Скрыть
1:7
1:10
1:11
1:12
1:15
1:16
1:17
Цр҃ко́внослав
Да ло́бжетъ мѧ̀ ѿ лобза́нїй ᲂу҆́стъ свои́хъ: ꙗ҆́кѡ бла̑га сосца̑ твоѧ̑ па́че вїна̀,
и҆ вонѧ̀ мѵ́ра твоегѡ̀ па́че всѣ́хъ а҆рѡма̑тъ. Мѵ́ро и҆злїѧ́ное и҆́мѧ твоѐ: сегѡ̀ ра́ди ѻ҆трокови̑цы возлюби́ша тѧ̀.
Привлеко́ша тѧ̀ {Є҆вр.: влецы́ мѧ.}: в̾слѣ́дъ тебє̀ въ воню̀ мѵ́ра твоегѡ̀ тече́мъ. Введе́ мѧ ца́рь въ ло́жницꙋ свою̀: возра́дꙋемсѧ и҆ возвесели́мсѧ ѡ҆ тебѣ̀, возлю́бимъ сосца̑ твоѧ̑ па́че вїна̀: пра́вость возлюби́ тѧ.
Черна̀ є҆́смь а҆́зъ и҆ добра̀, дщє́ри і҆ерⷭ҇ли̑мскїѧ, ꙗ҆́коже селє́нїѧ кида̑рска, ꙗ҆́коже завѣ̑сы соломѡ̑ни.
Не зри́те менѐ, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ є҆́смь ѡ҆черне́на, ꙗ҆́кѡ ѡ҆пали́ мѧ со́лнце: сы́нове ма́тере моеѧ̀ сварѧ́хꙋсѧ ѡ҆ мнѣ̀, положи́ша мѧ̀ стра́жа въ вїногра́дѣхъ: вїногра́да моегѡ̀ не сохрани́хъ.
Возвѣстѝ мѝ, є҆го́же возлюбѝ дꙋша̀ моѧ̀, гдѣ̀ пасе́ши; гдѣ̀ почива́еши въ полꙋ́дне; да не когда̀ бꙋ́дꙋ ꙗ҆́кѡ ѡ҆блага́ющаѧсѧ над̾ ста́ды дрꙋгѡ́въ твои́хъ.
А҆́ще не ᲂу҆вѣ́си са́мꙋю тебѐ, до́браѧ въ жена́хъ, и҆зы́ди ты̀ въ пѧта́хъ па́ствъ и҆ пасѝ кѡ́злища твоѧ̑ ᲂу҆ кꙋ́щей па́стырскихъ.
Ко́нємъ мои̑мъ въ колесни́цѣхъ фараѡ́новыхъ ᲂу҆подо́бихъ тѧ̀, бли́жнѧѧ моѧ̀.
Что̀ ᲂу҆кра́шєны лани̑ты твоѧ̑ ꙗ҆́кѡ гѡ́рлицы, вы́ѧ твоѧ̀ ꙗ҆́кѡ мѡни́сты;
подѡ́бїѧ зла́та сотвори́мъ тѝ съ пестрота́ми сребра̀.
До́ндеже (бꙋ́детъ) ца́рь на восклоне́нїи свое́мъ, на́рдъ мо́й дадѐ воню̀ свою̀.
Вѧза́нїе ста́кти бра́тъ мо́й {Є҆вр.: возлю́бленный мо́й.} мнѣ̀, посредѣ̀ сосцꙋ̑ моє́ю водвори́тсѧ:
гре́знъ кѵ́провъ бра́тъ мо́й мнѣ̀ въ вїногра́дѣхъ є҆нга́ддовыхъ.
Сѐ, є҆сѝ добра̀, и҆́скреннѧѧ моѧ̀, сѐ, є҆сѝ добра̀: ѻ҆́чи твоѝ голꙋби̑нѣ.
Сѐ, є҆сѝ до́бръ, бра́тъ мо́й, и҆ є҆щѐ красе́нъ: ѻ҆́дръ на́шъ со ѡ҆сѣне́нїемъ,
прекла̑ди до́мꙋ на́шегѡ ке́дровїи, дски̑ на́шѧ кѷпарі̑сныѧ.
Синодальный
1 «Ласки твои лучше вина»; 5 «скажи мне … где пасешь ты?» 7 «если ты не знаешь … то иди себе по следам овец»; 12 «о, ты прекрасен, возлюбленный мой!»
Да лобзает он меня лобзанием уст своих! Ибо ласки твои лучше вина.
От благовония мастей твоих имя твое – как разлитое миро; поэтому девицы любят тебя.
Влеки меня, мы побежим за тобою; – царь ввел меня в чертоги свои, – будем восхищаться и радоваться тобою, превозносить ласки твои больше, нежели вино; достойно любят тебя!
Дщери Иерусалимские! черна я, но красива, как шатры Кидарские, как завесы Соломоновы.
Не смотрите на меня, что я смугла, ибо солнце опалило меня: сыновья матери моей разгневались на меня, поставили меня стеречь виноградники, – моего собственного виноградника я не стерегла.
Скажи мне, ты, которого любит душа моя: где пасешь ты? где отдыхаешь в полдень? к чему мне быть скиталицею возле стад товарищей твоих?
Если ты не знаешь этого, прекраснейшая из женщин, то иди себе по следам овец и паси козлят твоих подле шатров пастушеских.
Кобылице моей в колеснице фараоновой я уподобил тебя, возлюбленная моя.
Прекрасны ланиты твои под подвесками, шея твоя в ожерельях;
золотые подвески мы сделаем тебе с серебряными блестками.
Доколе царь был за столом своим, нард мой издавал благовоние свое.
Мирровый пучок – возлюбленный мой у меня, у грудей моих пребывает.
Как кисть кипера, возлюбленный мой у меня в виноградниках Енгедских.
О, ты прекрасна, возлюбленная моя, ты прекрасна! глаза твои голубиные.
О, ты прекрасен, возлюбленный мой, и любезен! и ложе у нас – зелень;
кровли домов наших – кедры, потолки наши – кипарисы.
Греческий [Greek (Koine)]
ᾆσμα ᾀσμάτων ὅ ἐστιν τῷ Σαλωμων
2φιλησάτω με ἀπο­̀ φιλημάτων στόμα­τος αὐτοῦ ὅτι ἀγαθοὶ μαστοί σου ὑπὲρ οἶνον
3καὶ ὀσμὴ μύρων σου ὑπὲρ πάν­τα τὰ ἀρώματα μύρον ἐκκενωθὲν ὄνομά σου δια­̀ τοῦτο νεάνιδες ἠγάπησάν σε
4εἵλκυσάν σε ὀπίσω σου εἰς ὀσμὴν μύρων σου δραμοῦμεν εἰσήνεγκέν με ὁ βασιλεὺς εἰς τὸ ταμίειον αὐτοῦ ἀγαλλιασώμεθα καὶ εὐφρανθῶμεν ἐν σοί ἀγαπήσομεν μαστούς σου ὑπὲρ οἶνον εὐθύτης ἠγάπησέν σε
5μέλαινά εἰμι καὶ καλή θυγατέρες Ιερουσαλημ ὡς σκηνώματα Κηδαρ ὡς δέρρεις Σαλωμων
6μὴ βλέψητέ με ὅτι ἐγώ εἰμι μεμελανωμένη ὅτι παρέβλεψέν με ὁ ἥλιος υἱοὶ μητρός μου ἐμαχέσαν­το ἐν ἐμοί ἔθεν­τό με φυλάκισ­σαν ἐν ἀμπελῶσιν ἀμπελῶνα ἐμὸν οὐκ ἐφύλαξα
7ἀπάγγειλόν μοι ὃν ἠγάπησεν ἡ ψυχή μου ποῦ ποιμαίνεις ποῦ κοιτάζεις ἐν μεσημβρίᾳ μήποτε γένωμαι ὡς περιβαλλομένη ἐπ᾿ ἀγέλαις ἑταίρων σου
8ἐὰν μὴ γνῷς σεαυτήν ἡ καλὴ ἐν γυναιξίν ἔξελθε σὺ ἐν πτέρναις τῶν ποιμνίων καὶ ποίμαινε τὰς ἐρίφους σου ἐπι­̀ σκηνώμασιν τῶν ποιμένων
9τῇ ἵππῳ μου ἐν ἅρμασιν Φαραω ὡμοίωσά σε ἡ πλη­σίον μου
10τί ὡραιώθησαν σιαγόνες σου ὡς τρυγόνες τράχηλός σου ὡς ὁρμίσκοι
11ὁμοιώματα χρυσίου ποιήσομέν σοι μετὰ στιγμάτων τοῦ ἀργυρίου
12ἕως οὗ ὁ βασιλεὺς ἐν ἀνακλίσει αὐτοῦ νάρδος μου ἔδωκεν ὀσμὴν αὐτοῦ
13ἀπό­δεσμος τῆς στακτῆς ἀδελφιδός μου ἐμοί ἀνὰ μέσον τῶν μαστῶν μου αὐλισθή­σε­ται
14βότρυς τῆς κύπρο­υ ἀδελφιδός μου ἐμοὶ ἐν ἀμπελῶσιν Εγγαδδι
15ἰδοὺ εἶ καλή ἡ πλη­σίον μου ἰδοὺ εἶ καλή ὀφθαλμοί σου περιστεραί
16ἰδοὺ εἶ καλός ὁ ἀδελφιδός μου καί γε ὡραῖος προ­̀ς κλίνη ἡμῶν σύσκιος
17δοκοὶ οἴκων ἡμῶν κέδροι φατνώματα ἡμῶν κυπάρισ­σοι
Canticum Canticorum Salomonis.
Osculetur me osculo oris sui! Nam meliores sunt amores tui vino:
in fragrantiam unguentorum tuorum optimorum. Oleum effusum nomen tuum; ideo adulescentulae dilexerunt te.
Trahe me post te. Curramus! Introducat me rex in cellaria sua; exsultemus et laetemur in te memores amorum tuorum super vinum; recte diligunt te.
Nigra sum sed formosa, filiae Ierusalem, sicut tabernacula Cedar, sicut pelles Salma.
Nolite me considerare quod fusca sim, quia decoloravit me sol. Filii matris meae irati sunt mihi; posuerunt me custodem in vineis, vineam meam non custodivi.
Indica mihi, tu, quem diligit anima mea, ubi pascas, ubi cubes in meridie, ne vagari incipiam post greges sodalium tuorum.
Si ignoras, o pulcherrima inter mulieres, egredere et abi post vestigia gregum et pasce haedos tuos iuxta tabernacula pastorum.
Equae in curribus pharaonis assimilavi te, amica mea.
Pulchrae sunt genae tuae inter inaures, collum tuum inter monilia.
Inaures aureas faciemus tibi vermiculatas argento.
Dum esset rex in accubitu suo, nardus mea dedit odorem suum.
Fasciculus myrrhae dilectus meus mihi, qui inter ubera mea commoratur.
Botrus cypri dilectus meus mihi in vineis Engaddi.
Ecce tu pulchra es, amica mea, ecce tu pulchra es: oculi tui columbarum.
Ecce tu pulcher es, dilecte mi, et decorus. Lectulus noster floridus,
tigna domorum nostrarum cedrina, laquearia nostra cupressina.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible