Скрыть

Прему́дрости Соломо́ни, Глава 6

Толкования
6:1
6:2
6:6
6:8
6:9
6:10
6:11
6:13
6:15
6:20
6:22
6:24
6:27
Церковнославянский (рус)
Слы́шите у́бо, ца́рiе, и разумѣ́йте: научи́теся, судiи́ конце́въ земли́:
внуши́те, содержа́щiи мно́же­ст­ва и гордя́щiися о наро́дѣхъ язы́ковъ:
я́ко дана́ е́сть от­ Го́спода держа́ва ва́мъ и си́ла от­ вы́шняго, и́же истя́жетъ дѣла́ ва́ша и помышле́нiя испыта́етъ:
я́ко слузи́ су́ще ца́р­ст­ва его́ не суди́сте пра́во, ни сохрани́сте зако́на, ниже́ по во́ли Бо́жiей ходи́сте.
Стра́шно и ско́ро яви́т­ся ва́мъ: я́ко су́дъ жесточа́йшiй преиму́щымъ быва́етъ,
и́бо ма́лый досто́инъ е́сть ми́лости, си́льнiи же си́льнѣ истя́зани бу́дутъ.
Не щади́тъ бо лица́ всѣ́хъ Влады́ка, ниже́ усрами́т­ся вельмо́жи, я́ко ма́ла и вели́ка се́й сотвори́, подо́бнѣ же проразумѣва́етъ о всѣ́хъ:
держа́внымъ же крѣ́пко насто­и́тъ испыта́нiе.
Къ ва́мъ у́бо, О, ца́рiе, словеса́ моя́, да научи́теся прему́дрости и не паде́те:
и́бо сохраня́ющiи преподо́бнѣ преподо́бная преподо́бни бу́дутъ, и и́же научи́в­шiися си́мъ, обря́щутъ от­вѣ́тъ.
Возжелѣ́йте у́бо слове́съ мо­и́хъ, воз­люби́те и накажи́теся.
Свѣтла́ и не увяда́ема е́сть прему́дрость, и удо́бно ви́дит­ся от­ лю́бящихъ ю́, и обря́щет­ся от­ и́щущихъ ю́:
предваря́етъ жела́ющымъ предувѣ́дѣтися.
У́треневавый къ не́й не утруди́т­ся: при­­сѣдя́щую бо обря́щетъ при­­ вратѣ́хъ сво­и́хъ.
Е́же бо мы́слити о не́й, ра́зума [е́сть] соверше́н­ство, и бдя́й ея́ ра́ди вско́рѣ безъ печа́ли бу́детъ:
я́ко досто́йныхъ ея́ сама́ обхо́дитъ и́щущи, и на стезя́хъ показу́ет­ся и́мъ благопрiя́тно, и во все́мъ провидѣ́нiи срѣта́етъ и́хъ.
Нача́ло бо ея́ и́стин­нѣйшее наказа́нiя воз­желѣ́нiе,
попече́нiе же наказа́нiя любы́, любы́ же хране́нiе зако́новъ ея́,
хране́нiе же зако́новъ утвержде́нiе нерастлѣ́нiя [е́сть], нерастлѣ́нiе же твори́тъ бли́зъ бы́ти Бо́га:
воз­желѣ́нiе у́бо прему́дрости воз­во́дитъ къ ца́р­ст­ву [вѣ́чному].
А́ще у́бо наслажда́етеся престо́лами и ски́птры, О, ца́рiе люді́й, почти́те прему́дрость, да во вѣ́ки ца́р­ст­вуете.
Что́ же е́сть прему́дрость, и ка́ко бы́сть, воз­вѣщу́,
и не утаю́ от­ ва́съ та́инъ, но от­ нача́ла рожде́нiя изслѣ́жду,
и положу́ на свѣ́тъ ра́зумъ ея́ и не премину́ю и́стины,
ниже́ за́вистiю та́ющему спу́ть­ст­вую, я́ко се́й не бу́детъ при­­ча́ст­никъ прему́дрости.
Мно́же­с­т­во же прему́дрыхъ спасе́нiе мíру, и ца́рь прему́дръ утвержде́нiе лю́демъ.
Сего́ ра́ди прiими́те наказа́нiе по словесе́мъ мо­и́мъ, и поле́зно бу́детъ ва́мъ.
Синодальный
Итак, слушайте, цари, и разумейте, научитесь, судьи концов земли!
Внимайте, обладатели множества и гордящиеся пред народами!
От Господа дана вам держава, и сила – от Вышнего, Который исследует ваши дела и испытает намерения.
Ибо вы, будучи служителями Его царства, не судили справедливо, не соблюдали закона и не поступали по воле Божией.
Страшно и скоро Он явится вам, – и строг суд над начальствующими,
ибо меньший заслуживает помилование, а сильные сильно будут истязаны.
Господь всех не убоится лица и не устрашится величия, ибо Он сотворил и малого и великого и одинаково промышляет о всех;
но начальствующим предстоит строгое испытание.
Итак, к вам, цари, слова мои, чтобы вы научились премудрости и не падали.
Ибо свято хранящие святое освятятся, и научившиеся тому найдут оправдание.
Итак, возжелайте слов моих, полюбите и научитесь.
Премудрость светла и неувядающа, и легко созерцается любящими ее, и обретается ищущими ее;
она даже упреждает желающих познать ее.
С раннего утра ищущий ее не утомится, ибо найдет ее сидящею у дверей своих.
Помышлять о ней есть уже совершенство разума, и бодрствующий ради нее скоро освободится от забот,
ибо она сама обходит и ищет достойных ее, и благосклонно является им на путях, и при всякой мысли встречается с ними.
Начало ее есть искреннейшее желание учения,
а забота об учении – любовь, любовь же – хранение законов ее, а наблюдение законов – залог бессмертия,
а бессмертие приближает к Богу;
поэтому желание премудрости возводит к царству.
Итак, властители народов, если вы услаждаетесь престолами и скипетрами, то почтите премудрость, чтобы вам царствовать во веки.
Что же есть премудрость, и как она произошла, я возвещу,
и не скрою от вас тайн, но исследую от начала рождения,
и открою познание ее, и не миную истины;
и не пойду вместе с истаевающим от зависти, ибо таковой не будет причастником премудрости.
Множество мудрых – спасение миру, и царь разумный – благосостояние народа.
Итак учитесь от слов моих, и получите пользу.
Греческий [Greek (Koine)]
ἀκούσατε οὖν βασιλεῖς καὶ σύνετε μάθετε δικασταὶ περάτων γῆς
ἐνωτίσασθε οἱ κρατοῦν­τες πλή­θους καὶ γεγαυρω­μέ­νοι ἐπι­̀ ὄχλοις ἐθνῶν
ὅτι ἐδόθη παρα­̀ κυρίου ἡ κράτησις ὑμῖν καὶ ἡ δυναστεία παρα­̀ ὑψίστου ὃς ἐξετάσει ὑμῶν τὰ ἔργα καὶ τὰς βουλὰς διερευνήσει
ὅτι ὑπηρέται ὄν­τες τῆς αὐτοῦ βασιλείας οὐκ ἐκρίνατε ὀρθῶς οὐδὲ ἐφυλάξατε νόμον οὐδὲ κατα­̀ τὴν βουλὴν τοῦ θεοῦ ἐπορεύ­θητε
φρικτῶς καὶ ταχέως ἐπι­στή­σε­ται ὑμῖν ὅτι κρίσις ἀπό­τομος ἐν τοῖς ὑπερέχουσιν γίνεται
ὁ γὰρ ἐλάχιστος συγγνωστός ἐστιν ἐλέους δυνατοὶ δὲ δυνατῶς ἐτασθήσον­ται
οὐ γὰρ ὑποστελεῖται προ­́σωπον ὁ πάν­των δεσπότης οὐδὲ ἐν­τραπή­σε­ται μέγεθος ὅτι μικρὸν καὶ μέγαν αὐτὸς ἐποίησεν ὁμοίως τε προ­νοεῖ περὶ πάν­των
τοῖς δὲ κραταιοῖς ἰσχυρὰ ἐφίσταται ἔρευνα
προ­̀ς ὑμᾶς οὖν ὦ τύραννοι οἱ λόγοι μου ἵνα μάθητε σοφίαν καὶ μὴ παρα­πέσητε
οἱ γὰρ φυλάξαν­τες ὁσίως τὰ ὅσια ὁσιωθήσον­ται καὶ οἱ διδαχθέν­τες αὐτὰ εὑρήσουσιν ἀπο­λογίαν
ἐπι­θυμήσατε οὖν τῶν λόγων μου ποθήσατε καὶ παιδευθήσεσθε
λαμπρὰ καὶ ἀμάραν­τός ἐστιν ἡ σοφία καὶ εὐχερῶς θεωρεῖται ὑπὸ τῶν ἀγαπών­των αὐτὴν καὶ εὑρίσκεται ὑπὸ τῶν ζητούν­των αὐτήν
φθάνει τοὺς ἐπι­θυμοῦν­τας προ­γνωσθῆναι
ὁ ὀρθρίσας προ­̀ς αὐτὴν οὐ κοπιάσει πάρεδρον γὰρ εὑρήσει τῶν πυλῶν αὐτοῦ
τὸ γὰρ ἐνθυμηθῆναι περὶ αὐτῆς φρονήσεως τελειότης καὶ ὁ ἀγρυπνήσας δι᾿ αὐτὴν ταχέως ἀμέριμνος ἔσται
ὅτι τοὺς ἀξίους αὐτῆς αὐτὴ περιέρχεται ζητοῦσα καὶ ἐν ταῖς τρίβοις φαν­τάζεται αὐτοῖς εὐμενῶς καὶ ἐν πάσῃ ἐπι­νοίᾳ ὑπαν­τᾷ αὐτοῖς
ἀρχὴ γὰρ αὐτῆς ἡ ἀληθεστάτη παιδείας ἐπι­θυμία φρον­τὶς δὲ παιδείας ἀγάπη
ἀγάπη δὲ τήρησις νόμων αὐτῆς προ­σοχὴ δὲ νόμων βεβαίωσις ἀφθαρσίας
ἀφθαρσία δὲ ἐγγὺς εἶναι ποιεῖ θεοῦ
ἐπι­θυμία ἄρα σοφίας ἀνάγει ἐπι­̀ βασιλείαν
εἰ οὖν ἥδεσθε ἐπι­̀ θρόνοις καὶ σκήπτροις τύραννοι λαῶν τιμήσατε σοφίαν ἵνα εἰς τὸν αἰῶνα βασιλεύ­σητε
τί δέ ἐστιν σοφία καὶ πῶς ἐγένετο ἀπαγγελῶ
22aκαὶ οὐκ ἀπο­κρύψω ὑμῖν μυστήρια ἀλλὰ ἀπ᾿ ἀρχῆς γενέσεως ἐξιχνιάσω
22bκαὶ θήσω εἰς τὸ ἐμφανὲς τὴν γνῶσιν αὐτῆς καὶ οὐ μὴ παροδεύ­σω τὴν ἀλήθειαν
23οὔτε μὴν φθόνῳ τετηκότι συν­οδεύ­σω ὅτι οὗτος οὐ κοινωνήσει σοφίᾳ
24πλῆ­θος δὲ σοφῶν σωτηρία κόσμου καὶ βασιλεὺς φρόνιμος εὐστάθεια δήμου
25ὥστε παιδεύ­εσθε τοῖς ῥήμασίν μου καὶ ὠφεληθήσεσθε
Ascoltate dunque, o re, e cercate di comprendere;
imparate, o governanti di tutta la terra.
Porgete l'orecchio, voi dominatori di popoli,
che siete orgogliosi di comandare su molte nazioni.
Dal Signore vi fu dato il potere
e l'autorità dall'Altissimo;
egli esaminerà le vostre opere e scruterà i vostri propositi:
pur essendo ministri del suo regno,
non avete governato rettamente
né avete osservato la legge
né vi siete comportati secondo il volere di Dio.
Terribile e veloce egli piomberà su di voi,
poiché il giudizio è severo contro coloro che stanno in alto.
Gli ultimi infatti meritano misericordia,
ma i potenti saranno vagliati con rigore.
Il Signore dell'universo non guarderà in faccia a nessuno,
non avrà riguardi per la grandezza,
perché egli ha creato il piccolo e il grande
e a tutti provvede in egual modo.
Ma sui dominatori incombe un'indagine inflessibile.
Pertanto a voi, o sovrani, sono dirette le mie parole,
perché impariate la sapienza e non cadiate in errore.
Chi custodisce santamente le cose sante
sarà riconosciuto santo,
e quanti le avranno apprese vi troveranno una difesa.
Bramate, pertanto, le mie parole,
desideratele e ne sarete istruiti.
La sapienza è splendida e non sfiorisce,
facilmente si lascia vedere da coloro che la amano
e si lascia trovare da quelli che la cercano.
Nel farsi conoscere previene coloro che la desiderano.
Chi si alza di buon mattino per cercarla non si affaticherà,
la troverà seduta alla sua porta.
Riflettere su di lei, infatti, è intelligenza perfetta,
chi veglia a causa sua sarà presto senza affanni;
poiché lei stessa va in cerca di quelli che sono degni di lei,
appare loro benevola per le strade
e in ogni progetto va loro incontro.
Suo principio più autentico è il desiderio di istruzione,
l'anelito per l'istruzione è amore,
l'amore per lei è osservanza delle sue leggi,
il rispetto delle leggi è garanzia di incorruttibilità
e l'incorruttibilità rende vicini a Dio.
Dunque il desiderio della sapienza innalza al regno.
Se dunque, dominatori di popoli, vi compiacete di troni e di scettri,
onorate la sapienza, perché possiate regnare sempre.
Annuncerò che cos'è la sapienza e com'è nata,
non vi terrò nascosti i suoi segreti,
ma fin dalle origini ne ricercherò le tracce,
metterò in chiaro la conoscenza di lei,
non mi allontanerò dalla verità.
Non mi farò compagno di chi si consuma d'invidia,
perché costui non avrà nulla in comune con la sapienza.
Il gran numero di sapienti è salvezza per il mondo,
un re prudente è la sicurezza del popolo.
Lasciatevi dunque ammaestrare dalle mie parole
e ne trarrete profitto.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible