́тати ему́ подъ и́гомъ еди́нѣмъ.
От коне́цъ рѣ́къ еѳiо́пскихъ прiиму́ моля́щыя мя́, въ разсѣ́янныхъ мои́хъ принесу́тъ же́ртвы мнѣ́.
Въ де́нь о́нъ не и́маши постыди́тися от всѣ́хъ начина́нiй твои́хъ, и́миже нече́ствовалъ еси́ въ мя́: я́ко тогда́ отиму́ от тебе́ укори́зны досажде́нiя твоего́, и ктому́ не и́маши приложи́ти велича́тися на горѣ́ святѣ́й мое́й.
И оста́влю въ тебѣ́ лю́ди кро́тки и смире́нны, и бу́дутъ благоговѣ́ти о и́мени Госпо́дни
оста́нцы Изра́илевы, и не сотворя́тъ непра́вды, и не возглаго́лютъ су́етныхъ, и не обря́щется въ устѣ́хъ и́хъ язы́къ льсти́въ: зане́ ті́и пожиру́ютъ и угнѣздя́тся, и не бу́детъ устраша́яй и́хъ.
Ра́дуйся, дщи́ Сiо́нова, зѣло́, проповѣ́дуй, дщи́ Иерусали́мова, весели́ся и преукраша́йся от всего́ се́рдца твоего́, дщи́ Иерусали́мля:
отъя́тъ Госпо́дь непра́вды твоя́, изба́вилъ тя́ е́сть изъ руки́ вра́гъ твои́хъ: воцари́тся Госпо́дь посредѣ́ тебе́, и не у́зриши зла́ ктому́.
Во вре́мя о́но рече́тъ Госпо́дь Иерусали́му: дерза́й, Сiо́не, да не ослабѣ́ютъ ру́цѣ твои́.
Госпо́дь Бо́гъ тво́й въ тебѣ́, си́льный спасе́тъ тя́, наведе́тъ на тя́ весе́лiе и обнови́тъ тя́ въ любви́ свое́й, и возвесели́тся о тебѣ́ во украше́нiи, я́ко въ де́нь пра́здника.
И соберу́ сотре́ныя твоя́: го́ре, кто́ прiи́метъ на́нь поноше́нiе?
Се́, а́зъ сотворю́ въ тебѣ́ тебе́ ра́ди, глаго́летъ Госпо́дь, во вре́мя о́но: и спасу́ утисне́нную и отринове́нную прiиму́, и положу́ я́ въ похвале́нiе и имени́ты по все́й земли́.
И постыдя́тся во вре́мя о́но, егда́ добро́ ва́мъ сотворю́, и во вре́мя, егда́ прiиму́ вы́: зане́ да́мъ вы́ имени́ты и въ похвале́нiе во всѣ́хъ лю́дехъ земли́, внегда́ возвраща́ти ми́ плѣне́нiе ва́ше предъ ва́ми, глаго́летъ Госпо́дь.
ὦ ἡ ἐπιφανὴς καὶ ἀπολελυτρωμένη ἡ πόλις ἡ περιστερά
οὐκ εἰσήκουσεν φωνῆς οὐκ ἐδέξατο παιδείαν ἐπὶ τῷ κυρίῳ οὐκ ἐπεποίθει καὶ πρὸς τὸν θεὸν αὐτῆς οὐκ ἤγγισεν
οἱ ἄρχοντες αὐτῆς ἐν αὐτῇ ὡς λέοντες ὠρυόμενοι οἱ κριταὶ αὐτῆς ὡς λύκοι τῆς ᾿Αραβίας οὐχ ὑπελίποντο εἰς τὸ πρωί
οἱ προφῆται αὐτῆς πνευματοφόροι ἄνδρες καταφρονηταί οἱ ἱερεῖς αὐτῆς βεβηλοῦσιν τὰ ἅγια καὶ ἀσεβοῦσιν νόμον
ὁ δὲ κύριος δίκαιος ἐν μέσῳ αὐτῆς καὶ οὐ μὴ ποιήσῃ ἄδικον πρωὶ πρωὶ δώσει κρίμα αὐτοῦ εἰς φῶς καὶ οὐκ ἀπεκρύβη καὶ οὐκ ἔγνω ἀδικίαν ἐν ἀπαιτήσει καὶ οὐκ εἰς νεῖκος ἀδικίαν
ἐν διαφθορᾷ κατέσπασα ὑπερηφάνους ἠφανίσθησαν γωνίαι αὐτῶν ἐξερημώσω τὰς ὁδοὺς αὐτῶν τὸ παράπαν τοῦ μὴ διοδεύειν ἐξέλιπον αἱ πόλεις αὐτῶν παρὰ τὸ μηδένα ὑπάρχειν μηδὲ κατοικεῖν
εἶπα πλὴν φοβεῖσθέ με καὶ δέξασθε παιδείαν καὶ οὐ μὴ ἐξολεθρευθῆτε ἐξ ὀφθαλμῶν αὐτῆς πάντα ὅσα ἐξεδίκησα ἐπ᾿ αὐτήν ἑτοιμάζου ὄρθρισον διέφθαρται πᾶσα ἡ ἐπιφυλλὶς αὐτῶν
διὰ τοῦτο ὑπόμεινόν με λέγει κύριος εἰς ἡμέραν ἀναστάσεώς μου εἰς μαρτύριον διότι τὸ κρίμα μου εἰς συναγωγὰς ἐθνῶν τοῦ εἰσδέξασθαι βασιλεῖς τοῦ ἐκχέαι ἐπ᾿ αὐτοὺς πᾶσαν ὀργὴν θυμοῦ μου διότι ἐν πυρὶ ζήλους μου καταναλωθήσεται πᾶσα ἡ γῆ
ὅτι τότε μεταστρέψω ἐπὶ λαοὺς γλῶσσαν εἰς γενεὰν αὐτῆς τοῦ ἐπικαλεῖσθαι πάντας τὸ ὄνομα κυρίου τοῦ δουλεύειν αὐτῷ ὑπὸ ζυγὸν ἕνα
ἐκ περάτων ποταμῶν Αἰθιοπίας οἴσουσιν θυσίας μοι
ἐν τῇ ἡμέρᾳ ἐκείνῃ οὐ μὴ καταισχυνθῇς ἐκ πάντων τῶν ἐπιτηδευμάτων σου ὧν ἠσέβησας εἰς ἐμέ ὅτι τότε περιελῶ ἀπὸ σοῦ τὰ φαυλίσματα τῆς ὕβρεώς σου καὶ οὐκέτι μὴ προσθῇς τοῦ μεγαλαυχῆσαι ἐπὶ τὸ ὄρος τὸ ἅγιόν μου
καὶ ὑπολείψομαι ἐν σοὶ λαὸν πραὺ:ν καὶ ταπεινόν καὶ εὐλαβηθήσονται ἀπὸ τοῦ ὀνόματος κυρίου
οἱ κατάλοιποι τοῦ Ισραηλ καὶ οὐ ποιήσουσιν ἀδικίαν καὶ οὐ λαλήσουσιν μάταια καὶ οὐ μὴ εὑρεθῇ ἐν τῷ στόματι αὐτῶν γλῶσσα δολία διότι αὐτοὶ νεμήσονται καὶ κοιτασθήσονται καὶ οὐκ ἔσται ὁ ἐκφοβῶν αὐτούς
χαῖρε σφόδρα θύγατερ Σιων κήρυσσε θύγατερ Ιερουσαλημ εὐφραίνου καὶ κατατέρπου ἐξ ὅλης τῆς καρδίας σου θύγατερ Ιερουσαλημ
περιεῖλεν κύριος τὰ ἀδικήματά σου λελύτρωταί σε ἐκ χειρὸς ἐχθρῶν σου βασιλεὺς Ισραηλ κύριος ἐν μέσῳ σου οὐκ ὄψῃ κακὰ οὐκέτι
ἐν τῷ καιρῷ ἐκείνῳ ἐρεῖ κύριος τῇ Ιερουσαλημ θάρσει Σιων μὴ παρείσθωσαν αἱ χεῖρές σου
κύριος ὁ θεός σου ἐν σοί δυνατὸς σώσει σε ἐπάξει ἐπὶ σὲ εὐφροσύνην καὶ καινιεῖ σε ἐν τῇ ἀγαπήσει αὐτοῦ καὶ εὐφρανθήσεται ἐπὶ σὲ ἐν τέρψει ὡς ἐν ἡμέρᾳ ἑορτῆς
καὶ συνάξω τοὺς συντετριμμένους οὐαί τίς ἔλαβεν ἐπ᾿ αὐτὴν ὀνειδισμόν
ἰδοὺ ἐγὼ ποιῶ ἐν σοὶ ἕνεκεν σοῦ ἐν τῷ καιρῷ ἐκείνῳ λέγει κύριος καὶ σώσω τὴν ἐκπεπιεσμένην καὶ τὴν ἀπωσμένην εἰσδέξομαι καὶ θήσομαι αὐτοὺς εἰς καύχημα καὶ ὀνομαστοὺς ἐν πάσῃ τῇ γῇ
καὶ καταισχυνθήσονται ἐν τῷ καιρῷ ἐκείνῳ ὅταν καλῶς ὑμῖν ποιήσω καὶ ἐν τῷ καιρῷ ὅταν εἰσδέξωμαι ὑμᾶς διότι δώσω ὑμᾶς ὀνομαστοὺς καὶ εἰς καύχημα ἐν πᾶσιν τοῖς λαοῖς τῆς γῆς ἐν τῷ ἐπιστρέφειν με τὴν αἰχμαλωσίαν ὑμῶν ἐνώπιον ὑμῶν λέγει κύριος
Malheur à la ville rebelle et souillée, A la ville pleine d'oppresseurs!
Elle n'écoute aucune voix, Elle n'a point égard à la correction, Elle ne se confie pas en l'Éternel, Elle ne s'approche pas de son Dieu.
Ses chefs au milieu d'elle sont des lions rugissants; Ses juges sont des loups du soir qui ne gardent rien pour le matin.
Ses prophètes sont téméraires, infidèles; Ses sacrificateurs profanent les choses saintes, violent la loi.
L'Éternel est juste au milieu d'elle, Il ne commet point d'iniquité; Chaque matin il produit à la lumière ses jugements, Sans jamais y manquer; Mais celui qui est inique ne connaît pas la honte.
J'ai exterminé des nations; leurs tours sont détruites; J'ai dévasté leurs rues, plus de passants! Leurs villes sont ravagées, plus d'hommes, plus d'habitants!
Je disais: Si du moins tu voulais me craindre, Avoir égard à la correction, Ta demeure ne serait pas détruite, Tous les châtiments dont je t'ai menacée n'arriveraient pas; Mais ils se sont hâtés de pervertir toutes leurs actions.
Attendez-moi donc, dit l'Éternel, Au jour où je me lèverai pour le butin, Car j'ai résolu de rassembler les nations, De rassembler les royaumes, Pour répandre sur eux ma fureur, Toute l'ardeur de ma colère; Car par le feu de ma jalousie tout le pays sera consumé.
Alors je donnerai aux peuples des lèvres pures, Afin qu'ils invoquent tous le nom de l'Éternel, Pour le servir d'un commun accord.
D'au delà des fleuves de l'Éthiopie Mes adorateurs, mes dispersés, m'apporteront des offrandes.
En ce jour-là, tu n'auras plus à rougir de toutes tes actions Par lesquelles tu as péché contre moi; Car alors j'ôterai du milieu de toi ceux qui triomphaient avec arrogance, Et tu ne t'enorgueilliras plus sur ma montagne sainte.
Je laisserai au milieu de toi un peuple humble et petit, Qui trouvera son refuge dans le nom de l'Éternel.
Les restes d'Israël ne commettront point d'iniquité, Ils ne diront point de mensonges, Et il ne se trouvera pas dans leur bouche une langue trompeuse; Mais ils paîtront, ils se reposeront, et personne ne les troublera.
Pousse des cris de joie, fille de Sion! Pousse des cris d'allégresse, Israël! Réjouis-toi et triomphe de tout ton coeur, fille de Jérusalem!
L'Éternel a détourné tes châtiments, Il a éloigné ton ennemi; Le roi d'Israël, l'Éternel, est au milieu de toi; Tu n'as plus de malheur à éprouver.
En ce jour-là, on dira à Jérusalem: Ne crains rien! Sion, que tes mains ne s'affaiblissent pas!
L'Éternel, ton Dieu, est au milieu de toi, comme un héros qui sauve; Il fera de toi sa plus grande joie; Il gardera le silence dans son amour; Il aura pour toi des transports d'allégresse.
Je rassemblerai ceux qui sont dans la tristesse, loin des fêtes solennelles, Ceux qui sont sortis de ton sein; L'opprobre pèse sur eux.
Voici, en ce temps-là, j'agirai contre tous tes oppresseurs; Je délivrerai les boiteux et je recueillerai ceux qui ont été chassés, Je ferai d'eux un sujet de louange et de gloire Dans tous les pays où ils sont en opprobre.
En ce temps-là, je vous ramènerai; En ce temps-là, je vous rassemblerai; Car je ferai de vous un sujet de gloire et de louange Parmi tous les peuples de la terre, Quand je ramènerai vos captifs sous vos yeux, Dit l'Éternel.
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
1 Мятежный Иерусалим. 5 Господь праведен в суде Своем. Посреди будет оставлен народ, который будет «уповать на имя Господне». 14 «Господь Бог твой среди тебя».
Горе городу нечистому и оскверненному, притеснителю!
Не слушает голоса, не принимает наставления, на Господа не уповает, к Богу своему не приближается.
Князья его посреди него – рыкающие львы, судьи его – вечерние волки, не оставляющие до утра ни одной кости.
Пророки его – люди легкомысленные, вероломные; священники его оскверняют святыню, попирают закон.
Господь праведен посреди него, не делает неправды, каждое утро являет суд Свой неизменно; но беззаконник не знает стыда.
Я истребил народы, разрушены твердыни их; пустыми сделал улицы их, так что никто уже не ходит по ним; разорены города их: нет ни одного человека, нет жителей.
Я говорил: «бойся только Меня, принимай наставление!» и не будет истреблено жилище его, и не постигнет его зло, какое Я постановил о нем; а они прилежно старались портить все свои действия.
Итак ждите Меня, говорит Господь, до того дня, когда Я восстану для опустошения, ибо Мною определено собрать народы, созвать царства, чтобы излить на них негодование Мое, всю ярость гнева Моего; ибо огнем ревности Моей пожрана будет вся земля.
Тогда опять Я дам народам уста чистые, чтобы все призывали имя Господа и служили Ему единодушно.
Из заречных стран Ефиопии поклонники Мои, дети рассеянных Моих, принесут Мне дары.
В тот день ты не будешь срамить себя всякими поступками твоими, какими ты грешил против Меня, ибо тогда Я удалю из среды твоей тщеславящихся твоею знатностью, и не будешь более превозноситься на святой горе Моей.
Но оставлю среди тебя народ смиренный и простой, и они будут уповать на имя Господне.
Остатки Израиля не будут делать неправды, не станут говорить лжи, и не найдется в устах их языка коварного, ибо сами будут пастись и покоиться, и никто не потревожит их.
Ликуй, дщерь Сиона! торжествуй, Израиль! веселись и радуйся от всего сердца, дщерь Иерусалима!
Отменил Господь приговор над тобою, прогнал врага твоего! Господь, царь Израилев, посреди тебя: уже более не увидишь зла.
В тот день скажут Иерусалиму: «не бойся», и Сиону: «да не ослабевают руки твои!»
Господь Бог твой среди тебя, Он силен спасти тебя; возвеселится о тебе радостью, будет милостив по любви Своей, будет торжествовать о тебе с ликованием.
Сетующих о торжественных празднествах Я соберу: твои они, на них тяготеет поношение.
Вот, Я стесню всех притеснителей твоих в то время и спасу хромлющее, и соберу рассеянное, и приведу их в почет и именитость на всей этой земле поношения их.
В то время приведу вас и тогда же соберу вас, ибо сделаю вас именитыми и почетными между всеми народами земли, когда возвращу плен ваш перед глазами вашими, говорит Господь.