Скрыть
3:7
3:9
3:10
Церковнославянский (рус)
На ло́жи мо­е́мъ въ но́щехъ иска́хъ, его́же воз­люби́ душа́ моя́, иска́хъ его́, и не обрѣто́хъ его́: воз­зва́хъ его́, и не послу́ша мене́.
Воста́ну у́бо и обы́ду во гра́дѣ и на то́ржищихъ и на сто́гнахъ, и по­ищу́, его́же воз­люби́ душа́ моя́. По­иска́хъ его́, и не обрѣто́хъ его́: зва́хъ его́, и не послу́ша мене́.
Обрѣто́ша мя́ стрегу́щiи, обходя́ще во гра́дѣ: ви́дѣсте ли, его́же воз­люби́ душа́ моя́?
Я́ко ма́ло егда́ преидо́хъ от­ ни́хъ, до́ндеже обрѣто́хъ, его́же воз­люби́ душа́ моя́: удержа́хъ его́, и не оста́вихъ его́, до́ндеже введо́хъ его́ въ до́мъ ма́тере мо­ея́ и въ черто́гъ заче́ншiя мя́.
Закля́хъ ва́съ, дще́ри Иерусали́мскiя, въ си́лахъ и въ крѣ́постехъ се́лныхъ: а́ще подви́жете и воз­дви́жете любо­́вь, до́ндеже а́ще восхо́щетъ.
Кто́ сiя́ восходя́щая от­ пусты́ни, я́ко стебло́ ды́ма кадя́щее сми́рну и Лива́нъ, от­ всѣ́хъ благово́нiй мирова́рца?
Се́, о́дръ Соломо́нь, шестьдеся́тъ си́льныхъ о́крестъ его́ от­ си́льныхъ Изра́илевыхъ,
вси́ иму́ще ору́жiя, науче́ни на бра́нь: му́жъ, ору́жiе его́ на бедрѣ́ его́ от­ у́жаса въ но́щехъ.
О́дръ сотвори́ себѣ́ ца́рь Соломо́нъ от­ древе́съ Лива́нскихъ.
Столпы́ его́ сотвори́ сре́бряны и восклоне́нiе его́ зла́то: восхо́дъ его́ багря́нъ, вну́трь его́ ка́менiе по́стлано, любо­́вь от­ дще́рей Иерусали́мскихъ.
Дще́ри Сiо́ни, изыди́те и ви́дите въ цари́ Соломо́нѣ въ вѣнцѣ́, и́мже вѣнча́ его́ ма́ти его́ въ де́нь обруче́нiя его́ и въ де́нь весе́лiя се́рдца его́.
Синодальный
1 «Искала я того, которого любит душа моя»; 6 «пойдите и посмотрите, дщери Сионские, на царя Соломона».
На ложе моем ночью искала я того, которого любит душа моя, искала его и не нашла его.
Встану же я, пойду по городу, по улицам и площадям, и буду искать того, которого любит душа моя; искала я его и не нашла его.
Встретили меня стражи, обходящие город: «не видали ли вы того, которого любит душа моя?»
Но едва я отошла от них, как нашла того, которого любит душа моя, ухватилась за него, и не отпустила его, доколе не привела его в дом матери моей и во внутренние комнаты родительницы моей.
Заклинаю вас, дщери Иерусалимские, сернами или полевыми ланями: не будите и не тревожьте возлюбленной, доколе ей угодно.
Кто эта, восходящая от пустыни как бы столбы дыма, окуриваемая миррою и фимиамом, всякими порошками мироварника?
Вот одр его – Соломона: шестьдесят сильных вокруг него, из сильных Израилевых.
Все они держат по мечу, опытны в бою; у каждого меч при бедре его ради страха ночного.
Носильный одр сделал себе царь Соломон из дерев Ливанских;
столпцы его сделал из серебра, локотники его из золота, седалище его из пурпуровой ткани; внутренность его убрана с любовью дщерями Иерусалимскими.
Пойдите и посмотрите, дщери Сионские, на царя Соломона в венце, которым увенчала его мать его в день бракосочетания его, в день, радостный для сердца его.
Сербский
На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.
Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.
Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја?
Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?
Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих:
Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.
Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског;
Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.
Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог.
Sul mio letto, lungo la notte, ho cercato
l'amore dell'anima mia;
l'ho cercato, ma non l'ho trovato.
Mi alzerò e farò il giro della città
per le strade e per le piazze;
voglio cercare l'amore dell'anima mia.
L'ho cercato, ma non l'ho trovato.
Mi hanno incontrata le guardie che fanno la ronda in città:
"Avete visto l'amore dell'anima mia?".
Da poco le avevo oltrepassate,
quando trovai l'amore dell'anima mia.
Lo strinsi forte e non lo lascerò,
finché non l'abbia condotto nella casa di mia madre,
nella stanza di colei che mi ha concepito.
Io vi scongiuro, figlie di Gerusalemme,
per le gazzelle o per le cerve dei campi:
non destate, non scuotete dal sonno l'amore,
finché non lo desideri.
Chi sta salendo dal deserto
come una colonna di fumo,
esalando profumo di mirra e d'incenso
e d'ogni polvere di mercanti?
Ecco, la lettiga di Salomone:
sessanta uomini prodi le stanno intorno,
tra i più valorosi d'Israele.
Tutti sanno maneggiare la spada,
esperti nella guerra;
ognuno porta la spada al fianco
contro il terrore della notte.
Un baldacchino si è fatto il re Salomone
con legno del Libano.
Le sue colonne le ha fatte d'argento,
d'oro la sua spalliera;
il suo seggio è di porpora,
il suo interno è un ricamo d'amore
delle figlie di Gerusalemme.
Uscite, figlie di Sion,
guardate il re Salomone
con la corona di cui lo cinse sua madre
nel giorno delle sue nozze,
giorno di letizia del suo cuore.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible