Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
13:4
13:8
13:9
13:12
13:13
13:14
13:15
13:16
13:17
13:19
Су́етни у́бо вси́ человѣ́цы есте́ственнѣ, въ ни́хже обрѣта́ется невѣ́дѣнiе о Бо́зѣ, и от ви́димыхъ бла́гъ не возмого́ша уразумѣ́ти су́щаго, ни дѣло́мъ вне́млюще позна́ша хитреца́:
но или́ о́гнь, или́ ду́хъ, или́ ско́ръ возду́хъ, или́ кру́гъ звѣ́здный, или́ зѣ́лную во́ду, или́ свѣти́ла небе́сная, строи́тели мíру бо́ги [бы́ти] возмнѣ́ша.
И́хже а́ще у́бо красото́ю услажда́ющеся, сiя́ бо́ги возмнѣ́ша, да увѣ́дятъ, коли́ко си́хъ Влады́ка е́сть лу́чшiй: красоты́ бо родонача́лникъ созда́ я́.
А́ще же си́лѣ и дѣ́йствiю удиви́шася, да уразумѣ́ютъ от ни́хъ, коли́ко сотвори́вый сiя́ си́льнѣйшiй е́сть:
от вели́чества бо красоты́ созда́нiй сравни́телно рододѣ́латель и́хъ познава́ется.
Но оба́че на си́хъ е́сть уничиже́нiе ма́ло, и́бо са́ми сі́и не́гли прельща́ются, Бо́га и́щуще и хотя́ще обрѣсти́:
въ дѣ́лѣхъ бо его́ живу́ще изслѣ́дуютъ и увѣщава́ются зра́комъ, я́ко бла́га ви́димая.
Па́ки ниже́ сі́и проще́нiя досто́йни:
а́ще бо толи́ко возмого́ша вѣ́дѣти, да возмо́гутъ уразумѣ́ти вѣ́къ, си́хъ же Влады́ку ка́ко скорѣ́е не обрѣто́ша?
Окая́нни же су́ть, и въ ме́ртвыхъ упова́нiя и́хъ, и́же назва́ша бо́ги дѣла́ ру́къ человѣ́ческихъ, зла́то и сребро́, хи́трости умышле́нiе, и подо́бiя живо́тныхъ, или́ ка́менiе неключи́мо, дѣ́ло руки́ дре́внiя.
А́ще же кто́ дровосѣ́чецъ текто́нъ, уго́дное дре́во отсѣ́къ, оте́шетъ благохудо́жнѣ всю́ кору́ его́, и хи́трствуя благолѣ́пнѣ сотвори́тъ уго́денъ сосу́дъ во употребле́нiе житiя́,
оста́нки же дѣ́ла на угото́ванiе бра́шна изнури́въ насы́тися:
оста́нокъ же и́же от ни́хъ ни во что́ благопотре́бенъ, дре́во кри́во и су́чiя по́лно, прiи́мъ извая́ съ прилѣжа́нiемъ пра́здности своея́ и иску́сствомъ ра́зума изобрази́ его́, и уподо́би его́ о́бразу человѣ́чу,
или́ нѣ́коему живо́тному ничто́жному уподо́би его́, пома́завъ ша́рами разли́чными и очервлени́въ ви́дъ его́, и вся́къ поро́къ, и́же на не́мъ е́сть, изма́завъ,
и сотвори́въ ему́ досто́йное его́ обита́нiе, на стѣнѣ́ поста́ви е́, укрѣпи́въ желѣ́зомъ.
Да не у́бо паде́тъ, предумы́сли о не́мъ, вѣ́дый, я́ко не мо́жетъ помощи́ себѣ́: и́бо и́долъ е́сть и тре́буетъ по́мощи.
О стяжа́нiихъ же и о бра́цѣхъ и ча́дѣхъ свои́хъ моля́ся, не стыди́тся къ безду́шному глаго́ля,
и о здра́вiи у́бо немощно́е призыва́етъ, и о животѣ́ ме́ртвое мо́литъ, и въ по́мощь неключи́мое призыва́етъ,
и о путеше́ствiи [про́ситъ] ниже́ ходи́ти могу́щаго, и о притяжа́нiи и дѣя́нiи и о ру́къ подтвержде́нiи некрѣ́пкаго рука́ми, му́жества про́ситъ от того́, е́же всѣ́хъ е́сть немощнѣ́йшее.
