Скрыть

Тові́тъ, Глава 14

Толкования
14:1
14:2
14:3
14:7
14:8
14:10
14:11
14:12
14:13
14:14
14:15
Церковнославянский (рус)
И преста́ исповѣ́даяся Тови́тъ.
И бѣ́ лѣ́тъ осми́десяти осми́, егда́ погуби́ зра́ки, и по лѣ́тѣхъ осми́ прозрѣ́: и творя́ше ми́лостыни, и при­­ложи́ боя́тися Го́спода Бо́га и исповѣ́датися ему́:
зѣло́ же состарѣ́ся, и призва́ сы́на сво­его́ и ше́сть сыно́въ его́ и рече́ ему́: ча́до, воз­ми́ сы́ны твоя́, се́, состарѣ́хся и при­­ исхожде́нiи от­ житiя́ е́смь:
пойди́ въ миді́ю, ча́до, увѣ́рихся бо, ели́ка глаго́ла Ио́на проро́къ о Ниневі́и, я́ко разори́т­ся, въ миді́и же бу́детъ ми́ръ па́че да́же до вре́мене, и я́ко бра́тiя на́ша на земли́ расточа́т­ся от­ благі́я земли́, и Иерусали́мъ бу́детъ пу́стъ, и до́мъ Бо́жiй въ не́мъ сожже́нъ бу́детъ и пу́стъ бу́детъ до вре́мене:
и па́ки поми́луетъ и́хъ Бо́гъ и воз­врати́тъ и́хъ въ зе́млю, и сози́ждутъ до́мъ, не яко́въ пе́рвый, до́ндеже испо́лнят­ся времена́ вѣ́ка: и по си́хъ воз­вратя́т­ся от­ плѣне́нiй и сози́ждутъ Иерусали́мъ че́стно, и до́мъ Бо́жiй въ не́мъ сози́ждет­ся во вся́ ро́ды вѣ́ка зда́нiемъ сла́внымъ, я́коже глаго́лаша о не́мъ проро́цы:
и вси́ язы́цы обратя́т­ся и́стин­но боя́тися Го́спода Бо́га и опрове́ргнутъ и́долы своя́,
и воз­благословя́тъ вси́ язы́цы Го́спода, и лю́дiе его́ исповѣ́дят­ся Бо́гу, и воз­несе́тъ Госпо́дь лю́ди своя́, и воз­ра́дуют­ся вси́ лю́бящiи Го́спода Бо́га во и́стинѣ и пра́вдѣ, творя́ще ми́лость бра́тiи на́­шей:
и ны́нѣ, ча́до, от­иди́ от­ Ниневі́и, я́ко вся́чески бу́дутъ, я́же глаго́ла проро́къ Ио́на:
ты́ же сохрани́ зако́нъ и повелѣ́нiя и бу́ди любо­ми́лостивъ и пра́веденъ, да тебѣ́ бла́го бу́детъ:
и погреби́ мя́ до́брѣ, и ма́терь твою́ со мно́ю, и да не ктому́ пребу́дете въ Ниневі́и: ча́до, ви́ждь, что́ сотвори́ Ама́нъ Ахiа́хару корми́в­шему его́, я́ко от­ свѣ́та от­веде́ его́ во тму́, и ели́ка воз­даде́ ему́: и Ахiа́харъ у́бо спасе́ся, тому́ же воз­дая́нiе воз­даде́ся, и то́й сни́де во тму́: Манассі́а сотвори́ милосе́рдiе и спасе́ся от­ сѣ́ти сме́ртныя, ю́же потче́ ему́: Ама́нъ же паде́ въ сѣ́ть и поги́бе:
и ны́нѣ, ча́да, вѣ́ждьте, что́ ми́лостыня твори́тъ и пра́вда избавля́етъ. И сiя́ глаго́ля, испусти́ ду́шу свою́ на одрѣ́: бѣ́ же лѣ́тъ ста́ пяти́десяти осми́. И погребе́ его́ сла́вно.
И егда́ у́мре а́н­на, погребе́ ю́ со отце́мъ сво­и́мъ. Оти́де же тові́а съ жено́ю сво­е́ю и съ сынми́ сво­и́ми во еквата́ны ко Рагуи́лу те́стю сво­ему́,
и состарѣ́ся че́стно, и погребе́ те́стевъ сво­и́хъ сла́вно, и наслѣ́ди имѣ́нiе и́хъ и Тови́та отца́ сво­его́:
и у́мре [сы́й] лѣ́тъ ста́ два́десяти седми́ во еквата́нѣхъ миді́йскихъ:
и слы́ша, пре́жде не́же умре́ти ему́, погубле́нiе Ниневі́и, ю́же плѣни́ Навуходоно́соръ и Асуи́ръ: и воз­ра́довася, пре́жде не́же у́мре, о Ниневі́и.
Синодальный
И окончил Товит славословие.
Он был восьмидесяти восьми лет, когда потерял зрение, и чрез восемь лет прозрел. И творил милостыни, и продолжал быть благоговейным пред Господом Богом и прославлять Его.
Наконец он очень состарился, и призвал сына своего и шесть сыновей его, и сказал ему: сын мой, возьми сыновей твоих; вот я состарился и уже на исходе жизни моей.
Отправься в Мидию, сын мой, ибо я уверен, что Ниневия будет разорена, как говорил пророк Иона; а в Мидии будет спокойнее до времени. Братья наши, находящиеся в отечественной земле, будут рассеяны из сей доброй земли; Иерусалим будет пустынею, и дом Божий в нем будет сожжен и до времени останется пуст.
Но опять Бог помилует их и возвратит их в землю; и воздвигнут дом Божий, не такой, как прежний, доколе не исполнятся времена века. И после того возвратятся из плена и построят Иерусалим великолепно, и дом Божий восстановлен будет в нем на все роды века, – здание величественное, как говорили о нем пророки.
И все народы обратятся и будут истинно благоговеть пред Господом Богом и ниспровергнут идолов своих;
и все народы будут благословлять Господа. И Его народ будет прославлять Бога, и Господь вознесет народ Свой; и все, истинно и праведно любящие Господа Бога, будут радоваться, оказывая милость братьям нашим.
Итак, сын мой, выйди из Ниневии, ибо непременно исполнится то, что говорил пророк Иона.
Ты же соблюдай закон и повеления и будь любомилостив и справедлив, чтобы хорошо было тебе.
Похорони меня прилично, и мать твою со мною, и потом не оставайтесь в Ниневии.- Сын мой, смотри, что́ сделал Аман с Ахиахаром, который воспитал его: как он из света привел его в тьму, и как воздано ему. Ахиахар спасен, а тот получил достойное возмездие – сошел во тьму. Манассия творил милостыню, и спасен от смертной сети, которую расставили ему; Аман же пал в сеть и погиб.
Итак, дети, знайте, что́ делает милостыня и как спасает справедливость. – Когда он это сказал, душа его оставила его на ложе; было же ему сто пятьдесят восемь лет, и сын с честью похоронил его.
Когда умерла Анна, он похоронил и ее с отцом своим. После того Товия с женою своею и детьми своими отправился в Екбатаны к Рагуилу, тестю своему,
и достиг честной старости, и похоронил прилично тестя и тещу своих, и получил в наследство имение их и Товита, отца своего.
И умер ста двадцати семи лет в Екбатанах Мидийских.
Но прежде нежели умер, он слышал о погибели Ниневии, которую пленил Навуходоносор и Асуир, и возрадовался пред смертью о Ниневии.
Цр҃ко́внослав
И҆ преста̀ и҆сповѣ́даѧсѧ тѡві́тъ.
И҆ бѣ̀ лѣ́тъ ѻ҆сми́десѧти ѻ҆смѝ, є҆гда̀ погꙋбѝ зра́ки, и҆ по лѣ́тѣхъ ѻ҆смѝ прозрѣ̀: и҆ творѧ́ше ми́лѡстыни, и҆ приложѝ боѧ́тисѧ гдⷭ҇а бг҃а и҆ и҆сповѣ́датисѧ є҆мꙋ̀:
ѕѣлѡ́ же состарѣ́сѧ, и҆ призва̀ сы́на своего̀ и҆ ше́сть сынѡ́въ є҆гѡ̀ и҆ речѐ є҆мꙋ̀: ча́до, возмѝ сы́ны твоѧ̑, сѐ, состарѣ́хсѧ и҆ при и҆схожде́нїи ѿ житїѧ̀ є҆́смь:
пойдѝ въ миді́ю, ча́до, ᲂу҆вѣ́рихсѧ бо, є҆ли̑ка глаго́ла і҆ѡ́на прⷪ҇ро́къ ѡ҆ нїнеѵі́и, ꙗ҆́кѡ разори́тсѧ, въ миді́и же бꙋ́детъ ми́ръ па́че да́же до вре́мене, и҆ ꙗ҆́кѡ бра́тїѧ на̑ша на землѝ расточа́тсѧ ѿ благі́ѧ землѝ, и҆ і҆ерⷭ҇ли́мъ бꙋ́детъ пꙋ́стъ, и҆ до́мъ бж҃їй въ не́мъ сожже́нъ бꙋ́детъ и҆ пꙋ́стъ бꙋ́детъ до вре́мене:
и҆ па́ки поми́лꙋетъ и҆̀хъ бг҃ъ и҆ возврати́тъ и҆̀хъ въ зе́млю, и҆ сози́ждꙋтъ до́мъ, не ꙗ҆ко́въ пе́рвый, до́ндеже и҆спо́лнѧтсѧ времена̀ вѣ́ка: и҆ по си́хъ возвратѧ́тсѧ ѿ плѣне́нїй и҆ сози́ждꙋтъ і҆ерⷭли́мъ че́стнѡ, и҆ до́мъ бж҃їй въ не́мъ сози́ждетсѧ во всѧ̑ ро́ды вѣ́ка зда́нїемъ сла́внымъ, ꙗ҆́коже глаго́лаша ѡ҆ не́мъ прⷪ҇ро́цы:
и҆ всѝ ꙗ҆зы́цы ѡ҆братѧ́тсѧ и҆́стиннѡ боѧ́тисѧ гдⷭ҇а бг҃а и҆ ѡ҆прове́ргнꙋтъ і҆́дѡлы своѧ̑,
и҆ возблгⷭ҇вѧ́тъ всѝ ꙗ҆зы́цы гдⷭ҇а, и҆ лю́дїе є҆гѡ̀ и҆сповѣ́дѧтсѧ бг҃ꙋ, и҆ вознесе́тъ гдⷭ҇ь лю́ди своѧ̑, и҆ возра́дꙋютсѧ всѝ лю́бѧщїи гдⷭ҇а бг҃а во и҆́стинѣ и҆ пра́вдѣ, творѧ́ще ми́лость бра́тїи на́шей:
и҆ нн҃ѣ, ча́до, ѿидѝ ѿ нїнеѵі́и, ꙗ҆́кѡ всѧ́чески бꙋ́дꙋтъ, ꙗ҆̀же глаго́ла прⷪ҇ро́къ і҆ѡ́на:
ты́ же сохранѝ зако́нъ и҆ повелѣ̑нїѧ и҆ бꙋ́ди любоми́лостивъ и҆ пра́веденъ, да тебѣ̀ бла́го бꙋ́детъ:
и҆ погребѝ мѧ̀ до́брѣ, и҆ ма́терь твою̀ со мно́ю, и҆ да не ктомꙋ̀ пребꙋ́дете въ нїнеѵі́и: ча́до, ви́ждь, что̀ сотворѝ а҆ма́нъ а҆хїа́харꙋ корми́вшемꙋ є҆го̀, ꙗ҆́кѡ ѿ свѣ́та ѿведѐ є҆го̀ во тьмꙋ̀, и҆ є҆ли̑ка воздадѐ є҆мꙋ̀: и҆ а҆хїа́харъ ᲂу҆́бѡ спасе́сѧ, томꙋ́ же воздаѧ́нїе воздаде́сѧ, и҆ то́й сни́де во тьмꙋ̀: манассі́а сотворѝ милосе́рдїе и҆ спасе́сѧ ѿ сѣ́ти сме́ртныѧ, ю҆́же потчѐ є҆мꙋ̀: а҆ма́нъ же падѐ въ сѣ́ть и҆ поги́бе:
и҆ нн҃ѣ, ча̑да, вѣ́ждьте, что̀ ми́лостынѧ твори́тъ и҆ пра́вда и҆збавлѧ́етъ. И҆ сїѧ̑ глаго́лѧ, и҆спꙋстѝ дꙋ́шꙋ свою̀ на ѻ҆дрѣ̀: бѣ́ же лѣ́тъ ста̀ пѧти́десѧти ѻ҆смѝ. И҆ погребѐ є҆го̀ сла́внѡ.
И҆ є҆гда̀ ᲂу҆́мре а҆́нна, погребѐ ю҆̀ со ѻ҆тце́мъ свои́мъ. Ѿи́де же тѡві́а съ жено́ю свое́ю и҆ съ сынмѝ свои́ми во є҆квата́ны ко рагꙋи́лꙋ те́стю своемꙋ̀,
и҆ состарѣ́сѧ че́стнѡ, и҆ погребѐ те́стєвъ свои́хъ сла́внѡ, и҆ наслѣ́ди и҆мѣ́нїе и҆́хъ и҆ тѡві́та ѻ҆тца̀ своегѡ̀:
и҆ ᲂу҆́мре (сы́й) лѣ́тъ ста̀ два́десѧти седмѝ во є҆квата́нѣхъ миді́йскихъ:
и҆ слы́ша, пре́жде не́же ᲂу҆мре́ти є҆мꙋ̀, погꙋбле́нїе нїнеѵі́и, ю҆́же плѣнѝ навꙋходоно́соръ и҆ а҆сꙋи́ръ: и҆ возра́довасѧ, пре́жде не́же ᲂу҆́мре, ѡ҆ нїнеѵі́и.
Et consummati sunt sermones confessionis Thobis. Et mortuus est in pace annorum centum duodecim et sepultus est praeclare in Nineve.
Sexaginta autem et duorum annorum erat, cum invalidus oculis factus est; et, postquam lucem recepit, vixit in bonis et fecit eleemosynas et proposuit benedicere Deum et confiteri magnitudini Dei.
Et, cum moreretur, vocavit Thobiam filium suum et praecepit illi dicens: «Fili, duc filios tuos
et recurre in Mediam, quoniam credo ego verbo Dei, quod locutus est Nahum in Nineven, quia omnia erunt et venient super Assyriam et Nineven, quae locuti sunt prophetae Israel, quos misit Deus; omnia evenient, nihilque minuetur ex omnibus verbis, sed omnia contingent temporibus suis. Et in Media erit salus magis quam in Assyriis et quam in Babylone, quia scio ego et credo quoniam omnia, quae dixit Deus, erunt. Et perficientur, et non excidet verbum de sermonibus. Et fratres nostri, qui habitant in terra Israel, omnes dispergentur et captivi ducentur a terra optima. Et erit omnis terra Israel deserta, et Samaria et Ierusalem erit deserta, et domus Dei in tristitia erit et incendetur et erit deserta usque in tempus.
Et iterum misericordiam faciet illorum Deus et convertetur ad illos Deus in terram Israel, et iterum aedificabunt domum, sed non sicut prius, quoadusque repleatur tempus maledictionum. Et postea revertentur a captivitate sua omnes et aedificabunt Ierusalem honorifice, et domus Dei aedificabitur in ea, sicut locuti sunt de illa omnes prophetae Israel.
Et omnes nationes in tota terra convertentur et timebunt Deum vere et relinquent omnes idola sua, quae seducunt false seductione eorum.
Et benedicent Deo aeterno in iustitia. Omnes filii Israel, qui liberabuntur in diebus illis, memores Dei in veritate, colligentur et venient in Ierusalem et habitabunt in aeternum in terra Abraham cum tutela, et tradetur eis. Et gaudebunt, qui diligunt Deum in veritate; qui autem faciunt iniquitatem et peccatum, deficient de terris omnibus.
Et nunc, filii, mando vobis: Servite Deo in veritate et facite coram illo, quod ipsi placet. Et filiis vestris mandabitur, ut faciant iustitias et eleemosynam et ut sint memores Dei et benedicant nomini ipsius in omni tempore in veritate et in tota virtute sua.
Nunc vero, fili, exi a Nineve et noli manere hic,
sed, quocumque die sepelieris matrem tuam circa me, eodem die noli manere in finibus eius. Video enim quia multa iniquitas est in illa, et fictio multa perficitur in illa, et non confunduntur. Vide, fili, quae fecit Nadab Achicaro, qui eum nutrivit. Nonne vivus deductus est in terram? Sed tradidit Deus infamiam ante faciem ipsius, et Achicarus exiit ad lucem, Nadab autem intravit in tenebras aeternas, quia quaesivit occidere Achicarum. Cum faciebat eleemosynam, exiit de laqueo mortis, quem fixerat ei Nadab, et Nadab cecidit in laqueum mortis, et perdidit illum.
Et nunc, filii, videte quid faciat eleemosyna, et quid faciat iniquitas, quoniam occidit. Et ecce anima mea deficit!». Et posuerunt eum super lectum, et mortuus est et sepultus est praeclare.
Et, cum mortua est mater eius, Thobias sepelivit eam iuxta patrem suum et abiit ipse et uxor eius in Mediam et habitavit in Ecbatanis cum Raguel socero suo.
Et curam habuit senectutis eorum honorifice et sepelivit illos in Ecbatanis Mediae et hereditatem percepit domus Raguel et Thobis patris sui.
Et mortuus est annorum centum decem et septem cum claritate.
Et, antequam moreretur, vidit et audivit perditionem Nineves et vidit captivitatem illius in Mediam adductam, quam adduxit Asuerus rex Mediae, et benedixit Deum in omnibus, quae fecit filiis Nineves et Assyriae. Et gavisus est, antequam moreretur, in Nineve, et benedixit Dominum Deum in omnia saecula saeculorum.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible