Скрыть

Кни́га Тѡві́т, Глава 1

Толкования
1:1
1:3
1:4
1:7
1:8
1:10
1:12
1:13
1:15
1:16
1:19
1:20
1:22
Цр҃ко́внослав
Кни́га слове́съ тѡві́та, сы́на тѡвїи́лева, сы́на а҆нанїи́лева, сы́на а҆дꙋи́лева, сы́на гаваи́лева, ѿ сѣ́мене а҆сїи́лева, ѿ пле́мене нефѳалі́млѧ,
и҆́же плѣне́нъ бѣ̀ во дни̑ є҆немесса́ра царѧ̀ а҆ссѷрі́йска ѿ ѳі́свы, ꙗ҆́же є҆́сть ѡ҆деснꙋ́ю кѷді́а нефѳалі́млѧ въ галїле́и вы́ше а҆си́ра. А҆́зъ тѡві́тъ пꙋте́мъ и҆́стины ходи́хъ и҆ пра́вды всѧ̑ дни̑ живота̀ моегѡ̀
и҆ ми́лѡстыни мнѡ́ги твори́хъ бра́тїи мое́й и҆ ꙗ҆зы́кꙋ моемꙋ̀, ше́дшымъ со мно́ю во странꙋ̀ а҆ссѷрі́йскꙋю въ нїнеѵі́ю:
и҆ є҆гда̀ бѣ́хъ во странѣ̀ мое́й въ землѝ і҆и҃левѣ, ю҆нѣ́йшꙋ мѝ сꙋ́щꙋ, всѐ пле́мѧ нефѳалі́ма ѻ҆тца̀ моегѡ̀ ѿстꙋпѝ ѿ до́мꙋ і҆ерⷭ҇ли́млѧ, и҆збра́ннагѡ ѿ колѣ́нъ і҆и҃левыхъ, є҆́же жре́ти всѣ̑мъ колѣ́нѡмъ: и҆ ѡ҆свѧще́нъ бы́сть хра́мъ ѡ҆бита́нїѧ вы́шнемꙋ и҆ созда́нъ бы́сть во всѧ̑ ро́ды вѣ́ка:
и҆ всѧ̑ колѣ̑на кꙋ́пнѡ ѿстꙋпи̑вшаѧ жрѧ́хꙋ ваа́ловѣ ю҆́ницѣ, и҆ до́мъ нефѳалі́ма ѻ҆тца̀ моегѡ̀:
а҆́зъ же є҆ди́нъ хожда́хъ мно́гажды во і҆ерⷭ҇ли́мъ въ пра́здники, ꙗ҆́коже пи́сано є҆́сть всемꙋ̀ і҆и҃лю въ повелѣ́нїи вѣ́чнѣ, нача́тки и҆ десѧти̑ны плодѡ́въ и҆ первострижє́нїѧ и҆мѣ́ѧй,
и҆ даѧ́хъ ѧ҆̀ і҆ере́ємъ сынѡ́мъ а҆арѡ̑нимъ ко ѻ҆лтарю̀: ѿ всѣ́хъ плодѡ́въ десѧти́нꙋ даѧ́хъ сынѡ́мъ леѵі̑инымъ слꙋжа́щымъ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ, и҆ вторꙋ́ю десѧти́нꙋ продаѧ́хъ, и҆ хожда́хъ и҆ и҆ждива́хъ ѧ҆̀ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ на ко́еждо лѣ́то,
тре́тїю же даѧ́хъ, и҆́мже подоба́ше, ꙗ҆́коже заповѣ́да деввѡ́ра ма́ти ѻ҆тца̀ моегѡ̀, занѐ си́ръ ѡ҆ста́хъ ѿ ѻ҆тца̀ моегѡ̀.
И҆ є҆гда̀ бы́хъ мꙋ́жъ, поѧ́хъ а҆́ннꙋ женꙋ̀ ѿ сѣ́мене ѻ҆те́чества на́шегѡ, и҆ роди́хъ ѿ неѧ̀ тѡві́ю.
И҆ є҆гда̀ плѣне́ни бы́хомъ въ нїнеѵі́ю, всѧ̑ бра́тїѧ моѧ̑ и҆ и҆̀же ѿ ро́да моегѡ̀ ꙗ҆до́ша ѿ хлѣ́бѡвъ ꙗ҆зы́ческихъ:
а҆́зъ же соблюдо́хъ дꙋ́шꙋ мою̀ є҆́же не ꙗ҆́сти,
ꙗ҆́кѡ па́мѧтствовахъ бг҃а все́ю дꙋше́ю мое́ю.
И҆ дадѐ вы́шнїй благода́ть и҆ добро́тꙋ пред̾ є҆немесса́ромъ, и҆ бы́хъ є҆гѡ̀ кꙋпе́цъ:
и҆ и҆до́хъ въ миді́ю и҆ вда́хъ гаваи́лꙋ бра́тꙋ гаврі́евꙋ въ ра́гахъ миді́йскихъ сребра̀ де́сѧть тала̑нтъ.
И҆ є҆гда̀ ᲂу҆́мре є҆немесса́ръ, воцари́сѧ сеннахирі́мъ сы́нъ є҆гѡ̀ вмѣ́стѡ є҆гѡ̀, и҆ пꙋтїѐ є҆гѡ̀ непостоѧ́нни бы́ша, и҆ ктомꙋ̀ не возмого́хъ и҆тѝ въ миді́ю.
И҆ во дне́хъ є҆немесса́ра ми́лѡстыни мнѡ́ги твори́хъ бра́тїи мое́й:
хлѣ́бы моѧ̑ даѧ́хъ а҆́лчꙋщымъ и҆ ѡ҆дѣѧ́нїе наги̑мъ, и҆ а҆́ще ко́его ѿ ро́да моегѡ̀ ви́дѣхъ ᲂу҆ме́рша и҆ и҆зве́ржена внѣ̀ стѣны̀ нїнеѵі́и, погреба́хъ є҆го̀:
и҆ а҆́ще ко́его ᲂу҆бива́ше сеннахирі́мъ ца́рь, є҆гда̀ прїи́де бѣжа́й ѿ і҆ꙋде́и, погреба́хъ и҆̀хъ ѡ҆́тай: мно́гихъ бо ᲂу҆бѝ въ ꙗ҆́рости свое́й: и҆ и҆скѡ́ма быва́хꙋ ѿ царѧ̀ тѣлеса̀, и҆ не ѡ҆брѣта́хꙋсѧ.
Ше́дъ же є҆ди́нъ ѿ сꙋ́щихъ въ нїнеѵі́и, сказа̀ царю̀ ѡ҆ мнѣ̀, ꙗ҆́кѡ погреба́ю и҆̀хъ. И҆ скры́хсѧ. Оу҆вѣ́давъ же, ꙗ҆́кѡ и҆́щꙋтъ мѧ̀ ᲂу҆би́ти, ᲂу҆боѧ́всѧ ѿидо́хъ:
и҆ разгра́блєна бы́ша всѧ̑ и҆мѣ́нїѧ моѧ̑, и҆ не ѡ҆ста́сѧ мѝ ничто́же, кромѣ̀ а҆́нны жены̀ моеѧ̀ и҆ тѡві́и сы́на моегѡ̀.
И҆ не преидо́ша дні́е пѧтьдесѧ́тъ, доне́лѣже ᲂу҆би́ста є҆го̀ два̀ сы̑на є҆гѡ̀ и҆ бѣжа́ста въ го́ры а҆рара̑тскїѧ: и҆ воцари́сѧ сахерда́нъ сы́нъ є҆гѡ̀ вмѣ́стѡ є҆гѡ̀, и҆ поста́ви а҆хїа́хара а҆наи́ла, сы́на бра́та моегѡ̀, над̾ всѣ́мъ сочисле́нїемъ ца́рствїѧ своегѡ̀ и҆ над̾ всѣ́мъ ᲂу҆строе́нїемъ.
И҆ просѝ а҆хїа́харъ ѡ҆ мнѣ̀, и҆ прїидо́хъ въ нїнеѵі́ю. А҆хїа́харъ же бѣ̀ вїноче́рпчїй и҆ над̾ пе́рстнемъ, и҆ ᲂу҆прави́тель и҆ сочисли́тель, и҆ поста́ви є҆го̀ сахерда́нъ вторы́мъ: бѣ́ же сы́нъ бра́та моегѡ̀.
Сербский (синод.)
Преци Товита. Његова побожност, заробљеништво у Ниневији. Милостивост и брига о умрлима.
Књига ријечи Товита, сина Товилијева, сина Ананиилева, сина Адуилева, сина Гаваилева, од сјемена Асиилева, од племена Нефталимова,
Који би заробљен у дане Енемесара, цара асирскога из Тисве, што је с десне стране Кидија Нефталимова у Галилеји изнад Асира.
Ја Товит ходих путевима истине и правде, све дане живота мога, и милостиње многе чиних браћи мојој и народу који су ходили са мном у земљу Асирску и Ниневију.
И када бијах у земљи мојој, у земљи Израиљевој, док сам био млад, све племе Нефталима, оца мога, одступи од дома јерусалимског, изабрано од свих племена Израиљевих да жртвује свим племенима; и освештан би храм обитавања Вишњему и саздан за сва покољења вијека.
И сва племена заједно одступивши, жртвоваху Вааловој јуници, и дом оца мога Нефталима.
И ја сам ходих много пута у Јерусалим на празнике, као што је писано свему Израиљу у заповијести вјечној, првине и десетине плодова и првострижења имајући;
И давах их свештеницима, синовима Ароновим на олтар, од свих плодова: десетину сам давао синовима Левијевим богослужећим у Јерусалиму, и другу десетину сам продавао, и одлазио и то трошио у Јерусалиму сваке године;
И трећу сам давао потребитим, као што заповиједи Девора, мати оца мога, јер сам био остао сироче без оца свога.
И кад стасах, узех Ану жену од отачаства нашега, и родих од ње Товију.
И кад бих заробљен,{кад бисмо заборављени – Ватикански кодекс, словенски превод.} у Ниневији, сва браћа моја и који су од рода мога једоше од хљебова многобожачких;
А ја сачувах душу моју и не једох,
Јер сам се сјећао Бога свом душом својом.
И даде Вишњи благодат и доброту пред Енемесаром, и постадох његов трговац;
И идох у Мидију и дадох Гаваилу, брату Гаврија, у Рагама Мидијским, сребра десет таланата.
И када умрије Енемесар, зацари се Сенахирим, син његов, умјесто њега, и путеви његови бише непостојани, и више не могох ићи у Мидију.
И у дане Енемесара милостиње многе чиних браћи мојој:
Хљебове давах гладнима и хаљине моје нагима, и ако бих видио кога од рода мога умрла, и бачена иза зидова Ниневије, погребао бих га.
И ако би кога убио Сенахирим цар, који би дошао бјежећи из Јудеје, погребао бих их тајно, јер многе је побио у гњеву своме; и тражио је цар тијела и није их налазио.
А отишавши један од Ниневљана, каза цару за мене да их сахрањујем. И сакрих се. Сазнавши пак да траже да ме убију, уплашивши се отидох.
И би разграбљена сва имовина моја, и не остаде ми ништа осим Ане, жене моје, и Товије, сина мога.
И не прођоше педесет дана док њега не убише два сина његова; и побјегоше на горе Арарата, и зацари се Сахердан, син његов, намјесто њега, и постави Ахиахара Анаила, сина брата мога, над свим пословима царства свога и над свом управом.
И заузе се Ахиахар за мене, и дођох у Ниневију. А Ахиахар бјеше виноточац и (чувар) прстена и управитељ и благајник, и постави га Сахердан другим (иза себе), а био је син брата мога.
Синодальный
Книга сказаний Товита, сына Товиилова, Ананиилова, Адуилова, Гаваилова, из племени Асиилова, из колена Неффалимова,
который во дни Ассирийского царя Енемессара взят был в плен из Фисвы, находящейся по правую сторону Кидия Неффалимова, в Галилее, выше Асира. Я, Товит, во все дни жизни моей ходил путями истины и правды
и делал много благодеяний братьям моим и народу моему, пришедшим вместе со мною в страну Ассирийскую, в Ниневию.
Когда я жил в стране моей, в земле Израиля, будучи еще юношею, тогда все колено Неффалима, отца моего, находилось в отпадении от дома Иерусалима, избранного от всех колен Израиля, чтобы всем им приносить там жертвы, где освящен храм селения Всевышнего и утвержден во все роды навек.
Как все отложившиеся колена приносили жертвы Ваалу, юнице, так и дом Неффалима, отца моего.
Я же один часто ходил в Иерусалим на праздники, как предписано всему Израилю установлением вечным, с начатками и десятинами произведений земли и начатками шерсти овец,
и отдавал это священникам, сынам Аароновым, для жертвенника: десятину всех произведений давал сынам Левииным, служащим в Иерусалиме; другую десятину продавал, и каждый год ходил и издерживал ее в Иерусалиме;
а третью давал, кому следовало, как заповедала мне Деввора, мать отца моего, когда я после отца моего остался сиротою.
Достигнув мужеского возраста, я взял жену Анну из отеческого нашего рода и родил от нее Товию.
Когда я отведен был в плен в Ниневию, все братья мои и одноплеменники мои ели от снедей языческих,
а я соблюдал душу мою и не ел,
ибо я помнил Бога всею душею моею.
И даровал мне Всевышний милость и благоволение у Енемессара, и я был у него поставщиком;
и ходил в Мидию, и отдал на сохранение Гаваилу, брату Гаврия, в Рагах Мидийских, десять талантов серебра.
Когда же умер Енемессар, вместо него воцарился сын его Сеннахирим, которого пути не были постоянны, и я уже не мог ходить в Мидию.
Во дни Енемессара я делал много благодеяний братьям моим:
алчущим давал хлеб мой, нагим одежды мои и, если кого из племени моего видел умершим и выброшенным за стену Ниневии, погребал его.
Тайно погребал я и тех, которых убивал царь Сеннахирим, когда, обращенный в бегство, возвратился из Иудеи. А он многих умертвил в ярости своей. И отыскивал царь трупы, но их не находили.
Один из Ниневитян пошел и донес царю, что я погребаю их; тогда я скрылся. Узнав же, что меня ищут убить, от страха убежал из города.
И было расхищено все имущество мое, и не осталось у меня ничего, кроме Анны, жены моей, и Товии, сына моего.
Но не прошло пятидесяти дней, как два сына его убили его и убежали в горы Араратские. И воцарился вместо него сын его Сахердан, который поставил Ахиахара Анаила, сына брата моего, над всею счетною частью царства своего и над всем домоправлением.
И ходатайствовал Ахиахар за меня, и я возвратился в Ниневию. Ахиахар же был и виночерпий и хранитель перстня, и домоправитель и казначей; и Сахердан поставил его вторым по себе; он был сын брата моего.
В этом переводе выбранная книга отсутствует
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible