Скрыть

Прему́дрости Соломо́ни, Глава 6

Толкования
6:1
6:2
6:6
6:8
6:9
6:10
6:11
6:13
6:15
6:20
6:22
6:24
6:27
Церковнославянский (рус)
Слы́шите у́бо, ца́рiе, и разумѣ́йте: научи́теся, судiи́ конце́въ земли́:
внуши́те, содержа́щiи мно́же­ст­ва и гордя́щiися о наро́дѣхъ язы́ковъ:
я́ко дана́ е́сть от­ Го́спода держа́ва ва́мъ и си́ла от­ вы́шняго, и́же истя́жетъ дѣла́ ва́ша и помышле́нiя испыта́етъ:
я́ко слузи́ су́ще ца́р­ст­ва его́ не суди́сте пра́во, ни сохрани́сте зако́на, ниже́ по во́ли Бо́жiей ходи́сте.
Стра́шно и ско́ро яви́т­ся ва́мъ: я́ко су́дъ жесточа́йшiй преиму́щымъ быва́етъ,
и́бо ма́лый досто́инъ е́сть ми́лости, си́льнiи же си́льнѣ истя́зани бу́дутъ.
Не щади́тъ бо лица́ всѣ́хъ Влады́ка, ниже́ усрами́т­ся вельмо́жи, я́ко ма́ла и вели́ка се́й сотвори́, подо́бнѣ же проразумѣва́етъ о всѣ́хъ:
держа́внымъ же крѣ́пко насто­и́тъ испыта́нiе.
Къ ва́мъ у́бо, О, ца́рiе, словеса́ моя́, да научи́теся прему́дрости и не паде́те:
и́бо сохраня́ющiи преподо́бнѣ преподо́бная преподо́бни бу́дутъ, и и́же научи́в­шiися си́мъ, обря́щутъ от­вѣ́тъ.
Возжелѣ́йте у́бо слове́съ мо­и́хъ, воз­люби́те и накажи́теся.
Свѣтла́ и не увяда́ема е́сть прему́дрость, и удо́бно ви́дит­ся от­ лю́бящихъ ю́, и обря́щет­ся от­ и́щущихъ ю́:
предваря́етъ жела́ющымъ предувѣ́дѣтися.
У́треневавый къ не́й не утруди́т­ся: при­­сѣдя́щую бо обря́щетъ при­­ вратѣ́хъ сво­и́хъ.
Е́же бо мы́слити о не́й, ра́зума [е́сть] соверше́н­ство, и бдя́й ея́ ра́ди вско́рѣ безъ печа́ли бу́детъ:
я́ко досто́йныхъ ея́ сама́ обхо́дитъ и́щущи, и на стезя́хъ показу́ет­ся и́мъ благопрiя́тно, и во все́мъ провидѣ́нiи срѣта́етъ и́хъ.
Нача́ло бо ея́ и́стин­нѣйшее наказа́нiя воз­желѣ́нiе,
попече́нiе же наказа́нiя любы́, любы́ же хране́нiе зако́новъ ея́,
хране́нiе же зако́новъ утвержде́нiе нерастлѣ́нiя [е́сть], нерастлѣ́нiе же твори́тъ бли́зъ бы́ти Бо́га:
воз­желѣ́нiе у́бо прему́дрости воз­во́дитъ къ ца́р­ст­ву [вѣ́чному].
А́ще у́бо наслажда́етеся престо́лами и ски́птры, О, ца́рiе люді́й, почти́те прему́дрость, да во вѣ́ки ца́р­ст­вуете.
Что́ же е́сть прему́дрость, и ка́ко бы́сть, воз­вѣщу́,
и не утаю́ от­ ва́съ та́инъ, но от­ нача́ла рожде́нiя изслѣ́жду,
и положу́ на свѣ́тъ ра́зумъ ея́ и не премину́ю и́стины,
ниже́ за́вистiю та́ющему спу́ть­ст­вую, я́ко се́й не бу́детъ при­­ча́ст­никъ прему́дрости.
Мно́же­с­т­во же прему́дрыхъ спасе́нiе мíру, и ца́рь прему́дръ утвержде́нiе лю́демъ.
Сего́ ра́ди прiими́те наказа́нiе по словесе́мъ мо­и́мъ, и поле́зно бу́детъ ва́мъ.
Синодальный
Итак, слушайте, цари, и разумейте, научитесь, судьи концов земли!
Внимайте, обладатели множества и гордящиеся пред народами!
От Господа дана вам держава, и сила – от Вышнего, Который исследует ваши дела и испытает намерения.
Ибо вы, будучи служителями Его царства, не судили справедливо, не соблюдали закона и не поступали по воле Божией.
Страшно и скоро Он явится вам, – и строг суд над начальствующими,
ибо меньший заслуживает помилование, а сильные сильно будут истязаны.
Господь всех не убоится лица и не устрашится величия, ибо Он сотворил и малого и великого и одинаково промышляет о всех;
но начальствующим предстоит строгое испытание.
Итак, к вам, цари, слова мои, чтобы вы научились премудрости и не падали.
Ибо свято хранящие святое освятятся, и научившиеся тому найдут оправдание.
Итак, возжелайте слов моих, полюбите и научитесь.
Премудрость светла и неувядающа, и легко созерцается любящими ее, и обретается ищущими ее;
она даже упреждает желающих познать ее.
С раннего утра ищущий ее не утомится, ибо найдет ее сидящею у дверей своих.
Помышлять о ней есть уже совершенство разума, и бодрствующий ради нее скоро освободится от забот,
ибо она сама обходит и ищет достойных ее, и благосклонно является им на путях, и при всякой мысли встречается с ними.
Начало ее есть искреннейшее желание учения,
а забота об учении – любовь, любовь же – хранение законов ее, а наблюдение законов – залог бессмертия,
а бессмертие приближает к Богу;
поэтому желание премудрости возводит к царству.
Итак, властители народов, если вы услаждаетесь престолами и скипетрами, то почтите премудрость, чтобы вам царствовать во веки.
Что же есть премудрость, и как она произошла, я возвещу,
и не скрою от вас тайн, но исследую от начала рождения,
и открою познание ее, и не миную истины;
и не пойду вместе с истаевающим от зависти, ибо таковой не будет причастником премудрости.
Множество мудрых – спасение миру, и царь разумный – благосостояние народа.
Итак учитесь от слов моих, и получите пользу.
Латинский (Nova Vulgata)
Audite ergo, reges, et intellegite; discite, iudices finium terrae.
Praebete aures, vos, qui continetis multitudines et placetis vobis in turbis nationum.
Quoniam data est a Domino potestas vobis et dominatio ab Altissimo, qui interrogabit opera vestra et cogitationes scrutabitur,
quoniam, cum essetis ministri regni illius, non recte iudicastis nec custodistis legem neque secundum voluntatem Dei ambulastis.
Horrende et cito instabit vobis, quoniam iudicium durissimum his, qui praesunt, fiet;
exiguo enim conceditur misericordia, potentes autem potenter tormento interrogabuntur.
Non enim subtrahet personam cuiusquam Deus nec verebitur magnitudinem cuiusquam, quoniam pusillum et magnum ipse fecit, et aequaliter cura est illi de omnibus;
potentibus autem durum instat scrutinium.
Ad vos ergo, reges, sunt hi sermones mei, ut discatis sapientiam et non excidatis.
Qui enim custodierint iusta iuste, iustificabuntur; et, qui didicerint ista, invenient defensionem.
Concupiscite ergo sermones meos, diligite illos et habebitis disciplinam.
Clara est et, quae numquam marcescit, sapientia; et facile videtur ab his, qui diligunt eam, et invenitur ab his, qui quaerunt illam.
Praeoccupat, qui eam concupiscunt, ut prior se ostendat illis.
Qui de luce vigilaverit ad illam, non laborabit, assidentem enim illam foribus suis inveniet.
Cogitare ergo de illa sensus est consummatio; et, qui vigilaverit propter illam, cito securus erit.
Quoniam dignos se ipsa circuit quaerens et in viis ostendit se illis hilariter et in omni providentia occurrit illis.
Initium enim illius verissima est disciplinae concupiscentia, cura vero disciplinae dilectio est,
et dilectio custodia legum illius est, custoditio autem legum confirmatio incorruptionis est,
incorruptio autem facit esse proximum Deo;
concupiscentia itaque sapientiae deducit ad regnum.
Si ergo delectamini sedibus et sceptris, o reges populi, colite sapientiam, ut in perpetuum regnetis.
Quid est autem sapientia et quemadmodum facta sit, referam et non abscondam a vobis sacramenta Dei, sed ab initio nativitatis investigabo et ponam in lucem scientiam illius et non praeteribo veritatem.
Neque cum invidia tabescente iter habebo, quoniam ista non erit particeps sapientiae.
Multitudo autem sapientium sanitas est orbis terrarum, et rex sapiens stabilimentum populi est.
Ergo accipite disciplinam per sermones meos, et proderit vobis.
Слы́шите ᲂу҆̀бо, ца́рїе, и҆ разꙋмѣ́йте: наꙋчи́тесѧ, сꙋдїи̑ концє́въ землѝ:
внꙋши́те, содержа́щїи мнѡ́жества и҆ гордѧ́щїисѧ ѡ҆ наро́дѣхъ ꙗ҆зы́кѡвъ:
ꙗ҆́кѡ дана̀ є҆́сть ѿ гдⷭ҇а держа́ва ва́мъ и҆ си́ла ѿ вы́шнѧгѡ, и҆́же и҆стѧ́жетъ дѣла̀ ва̑ша и҆ помышлє́нїѧ и҆спыта́етъ:
ꙗ҆́кѡ слꙋзѝ сꙋ́ще црⷭ҇тва є҆гѡ̀ не сꙋди́сте пра́вѡ, ни сохрани́сте зако́на, нижѐ по во́ли бж҃їей ходи́сте.
Стра́шнѡ и҆ ско́рѡ ꙗ҆ви́тсѧ ва́мъ: ꙗ҆́кѡ сꙋ́дъ жесточа́йшїй преимꙋ́щымъ быва́етъ,
и҆́бо ма́лый досто́инъ є҆́сть ми́лости, си́льнїи же си́льнѣ и҆стѧ́зани бꙋ́дꙋтъ.
Не щади́тъ бо лица̀ всѣ́хъ влⷣка, нижѐ ᲂу҆срами́тсѧ вельмо́жи, ꙗ҆́кѡ ма́ла и҆ вели́ка се́й сотворѝ, подо́бнѣ же проразꙋмѣва́етъ ѡ҆ всѣ́хъ:
держа̑внымъ же крѣ́пко настои́тъ и҆спыта́нїе.
Къ ва́мъ ᲂу҆̀бо, ѽ, ца́рїе, словеса̀ моѧ̑, да наꙋчи́тесѧ премꙋ́дрости и҆ не паде́те:
и҆́бо сохранѧ́ющїи преподо́бнѣ преподѡ́бнаѧ преподо́бни бꙋ́дꙋтъ, и҆ и҆̀же наꙋчи́вшїисѧ си̑мъ, ѡ҆брѧ́щꙋтъ ѿвѣ́тъ.
Возжелѣ́йте ᲂу҆̀бо слове́съ мои́хъ, возлюби́те и҆ накажи́тесѧ.
Свѣтла̀ и҆ не ᲂу҆вѧда́ема є҆́сть премꙋ́дрость, и҆ ᲂу҆до́бнѡ ви́дитсѧ ѿ лю́бѧщихъ ю҆̀, и҆ ѡ҆брѧ́щетсѧ ѿ и҆́щꙋщихъ ю҆̀:
предварѧ́етъ жела́ющымъ пред̾ꙋвѣ́дѣтисѧ.
Оу҆́треневавый къ не́й не ᲂу҆трꙋди́тсѧ: присѣдѧ́щꙋю бо ѡ҆брѧ́щетъ при вратѣ́хъ свои́хъ.
Є҆́же бо мы́слити ѡ҆ не́й, ра́зꙋма (є҆́сть) соверше́нство, и҆ бдѧ́й є҆ѧ̀ ра́ди вско́рѣ без̾ печа́ли бꙋ́детъ:
ꙗ҆́кѡ досто́йныхъ є҆ѧ̀ сама̀ ѡ҆бхо́дитъ и҆́щꙋщи, и҆ на стезѧ́хъ показꙋ́етсѧ и҆̀мъ благопрїѧ́тнѡ, и҆ во все́мъ провидѣ́нїи срѣта́етъ и҆̀хъ.
Нача́ло бо є҆ѧ̀ и҆́стиннѣйшее наказа́нїѧ возжелѣ́нїе,
попече́нїе же наказа́нїѧ любы̀, любы́ же хране́нїе зако́нѡвъ є҆ѧ̀,
хране́нїе же зако́нѡвъ ᲂу҆твержде́нїе нерастлѣ́нїѧ (є҆́сть), нерастлѣ́нїе же твори́тъ бли́з̾ бы́ти бг҃а:
возжелѣ́нїе ᲂу҆̀бо премꙋ́дрости возво́дитъ къ црⷭ҇твꙋ (вѣ́чномꙋ).
А҆́ще ᲂу҆̀бо наслажда́етесѧ престо́лами и҆ ски̑птры, ѽ, ца́рїе люді́й, почти́те премꙋ́дрость, да во вѣ́ки ца́рствꙋете.
Что́ же є҆́сть премꙋ́дрость, и҆ ка́кѡ бы́сть, возвѣщꙋ̀,
и҆ не ᲂу҆таю̀ ѿ ва́съ та̑инъ, но ѿ нача́ла рожде́нїѧ и҆зслѣ́ждꙋ,
и҆ положꙋ̀ на свѣ́тъ ра́зꙋмъ є҆ѧ̀ и҆ не преминꙋ́ю и҆́стины,
нижѐ за́вистїю та́ющемꙋ спꙋ́тьствꙋю, ꙗ҆́кѡ се́й не бꙋ́детъ прича́стникъ премꙋ́дрости.
Мно́жество же премꙋ́дрыхъ спасе́нїе мі́рꙋ, и҆ ца́рь премꙋ́дръ ᲂу҆твержде́нїе лю́демъ.
Сегѡ̀ ра́ди прїими́те наказа́нїе по словесє́мъ мои̑мъ, и҆ поле́зно бꙋ́детъ ва́мъ.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible