Скрыть

Тові́тъ, Глава 8

Толкования
8:1
8:2
8:3
8:4
8:5
8:7
8:8
8:9
8:10
8:11
8:12
8:13
8:14
8:15
8:16
8:17
8:18
8:19
8:20
8:21
Церковнославянский (рус)
Егда́ же оконча́ша ве́черю, введо́ша тові́ю къ не́й.
О́нъ же иды́й помяну́ словеса́ Рафаи́лова, и взя́ жера́токъ ѳимiа́мный, и воз­ложи́ се́рдце ры́бiе и пе́чень, и покури́:
егда́ же обоня́ де́монъ воню́, от­бѣже́ въ вы́шняя Еги́пта, и связа́ его́ а́нгелъ.
Егда́ же заключе́на бы́ста о́ба, воста́ тові́а от­ ло́жа и рече́: воста́ни, сестро́, и помо́лимся, да поми́луетъ ны́ Госпо́дь.
И нача́ тові́а глаго́лати: благослове́нъ еси́, Бо́же оте́цъ на́шихъ, и благослове́но и́мя твое́ свято́е и сла́вное во вѣ́ки, да благословя́тъ тя́ небеса́ и вся́ созда́нiя твоя́:
ты́ сотвори́лъ еси́ Ада́ма и да́лъ еси́ ему́ помо́щницу Е́ву утвержде́нiе жену́ его́: от­ тѣ́хъ роди́ся человѣ́ческое сѣ́мя: ты́ ре́клъ еси́: не добро́ бы́ти человѣ́ку еди́ному, сотвори́мъ ему́ помо́щницу подо́бную ему́:
и ны́нѣ, Го́споди, не блудодѣя́нiя ра́ди а́зъ по­е́млю сестру́ мою́ сiю́, но по и́стинѣ: повели́ поми́ловану ми́ бы́ти и съ не́ю состарѣ́тися.
И рече́ съ ни́мъ: ами́нь.
И спа́ста о́ба но́щiю, И воста́въ Рагуи́лъ по́йде и ископа́ гро́бъ, глаго́ля:
еда́ и то́й у́мре?
И прiи́де Рагуи́лъ въ до́мъ сво́й
и рече́ е́днѣ женѣ́ сво­е́й: посли́ еди́ну от­ рабы́нь, и да ви́дитъ, а́ще жи́въ е́сть: а́ще же ни, да погребе́мъ его́, и да никто́же увѣ́сть.
И вни́де рабы́ня от­ве́рзши две́рь, и обрѣ́те обо­и́хъ спя́щихъ,
и изше́дши воз­вѣсти́ и́мъ, я́ко жи́въ е́сть.
И благослови́ Рагуи́лъ Бо́га, глаго́ля: благослове́нъ еси́ ты́, Бо́же, во вся́цѣмъ благослове́нiи чи́стѣмъ и святѣ́мъ: и да благословя́тъ тя́ святі́и тво­и́ и вся́ созда́нiя твоя́, и вси́ а́нгели тво­и́ и избра́н­ни тво­и́: да благословя́тъ тя́ во вѣ́ки:
благослове́нъ еси́, я́ко воз­весели́лъ мя́ еси́, и не бы́сть ми́, я́коже непщева́хъ, но по мно́зѣй ми́лости тво­е́й сотвори́лъ еси́ съ на́ми:
благослове́нъ еси́, я́ко поми́ловалъ еси́ дво­и́хъ единоро́дныхъ: сотвори́ и́ма, Влады́ко, ми́лость, соверши́ живо́тъ и́хъ во здра́вiи съ весе́лiемъ и ми́лостiю.
Повелѣ́ же рабо́мъ засы́пати гро́бъ,
и сотвори́ и́мъ бра́къ дні́й четыре­на́­де­сять,
И рече́ ему́ Рагуи́лъ, пре́жде да́же соверши́тися дне́мъ бра́ка, съ кля́твою, да не изы́детъ, а́ще не испо́лнят­ся четыре­на́­де­сять дні́е бра́ка:
и тогда́ взе́мъ по́лъ имѣ́нiй сво­и́хъ да по́йдетъ со здра́вiемъ ко отцу́: про́чая же, егда́ умру́ и жена́ моя́.
Синодальный
Когда окончили ужин, ввели к ней Товию.
Он же, идя, вспомнил слова Рафаила, и взял курильницу, и положил сердце и печень рыбы, и курил.
Демон, ощутив этот запах, убежал в верхние страны Египта, и связал его Ангел.
Когда они остались в комнате вдвоем, Товия встал с постели и сказал: встань, сестра, и помолимся, чтобы Господь помиловал нас.
И начал Товия говорить: благословен Ты, Боже отцов наших, и благословенно имя Твое святое и славное вовеки! Да благословляют Тебя небеса и все творения Твои!
Ты сотворил Адама и дал ему помощницею Еву, подпорою – жену его. От них произошел род человеческий. Ты сказал: нехорошо быть человеку одному, сотворим помощника, подобного ему.
И ныне, Господи, я беру сию сестру мою не для удовлетворения похоти, но поистине как жену: благоволи же помиловать меня и дай мне состариться с нею!
И она сказала с ним: аминь.
И оба спокойно спали в эту ночь. Между тем Рагуил, встав, пошел и выкопал могилу,
говоря: не умер ли и этот?
И пришел Рагуил в дом свой
и сказал Едне, жене своей: пошли одну из служанок посмотреть, жив ли он; если нет, похороним его, и никто не будет знать.
Служанка, отворив дверь, вошла и увидела, что оба они спят.
И, выйдя, объявила им, что он жив.
И благословил Рагуил Бога, говоря: благословен Ты, Боже, всяким благословением чистым и святым! Да благословляют Тебя святые Твои, и все создания Твои, и все Ангелы Твои, и все избранные Твои, да благословляют Тебя вовеки!
Благословен Ты, что возвеселил меня, и не случилось со мною так, как я думал, но сотворил с нами по великой Твоей милости!
Благословен Ты, что помиловал двух единородных! Доверши, Владыка, милость над ними: дай им окончить жизнь во здравии, с весельем и милостью!
И приказал рабам своим зарыть могилу.
И сделал для них брачный пир на четырнадцать дней.
И сказал ему Рагуил с клятвою прежде исполнения дней брачного пира: не уходи, доколе не исполнятся эти четырнадцать дней брачного пира;
а тогда, взяв половину имения, благополучно отправляйся к отцу твоему: остальное же получишь, когда умру я и жена моя.
Цр҃ко́внослав
Є҆гда́ же ѡ҆конча́ша ве́черю, введо́ша тѡві́ю къ не́й.
Ѻ҆́нъ же и҆ды́й помѧнꙋ̀ словеса̀ рафаи́лѡва, и҆ взѧ̀ жера́токъ ѳѷмїа́мный, и҆ возложѝ се́рдце ры́бїе и҆ пе́чень, и҆ покꙋрѝ:
є҆гда́ же ѡ҆бонѧ̀ де́мѡнъ воню̀, ѿбѣжѐ въ вы̑шнѧѧ є҆гѵ́пта, и҆ свѧза̀ є҆го̀ а҆́гг҃лъ.
Є҆гда́ же заключє́на бы́ста ѻ҆́ба, воста̀ тѡві́а ѿ ло́жа и҆ речѐ: воста́ни, сестро̀, и҆ помо́лимсѧ, да поми́лꙋетъ ны̀ гдⷭ҇ь.
И҆ нача̀ тѡві́а глаго́лати: блгⷭ҇ве́нъ є҆сѝ, бж҃е ѻ҆тє́цъ на́шихъ, и҆ блгⷭ҇ве́но и҆́мѧ твоѐ ст҃о́е и҆ сла́вное во вѣ́ки, да блгⷭ҇вѧ́тъ тѧ̀ нб҃са̀ и҆ всѧ̑ созда̑нїѧ твоѧ̑:
ты̀ сотвори́лъ є҆сѝ а҆да́ма и҆ да́лъ є҆сѝ є҆мꙋ̀ помо́щницꙋ є҆́ѵꙋ ᲂу҆твержде́нїе женꙋ̀ є҆гѡ̀: ѿ тѣ́хъ роди́сѧ человѣ́ческое сѣ́мѧ: ты̀ ре́клъ є҆сѝ: не добро̀ бы́ти человѣ́кꙋ є҆ди́номꙋ, сотвори́мъ є҆мꙋ̀ помо́щницꙋ подо́бнꙋю є҆мꙋ̀:
и҆ нн҃ѣ, гдⷭ҇и, не блꙋдодѣѧ́нїѧ ра́ди а҆́зъ пое́млю сестрꙋ̀ мою̀ сїю̀, но по и҆́стинѣ: повелѝ поми́лованꙋ мѝ бы́ти и҆ съ не́ю состарѣ́тисѧ.
И҆ речѐ съ ни́мъ: а҆ми́нь.
И҆ спа́ста ѻ҆́ба но́щїю, И҆ воста́въ рагꙋи́лъ по́йде и҆ и҆скопа̀ гро́бъ, глаго́лѧ:
є҆да̀ и҆ то́й ᲂу҆́мре;
И҆ прїи́де рагꙋи́лъ въ до́мъ сво́й
и҆ речѐ є҆́днѣ женѣ̀ свое́й: послѝ є҆ди́нꙋ ѿ рабы́нь, и҆ да ви́дитъ, а҆́ще жи́въ є҆́сть: а҆́ще же нѝ, да погребе́мъ є҆го̀, и҆ да никто́же ᲂу҆вѣ́сть.
И҆ вни́де рабы́нѧ ѿве́рзши две́рь, и҆ ѡ҆брѣ́те ѻ҆бои́хъ спѧ́щихъ,
и҆ и҆зше́дши возвѣстѝ и҆̀мъ, ꙗ҆́кѡ жи́въ є҆́сть.
И҆ благословѝ рагꙋи́лъ бг҃а, глаго́лѧ: блгⷭ҇ве́нъ є҆сѝ ты̀, бж҃е, во всѧ́цѣмъ бл҃гослове́нїи чи́стѣмъ и҆ ст҃ѣ́мъ: и҆ да блгⷭ҇вѧ́тъ тѧ̀ ст҃і́и твоѝ и҆ всѧ̑ созда̑нїѧ твоѧ̑, и҆ всѝ а҆́гг҃ли твоѝ и҆ и҆збра́нни твоѝ: да блгⷭ҇вѧ́тъ тѧ̀ во вѣ́ки:
блгⷭ҇ве́нъ є҆сѝ, ꙗ҆́кѡ возвесели́лъ мѧ̀ є҆сѝ, и҆ не бы́сть мѝ, ꙗ҆́коже непщева́хъ, но по мно́зѣй млⷭ҇ти твое́й сотвори́лъ є҆сѝ съ на́ми:
блгⷭ҇ве́нъ є҆сѝ, ꙗ҆́кѡ поми́ловалъ є҆сѝ двои́хъ є҆диноро́дныхъ: сотворѝ и҆́ма, влⷣко, млⷭ҇ть, совершѝ живо́тъ и҆́хъ во здра́вїи съ весе́лїемъ и҆ млⷭ҇тїю.
Повелѣ́ же рабѡ́мъ засы́пати гро́бъ,
и҆ сотворѝ и҆̀мъ бра́къ дні́й четырена́десѧть,
И҆ речѐ є҆мꙋ̀ рагꙋи́лъ, пре́жде да́же соверши́тисѧ днє́мъ бра́ка, съ клѧ́твою, да не и҆зы́детъ, а҆́ще не и҆спо́лнѧтсѧ четырена́десѧть дні́е бра́ка:
и҆ тогда̀ взе́мъ по́лъ и҆мѣ́нїй свои́хъ да по́йдетъ со здра́вїемъ ко ѻ҆тцꙋ̀: прѡ́чаѧ же, є҆гда̀ ᲂу҆мрꙋ̀ и҆ жена̀ моѧ̀.
Et, cum consummaverunt man ducare et bibere, voluerunt dor mire et deduxerunt iuvenem et induxerunt eum in cubiculum.
Et rememoratus est Thobias sermonum Raphael et sustulit de saccello, quem habebat, cor et iecur piscis et imposuit super cinerem incensi.
Et odor piscis prohibuit et refugit daemonium in superiores partes Aegypti. Et abiens Raphael colligavit eum ibi et reversus est continuo.
Et exierunt et clauserunt ostium cubiculi. Et exsurrexit Thobias de lecto et dixit ei: «Surge, soror! Oremus et deprecemur Dominum nostrum, ut faciat super nos misericordiam et sanitatem».
Et surrexit, et coeperunt orare et deprecari Dominum, ut daretur illis sanitas. Et coeperunt dicere: «Benedictus es, Deus patrum nostrorum, et benedictum nomen tuum in omnia saecula saeculorum! Benedicant tibi caeli et omnis creatura tua in omnia saecula!
Tu fecisti Adam et dedisti illi adiutorium firmum Evam, et ex ambobus factum est semen hominum. Et dixisti non esse bonum hominem solum: "Faciamus ei adiutorium simile sibi".
Et nunc non luxuriae causa accipio hanc sororem meam sed in veritate. Praecipe, ut miserearis mei et illius, et consenescamus pariter sani».
Et dixerunt: «Amen, amen!».
Et dormierunt per noctem. Et surgens Raguel accersivit servos secum, et abierunt et foderunt foveam.
Dixit enim: «Ne forte moriatur, et omnibus simus derisio et opprobrium».
Et, ut consummaverunt fossuram, reversus est Raguel domum et vocavit uxorem suam
et dixit: «Mitte unam ex ancillis, et intrans videat an vivat; et, si mortuus est, ut sepeliamus illum, nemine sciente».
Et miserunt ancillam et accenderunt lucernam et aperuerunt ostium, et intravit et invenit illos iacentes et pariter dormientes.
Et reversa puella nuntiavit eis illum vivere et nihil mali esse.
Et benedixerunt Deum caeli et dixerunt: «Benedictus es, Deus, in omni benedictione sancta et munda, et benedicant tibi omnes sancti tui et omnis creatura tua; et omnes angeli tui et electi tui benedicant tibi in omnia saecula!
Benedictus es, quoniam laetificasti me, et non contigit mihi, sicut putabam, sed secundum magnam misericordiam tuam egisti nobiscum.
Et benedictus es, quoniam misertus es duorum unicorum. Fac illis, Domine, misericordiam et sanitatem et consumma vitam illorum cum misericordia et laetitia».
Tunc praecepit servis suis, ut replerent fossam priusquam lucesceret.
Et praecepit uxori suae, ut faceret panes multos; et abiens ipse ad gregem adduxit vaccas duas et quattuor arietes et iussit consummari eos, et coeperunt praeparare.
Et vocavit Thobiam et iuravit illi et dixit ei: «Diebus quattuordecim hinc non recedes, sed hic manebis, manducans et bibens mecum, et laetificabis animam filiae meae multis afflictam doloribus.
Et ex eo, quod possideo, accipe partem dimidiam et vade sanus ad patrem tuum. Et alia dimidia pars, cum mortui fuerimus ego et uxor mea, vestra erit. Forti animo esto, fili! Ego pater tuus sum et Edna mater tua; et tui sumus nos et sororis tuae amodo et in perpetuum. Forti animo esto, fili!».
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible