Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
5:3
5:4
5:5
5:9
5:11
5:14
5:17
Да сни́детъ бра́тъ мои́ въ вертогра́дъ сво́й и да я́стъ пло́дъ ово́щiй свои́хъ. Внидо́хъ въ вертогра́дъ мо́й, сестро́ моя́ невѣ́сто: объима́хъ сми́рну мою́ со арома́тами мои́ми, ядо́хъ хлѣ́бъ мо́й съ ме́домъ мои́мъ, пи́хъ вино́ мое́ съ млеко́мъ мои́мъ. Яди́те, бли́жнiи, и пі́йте и упі́йтеся, бра́тiя.
А́зъ сплю́, а се́рдце мое́ бди́тъ: гла́съ бра́та моего́ ударя́етъ въ две́ри: отве́рзи ми́, сестро́ моя́, бли́жняя моя́, голуби́це моя́, соверше́нная моя́: я́ко глава́ моя́ напо́лнися росы́, и вла́си мои́ ка́пель нощны́хъ.
Совлеко́хся ри́зы моея́, ка́ко облеку́ся въ ню́? умы́хъ но́зѣ мои́, ка́ко оскверню́ и́хъ?
Бра́тъ мо́й посла́ ру́ку свою́ сквозѣ́ сква́жню, и чре́во мое́ вострепета́ от него́.
Воста́хъ а́зъ отве́рсти бра́ту моему́: ру́цѣ мои́ иска́паша сми́рну, пе́рсты мои́ сми́рны по́лны на рука́хъ заключе́нiя.
Отверзо́хъ а́зъ бра́ту моему́: бра́тъ мо́й пре́йде. Душа́ моя́ изы́де въ сло́во его́: взыска́хъ его́, и не обрѣто́хъ его́: зва́хъ его́, и не послу́ша мене́.
Обрѣто́ша мя́ стра́жiе обходя́щiи во гра́дѣ: би́ша мя́, язви́ша мя́, взя́ша ве́рхнюю ри́зу от мене́ стра́жiе стѣ́ннiи.
Закля́хъ вы́, дще́ри Иерусали́мскiя, въ си́лахъ и въ крѣ́постехъ се́лныхъ: а́ще обря́щете бра́та моего́, возвѣсти́те ему́, я́ко уя́звлена любо́вiю а́зъ е́смь.
Что́ бра́тъ тво́й па́че бра́та, до́брая въ жена́хъ? что́ бра́тъ тво́й от бра́та, я́ко та́ко закля́ла еси́ на́съ?
Бра́тъ мо́й бѣ́лъ и че́рменъ, избра́нъ от те́мъ:
глава́ его́ зла́то избра́нно, власы́ его́ кудря́вы, че́рны я́ко вра́нъ:
о́чи его́ я́ко голуби́цы на исполне́нiихъ во́дъ, измове́ни во млецѣ́, сѣдя́щыя въ наполне́нiихъ [во́дъ]:
лани́ты его́ а́ки фiа́лы арома́тъ, прозяба́ющыя благово́нiе: устнѣ́ его́ кри́ны, ка́плющiи сми́рну по́лну:
ру́цѣ его́ обто́чены зла́ты, напо́лнены Ѳарси́са: чре́во его́ сосу́дъ слоно́вый на ка́мени сапфи́ровѣ:
лы́ста его́ столпи́ ма́рморовы, основа́ни на степе́нехъ златы́хъ: ви́дъ его́ я́ко Лива́нъ, избра́нъ я́ко ке́дрове:
горта́нь его́ сла́дость, и ве́сь жела́нiе: се́й бра́тъ мо́й и се́й бли́жнiй мо́й, дще́ри Иерусали́мли.
1 «Я встала, чтоб отпереть возлюбленному моему»; 9 «лучше десяти тысяч других».
Пришел я в сад мой, сестра моя, невеста; набрал мирры моей с ароматами моими, поел сотов моих с медом моим, напился вина моего с молоком моим. Ешьте, друзья, пейте и насыщайтесь, возлюбленные!
Я сплю, а сердце мое бодрствует; вот, голос моего возлюбленного, который стучится: «отвори мне, сестра моя, возлюбленная моя, голубица моя, чистая моя! потому что голова моя вся покрыта росою, кудри мои – ночною влагою».
Я скинула хитон мой; как же мне опять надевать его? Я вымыла ноги мои; как же мне марать их?
Возлюбленный мой протянул руку свою сквозь скважину, и внутренность моя взволновалась от него.
Я встала, чтобы отпереть возлюбленному моему, и с рук моих капала мирра, и с перстов моих мирра капала на ручки замка.
Отперла я возлюбленному моему, а возлюбленный мой повернулся и ушел. Души во мне не стало, когда он говорил; я искала его и не находила его; звала его, и он не отзывался мне.
Встретили меня стражи, обходящие город, избили меня, изранили меня; сняли с меня покрывало стерегущие стены.
Заклинаю вас, дщери Иерусалимские: если вы встретите возлюбленного моего, что скажете вы ему? что я изнемогаю от любви.
«Чем возлюбленный твой лучше других возлюбленных, прекраснейшая из женщин? Чем возлюбленный твой лучше других, что ты так заклинаешь нас?»
Возлюбленный мой бел и румян, лучше десяти тысяч других:
голова его – чистое золото; кудри его волнистые, черные, как ворон;
глаза его – как голуби при потоках вод, купающиеся в молоке, сидящие в довольстве;
щеки его – цветник ароматный, гряды благовонных растений; губы его – лилии, источают текучую мирру;
руки его – золотые кругляки, усаженные топазами; живот его – как изваяние из слоновой кости, обложенное сапфирами;
голени его – мраморные столбы, поставленные на золотых подножиях; вид его подобен Ливану, величествен, как кедры;
уста его – сладость, и весь он – любезность. Вот кто возлюбленный мой, и вот кто друг мой, дщери Иерусалимские!
Дођох у врт свој, сестро моја невесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млеко своје; једите, пријатељи, пијте, и опијте се, мили моји!
Ја спавам, а срце је моје будно; ето гласа драгог мог, који куца: Отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћних капи.
Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? Опрала сам ноге своје, како ћу их каљати?
Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а шта је у мени устрепта од њега.
Ја устах да отворим драгом свом, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве.
Отворих драгом свом, али драгог мог не беше, отиде. Бејах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва.
Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше превес мој с мене стражари по зидовима.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, ако нађете драгог мог, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави.
Шта је твој драги бољи од других драгих, о најлепша међу женама? Шта је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш?
Драги је мој бео и румен, заставник између десет хиљада;
Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран;
Очи су му као у голуба на потоцима воденим, млеком умивене, и стоје у обиљу;
Образи су му као лехе мирисног биља, као цвеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка;
На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као светла слонова кост обложена сафирима.
Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.
Уста су му слатка и сав је љубак. Такав је мој драги, такав је мој мили, кћери јерусалимске.
Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
Итальянский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (Юнгеров)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (Koine)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Sono venuto nel mio giardino, sorella mia, mia sposa,
e raccolgo la mia mirra e il mio balsamo;
mangio il mio favo e il mio miele,
bevo il mio vino e il mio latte.
Mangiate, amici, bevete;
inebriatevi d'amore.
e raccolgo la mia mirra e il mio balsamo;
mangio il mio favo e il mio miele,
bevo il mio vino e il mio latte.
Mangiate, amici, bevete;
inebriatevi d'amore.
Mi sono addormentata, ma veglia il mio cuore.
Un rumore! La voce del mio amato che bussa:
"Aprimi, sorella mia,
mia amica, mia colomba, mio tutto;
perché il mio capo è madido di rugiada,
i miei riccioli di gocce notturne".
Un rumore! La voce del mio amato che bussa:
"Aprimi, sorella mia,
mia amica, mia colomba, mio tutto;
perché il mio capo è madido di rugiada,
i miei riccioli di gocce notturne".
"Mi sono tolta la veste;
come indossarla di nuovo?
Mi sono lavata i piedi;
come sporcarli di nuovo?".
come indossarla di nuovo?
Mi sono lavata i piedi;
come sporcarli di nuovo?".
L'amato mio ha introdotto la mano nella fessura
e le mie viscere fremettero per lui.
e le mie viscere fremettero per lui.
Mi sono alzata per aprire al mio amato
e le mie mani stillavano mirra;
fluiva mirra dalle mie dita
sulla maniglia del chiavistello.
e le mie mani stillavano mirra;
fluiva mirra dalle mie dita
sulla maniglia del chiavistello.
Ho aperto allora all'amato mio,
ma l'amato mio se n'era andato, era scomparso.
Io venni meno, per la sua scomparsa;
l'ho cercato, ma non l'ho trovato,
l'ho chiamato, ma non mi ha risposto.
ma l'amato mio se n'era andato, era scomparso.
Io venni meno, per la sua scomparsa;
l'ho cercato, ma non l'ho trovato,
l'ho chiamato, ma non mi ha risposto.
Mi hanno incontrata le guardie che fanno la ronda in città;
mi hanno percossa, mi hanno ferita,
mi hanno tolto il mantello
le guardie delle mura.
mi hanno percossa, mi hanno ferita,
mi hanno tolto il mantello
le guardie delle mura.
Io vi scongiuro, figlie di Gerusalemme,
se trovate l'amato mio
che cosa gli racconterete?
Che sono malata d'amore!
se trovate l'amato mio
che cosa gli racconterete?
Che sono malata d'amore!
Che cosa ha il tuo amato più di ogni altro,
tu che sei bellissima tra le donne?
Che cosa ha il tuo amato più di ogni altro,
perché così ci scongiuri?
tu che sei bellissima tra le donne?
Che cosa ha il tuo amato più di ogni altro,
perché così ci scongiuri?
L'amato mio è bianco e vermiglio,
riconoscibile fra una miriade.
riconoscibile fra una miriade.
Il suo capo è oro, oro puro,
i suoi riccioli sono grappoli di palma,
neri come il corvo.
i suoi riccioli sono grappoli di palma,
neri come il corvo.
I suoi occhi sono come colombe
su ruscelli d'acqua;
i suoi denti si bagnano nel latte,
si posano sui bordi.
su ruscelli d'acqua;
i suoi denti si bagnano nel latte,
si posano sui bordi.
Le sue guance sono come aiuole di balsamo
dove crescono piante aromatiche,
le sue labbra sono gigli
che stillano fluida mirra.
dove crescono piante aromatiche,
le sue labbra sono gigli
che stillano fluida mirra.
Le sue mani sono anelli d'oro,
incastonati di gemme di Tarsis.
Il suo ventre è tutto d'avorio,
tempestato di zaffiri.
incastonati di gemme di Tarsis.
Il suo ventre è tutto d'avorio,
tempestato di zaffiri.
Le sue gambe, colonne di alabastro,
posate su basi d'oro puro.
Il suo aspetto è quello del Libano,
magnifico come i cedri.
posate su basi d'oro puro.
Il suo aspetto è quello del Libano,
magnifico come i cedri.
Dolcezza è il suo palato;
egli è tutto delizie!
Questo è l'amato mio, questo l'amico mio,
o figlie di Gerusalemme.
egli è tutto delizie!
Questo è l'amato mio, questo l'amico mio,
o figlie di Gerusalemme.