Да лобзает он меня лобзанием уст своих! Ибо ласки твои лучше вина.
От благовония мастей твоих имя твое – как разлитое миро; поэтому девицы любят тебя.
Влеки меня, мы побежим за тобою; – царь ввел меня в чертоги свои, – будем восхищаться и радоваться тобою, превозносить ласки твои больше, нежели вино; достойно любят тебя!
Дщери Иерусалимские! черна я, но красива, как шатры Кидарские, как завесы Соломоновы.
Не смотрите на меня, что я смугла, ибо солнце опалило меня: сыновья матери моей разгневались на меня, поставили меня стеречь виноградники, – моего собственного виноградника я не стерегла.
Скажи мне, ты, которого любит душа моя: где пасешь ты? где отдыхаешь в полдень? к чему мне быть скиталицею возле стад товарищей твоих?
Если ты не знаешь этого, прекраснейшая из женщин, то иди себе по следам овец и паси козлят твоих подле шатров пастушеских.
Кобылице моей в колеснице фараоновой я уподобил тебя, возлюбленная моя.
Прекрасны ланиты твои под подвесками, шея твоя в ожерельях;
золотые подвески мы сделаем тебе с серебряными блестками.
Доколе царь был за столом своим, нард мой издавал благовоние свое.
Мирровый пучок – возлюбленный мой у меня, у грудей моих пребывает.
Как кисть кипера, возлюбленный мой у меня в виноградниках Енгедских.
О, ты прекрасна, возлюбленная моя, ты прекрасна! глаза твои голубиные.
О, ты прекрасен, возлюбленный мой, и любезен! и ложе у нас – зелень;
кровли домов наших – кедры, потолки наши – кипарисы.
«Ал мени оозу менен љпсєн! Анткени сенин сєйєєњ шараптан артык.
Сенин жыпар жыттуу майларыњ кандай сонун жыттанат, сенин атыњ тљгєлгљн миррадай, ошондуктан сени кыздар сєйєшљт».
«Мени љзєњљ тарт!» «Биз сенин артыњдан чуркайбыз». «Падыша мени љзєнєн ички бљлмљлљрєнљ киргизди». «Биз сага суктанабыз, сага кубанабыз. Сенин шараптан артык сєйєєњдє мактайбыз. Сен сєйєєгљ татыктуусуњ!»
«Иерусалим кыздары! Мен кара торумун, бирок Кейдардын чатырындай, Сулаймандын пардасындай сулуумун.
Менин кара торулугума карабагыла, анткени мен кєнгљ кєйєп калгамын. Энемдин уулдары мага ачууланып, жєзємзарларды кайтартып коюшту, ошондуктан љзємдєн жєзємзарымды кайтарган жокмун.
Айтчы мага, жаным сєйгљн жигитим, койлоруњду кайсы жерге жаясыњ? Тєштљ кайда эс аласыњ? Койлорун кайтарган жолдошторуњдун жанында жєзєн жапкан аял сыяктуу жєрљ беремби?»
«Аялдардын эњ сулуусу, эгерде сен муну билбесењ, анда койлордун изи менен бар, улактарыњды койчулардын чатырларынын жанына кайтар.
Сєйгљн кызым, мен сени фараондун арабасына чегилген байталга окшоштурам.
Таажы алдындагы жєзєњ, мончок тагылган мойнуњ кандай сонун.
Биз сага кємєш менен жээктелген алтын таажы жасап беребиз».
«Падыша дасторкон єстєндљ отурганда, менин жыпар жыттуу майымдын жыты ањкып турду.
Менин сєйгљн жигитим тљшємдљ жєргљн бир тутам миррадай.
Менин сєйгљн жигитим Эйин-Геди жєзємзарларындагы кипердин сабагындай».
«Оо, кандай сулуусуњ, сєйгљн кызым, кандай сулуусуњ, сенин кљзєњ кљгєчкљндєн кљзєндљй».
«Оо, кандай сулуусуњ, сєйгљн жигитим, љзєњљ тартып турасыњ! Тљшљгєбєз кљк шибер,
єйєбєздєн чатыры кедр жыгачынан, єйєбєздєн шыбы кипарис тактайынан».
Canticum Canticorum Salomonis.
Osculetur me osculo oris sui! Nam meliores sunt amores tui vino:
in fragrantiam unguentorum tuorum optimorum. Oleum effusum nomen tuum; ideo adulescentulae dilexerunt te.
Trahe me post te. Curramus! Introducat me rex in cellaria sua; exsultemus et laetemur in te memores amorum tuorum super vinum; recte diligunt te.
Nigra sum sed formosa, filiae Ierusalem, sicut tabernacula Cedar, sicut pelles Salma.
Nolite me considerare quod fusca sim, quia decoloravit me sol. Filii matris meae irati sunt mihi; posuerunt me custodem in vineis, vineam meam non custodivi.
Indica mihi, tu, quem diligit anima mea, ubi pascas, ubi cubes in meridie, ne vagari incipiam post greges sodalium tuorum.
Si ignoras, o pulcherrima inter mulieres, egredere et abi post vestigia gregum et pasce haedos tuos iuxta tabernacula pastorum.
Equae in curribus pharaonis assimilavi te, amica mea.
Pulchrae sunt genae tuae inter inaures, collum tuum inter monilia.