Кни̑ги Ве́тхагѡ Завѣ́та:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
2Езд.
Неем.
Тов.
Иудиф.
Есф.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
3Ездр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Кни̑ги Но́вагѡ Завѣ́та: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
1:15
Возлюби́те пра́вдꙋ, сꙋдѧ́щїи зе́млю: мꙋ́дрствꙋйте ѡ҆ гдⷭ҇ѣ въ благосты́ни и҆ въ простотѣ̀ се́рдца взыщи́те є҆го̀:
ꙗ҆́кѡ ѡ҆брѣта́етсѧ не и҆скꙋша́ющымъ є҆го̀, ꙗ҆влѧ́етсѧ же не невѣ́рꙋющымъ є҆мꙋ̀.
Стропти̑ваѧ бо помышлє́нїѧ ѿлꙋча́ютъ ѿ бг҃а: и҆скꙋша́емаѧ си́ла ѡ҆блича́етъ безꙋ́мныхъ.
Ꙗ҆́кѡ въ ѕлохꙋдо́жнꙋ дꙋ́шꙋ не вни́детъ премꙋ́дрость, нижѐ ѡ҆бита́етъ въ тѣлесѝ пови́ннѣмъ грѣхꙋ̀:
ст҃ы́й бо дх҃ъ наказа́нїѧ ѿбѣжи́тъ льсти́ва и҆ ѿи́метсѧ ѿ помышле́нїй неразꙋ́мныхъ и҆ ѡ҆бличи́тсѧ ѿ находѧ́щїѧ непра́вды.
Человѣколюби́въ бо дꙋ́хъ премꙋ́дрости и҆ не ѡ҆безвини́тъ хꙋ́льника ѿ ᲂу҆сте́нъ є҆гѡ̀: ꙗ҆́кѡ внꙋ́треннихъ є҆гѡ̀ свидѣ́тель є҆́сть бг҃ъ и҆ се́рдца є҆гѡ̀ и҆спыта́тель и҆́стиненъ и҆ ѧ҆зы́ка слы́шатель:
ꙗ҆́кѡ дх҃ъ гдⷭ҇ень и҆спо́лни вселе́ннꙋю, и҆ содержа́й всѧ̑ ра́зꙋмъ и҆́мать гла́са.
Сегѡ̀ ра́ди вѣща́ѧй непра́вєднаѧ никто́же ᲂу҆таи́тсѧ, и҆ не мимои́детъ є҆гѡ̀ ѡ҆блича́ющь сꙋ́дъ.
Въ совѣ́тѣхъ бо нечести́вагѡ и҆стѧза́нїе бꙋ́детъ, слове́съ же є҆гѡ̀ слы́шанїе ко гдⷭ҇ꙋ прїи́детъ во ѡ҆бличе́нїе беззако́нїй є҆гѡ̀:
ꙗ҆́кѡ ᲂу҆́хо рве́нїѧ слы́шитъ всѧ̑, и҆ молва̀ ропта́нїй не кры́етсѧ.
Храни́тесѧ ᲂу҆̀бо ѿ ропта́нїѧ неполе́зна и҆ ѿ ѡ҆болга́нїѧ щади́те ѧ҆зы́къ: ꙗ҆́кѡ вѣща́нїе та́йное тщѐ не пре́йдетъ, ᲂу҆ста́ же лжꙋ̑щаѧ ᲂу҆бива́ютъ дꙋ́шꙋ.
Не вожделѣ́йте сме́рти въ заблꙋжде́нїи живота̀ ва́шегѡ, нижѐ привлека́йте поги́бели дѣла́ми рꙋ́къ ва́шихъ:
ꙗ҆́кѡ бг҃ъ сме́рти не сотворѝ, ни весели́тсѧ ѡ҆ поги́бели живы́хъ.
Созда́ бо во є҆́же бы́ти всѣ̑мъ, и҆ спаси́тєльны бытїѧ̑ мі́ра, ни бо̀ є҆́сть въ ни́хъ врачева́нїѧ гꙋби́тельнагѡ, нижѐ а҆́дꙋ ца́рствїѧ на землѝ.
Пра́вда бо безсме́ртна є҆́сть: (непра́вда же сме́рти снабдѣ́нїе:)
нечести́вїи же рꙋка́ма и҆ словесы̀ призва́ша ю҆̀, дрꙋги́ню вмѣни́ша ю҆̀ и҆ и҆ста́ѧша, и҆ завѣ́тъ положи́ша съ не́ю, ꙗ҆́кѡ досто́йни сꙋ́ть ѻ҆́ноѧ ча́сти бы́ти.
Любите справедливость, судьи земли, право мыслите о Господе, и в простоте сердца ищите Его,
ибо Он обретается неискушающими Его и является не неверующим Ему.
Ибо неправые умствования отдаляют от Бога, и испытание силы Его обличит безумных.
В лукавую душу не войдет премудрость и не будет обитать в теле, порабощенном греху,
ибо святый Дух премудрости удалится от лукавства и уклонится от неразумных умствований, и устыдится приближающейся неправды.
Человеколюбивый дух – премудрость, но не оставит безнаказанным богохульствующего устами, потому что Бог есть свидетель внутренних чувств его и истинный зритель сердца его, и слышатель языка его.
Дух Господа наполняет вселенную и, как все объемлющий, знает всякое слово.
Посему никто, говорящий неправду, не утаится, и не минет его обличающий суд.
Ибо будет испытание помыслов нечестивого, и слова́ его взойдут к Господу в обличение беззаконий его;
потому что ухо ревности слышит все, и ропот не скроется.
Итак, хранитесь от бесполезного ропота и берегитесь от злоречия языка, ибо и тайное слово не пройдет даром, а клевещущие уста убивают душу.
Не ускоряйте смерти заблуждениями вашей жизни и не привлекайте к себе погибели делами рук ваших.
Бог не сотворил смерти и не радуется погибели живущих,
ибо Он создал все для бытия, и все в мире спасительно, и нет пагубного яда, нет и царства ада на земле.
Праведность бессмертна, а неправда причиняет смерть:
нечестивые привлекли ее и руками и словами, сочли ее другом и исчахли, и заключили союз с нею, ибо они достойны быть ее жребием.
Премꙋ́дрости Соломѡ́ни в переводе Греческий [Greek (NT Byz)] отсутствует
Латинский (Nova Vulgata)
Языки
Diligite iustitiam, qui iudicatis terram, sentite de Domino in bonitate et in simplicitate cordis quaerite illum,
quoniam invenitur ab his, qui non tentant illum, se autem manifestat eis, qui fidem habent in illum.
Perversae enim cogitationes separant a Deo, probata autem virtus corripit insipientes.
Quoniam in malevolam animam non introibit sapientia nec habitabit in corpore subdito peccatis.
Spiritus enim sanctus disciplinae effugiet fictum et auferet se a cogitationibus insensatis et corripietur a superveniente iniquitate.
Spiritus enim diligens hominem est sapientia et non absolvet maledicum a labiis suis, quoniam renum illius testis est Deus et cordis illius scrutator verus et linguae eius auditor;
quoniam spiritus Domini replevit orbem terrarum, et ipse, qui continet omnia, scientiam habet vocis.
Propter hoc, qui loquitur iniqua, non potest latere, nec praeteriet illum iudicium corripiens.
In cogitationibus enim impii interrogatio erit, sermonum autem illius auditio ad Dominum veniet ad correptionem iniquitatum illius;
quoniam auris zeli audit omnia, et tumultus murmurationum non absconditur.
Custodite ergo vos a murmuratione, quae nihil prodest, et a detractione parcite linguae, quoniam sermo absconditus in vacuum non ibit; os autem, quod mentitur, occidit animam.
Nolite zelare mortem in errore vitae vestrae neque acquiratis perditionem in operibus manuum vestrarum,
quoniam Deus mortem non fecit nec laetatur in perditione vivorum;
creavit enim, ut essent omnia, et sanabiles sunt generationes orbis terrarum, et non est in illis medicamentum exterminii, nec inferorum regnum in terra:
iustitia enim est immortalis.
Impii autem manibus et verbis accersierunt illam; aestimantes illam amicam defluxerunt et sponsionem posuerunt ad illam, quoniam digni sunt, qui sint ex parte illius.