Подлинно суетны по природе все люди, у которых не было ведения о Боге, которые из видимых совершенств не могли познать Сущего и, взирая на дела, не познали Виновника,
а почитали за богов, правящих миром, или огонь, или ветер, или движущийся воздух, или звездный круг, или бурную воду, или небесные светила.
Если, пленяясь их красотою, они почитали их за богов, то должны были бы познать, сколько лучше их Господь, ибо Он, Виновник красоты, создал их.
А если удивлялись силе и действию их, то должны были бы узнать из них, сколько могущественнее Тот, Кто сотворил их;
ибо от величия красоты созданий сравнительно познается Виновник бытия их.
Впрочем, они меньше заслуживают порицания, ибо заблуждаются, может быть, ища Бога и желая найти Его:
потому что, обращаясь к делам Его, они исследуют и убеждаются зрением, что все видимое прекрасно.
Но и они неизвинительны:
если они столько могли разуметь, что в состоянии были исследовать временный мир, то почему они тотчас не обрели Господа его?
Но более жалки те, и надежды их – на бездушных, которые называют богами дела рук человеческих, золото и серебро, изделия художества, изображения животных, или негодный камень, дело давней руки.
Или какой-либо древодел, вырубив годное дерево, искусно снял с него всю кору и, обделав красиво, устроил из него сосуд, полезный к употреблению в жизни,
а обрезки от работы употребил на приготовление пищи и насытился;
один же из обрезков, ни к чему не годный, дерево кривое и сучковатое, взяв, старательно округлил на досуге и, с опытностью знатока обделав его, уподобил его образу человека,
или сделал подобным какому-нибудь низкому животному, намазал суриком и покрыл краскою поверхность его, и закрасил в нем всякий недостаток,
и, устроив для него достойное его место, повесил его на стене, укрепив железом.
Итак, чтобы произведение его не упало, он наперед озаботился, зная, что оно само себе помочь не может, ибо это кумир и имеет нужду в помощи.
Молясь же пред ним о своих стяжаниях, о браке и о детях, он не стыдится говорить бездушному,
и о здоровье взывает к немощному, о жизни просит мертвое, о помощи умоляет совершенно неспособное, о путешествии – не могущее ступить,
о прибытке, о ремесле и об успехе рук – совсем не могущее делать руками, о силе просит самое бессильное.
Davvero vani per natura tutti gli uomini
che vivevano nell'ignoranza di Dio,
e dai beni visibili non furono capaci di riconoscere colui che è,
né, esaminandone le opere, riconobbero l'artefice.
che vivevano nell'ignoranza di Dio,
e dai beni visibili non furono capaci di riconoscere colui che è,
né, esaminandone le opere, riconobbero l'artefice.
Ma o il fuoco o il vento o l'aria veloce,
la volta stellata o l'acqua impetuosa o le luci del cielo
essi considerarono come dèi, reggitori del mondo.
la volta stellata o l'acqua impetuosa o le luci del cielo
essi considerarono come dèi, reggitori del mondo.
Se, affascinati dalla loro bellezza, li hanno presi per dèi,
pensino quanto è superiore il loro sovrano,
perché li ha creati colui che è principio e autore della bellezza.
pensino quanto è superiore il loro sovrano,
perché li ha creati colui che è principio e autore della bellezza.
Se sono colpiti da stupore per la loro potenza ed energia,
pensino da ciò quanto è più potente colui che li ha formati.
pensino da ciò quanto è più potente colui che li ha formati.
Difatti dalla grandezza e bellezza delle creature
per analogia si contempla il loro autore.
per analogia si contempla il loro autore.
Tuttavia per costoro leggero è il rimprovero,
perché essi facilmente s'ingannano
cercando Dio e volendolo trovare.
perché essi facilmente s'ingannano
cercando Dio e volendolo trovare.
Vivendo in mezzo alle sue opere, ricercano con cura
e si lasciano prendere dall'apparenza
perché le cose viste sono belle.
e si lasciano prendere dall'apparenza
perché le cose viste sono belle.
Neppure costoro però sono scusabili,
perché, se sono riusciti a conoscere tanto
da poter esplorare il mondo,
come mai non ne hanno trovato più facilmente il sovrano?
da poter esplorare il mondo,
come mai non ne hanno trovato più facilmente il sovrano?
Infelici anche coloro le cui speranze sono in cose morte
e che chiamarono dèi le opere di mani d'uomo,
oro e argento, lavorati con arte,
e immagini di animali,
oppure una pietra inutile, opera di mano antica.
e che chiamarono dèi le opere di mani d'uomo,
oro e argento, lavorati con arte,
e immagini di animali,
oppure una pietra inutile, opera di mano antica.
Ecco un falegname:
dopo aver segato un albero maneggevole,
ha tagliato facilmente tutta la corteccia intorno
e, avendolo lavorato abilmente,
ha preparato un oggetto utile alle necessità della vita;
dopo aver segato un albero maneggevole,
ha tagliato facilmente tutta la corteccia intorno
e, avendolo lavorato abilmente,
ha preparato un oggetto utile alle necessità della vita;
raccolti poi gli avanzi del suo lavoro,
li consuma per prepararsi il cibo e saziarsi.
li consuma per prepararsi il cibo e saziarsi.
Quanto avanza ancora, buono proprio a nulla,
legno contorto e pieno di nodi,
lo prende e lo scolpisce per occupare il tempo libero;
con l'abilità dei momenti di riposo gli dà una forma,
lo fa simile a un'immagine umana
legno contorto e pieno di nodi,
lo prende e lo scolpisce per occupare il tempo libero;
con l'abilità dei momenti di riposo gli dà una forma,
lo fa simile a un'immagine umana
oppure a quella di un animale spregevole.
Lo vernicia con minio, ne colora di rosso la superficie
e ricopre con la vernice ogni sua macchia;
Lo vernicia con minio, ne colora di rosso la superficie
e ricopre con la vernice ogni sua macchia;
quindi, preparatagli una degna dimora,
lo colloca sul muro, fissandolo con un chiodo.
lo colloca sul muro, fissandolo con un chiodo.
Provvede perché non cada,
ben sapendo che non è in grado di aiutarsi da sé;
infatti è solo un'immagine e ha bisogno di aiuto.
ben sapendo che non è in grado di aiutarsi da sé;
infatti è solo un'immagine e ha bisogno di aiuto.
Quando prega per i suoi beni, per le nozze e per i figli,
non si vergogna di parlare a quell'oggetto inanimato,
e per la sua salute invoca un essere debole,
non si vergogna di parlare a quell'oggetto inanimato,
e per la sua salute invoca un essere debole,
per la sua vita prega una cosa morta,
per un aiuto supplica un essere inetto,
per il suo viaggio uno che non può usare i suoi piedi;
per un aiuto supplica un essere inetto,
per il suo viaggio uno che non può usare i suoi piedi;
per un guadagno, un lavoro e un successo negli affari,
chiede abilità a uno che è il più inabile con le mani.
chiede abilità a uno che è il più inabile con le mani.
Цр҃ко́внослав
Языки
Сꙋ́етни ᲂу҆̀бо всѝ человѣ́цы є҆сте́ственнѣ, въ ни́хже ѡ҆брѣта́етсѧ невѣ́дѣнїе ѡ҆ бз҃ѣ, и҆ ѿ ви́димыхъ бла̑гъ не возмого́ша ᲂу҆разꙋмѣ́ти сꙋ́щаго, ни дѣлѡ́мъ вне́млюще позна́ша хитреца̀:
но и҆лѝ ѻ҆́гнь, и҆лѝ дꙋ́хъ, и҆лѝ ско́ръ воздꙋ́хъ, и҆лѝ крꙋ́гъ ѕвѣ́здный, и҆лѝ ѕѣ́льнꙋю во́дꙋ, и҆лѝ свѣти̑ла небє́снаѧ, строи́тєли мі́рꙋ бо́ги (бы́ти) возмнѣ́ша.
И҆́хже а҆́ще ᲂу҆́бѡ красото́ю ᲂу҆слажда́ющесѧ, сїѧ̑ бо́ги возмнѣ́ша, да ᲂу҆вѣ́дѧтъ, коли́кѡ си́хъ влⷣка є҆́сть лꙋ́чшїй: красоты́ бо родонача́льникъ созда̀ ѧ҆̀.
А҆́ще же си́лѣ и҆ дѣ́йствїю ᲂу҆диви́шасѧ, да ᲂу҆разꙋмѣ́ютъ ѿ ни́хъ, коли́кѡ сотвори́вый сїѧ̑ си́льнѣйшїй є҆́сть:
ѿ вели́чества бо красоты̀ созда́нїй сравни́тельнѡ рододѣ́латель и҆́хъ познава́етсѧ.
Но ѻ҆ба́че на си́хъ є҆́сть ᲂу҆ничиже́нїе ма́ло, и҆́бо са́ми сі́и не́гли прельща́ютсѧ, бг҃а и҆́щꙋще и҆ хотѧ́ще ѡ҆брѣстѝ:
въ дѣ́лѣхъ бо є҆гѡ̀ живꙋ́ще и҆зслѣ́дꙋютъ и҆ ᲂу҆вѣщава́ютсѧ зра́комъ, ꙗ҆́кѡ бла̑га ви̑димаѧ.
Па́ки нижѐ сі́и проще́нїѧ досто́йни:
а҆́ще бо толи́кѡ возмого́ша вѣ́дѣти, да возмо́гꙋтъ ᲂу҆разꙋмѣ́ти вѣ́къ, си́хъ же влⷣкꙋ ка́кѡ скорѣ́е не ѡ҆брѣто́ша;
Ѡ҆каѧ́нни же сꙋ́ть, и҆ въ ме́ртвыхъ ᲂу҆пова̑нїѧ и҆́хъ, и҆̀же назва́ша бо́ги дѣла̀ рꙋ́къ человѣ́ческихъ, зла́то и҆ сребро̀, хи́трости ᲂу҆мышле́нїе, и҆ подѡ́бїѧ живо́тныхъ, и҆лѝ ка́менїе неключи́мо, дѣ́ло рꙋкѝ дре́внїѧ.
А҆́ще же кто̀ дровосѣ́чецъ тектѡ́нъ, ᲂу҆го́дное дре́во ѿсѣ́къ, ѡ҆те́шетъ благохꙋдо́жнѣ всю̀ корꙋ̀ є҆гѡ̀, и҆ хи́трствꙋѧ благолѣ́пнѣ сотвори́тъ ᲂу҆го́денъ сосꙋ́дъ во ᲂу҆потребле́нїе житїѧ̀,
ѡ҆ста́нки же дѣ́ла на ᲂу҆гото́ванїе бра́шна и҆знꙋри́въ насы́тисѧ:
ѡ҆ста́нокъ же и҆́же ѿ ни́хъ ни во что̀ благопотре́бенъ, дре́во кри́во и҆ сꙋ́чїѧ по́лно, прїи́мъ и҆зваѧ̀ съ прилѣжа́нїемъ пра́здности своеѧ̀ и҆ и҆скꙋ́сствомъ ра́зꙋма и҆з̾ѡбразѝ є҆го̀, и҆ ᲂу҆подо́би є҆го̀ ѡ҆́бразꙋ человѣ́чꙋ,
и҆лѝ нѣ́коемꙋ живо́тномꙋ ничто́жномꙋ ᲂу҆подо́би є҆го̀, пома́завъ ша́рами разли́чными и҆ ѡ҆червлени́въ ви́дъ є҆гѡ̀, и҆ всѧ́къ поро́къ, и҆́же на не́мъ є҆́сть, и҆зма́завъ,
и҆ сотвори́въ є҆мꙋ̀ досто́йное є҆гѡ̀ ѡ҆бита́нїе, на стѣнѣ̀ поста́ви є҆̀, ᲂу҆крѣпи́въ желѣ́зомъ.
Да не ᲂу҆́бѡ паде́тъ, пред̾ꙋмы́сли ѡ҆ не́мъ, вѣ́дый, ꙗ҆́кѡ не мо́жетъ помощѝ себѣ̀: и҆́бо і҆́дѡлъ є҆́сть и҆ тре́бꙋетъ по́мощи.
Ѡ҆ стѧжа́нїихъ же и҆ ѡ҆ бра́цѣхъ и҆ ча́дѣхъ свои́хъ молѧ́сѧ, не стыди́тсѧ къ бездꙋ́шномꙋ глаго́лѧ,
и҆ ѡ҆ здра́вїи ᲂу҆́бѡ немощно́е призыва́етъ, и҆ ѡ҆ животѣ̀ ме́ртвое мо́литъ, и҆ въ по́мощь неключи́мое призыва́етъ,
и҆ ѡ҆ пꙋтеше́ствїи (про́ситъ) нижѐ ходи́ти могꙋ́щаго, и҆ ѡ҆ притѧжа́нїи и҆ дѣѧ́нїи и҆ ѡ҆ рꙋ́къ подтвержде́нїи некрѣ́пкаго рꙋка́ми, мꙋ́жества про́ситъ ѿ тогѡ̀, є҆́же всѣ́хъ є҆́сть немощнѣ́йшее.