Скрыть
1:2
1:6
1:7
1:10
1:11
1:13
1:15
1:18
1:19
1:20
1:21
Церковнославянский (рус)
Во осмы́й ме́сяцъ, втора́го лѣ́та, при­­ да́рiи, бы́сть сло́во Госпо́дне ко Заха́рiи Варахі́ину, сы́ну Аддо́ву, проро́ку, глаго́ля:
прогнѣ́вася Госпо́дь на отцы́ ва́шя гнѣ́вомъ ве́лiимъ,
и рече́ши къ ни́мъ: си́це глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель: обрати́теся ко мнѣ́, глаго́летъ Госпо́дь си́лъ, и обращу́ся къ ва́мъ, глаго́летъ Госпо́дь си́лъ.
И не бу́дите, я́коже отцы́ ва́ши, и́хже облича́ху проро́цы пре́жнiи, глаго́люще: си́це глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель: от­врати́теся от­ путі́й ва́шихъ лука́выхъ и от­ начина́нiй ва́шихъ злы́хъ: и не послу́шаша и не вня́ша послу́шати мене́, глаго́летъ Госпо́дь [Вседержи́тель].
Отцы́ ва́ши гдѣ́ су́ть и проро́цы? еда́ во вѣ́къ поживу́тъ?
Оба́че словеса́ моя́ и зако́ны моя́ прiе́млете, ели́ка а́зъ заповѣ́даю въ Ду́сѣ мо­е́мъ рабо́мъ мо­и́мъ проро́комъ, и́же пости́гнуша отце́въ ва́шихъ. И от­вѣща́ша и рѣ́ша: я́коже уста́ви Госпо́дь Вседержи́тель сотвори́ти на́мъ по путе́мъ на́шымъ и по начина́ниемъ на́шымъ, та́ко сотвори́ на́мъ.
Въ два́десять четве́ртый перваго­на́­де­сять ме́сяца, се́й е́сть ме́сяцъ Сава́тъ, во второ́е лѣ́то, при­­ да́рiи, бы́сть сло́во Госпо́дне ко Заха́рiи Варахі́ину, сы́ну Аддо́ву, проро́ку, глаго́ля:
ви́дѣхъ но́щiю, и се́, му́жъ всѣ́дъ на коня́ ры́жа, и се́й стоя́ше между́ гора́ми осѣня́ющими, и за ни́мъ ко́ни ры́жы и сѣ́ри, и пе́стри и бѣ́ли,
и рѣ́хъ: что́ сі́и, го́споди? И рече́ ко мнѣ́ а́нгелъ глаго́ляй во мнѣ́: а́зъ покажу́ ти, что́ су́ть сiя́.
И от­вѣща́ му́жъ стоя́й между́ гора́ми и рече́ ко мнѣ́: сі́и су́ть, и́хже посла́ Госпо́дь объити́ зе́млю.
И от­вѣща́ша а́нгелу Госпо́дню стоя́щему между́ гора́ми и рѣ́ша: обыдо́хомъ всю́ зе́млю, и се́, вся́ земля́ населе́на е́сть и молчи́тъ.
И от­вѣща́ а́нгелъ Госпо́день и рече́: Го́споди Вседержи́телю, доко́лѣ не и́маши поми́ловати Иерусали́ма и гра́ды Иу́довы, я́же презрѣ́лъ еси́, сiе́ седмьдеся́тое лѣ́то?
И от­вѣща́ Госпо́дь Вседержи́тель а́нгелу глаго́лющему во мнѣ́ глаго́лы добры́ и словеса́ утѣ́шна.
И рече́ ко мнѣ́ а́нгелъ глаго́ляй во мнѣ́: возопі́й глаго́ля: си́це глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель: ревнова́хъ по Иерусали́му и Сiо́ну рве́нiемъ вели́кимъ,
и гнѣ́вомъ ве́лiимъ а́зъ гнѣ́ваюся на язы́ки напа́да­ю­щыя: зане́ а́зъ у́бо прогнѣ́вахся ма́ло, они́ же налего́ша во зла́я.
Сего́ ра́ди си́це глаго́летъ Госпо́дь: обращу́ся ко Иерусали́му щедро́тами, и хра́мъ мо́й сози́ждет­ся въ не́мъ, глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель, и мѣ́ра протя́гнет­ся во Иерусали́мѣ еще́.
И рече́ ко мнѣ́ а́нгелъ глаго́ляй во мнѣ́: еще́ возопі́й глаго́ля: си́це глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель: еще́ прелiя́тися и́мутъ гра́ди благи́ми, и поми́луетъ Госпо́дь еще́ Сiо́на и избере́тъ еще́ Иерусали́ма.
И воз­ведо́хъ о́чи мо­и́ и ви́дѣхъ, и се́, четы́ри ро́зи,
и рѣ́хъ ко а́нгелу глаго́лющему во мнѣ́: что́ су́ть сiя́, го́споди? И рече́ ко мнѣ́: сі́и ро́зи расточи́в­шiи Иу́ду и Изра́иля и Иерусали́ма.
И показа́ ми Госпо́дь четы́ри древодѣ́ля.
И рѣ́хъ: что́ сі́и гряду́тъ сотвори́ти, [го́споди]? И рече́: сі́и ро́зи расточи́в­шiи Иу́ду, и Изра́иля сокруши́ша, и никто́же от­ ни́хъ воз­дви́же главы́: и изыдо́ша сі́и поостри́ти я́ въ рука́хъ сво­и́хъ четы́ри ро́зи, язы́цы воз­нося́щiи ро́гъ на зе́млю Госпо́дню, е́же расточи́ти ю́.
Синодальный
1 Слово Господне к Захарии. 2 «Обратитесь ко мне … и Я обращусь к вам». 7 Видение разного цвета коней, 18 четырех рогов и четырех рабочих.
В восьмом месяце, во второй год Дария, было слово Господне к Захарии, сыну Варахиину, сыну Аддову, пророку:
прогневался Господь на отцов ваших великим гневом,
и ты скажи им: так говорит Господь Саваоф: обратитесь ко Мне, говорит Господь Саваоф, и Я обращусь к вам, говорит Господь Саваоф.
Не будьте такими, как отцы ваши, к которым взывали прежде бывшие пророки, говоря: «так говорит Господь Саваоф: обратитесь от злых путей ваших и от злых дел ваших»; но они не слушались и не внимали Мне, говорит Господь.
Отцы ваши – где они? да и пророки, будут ли они вечно жить?
Но слова Мои и определения Мои, которые заповедал Я рабам Моим, пророкам, разве не постигли отцов ваших? и они обращались и говорили: «как определил Господь Саваоф поступить с нами по нашим путям и по нашим делам, так и поступил с нами».
В двадцать четвертый день одиннадцатого месяца, – это месяц Шеват, – во второй год Дария, было слово Господне к Захарии, сыну Варахиину, сыну Аддову, пророку:
видел я ночью: вот, муж на рыжем коне стоит между миртами, которые в углублении, а позади него кони рыжие, пегие и белые, –
и сказал я: кто они, господин мой? И сказал мне Ангел, говоривший со мною: я покажу тебе, кто они.
И отвечал муж, который стоял между миртами, и сказал: это те, которых Господь послал обойти землю.
И они отвечали Ангелу Господню, стоявшему между миртами, и сказали: обошли мы землю, и вот, вся земля населена и спокойна.
И отвечал Ангел Господень и сказал: Господи Вседержителю! Доколе Ты не умилосердишься над Иерусалимом и над городами Иуды, на которые Ты гневаешься вот уже семьдесят лет?
Тогда в ответ Ангелу, говорившему со мною, изрек Господь слова благие, слова утешительные.
И сказал мне Ангел, говоривший со мною: провозгласи и скажи: так говорит Господь Саваоф: возревновал Я о Иерусалиме и о Сионе ревностью великою;
и великим негодованием негодую на народы, живущие в покое; ибо, когда Я мало прогневался, они усилили зло.
Посему так говорит Господь: Я обращаюсь к Иерусалиму с милосердием; в нем соорудится дом Мой, говорит Господь Саваоф, и землемерная вервь протянется по Иерусалиму.
Еще провозгласи и скажи: так говорит Господь Саваоф: снова переполнятся города Мои добром, и утешит Господь Сион, и снова изберет Иерусалим.
И поднял я глаза мои и увидел: вот четыре рога.
И сказал я Ангелу, говорившему со мною: что это? И он ответил мне: это роги, которые разбросали Иуду, Израиля и Иерусалим.
Потом показал мне Господь четырех рабочих.
И сказал я: что они идут делать? Он сказал мне так: эти роги разбросали Иуду, так что никто не может поднять головы своей; а сии пришли устрашить их, сбить роги народов, поднявших рог свой против земли Иуды, чтобы рассеять ее.
Цр҃ко́внослав
Во ѻ҆смы́й мцⷭъ, втора́гѡ лѣ́та, при да́рїи, бы́сть сло́во гдⷭне ко заха́рїи варахі́инꙋ, сы́нꙋ а҆ддѡ́вꙋ, прⷪ҇ро́кꙋ, гл҃ѧ:
прогнѣ́васѧ гдⷭ҇ь на ѻ҆тцы̀ ва́шѧ гнѣ́вомъ ве́лїимъ,
и҆ рече́ши къ ни̑мъ: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель: ѡ҆брати́тесѧ ко мнѣ̀, гл҃етъ гдⷭ҇ь си́лъ, и҆ ѡ҆бращꙋ́сѧ къ ва́мъ, гл҃етъ гдⷭ҇ь си́лъ.
И҆ не бꙋ́дите, ꙗ҆́коже ѻ҆тцы̀ ва́ши, и҆̀хже ѡ҆блича́хꙋ прⷪ҇ро́цы пре́жнїи, глаго́люще: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель: ѿврати́тесѧ ѿ пꙋті́й ва́шихъ лꙋка́выхъ и҆ ѿ начина́нїй ва́шихъ ѕлы́хъ: и҆ не послꙋ́шаша и҆ не внѧ́ша послꙋ́шати менѐ, гл҃етъ гдⷭ҇ь (Вседержи́тель).
Ѻ҆тцы̀ ва́ши гдѣ̀ сꙋ́ть и҆ прⷪ҇ро́цы; є҆да̀ во вѣ́къ поживꙋ́тъ;
Ѻ҆ба́че словеса̀ моѧ̑ и҆ зако́ны моѧ̑ прїе́млете, є҆ли̑ка а҆́зъ заповѣ́даю въ дс҃ѣ мое́мъ рабѡ́мъ мои̑мъ прⷪ҇ро́кѡмъ, и҆̀же пости́гнꙋша ѻ҆тцє́въ ва́шихъ. И҆ ѿвѣща́ша и҆ рѣ́ша: ꙗ҆́коже ᲂу҆ста́ви гдⷭ҇ь Вседержи́тель сотвори́ти на́мъ по пꙋтє́мъ на́шымъ и҆ по начина́нїємъ на́шымъ, та́кѡ сотворѝ на́мъ.
Въ два́десѧть четве́ртый первагѡна́десѧть мцⷭа, се́й є҆́сть мцⷭъ сава́тъ, во второ́е лѣ́то, при да́рїи, бы́сть сло́во гдⷭне ко заха́рїи варахі́инꙋ, сы́нꙋ а҆ддѡ́вꙋ, прⷪ҇ро́кꙋ, гл҃ѧ:
ви́дѣхъ но́щїю, и҆ сѐ, мꙋ́жъ всѣ́дъ на конѧ̀ ры́жа, и҆ се́й стоѧ́ше междꙋ̀ гора́ми ѡ҆сѣнѧ́ющими, и҆ за ни́мъ ко́ни ры́жы и҆ сѣ́ри, и҆ пе́стри и҆ бѣ́ли,
и҆ рѣ́хъ: что̀ сі́и, го́споди; И҆ речѐ ко мнѣ̀ а҆́гг҃лъ глаго́лѧй во мнѣ̀: а҆́зъ покажꙋ́ ти, что̀ сꙋ́ть сїѧ̑.
И҆ ѿвѣща̀ мꙋ́жъ стоѧ́й междꙋ̀ гора́ми и҆ речѐ ко мнѣ̀: сі́и сꙋ́ть, и҆̀хже посла̀ гдⷭ҇ь ѡ҆б̾итѝ зе́млю.
И҆ ѿвѣща́ша а҆́гг҃лꙋ гдⷭ҇ню стоѧ́щемꙋ междꙋ̀ гора́ми и҆ рѣ́ша: ѡ҆быдо́хомъ всю̀ зе́млю, и҆ сѐ, всѧ̀ землѧ̀ населе́на є҆́сть и҆ молчи́тъ.
И҆ ѿвѣща̀ а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень и҆ речѐ: гдⷭ҇и Вседержи́телю, доко́лѣ не и҆́маши поми́ловати і҆ерⷭ҇ли́ма и҆ гра́ды і҆ꙋ́дѡвы, ꙗ҆̀же презрѣ́лъ є҆сѝ, сїѐ седмьдесѧ́тое лѣ́то;
И҆ ѿвѣща̀ гдⷭ҇ь Вседержи́тель а҆́гг҃лꙋ глаго́лющемꙋ во мнѣ̀ гл҃го́лы добры̑ и҆ словеса̀ ᲂу҆тѣ̑шна.
И҆ речѐ ко мнѣ̀ а҆́гг҃лъ глаго́лѧй во мнѣ̀: возопі́й глаго́лѧ: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель: ревнова́хъ по і҆ерⷭ҇ли́мꙋ и҆ сїѡ́нꙋ рве́нїемъ вели́кимъ,
и҆ гнѣ́вомъ ве́лїимъ а҆́зъ гнѣ́ваюсѧ на ꙗ҆зы́ки напа́дающыѧ: занѐ а҆́зъ ᲂу҆́бѡ прогнѣ́вахсѧ ма́лѡ, ѻ҆ни́ же налего́ша во ѕла̑ѧ.
Сегѡ̀ ра́ди си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь: ѡ҆бращꙋ́сѧ ко і҆ерⷭ҇ли́мꙋ щедро́тами, и҆ хра́мъ мо́й сози́ждетсѧ въ не́мъ, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель, и҆ мѣ́ра протѧ́гнетсѧ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ є҆щѐ.
И҆ речѐ ко мнѣ̀ а҆́гг҃лъ глаго́лѧй во мнѣ̀: є҆щѐ возопі́й глаго́лѧ: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель: є҆щѐ прелїѧ́тисѧ и҆́мꙋтъ гра́ди благи́ми, и҆ поми́лꙋетъ гдⷭ҇ь є҆щѐ сїѡ́на и҆ и҆збере́тъ є҆щѐ і҆ерⷭ҇ли́ма.
И҆ возведо́хъ ѻ҆́чи моѝ и҆ ви́дѣхъ, и҆ сѐ, четы́ри ро́зи,
и҆ рѣ́хъ ко а҆́гг҃лꙋ глаго́лющемꙋ во мнѣ̀: что̀ сꙋ́ть сїѧ̑, го́споди; И҆ речѐ ко мнѣ̀: сі́и ро́зи расточи́вшїи і҆ꙋ́дꙋ и҆ і҆и҃лѧ и҆ і҆ерⷭ҇ли́ма.
И҆ показа́ ми гдⷭ҇ь четы́ри древодѣ̑лѧ.
И҆ рѣ́хъ: что̀ сі́и грѧдꙋ́тъ сотвори́ти, (го́споди); И҆ речѐ: сі́и ро́зи расточи́вшїи і҆ꙋ́дꙋ, и҆ і҆и҃лѧ сокрꙋши́ша, и҆ никто́же ѿ ни́хъ воздви́же главы̀: и҆ и҆зыдо́ша сі́и поѡстри́ти ѧ҆̀ въ рꙋка́хъ свои́хъ четы́ри ро́зи, ꙗ҆зы́цы возносѧ́щїи ро́гъ на зе́млю гдⷭ҇ню, є҆́же расточи́ти ю҆̀.
Nell'ottavo mese dell'anno secondo di Dario, fu rivolta questa parola del Signore al profeta Zaccaria, figlio di Berechia, figlio di Iddo:
"Il Signore si è molto sdegnato contro i vostri padri.
Tu dunque riferirai loro: Così dice il Signore degli eserciti: Tornate a me - oracolo del Signore degli eserciti - e io tornerò a voi, dice il Signore degli eserciti.
Non siate come i vostri padri, ai quali i profeti di un tempo andavano gridando: "Dice il Signore degli eserciti: Tornate indietro dal vostro cammino perverso e dalle vostre opere malvagie". Ma essi non vollero ascoltare e non mi prestarono attenzione, oracolo del Signore.
Dove sono i vostri padri? I profeti forse vivranno sempre?
Le parole e le leggi che io avevo comunicato ai miei servi, i profeti, non si sono forse adempiute per i padri vostri? Essi sono tornati e hanno detto: "Quanto il Signore degli eserciti ci aveva minacciato a causa dei nostri traviamenti e delle nostre colpe, l'ha eseguito sopra di noi"".
Il ventiquattro dell'undicesimo mese, cioè il mese di Sebat, l'anno secondo di Dario, questa parola del Signore fu rivolta al profeta Zaccaria, figlio di Berechia, figlio di Iddo.
Io ebbi una visione di notte. Un uomo, in groppa a un cavallo rosso, stava fra i mirti in una valle profonda; dietro a lui stavano altri cavalli rossi, sauri e bianchi.
Io domandai: "Mio signore, che cosa significano queste cose?". L'angelo che parlava con me mi rispose: "Io ti indicherò ciò che esse significano".
Allora l'uomo che stava fra i mirti prese a dire: "Questi sono coloro che il Signore ha inviato a percorrere la terra".
Si rivolsero infatti all'angelo del Signore che stava fra i mirti e gli dissero: "Abbiamo percorso la terra: è tutta tranquilla".
Allora l'angelo del Signore disse: "Signore degli eserciti, fino a quando rifiuterai di avere pietà di Gerusalemme e delle città di Giuda, contro le quali sei sdegnato? Sono ormai settant'anni!".
E all'angelo che parlava con me il Signore rivolse parole buone, piene di conforto.
Poi l'angelo che parlava con me mi disse: "Fa' sapere questo: Così dice il Signore degli eserciti: Io sono molto geloso di Gerusalemme e di Sion,
ma ardo di sdegno contro le nazioni superbe, poiché, mentre io ero poco sdegnato, esse cooperarono al disastro.
Perciò dice il Signore: Io di nuovo mi volgo con compassione a Gerusalemme: la mia casa vi sarà riedificata - oracolo del Signore degli eserciti - e la corda del muratore sarà tesa di nuovo sopra Gerusalemme.
Fa' sapere anche questo: Così dice il Signore degli eserciti: Le mie città avranno sovrabbondanza di beni, il Signore consolerà ancora Sion ed eleggerà di nuovo Gerusalemme".
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible