Скрыть
Церковнославянский (рус)
[Зач. 300А.] Па́велъ, ра́бъ Бо́жiй, апо́столъ же Иису́съ Христо́въ, по вѣ́рѣ избра́н­ныхъ Бо́жiихъ и ра́зуму и́стины, я́же по благо­че́стiю,
о упова́нiи жи́зни вѣ́чныя, ю́же обѣтова́ нело́жный Бо́гъ пре́жде лѣ́тъ вѣ́чныхъ,
яви́ же во времена́ своя́ сло́во свое́ проповѣ́данiемъ, е́же мнѣ́ пору́чено бы́сть по повелѣ́нiю спаси́теля на́­шего Бо́га:
ти́ту, при­­сному ча́ду по о́бщей вѣ́рѣ: благода́ть, ми́лость, ми́ръ от­ Бо́га Отца́ и Го́спода Иису́са Христа́ Спа́са на́­шего.
[Зач. 300Б.] Сего́ ра́ди оста́вихъ тя́ въ кри́тѣ, да недоконча́н­ная испра́виши и устро́иши по всѣ́мъ гра́домъ пресви́теры, я́коже тебѣ́ а́зъ повелѣ́хъ:
а́ще кто́ е́сть непоро́ченъ, еди́ныя жены́ му́жъ, ча́да имы́й вѣ́рна, не во укоре́нiи блуда́, или́ непокори́ва.
Подоба́етъ бо епи́скопу безъ поро́ка бы́ти, я́коже Бо́жiю стро­и́телю: не себѣ́ угожда́ющу, [не де́рзу, не напра́сливу,] не гнѣвли́ву, не пiя́ницѣ, не бі́йцѣ, не скверностяжа́телну,
но стран­но­люби́ву, благолю́бцу, цѣлому́дрен­ну, пра́ведну, преподо́бну, воз­держа́телну,
держа́щемуся вѣ́рнаго словесе́ по уче́нiю, да си́ленъ бу́детъ и утѣ́шати во здра́вѣмъ уче́нiи, и проти́вящыяся облича́ти.
Су́ть бо мно́зи непокори́ви, суесло́вцы и умо́мъ прельще́ни, наипа́че же су́щiи от­ обрѣ́занiя,
и́хже подоба́етъ уста́ загражда́ти: и́же вся́ до́мы развраща́ютъ, уча́ще я́же не подоба́етъ, скве́рнаго ра́ди при­­бы́тка.
Рече́ же нѣ́кто от­ ни́хъ, сво́й и́мъ проро́къ: кри́тяне при́сно лжи́ви, злі́и звѣ́рiе, утро́бы пра́здныя.
Свидѣ́тел­ст­во сiе́ и́стин­но е́сть: ея́же ра́ди вины́ облича́й и́хъ неща́дно, да здра́ви бу́дутъ въ вѣ́рѣ,
не внима́юще иуде́йскимъ ба́снемъ, ни за́повѣдемъ человѣ́къ от­враща́ющихся от­ и́стины.
[Зач. 301.] Вся́ у́бо чи́ста чи́стымъ: оскверне́нымъ же и невѣ́рнымъ ничто́же чи́сто, но оскверни́ся и́хъ и у́мъ и со́вѣсть.
Бо́га исповѣ́дуютъ вѣ́дѣти, а дѣ́лы от­ме́щут­ся его́, ме́рзцы су́ще и непокори́ви и на вся́кое дѣ́ло благо́е неиску́сни.
Синодальный
[Зач. 300А.] Павел, раб Божий, Апостол же Иисуса Христа, по вере избранных Божиих и познанию истины, относящейся к благочестию,
в надежде вечной жизни, которую обещал неизменный в слове Бог прежде вековых времен,
а в свое время явил Свое слово в проповеди, вверенной мне по повелению Спасителя нашего, Бога, –
Титу, истинному сыну по общей вере: благодать, милость и мир от Бога Отца и Господа Иисуса Христа, Спасителя нашего.
[Зач. 300Б.] Для того я оставил тебя в Крите, чтобы ты довершил недоконченное и поставил по всем городам пресвитеров, как я тебе приказывал:
если кто непорочен, муж одной жены, детей имеет верных, не укоряемых в распутстве или непокорности.
Ибо епископ должен быть непорочен, как Божий домостроитель, не дерзок, не гневлив, не пьяница, не бийца, не корыстолюбец,
но страннолюбив, любящий добро, целомудрен, справедлив, благочестив, воздержан,
держащийся истинного слова, согласного с учением, чтобы он был силен и наставлять в здравом учении и противящихся обличать.
Ибо есть много и непокорных, пустословов и обманщиков, особенно из обрезанных,
каковым должно заграждать уста: они развращают целые домы, уча, чему не должно, из постыдной корысти.
Из них же самих один стихотворец сказал: «Критяне всегда лжецы, злые звери, утробы ленивые».
Свидетельство это справедливо. По сей причине обличай их строго, дабы они были здравы в вере,
не внимая Иудейским басням и постановлениям людей, отвращающихся от истины.
[Зач. 301.] Для чистых все чисто; а для оскверненных и неверных нет ничего чистого, но осквернены и ум их и совесть.
Они говорят, что знают Бога, а делами отрекаются, будучи гнусны и непокорны и не способны ни к какому доброму делу.
Французский (LSG)
Paul, serviteur de Dieu, et apôtre de Jésus Christ pour la foi des élus de Dieu et la connaissance de la vérité qui est selon la piété, -
lesquelles reposent sur l'espérance de la vie éternelle, promise dès les plus anciens temps par le Dieu qui ne ment point,
et qui a manifesté sa parole en son temps par la prédication qui m'a été confiée d'après l'ordre de Dieu notre Sauveur, -
à Tite, mon enfant légitime en notre commune foi: que la grâce et la paix te soient données de la part de Dieu le Père et de Jésus Christ notre Sauveur!
Je t'ai laissé en Crète, afin que tu mettes en ordre ce qui reste à régler, et que, selon mes instructions, tu établisses des anciens dans chaque ville,
s'il s'y trouve quelque homme irréprochable, mari d'une seul femme, ayant des enfants fidèles, qui ne soient ni accusés de débauche ni rebelles.
Car il faut que l'évêque soit irréprochable, comme économe de Dieu; qu'il ne soit ni arrogant, ni colère, ni adonné au vin, ni violent, ni porté à un gain déshonnête;
mais qu'il soit hospitalier, ami des gens de bien, modéré, juste, saint, tempérant,
attaché à la vraie parole telle qu'elle a été enseignée, afin d'être capable d'exhorter selon la saine doctrine et de réfuter les contradicteurs.
Il y a, en effet, surtout parmi les circoncis, beaucoup de gens rebelles, de vains discoureurs et de séducteurs,
auxquels il faut fermer la bouche. Ils bouleversent des familles entières, enseignant pour un gain honteux ce qu'on ne doit pas enseigner.
L'un d'entre eux, leur propre prophète, a dit: Crétois toujours menteurs, méchantes bêtes, ventres paresseux.
Ce témoignage est vrai. C'est pourquoi reprends-les sévèrement, afin qu'ils aient une foi saine,
et qu'ils ne s'attachent pas à des fables judaïques et à des commandements d'hommes qui se détournent de la vérité.
Tout est pur pour ceux qui sont purs; mais rien n'est pur pour ceux qui sont souillées et incrédules, leur intelligence et leur conscience sont souillés.
Ils font profession de connaître Dieu, mais ils le renient par leurs oeuvres, étant abominables, rebelles, et incapables d'aucune bonne oeuvre.
Од Павла, слуге Божјег, а апостола Исуса Христа по вери изабраних Божјих и по познању истине побожности,
За наду вечног живота, који обећа нелажни Бог пре времена вечних,
А јави у времена своја реч своју проповедањем, које је мени поверено по заповести Спаситеља нашег Бога,
Титу, правом сину по вери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаса нашег.
Зато те оставих у Криту да поправиш шта је недовршено, и да поставиш по свим градовима свештенике, као што ти ја заповедих,
Ако је ко без мане, једне жене муж, и има верну децу, коју не коре за курварство или за непокорност.
Јер владика треба да је без мане, као Божји пристав; не који себи угађа, не гневљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;
Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;
Који се држи верне речи по науци, да буде кадар и саветовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.
Јер има много непослушних, празноговорљивих, и умом преварених, а особито који су из обрезања,
Којима треба уста затворити; који целе куће изопачују учећи шта не треба, поганог добитка ради.
А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли зверови, беспослени трбуси.
Сведочанство је ово истинито; заради тог узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вери,
Не слушајући јеврејске гаталице ни заповести људи који се одвраћају од истине.
Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест.
Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани.
Копировать текст Копировать ссылку Толкования стиха

Настройки