Скрыть
3:7
3:10
3:11
3:12
3:15
Церковнославянский (рус)
Воспомина́й тѣ́мъ нача́л­ст­ву­ю­щымъ и владѣ́ющымъ повинова́тися и покаря́тися, и ко вся́кому дѣ́лу бла́гу гото́вымъ бы́ти:
ни еди́наго ху́лити, не сварли́вымъ бы́ти, но ти́химъ, вся́ку явля́ющымъ кро́тость ко всѣ́мъ человѣ́комъ.
Бѣ́хомъ бо иногда́ и мы́ несмы́слен­ни, и непокори́ви, и прельще́ни, рабо́та­ю­ще похоте́мъ и сласте́мъ разли́чнымъ, въ зло́бѣ и за́висти живу́ще, ме́рзцы [су́ще и] ненави́дяще дру́гъ дру́га.
Егда́ же благода́ть и человѣколю́бiе яви́ся Спа́са на́­шего Бо́га,
не от­ дѣ́лъ пра́ведныхъ, и́хже сотвори́хомъ мы́, но по Сво­е́й Его́ ми́лости, спасе́ на́съ ба́нею пакибытiя́ и обновле́нiя Ду́ха Свята́го,
Его́же излiя́ на на́съ оби́лно Иису́съ Христо́мъ, Спаси́телемъ на́шимъ,
да оправди́в­шеся благода́тiю Его́, наслѣ́дницы бу́демъ по упова́нiю жи́зни вѣ́чныя.
[Зач. 302Б.] [Ча́до Ти́те,] вѣ́рно сло́во, и о си́хъ хощу́ тя́ извѣща́ти {утверди́ти}, да пеку́т­ся до́брымъ дѣло́мъ при­­лѣжа́ти вѣ́ровав­шiи Бо́гу: сiя́ су́ть поле́зна человѣ́комъ и добра́.
Бу́ихъ же стяза́нiй и родосло́вiй и рве́нiй и сва́ровъ зако́н­ныхъ от­ступа́й: су́ть бо неполе́зны и су́етны.
Еретика́ человѣ́ка по пе́рвомъ и вторѣ́мъ наказа́нiи от­рица́йся,
вѣ́дый, я́ко разврати́ся таковы́й, и согрѣша́етъ, и е́сть самоосужде́нъ.
Егда́ послю́ Арте́му къ тебѣ́ или́ Тихи́ка, потщи́ся прiити́ ко мнѣ́ въ Никопо́ль: та́мо бо суди́хъ озимѣ́ти.
Зи́ну зако́н­ника и Аполло́са ско́ро предпосли́, и да ничто́же и́мъ ску́дно бу́детъ.
Да уча́т­ся же и на́ши до́брымъ дѣло́мъ при­­лѣжа́ти въ ну́жная тре́бованiя, да не бу́дутъ безпло́дни.
Цѣлу́ютъ тя́ со мно́ю су́щiи вси́. Цѣлу́й лю́бящыя ны́ въ вѣ́рѣ. Благода́ть со всѣ́ми ва́ми. Ами́нь.
Коне́цъ посла́нiю е́же къ Ти́ту: и́мать въ себѣ́ главы́ 3, зача́лъ же церко́вныхъ 3.
Синодальный
1 Обязанности ко всем людям. 8 Побуждай к добрым делам; удаляйся от глупых состязаний. 12 Последнее слово и приветствия. Благословение.
Напоминай им повиноваться и покоряться начальству и властям, быть готовыми на всякое доброе дело,
никого не злословить, быть не сварливыми, но тихими, и оказывать всякую кротость ко всем человекам.
Ибо и мы были некогда несмысленны, непокорны, заблуждшие, были рабы похотей и различных удовольствий, жили в злобе и зависти, были гнусны, ненавидели друг друга.
Когда же явилась благодать и человеколюбие Спасителя нашего, Бога,
Он спас нас не по делам праведности, которые бы мы сотворили, а по Своей милости, банею возрождения и обновления Святым Духом,
Которого излил на нас обильно через Иисуса Христа, Спасителя нашего,
чтобы, оправдавшись Его благодатью, мы по упованию соделались наследниками вечной жизни.
[Зач. 302Б.] Слово это верно; и я желаю, чтобы ты подтверждал о сем, дабы уверовавшие в Бога старались быть прилежными к добрым делам: это хорошо и полезно человекам.
Глупых же состязаний и родословий, и споров и распрей о законе удаляйся, ибо они бесполезны и суетны.
Еретика, после первого и второго вразумления, отвращайся,
зная, что таковой развратился и грешит, будучи самоосужден.
Когда пришлю к тебе Артему или Тихика, поспеши прийти ко мне в Никополь, ибо я положил там провести зиму.
Зину законника и Аполлоса позаботься отправить так, чтобы у них ни в чем не было недостатка.
Пусть и наши учатся упражняться в добрых делах, в удовлетворении необходимым нуждам, дабы не были бесплодны.
Приветствуют тебя все находящиеся со мною. Приветствуй любящих нас в вере. Благодать со всеми вами. Аминь.
Сербский
Опомињи их да буду покорни и послушни господарима и заповедницима, и готови на свако добро дело;
Ни на кога да не хуле, да се не свађају, него да буду мирни, сваку кротост да показују свим људима,
Јер и ми бејасмо некада луди, и непокорни, и преварени, служећи различним жељама и сластима, у пакости и зависти живећи, мрски будући и мрзећи један на другог.
А кад се показа благодат и човекољубље Спаса нашег Бога,
Не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом прерођења и обновљењем Духа Светог,
Ког изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашег,
Да се оправдамо благодаћу Његовом, и да будемо наследници живота вечног по нади.
Сине Тите! Истинита је реч, и у овоме хоћу да утврђујеш, да се они који вероваше Богу труде и старају за добро дело: ово је корисно људима и добро.
А лудих запиткивања и тефтера од племена, и свађа и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и празно.
Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се,
Знајући да се такав изопачио, и греши, и сам је себе осудио.
Кад пошаљем к теби Артему или Тихика, постарај се да дођеш к мени у Никопољ, јер сам намислио да онде зимујем.
Зину законика и Апола лепо опреми да имају све што им треба.
Али и наши нека се уче напредовати у добрим делима, ако где буде од потребе да не буду без рода.
Поздрављају те сви који су са мном. Поздрави све који нас љубе у вери. Благодат са свима вама. Амин.
Ricorda loro di essere sottomessi alle autorità che governano, di obbedire, di essere pronti per ogni opera buona;
di non parlare male di nessuno, di evitare le liti, di essere mansueti, mostrando ogni mitezza verso tutti gli uomini.
Anche noi un tempo eravamo insensati, disobbedienti, corrotti, schiavi di ogni sorta di passioni e di piaceri, vivendo nella malvagità e nell'invidia, odiosi e odiandoci a vicenda.
Ma quando apparvero la bontà di Dio, salvatore nostro,
e il suo amore per gli uomini,
egli ci ha salvati,
non per opere giuste da noi compiute,
ma per la sua misericordia,
con un'acqua che rigenera e rinnova nello Spirito Santo,
che Dio ha effuso su di noi in abbondanza
per mezzo di Gesù Cristo, salvatore nostro,
affinché, giustificati per la sua grazia,
diventassimo, nella speranza, eredi della vita eterna.
Questa parola è degna di fede e perciò voglio che tu insista su queste cose, perché coloro che credono a Dio si sforzino di distinguersi nel fare il bene. Queste cose sono buone e utili agli uomini.
Evita invece le questioni sciocche, le genealogie, le risse e le polemiche intorno alla Legge, perché sono inutili e vane.
Dopo un primo e un secondo ammonimento sta' lontano da chi è fazioso,
ben sapendo che persone come queste sono fuorviate e continuano a peccare, condannandosi da sé.
Quando ti avrò mandato Àrtema o Tìchico, cerca di venire subito da me a Nicòpoli, perché là ho deciso di passare l'inverno.
Provvedi con cura al viaggio di Zena, il giurista, e di Apollo, perché non manchi loro nulla.
Imparino così anche i nostri a distinguersi nel fare il bene per le necessità urgenti, in modo da non essere gente inutile.
Ti salutano tutti coloro che sono con me. Saluta quelli che ci amano nella fede. La grazia sia con tutti voi!
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible