Азбука веры » Би́блїѧ » Посла́нїе къ Ті́тꙋ а҆пⷭ҇ла Па́ѵла » гл.1

Посла́нїе къ Ті́тꙋ а҆пⷭ҇ла Па́ѵла, Глава 1

Толкования

Толкования главы

1:1

см.:1Тим.3:16;

1:2

см.:Чис.23:19;Рим.14:24;

1:3

см.:Гал.1:15;Еф.3:8;Кол.1:28;2Тим.1:11;

1:4

1:5

1:6

см.:1Тим.3:4;

1:7

см.:Лев.10:9;1Тим.3:3;

1:8

1:9

см.:1Тим.6:3;

1:10

см.:Рим.16:17;

1:11

1:12

1:13

1:14

см.:Мф.15:9;Мк.7:7;1Тим.1:4;

1:15

см.:Мф.15:11;Рим.14:14;

1:16

см.:2Тим.3:5;

Цр҃ко́внослав

[Заⷱ҇ 300] Па́ѵелъ, ра́бъ бж҃їй, а҆пⷭ҇лъ же і҆и҃съ хрⷭ҇то́въ, по вѣ́рѣ и҆збра́нныхъ бж҃їихъ и҆ ра́зꙋмꙋ и҆́стины, ꙗ҆́же по бл҃гочⷭ҇тїю,

ѡ҆ ᲂу҆пова́нїи жи́зни вѣ́чныѧ, ю҆́же ѡ҆бѣтова̀ нело́жный бг҃ъ пре́жде лѣ́тъ вѣ́чныхъ,

ꙗ҆ви́ же во времена̀ своѧ̑ сло́во своѐ проповѣ́данїемъ, є҆́же мнѣ̀ порꙋ́чено бы́сть по повелѣ́нїю сп҃си́телѧ на́шегѡ бг҃а:

ті́тꙋ, прⷭ҇номꙋ ча́дꙋ по ѻ҆́бщей вѣ́рѣ: блгⷣть, млⷭ҇ть, ми́ръ ѿ бг҃а ѻ҆ц҃а̀ и҆ гдⷭ҇а і҆и҃са хрⷭ҇та̀ сп҃са на́шегѡ.

Сегѡ̀ ра́ди ѡ҆ста́вихъ тѧ̀ въ кри́тѣ, да недоконча̑ннаѧ и҆спра́виши и҆ ᲂу҆стро́иши по всѣ̑мъ градѡ́мъ пресвѵ́теры, ꙗ҆́коже тебѣ̀ а҆́зъ повелѣ́хъ:

а҆́ще кто̀ є҆́сть непоро́ченъ, є҆ди́ныѧ жены̀ мꙋ́жъ, ча̑да и҆мы́й вѣ̑рна, не во ᲂу҆коре́нїи блꙋда̀, и҆лѝ непокори̑ва.

Подоба́етъ бо є҆пі́скопꙋ без̾ поро́ка бы́ти, ꙗ҆́коже бж҃їю строи́телю: не себѣ̀ ᲂу҆гожда́ющꙋ, (не де́рзꙋ, не напра́сливꙋ,) не гнѣвли́вꙋ, не пїѧ́ницѣ, не бі́йцѣ, не скверностѧжа́тельнꙋ,

но страннолюби́вꙋ, бл҃голю́бцꙋ, цѣломⷣреннꙋ, првⷣнꙋ, прпⷣбнꙋ, воздержа́тельнꙋ,

держа́щемꙋсѧ вѣ́рнагѡ словесѐ по ᲂу҆че́нїю, да си́ленъ бꙋ́детъ и҆ ᲂу҆тѣша́ти во здра́вѣмъ ᲂу҆че́нїи, и҆ проти́вѧщыѧсѧ ѡ҆блича́ти.

Сꙋ́ть бо мно́зи непокори́ви, сꙋесло́вцы и҆ ᲂу҆мо́мъ прельще́ни, наипа́че же сꙋ́щїи ѿ ѡ҆брѣ́занїѧ,

и҆́хже подоба́етъ ᲂу҆ста̀ загражда́ти: и҆̀же всѧ̑ до́мы развраща́ютъ, ᲂу҆ча́ще ꙗ҆́же не подоба́етъ, скве́рнагѡ ра́ди прибы́тка.

Рече́ же нѣ́кто ѿ ни́хъ, сво́й и҆̀мъ проро́къ: кри́тѧне при́снѡ лжи́ви, ѕлі́и ѕвѣ́рїе, ᲂу҆трѡ́бы пра̑здныѧ.

Свидѣ́тельство сїѐ и҆́стинно є҆́сть: є҆ѧ́же ра́ди вины̀ ѡ҆блича́й и҆̀хъ неща́днѡ, да здра́ви бꙋ́дꙋтъ въ вѣ́рѣ,

не внима́юще і҆ꙋдє́йскимъ ба́снемъ, ни за́повѣдемъ человѣ̑къ ѿвраща́ющихсѧ ѿ и҆́стины.

[Заⷱ҇ 301] Всѧ̑ ᲂу҆́бѡ чи̑ста чи̑стымъ: ѡ҆сквернє́нымъ же и҆ невѣ̑рнымъ ничто́же чи́сто, но ѡ҆скверни́сѧ и҆́хъ и҆ ᲂу҆́мъ и҆ со́вѣсть.

Бг҃а и҆сповѣ́дꙋютъ вѣ́дѣти, а҆ дѣ́лы ѿме́щꙋтсѧ є҆гѡ̀, ме́рзцы сꙋ́ще и҆ непокори́ви и҆ на всѧ́кое дѣ́ло бл҃го́е неискꙋ́сни.

Сербский (синод.)

Павле, слуга Божији и апостол Исуса Христа по вјери изабраних Божијих и познању истине побожности,

За наду вјечнога живота који прије вјечних времена обећа Бог који не обмањује,

А објави у одређена времена ријеч своју проповиједањем, које је мени повјерио по заповијести Спаситеља нашега Бога,

Титу, правоме сину по заједничкој вјери: Благодат, милост, мир, од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаситеља нашега.

Зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старјешине, као што ти ја заповједих:

Ако је ко без мане, једне жене муж, и има дјецу вјерујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна.

Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гњевљив, не пијаница, не убојица, не лихвар;

Него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив;

Који се чврсто држи истините ријечи сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и покарати оне који се противе.

Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања,

Којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка.

Рече неко од њих, њихов сопствени пророк: Крићани, свагда лажљивци, зли звјерови, прождрљивци лијени.

Свједочанство је ово истинито. Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вјери,

Да не слушају јудејске бајке, ни заповијести људи који презиру истину.

Чистима је све чисто, а нечистима и невјернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савјест.

Говоре да знају Бога. а тјелима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дјело.

Синодальный

1 Павел приветствует Тита. 5 Качества служителей Церкви. 10 Обличай иудейских обманщиков на Крите.

[Зач. 300А.] Павел, раб Божий, апостол же Иисуса Христа, по вере избранных Божиих и познанию истины, относящейся к благочестию,

в надежде вечной жизни, которую обещал неизменный в слове Бог прежде вековых времен,

а в свое время явил Свое слово в проповеди, вверенной мне по повелению Спасителя нашего, Бога, –

Титу, истинному сыну по общей вере: благодать, милость и мир от Бога Отца и Господа Иисуса Христа, Спасителя нашего.

[Зач. 300Б.] Для того я оставил тебя в Крите, чтобы ты довершил недоконченное и поставил по всем городам пресвитеров, как я тебе приказывал:

если кто непорочен, муж одной жены, детей имеет верных, не укоряемых в распутстве или непокорности.

Ибо епископ должен быть непорочен, как Божий домостроитель, не дерзок, не гневлив, не пьяница, не бийца, не корыстолюбец,

но страннолюбив, любящий добро, целомудрен, справедлив, благочестив, воздержан,

держащийся истинного слова, согласного с учением, чтобы он был силен и наставлять в здравом учении и противящихся обличать.

Ибо есть много и непокорных, пустословов и обманщиков, особенно из обрезанных,

каковым должно заграждать уста: они развращают целые домы, уча, чему не должно, из постыдной корысти.

Из них же самих один стихотворец сказал: «Критяне всегда лжецы, злые звери, утробы ленивые».

Свидетельство это справедливо. По сей причине обличай их строго, дабы они были здравы в вере,

не внимая Иудейским басням и постановлениям людей, отвращающихся от истины.

[Зач. 301.] Для чистых все чисто; а для оскверненных и неверных нет ничего чистого, но осквернены и ум их и совесть.

Они говорят, что знают Бога, а делами отрекаются, будучи гнусны и непокорны и не способны ни к какому доброму делу.

Сербский

Языки

Од Павла, слуге Божјег, а апостола Исуса Христа по вери изабраних Божјих и по познању истине побожности,

За наду вечног живота, који обећа нелажни Бог пре времена вечних,

А јави у времена своја реч своју проповедањем, које је мени поверено по заповести Спаситеља нашег Бога,

Титу, правом сину по вери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаса нашег.

Зато те оставих у Криту да поправиш шта је недовршено, и да поставиш по свим градовима свештенике, као што ти ја заповедих,

Ако је ко без мане, једне жене муж, и има верну децу, коју не коре за курварство или за непокорност.

Јер владика треба да је без мане, као Божји пристав; не који себи угађа, не гневљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;

Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;

Који се држи верне речи по науци, да буде кадар и саветовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.

Јер има много непослушних, празноговорљивих, и умом преварених, а особито који су из обрезања,

Којима треба уста затворити; који целе куће изопачују учећи шта не треба, поганог добитка ради.

А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли зверови, беспослени трбуси.

Сведочанство је ово истинито; заради тог узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вери,

Не слушајући јеврејске гаталице ни заповести људи који се одвраћају од истине.

Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест.

Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани.