Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
3:7
3:9
3:10
На ло́жи мое́мъ въ но́щехъ иска́хъ, его́же возлюби́ душа́ моя́, иска́хъ его́, и не обрѣто́хъ его́: воззва́хъ его́, и не послу́ша мене́.
Воста́ну у́бо и обы́ду во гра́дѣ и на то́ржищихъ и на сто́гнахъ, и поищу́, его́же возлюби́ душа́ моя́. Поиска́хъ его́, и не обрѣто́хъ его́: зва́хъ его́, и не послу́ша мене́.
Обрѣто́ша мя́ стрегу́щiи, обходя́ще во гра́дѣ: ви́дѣсте ли, его́же возлюби́ душа́ моя́?
Я́ко ма́ло егда́ преидо́хъ от ни́хъ, до́ндеже обрѣто́хъ, его́же возлюби́ душа́ моя́: удержа́хъ его́, и не оста́вихъ его́, до́ндеже введо́хъ его́ въ до́мъ ма́тере моея́ и въ черто́гъ заче́ншiя мя́.
Закля́хъ ва́съ, дще́ри Иерусали́мскiя, въ си́лахъ и въ крѣ́постехъ се́лныхъ: а́ще подви́жете и воздви́жете любо́вь, до́ндеже а́ще восхо́щетъ.
Кто́ сiя́ восходя́щая от пусты́ни, я́ко стебло́ ды́ма кадя́щее сми́рну и Лива́нъ, от всѣ́хъ благово́нiй мирова́рца?
Се́, о́дръ Соломо́нь, шестьдеся́тъ си́льныхъ о́крестъ его́ от си́льныхъ Изра́илевыхъ,
вси́ иму́ще ору́жiя, науче́ни на бра́нь: му́жъ, ору́жiе его́ на бедрѣ́ его́ от у́жаса въ но́щехъ.
О́дръ сотвори́ себѣ́ ца́рь Соломо́нъ от древе́съ Лива́нскихъ.
Столпы́ его́ сотвори́ сре́бряны и восклоне́нiе его́ зла́то: восхо́дъ его́ багря́нъ, вну́трь его́ ка́менiе по́стлано, любо́вь от дще́рей Иерусали́мскихъ.
Дще́ри Сiо́ни, изыди́те и ви́дите въ цари́ Соломо́нѣ въ вѣнцѣ́, и́мже вѣнча́ его́ ма́ти его́ въ де́нь обруче́нiя его́ и въ де́нь весе́лiя се́рдца его́.
1 «Искала я того, которого любит душа моя»; 6 «пойдите и посмотрите, дщери Сионские, на царя Соломона».
На ложе моем ночью искала я того, которого любит душа моя, искала его и не нашла его.
Встану же я, пойду по городу, по улицам и площадям, и буду искать того, которого любит душа моя; искала я его и не нашла его.
Встретили меня стражи, обходящие город: «не видали ли вы того, которого любит душа моя?»
Но едва я отошла от них, как нашла того, которого любит душа моя, ухватилась за него, и не отпустила его, доколе не привела его в дом матери моей и во внутренние комнаты родительницы моей.
Заклинаю вас, дщери Иерусалимские, сернами или полевыми ланями: не будите и не тревожьте возлюбленной, доколе ей угодно.
Кто эта, восходящая от пустыни как бы столбы дыма, окуриваемая миррою и фимиамом, всякими порошками мироварника?
Вот одр его – Соломона: шестьдесят сильных вокруг него, из сильных Израилевых.
Все они держат по мечу, опытны в бою; у каждого меч при бедре его ради страха ночного.
Носильный одр сделал себе царь Соломон из дерев Ливанских;
столпцы его сделал из серебра, локотники его из золота, седалище его из пурпуровой ткани; внутренность его убрана с любовью дщерями Иерусалимскими.
Пойдите и посмотрите, дщери Сионские, на царя Соломона в венце, которым увенчала его мать его в день бракосочетания его, в день, радостный для сердца его.
На постељи својој ноћу тражих оног кога љуби душа моја, тражих га, али га не нађох.
Сада ћу устати, па идем по граду, по трговима и по улицама тражићу оног кога љуби душа моја. Тражих га, али га не нађох.
Нађоше ме стражари, који обилазе по граду. Видесте ли оног кога љуби душа моја?
Мало их заминух, и нађох оног кога љуби душа моја; и ухватих га, и нећу га пустити докле га не одведем у кућу матере своје и у ложницу родитељке своје.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
Ко је она што иде горе из пустиње као ступови од дима, поткађена смирном и тамјаном и свакојаким прашком апотекарским?
Гле, одар Соломунов, а око њега шездесет јунака између јунака Израиљевих:
Сви имају мачеве, вешти су боју, у сваког је мач о бедру ради страха ноћног.
Одар је начинио себи цар Соломун од дрвета ливанског;
Ступце му је начинио од сребра, узглавље од злата, небо од скерлета, а изнутра настрт љубављу за кћери јерусалимске.
Изиђите, кћери сионске, и гледајте цара Соломуна под венцем којим га мати његова окити на дан свадбе његове и на дан весеља срца његовог.
Испанский Reina-Valera 1995
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Por las noches busqué en mi lecho
al amado de mi alma;
lo busqué, mas no lo hallé.
al amado de mi alma;
lo busqué, mas no lo hallé.
Pensé entonces:
«Me levantaré, recorreré la ciudad,
y por calles y plazas
buscaré al amado de mi alma.»
Lo busqué, mas no lo hallé.
«Me levantaré, recorreré la ciudad,
y por calles y plazas
buscaré al amado de mi alma.»
Lo busqué, mas no lo hallé.
Me hallaron los guardias que rondan la ciudad,
y les pregunté: «¿Habéis visto al amado de mi alma?»
y les pregunté: «¿Habéis visto al amado de mi alma?»
Apenas me aparté de ellos un poco,
hallé al amado de mi alma;
me así a él, y no lo dejé
hasta llevarlo a casa de mi madre,
a la habitación de quien me dio a luz. El esposo
hallé al amado de mi alma;
me así a él, y no lo dejé
hasta llevarlo a casa de mi madre,
a la habitación de quien me dio a luz. El esposo
¡Yo os conjuro, hijas de Jerusalén,
por las gacelas y las ciervas del campo,
que no despertéis a mi amor!
¡Dejadla dormir mientras quiera! Coro
por las gacelas y las ciervas del campo,
que no despertéis a mi amor!
¡Dejadla dormir mientras quiera! Coro
¿Qué es eso que sube del desierto
cual columna de humo,
perfumado de mirra e incienso,
y de todo polvo aromático?
cual columna de humo,
perfumado de mirra e incienso,
y de todo polvo aromático?
¡Ved, es la litera de Salomón!
Sesenta valientes la rodean,
de entre los fuertes de Israel.
Sesenta valientes la rodean,
de entre los fuertes de Israel.
Todos ciñen espada y son diestros en la guerra;
cada uno lleva su espada al cinto,
por los peligros de la noche.
cada uno lleva su espada al cinto,
por los peligros de la noche.
El rey Salomón se hizo una carroza
de madera del Líbano,
de madera del Líbano,
con columnas de plata,
respaldo de oro
y asiento de grana;
su interior, recamado de amor
por las hijas de Jerusalén.
respaldo de oro
y asiento de grana;
su interior, recamado de amor
por las hijas de Jerusalén.
¡Hijas de Sión, salid! Ved al rey Salomón
con la corona que le ciñó su madre
el día de su boda,
el día del gozo de su corazón.
El esposo
con la corona que le ciñó su madre
el día de su boda,
el día del gozo de su corazón.
El esposo