Скрыть

Пѣ́снь пѣ́сней, Глава 8

8:1
8:5a
8:5b
8:8
8:9
8:10
8:13
Церковнославянский (рус)
Кто́ да́стъ тя́, бра́те мо́й, ссу́ща сосцы́ ма́тере мо­ея́? обрѣ́тши тя́ внѣ́ цѣлу́ю тя́, и ктому́ не уничижа́тъ мене́.
Пойму́ тя́, введу́ тя́ въ до́мъ ма́тере мо­ея́ и въ ло́жницу заче́ншiя мя́: та́мо мя́ научи́ши: напою́ тя от­ вина́ съ воня́ми стро́­енаго, от­ воды́ я́блокъ мо­и́хъ.
Шу́йца его́ подъ главо́ю мо­е́ю, и десни́ца его́ объи́метъ мя́.
Закля́хъ ва́съ, дще́ри Иерусали́мскiя, въ си́лахъ и въ крѣ́постехъ се́лныхъ: а́ще подви́жете и воз­дви́жете любо­́вь, до́ндеже а́ще восхо́щетъ.
Кто́ сiя́ восходя́щая убѣле́на и утвержа́ема о бра́тѣ сво­е́мъ? подъ я́блонею воз­буди́хъ тя́: та́мо роди́ тя́ ма́ти твоя́, та́мо поболѣ́ тобо́ю ро́ждшая тя́.
Положи́ мя я́ко печа́ть на се́рдцы тво­е́мъ, я́ко печа́ть на мы́шцѣ тво­е́й: зане́ крѣпка́ я́ко сме́рть любы́, же́стока я́ко а́дъ ре́вность: кри́ла ея́ кри́ла огня́, [у́глiе о́гнен­но] пла́мы ея́.
Вода́ мно́га не мо́жетъ угаси́ти любве́, и рѣ́ки не потопя́тъ ея́. А́ще да́стъ му́жъ все́ имѣ́нiе свое́ за любо­́вь, уничиже́нiемъ уничижа́тъ его́.
Сестра́ на́ша мала́ и сосцу́ не и́мать: что́ сотвори́мъ сестрѣ́ на́­шей въ де́нь, въ о́ньже а́ще глаго́латися бу́детъ е́й?
А́ще стѣна́ е́сть, согради́мъ на не́й забра́ла сре́бряна: и а́ще две́рь е́сть, напи́шемъ на не́й дску́ ке́дрову.
А́зъ стѣна́, и сосцы́ мо­и́ я́ко столпи́: а́зъ бѣ́хъ во о́чiю и́хъ а́ки обрѣта́ющая ми́ръ.
Виногра́дъ бы́сть Соломо́ну во вееламо́нѣ: даде́ виногра́дъ сво́й стрегу́щымъ: му́жъ при­­несе́тъ въ плодѣ́ его́ ты́сящу сре́бреникъ.
Виногра́дъ мо́й предо мно́ю: ты́сяща Соломо́ну и двѣ́сти стрегу́щымъ пло́дъ его́.
Сѣдя́й въ вертогра́дѣхъ, и дру́зiе вне́млющiи гла́су тво­ему́: гла́съ тво́й внуши́ мнѣ́.
Бѣжи́, бра́те мо́й, и уподо́бися се́рнѣ или́ юнцу́ еле́ней, на го́ры арома́товъ.
Синодальный
1 «Дщери Иерусалимские: не тревожьте возлюбленной, доколе ей угодно»; 5 «большие воды не могут потушить любви, и реки не зальют её»; 8 «я буду в глазах его, как достигшая полноты»; 13 «товарищи внимают голосу твоему».
О, если бы ты был мне брат, сосавший груди матери моей! тогда я, встретив тебя на улице, целовала бы тебя, и меня не осуждали бы.
Повела бы я тебя, привела бы тебя в дом матери моей. Ты учил бы меня, а я поила бы тебя ароматным вином, соком гранатовых яблоков моих.
Левая рука его у меня под головою, а правая обнимает меня.
Заклинаю вас, дщери Иерусалимские, – не будите и не тревожьте возлюбленной, доколе ей угодно.
Кто это восходит от пустыни, опираясь на своего возлюбленного? Под яблоней разбудила я тебя: там родила тебя мать твоя, там родила тебя родительница твоя.
Положи меня, как печать, на сердце твое, как перстень, на руку твою: ибо крепка, как смерть, любовь; люта, как преисподняя, ревность; стрелы ее – стрелы огненные; она пламень весьма сильный.
Большие воды не могут потушить любви, и реки не зальют ее. Если бы кто давал все богатство дома своего за любовь, то он был бы отвергнут с презреньем.
Есть у нас сестра, которая еще мала, и сосцов нет у нее; что нам будет делать с сестрою нашею, когда будут свататься за нее?
Если бы она была стена, то мы построили бы на ней палаты из серебра; если бы она была дверь, то мы обложили бы ее кедровыми досками.
Я – стена, и сосцы у меня, как башни; потому я буду в глазах его, как достигшая полноты.
Виноградник был у Соломона в Ваал-Гамоне; он отдал этот виноградник сторожам; каждый должен был доставлять за плоды его тысячу сребреников.
А мой виноградник у меня при себе. Тысяча пусть тебе, Соломон, а двести – стерегущим плоды его.
Жительница садов! товарищи внимают голосу твоему, дай и мне послушать его.
Беги, возлюбленный мой; будь подобен серне или молодому оленю на горах бальзамических!
Сербский
О да би ми брат био, да би сао сисе матере моје! Нашавши те на пољу пољубила бих те, и не бих била прекорна.
Повела бих те и довела бих те у кућу матере своје; ти би ме учио, а ја бих те појила вином мирисавим, соком од шипака.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, не будите љубави моје, не будите је, докле јој не буде воља.
Ко је она што иде горе од пустиње наслањајући се на драгог свог? Под јабуком пробудих те, где те роди мати твоја, где те роди родитељка твоја.
Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њен као жар огњен, пламен Божји.
Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити. Да ко даје све имање дома свог за ту љубав, осрамотио би се.
Имамо сестру малену, која још нема дојака. Шта ћемо чинити са сестром својом кад буде реч о њој?
Ако је зид, заградићемо на њему двор од сребра; ако ли врата, утврдићемо их даскама кедровим.
Ја сам зид и дојке су моје као куле. Тада постах у очима његовим као она која нађе мир.
Виноград имаше Соломун у Валамону; даде виноград чуварима да сваки доноси за род његов по хиљаду сребрника.
Мој виноград који ја имам, преда мном је. Нека теби, Соломуне, хиљада, и две стотине онима који чувају род његов.
Која наставаш у вртовима! Другови слушају глас твој, дај ми да га чујем.
Брже, драги мој! И буди као срна или као јеленче на горама мирисним.
Ich wünschte mir, dass du mein Bruder wärst,
den meine Mutter an der Brust genährt hat.
Dann dürfte ich dich unbekümmert küssen,
wenn ich dich draußen auf der Straße treffe,
und niemand würde dann die Nase rümpfen.
Ich nähm dich mit zum Hause meiner Mutter;
du könntest mich im Zärtlichsein belehren,
ich gäbe dir gewürzten Wein zu trinken
und meinen Most von Früchten des Granatbaums.
Sein linker Arm liegt unter meinem Kopf
und mit dem rechten hält er mich umschlungen.
Ihr Mädchen alle, ich beschwöre euch,
dass ihr uns nicht in unsrer Liebe stört!
Wer kommt dort herauf aus der Wüste,
gestützt auf den Arm ihres Liebsten?
Hier unterm Apfelbaum
hab ich dich aufgeweckt,
wo deine Mutter dich
empfing und auch gebar.
Du trägst den Siegelring
an einer Schnur
auf deiner Brust.
So nimm mich an dein Herz!
Du trägst den Reif
um deinen Arm.
So eng umfange mich!
Unüberwindlich
ist der Tod:
Niemand entrinnt ihm,
keinen gibt er frei.
Unüberwindlich –
so ist auch die Liebe,
und ihre Leidenschaft
brennt wie ein Feuer.
Kein Wasser kann die Glut der Liebe löschen
und keine Sturzflut schwemmt sie je hinweg.
Wer meint, er könne solche Liebe kaufen,
der ist ein Narr, er hat sie nie gekannt!
Noch ist unsre kleine Schwester
für die Liebe viel zu jung,
denn sie hat noch keine Brüste.
Kommt sie erst ins rechte Alter,
dass sie jemand freien will,
müssen ihre Brüder wachen.
Sperrt sie sich wie eine Mauer,
schmückt man sie mit Silberzinnen.
Gleicht sie einer offenen Pforte,
schließt man sie mit Zedernbalken.
Eine starke Mauer bin ich,
Türmen gleichen meine Brüste.
Trotzdem will ich mich ergeben,
bitte meinen Freund um Frieden.
Salomo hat einen Weinberg
auf dem Hang von Báal-Hamon.
Für die Ernte würde jeder
tausend Silberstücke zahlen;
darum wird er streng bewacht.
Salomo gönn ich die tausend,
auch den Wächtern noch zweihundert –
ich hab meinen eigenen Weinberg!
Du Mädchen in den Gärten,
die Freunde warten schon:
Lass deine Stimme hören
und rufe mich zu dir!
Komm schnell zu mir, mein Liebster!
Komm, eile wie ein Hirsch;
sei flink wie die Gazelle,
die in den Bergen wohnt.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible