И҆ не бꙋ́дите, ꙗ҆́коже ѻ҆тцы̀ ва́ши, и҆̀хже ѡ҆блича́хꙋ прⷪ҇ро́цы пре́жнїи, глаго́люще: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель: ѿврати́тесѧ ѿ пꙋті́й ва́шихъ лꙋка́выхъ и҆ ѿ начина́нїй ва́шихъ ѕлы́хъ: и҆ не послꙋ́шаша и҆ не внѧ́ша послꙋ́шати менѐ, гл҃етъ гдⷭ҇ь (Вседержи́тель).

Ѻ҆тцы̀ ва́ши гдѣ̀ сꙋ́ть и҆ прⷪ҇ро́цы; є҆да̀ во вѣ́къ поживꙋ́тъ;

Ѻ҆ба́че словеса̀ моѧ̑ и҆ зако́ны моѧ̑ прїе́млете, є҆ли̑ка а҆́зъ заповѣ́даю въ дс҃ѣ мое́мъ рабѡ́мъ мои̑мъ прⷪ҇ро́кѡмъ, и҆̀же пости́гнꙋша ѻ҆тцє́въ ва́шихъ. И҆ ѿвѣща́ша и҆ рѣ́ша: ꙗ҆́коже ᲂу҆ста́ви гдⷭ҇ь Вседержи́тель сотвори́ти на́мъ по пꙋтє́мъ на́шымъ и҆ по начина́нїємъ на́шымъ, та́кѡ сотворѝ на́мъ.

Въ два́десѧть четве́ртый первагѡна́десѧть мцⷭа, се́й є҆́сть мцⷭъ сава́тъ, во второ́е лѣ́то, при да́рїи, бы́сть сло́во гдⷭне ко заха́рїи варахі́инꙋ, сы́нꙋ а҆ддѡ́вꙋ, прⷪ҇ро́кꙋ, гл҃ѧ:

ви́дѣхъ но́щїю, и҆ сѐ, мꙋ́жъ всѣ́дъ на конѧ̀ ры́жа, и҆ се́й стоѧ́ше междꙋ̀ гора́ми ѡ҆сѣнѧ́ющими, и҆ за ни́мъ ко́ни ры́жы и҆ сѣ́ри, и҆ пе́стри и҆ бѣ́ли,

и҆ рѣ́хъ: что̀ сі́и, го́споди; И҆ речѐ ко мнѣ̀ а҆́гг҃лъ глаго́лѧй во мнѣ̀: а҆́зъ покажꙋ́ ти, что̀ сꙋ́ть сїѧ̑.

И҆ ѿвѣща̀ мꙋ́жъ стоѧ́й междꙋ̀ гора́ми и҆ речѐ ко мнѣ̀: сі́и сꙋ́ть, и҆̀хже посла̀ гдⷭ҇ь ѡ҆б̾итѝ зе́млю.

И҆ ѿвѣща́ша а҆́гг҃лꙋ гдⷭ҇ню стоѧ́щемꙋ междꙋ̀ гора́ми и҆ рѣ́ша: ѡ҆быдо́хомъ всю̀ зе́млю, и҆ сѐ, всѧ̀ землѧ̀ населе́на є҆́сть и҆ молчи́тъ.

И҆ ѿвѣща̀ а҆́гг҃лъ гдⷭ҇ень и҆ речѐ: гдⷭ҇и Вседержи́телю, доко́лѣ не и҆́маши поми́ловати і҆ерⷭ҇ли́ма и҆ гра́ды і҆ꙋ́дѡвы, ꙗ҆̀же презрѣ́лъ є҆сѝ, сїѐ седмьдесѧ́тое лѣ́то;

И҆ ѿвѣща̀ гдⷭ҇ь Вседержи́тель а҆́гг҃лꙋ глаго́лющемꙋ во мнѣ̀ гл҃го́лы добры̑ и҆ словеса̀ ᲂу҆тѣ̑шна.

И҆ речѐ ко мнѣ̀ а҆́гг҃лъ глаго́лѧй во мнѣ̀: возопі́й глаго́лѧ: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель: ревнова́хъ по і҆ерⷭ҇ли́мꙋ и҆ сїѡ́нꙋ рве́нїемъ вели́кимъ,

и҆ гнѣ́вомъ ве́лїимъ а҆́зъ гнѣ́ваюсѧ на ꙗ҆зы́ки напа́дающыѧ: занѐ а҆́зъ ᲂу҆́бѡ прогнѣ́вахсѧ ма́лѡ, ѻ҆ни́ же налего́ша во ѕла̑ѧ.

Сегѡ̀ ра́ди си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь: ѡ҆бращꙋ́сѧ ко і҆ерⷭ҇ли́мꙋ щедро́тами, и҆ хра́мъ мо́й сози́ждетсѧ въ не́мъ, гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель, и҆ мѣ́ра протѧ́гнетсѧ во і҆ерⷭ҇ли́мѣ є҆щѐ.

И҆ речѐ ко мнѣ̀ а҆́гг҃лъ глаго́лѧй во мнѣ̀: є҆щѐ возопі́й глаго́лѧ: си́це гл҃етъ гдⷭ҇ь Вседержи́тель: є҆щѐ прелїѧ́тисѧ и҆́мꙋтъ гра́ди благи́ми, и҆ поми́лꙋетъ гдⷭ҇ь є҆щѐ сїѡ́на и҆ и҆збере́тъ є҆щѐ і҆ерⷭ҇ли́ма.

И҆ возведо́хъ ѻ҆́чи моѝ и҆ ви́дѣхъ, и҆ сѐ, четы́ри ро́зи,

и҆ рѣ́хъ ко а҆́гг҃лꙋ глаго́лющемꙋ во мнѣ̀: что̀ сꙋ́ть сїѧ̑, го́споди; И҆ речѐ ко мнѣ̀: сі́и ро́зи расточи́вшїи і҆ꙋ́дꙋ и҆ і҆и҃лѧ и҆ і҆ерⷭ҇ли́ма.

И҆ показа́ ми гдⷭ҇ь четы́ри древодѣ̑лѧ.

И҆ рѣ́хъ: что̀ сі́и грѧдꙋ́тъ сотвори́ти, (го́споди); И҆ речѐ: сі́и ро́зи расточи́вшїи і҆ꙋ́дꙋ, и҆ і҆и҃лѧ сокрꙋши́ша, и҆ никто́же ѿ ни́хъ воздви́же главы̀: и҆ и҆зыдо́ша сі́и поѡстри́ти ѧ҆̀ въ рꙋка́хъ свои́хъ четы́ри ро́зи, ꙗ҆зы́цы возносѧ́щїи ро́гъ на зе́млю гдⷭ҇ню, є҆́же расточи́ти ю҆̀.

Сербский (синод.)

Опомињање на покајање. Појава анђела Господњег. Виђење четири рога и четири ковача.
Осмога мјесеца друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији, сину Варахије сина Идова, говорећи:

Господ се врло разгњеви на оце ваше.

Зато им реци: Овако вели Господ над војскама: Вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама.

Не будите као оци ваши којима викаху пређашњи пророци говорећи: Овако вели Господ над војскама: Вратите се са злијех путова својих и од злијех дјела својих; али не послушаше нити пазише на ме, говори Господ.

Оци ваши гдје су? И ти пророци живе ли довијека?

Али ријечи моје и уредбе моје које заповиједах слугама својим пророцима не стигоше ли оце ваше? Те се они обратише и рекоше: Како Господ над војскама бјеше намислио учинити нам према путовима нашим и по дјелима нашим, тако нам учини.

Двадесет четвртога дана једанаестога мјесеца, а то је мјесец Сават, друге године Даријеве, дође ријеч Господња пророку Захарији, сину Варахије сина Идова, говорећи:

Видјех ноћу, а то човјек јахаше на коњу риђу, и стајаше међу миртама које бијаху у долу, а за њим бијаху коњи риђи, шарени и бијели.

И рекох: Што је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: Ја ћу ти показати што је ово.

Тада човјек који стајаше међу миртама проговори и рече: Ово су које посла Господ да облазе земљу.

И они проговорише анђелу Господњему који стајаше међу миртама, и рекоше: Ми обидосмо земљу, и гле, сва земља почива и мирна је.

Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудинијем на које се гњевиш већ † седамдесет година?

А Господ одговори анђелу који говораше са мном, добријем ријечима, милијем ријечима.

И рече ми анђео који говораше са мном: Вичи и реци: Овако вели Господ над војскама: Ревнујем за Јерусалим и за Сион веома.

И гњевим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгњевих, а они помогоше на зло.

Зато овако вели Господ: Обратих се к Јерусалиму милошћу, дом ће се мој опет сазидати у њему, говори Господ над војскама, и уже ће се затегнути преко Јерусалима.

Још вичи и реци: Овако вели Господ над војскама: Опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утјешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим.

Тада подигох очи своје и видјех, и гле, четири рога.

И рекох анђелу који говораше са мном: Што је то? А он ми рече: То су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим.

Потом показа ми Господ четири ковача.

И рекох: Шта су ти дошли да раде? А он одговори и рече: Оно су рогови који разметнуше Јуду да нико не подиже главу; а ови дођоше да их уплаше, да одбију рогове народима, који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну.

Синодальный

1 Слово Господне к Захарии. 2 «Обратитесь ко мне … и Я обращусь к вам». 7 Видение разного цвета коней, 18 четырех рогов и четырех рабочих.

В восьмом месяце, во второй год Дария, было слово Господне к Захарии, сыну Варахиину, сыну Аддову, пророку:

прогневался Господь на отцов ваших великим гневом,

и ты скажи им: так говорит Господь Саваоф: обратитесь ко Мне, говорит Господь Саваоф, и Я обращусь к вам, говорит Господь Саваоф.

Не будьте такими, как отцы ваши, к которым взывали прежде бывшие пророки, говоря: «так говорит Господь Саваоф: обратитесь от злых путей ваших и от злых дел ваших»; но они не слушались и не внимали Мне, говорит Господь.

Отцы ваши – где они? да и пророки, будут ли они вечно жить?

Но слова Мои и определения Мои, которые заповедал Я рабам Моим, пророкам, разве не постигли отцов ваших? и они обращались и говорили: «как определил Господь Саваоф поступить с нами по нашим путям и по нашим делам, так и поступил с нами».

В двадцать четвертый день одиннадцатого месяца, – это месяц Шеват, – во второй год Дария, было слово Господне к Захарии, сыну Варахиину, сыну Аддову, пророку:

видел я ночью: вот, муж на рыжем коне стоит между миртами, которые в углублении, а позади него кони рыжие, пегие и белые, –

и сказал я: кто они, господин мой? И сказал мне Ангел, говоривший со мною: я покажу тебе, кто они.

И отвечал муж, который стоял между миртами, и сказал: это те, которых Господь послал обойти землю.

И они отвечали Ангелу Господню, стоявшему между миртами, и сказали: обошли мы землю, и вот, вся земля населена и спокойна.

И отвечал Ангел Господень и сказал: Господи Вседержителю! Доколе Ты не умилосердишься над Иерусалимом и над городами Иуды, на которые Ты гневаешься вот уже семьдесят лет?

Тогда в ответ Ангелу, говорившему со мною, изрек Господь слова благие, слова утешительные.

И сказал мне Ангел, говоривший со мною: провозгласи и скажи: так говорит Господь Саваоф: возревновал Я о Иерусалиме и о Сионе ревностью великою;

и великим негодованием негодую на народы, живущие в покое; ибо, когда Я мало прогневался, они усилили зло.

Посему так говорит Господь: Я обращаюсь к Иерусалиму с милосердием; в нем соорудится дом Мой, говорит Господь Саваоф, и землемерная вервь протянется по Иерусалиму.

Еще провозгласи и скажи: так говорит Господь Саваоф: снова переполнятся города Мои добром, и утешит Господь Сион, и снова изберет Иерусалим.

И поднял я глаза мои и увидел: вот четыре рога.

И сказал я Ангелу, говорившему со мною: что это? И он ответил мне: это роги, которые разбросали Иуду, Израиля и Иерусалим.

Потом показал мне Господь четырех рабочих.

И сказал я: что они идут делать? Он сказал мне так: эти роги разбросали Иуду, так что никто не может поднять головы своей; а сии пришли устрашить их, сбить роги народов, поднявших рог свой против земли Иуды, чтобы рассеять ее.

Сербский

Языки

Осмог месеца друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији, сину Варахије сина Идовог говорећи:

Господ се врло разгневи на оце ваше.

Не будите као оци ваши, којима викаху пређашњи пророци говорећи: Овако вели Господ над војскама: Вратите се са злих путева својих и од злих дела својих; али не послушаше нити пазише на ме, говори Господ.

Оци ваши где су? И ти пророци живе ли довека?

Али речи моје и уредбе моје које заповедах слугама својим пророцима не стигоше ли оце ваше? Те се они обратише и рекоше: Како Господ над војскама беше намислио учинити нам према путевима нашим и по делима нашим, тако нам учини.

Двадесет четвртог дана једанаестог месеца, а то је месец Сават, друге године Даријеве, дође реч Господња пророку Захарији сину Варахије сина Идовог говорећи:

Видех ноћу, а то човек јахаше на коњу риђем, и стајаше међу миртама које беху у долу, а за њим беху коњи риђи, шарени и бели.

И рекох: Шта је ово, господару мој? А анђео који говораше са мном рече ми: Ја ћу ти показати шта је ово.

Тада човек који стајаше међу миртама проговори и рече: Ово су које посла Господ да обилазе земљу.

И они проговорише анђелу Господњем који стајаше међу миртама, и рекоше: Ми обиђосмо земљу, и гле, сва земља почива и мирна је.

Тада анђео Господњи одговори и рече: Господе над војскама, кад ћеш се већ смиловати Јерусалиму и градовима Јудиним, на које се гневиш већ седамдесет година?

А Господ одговори анђелу који говораше са мном, добрим речима, милим речима.

И гневим се силно на народе безбрижне, јер се мало разгневих, а они помогоше на зло.

Још вичи и реци: Овако вели Господ над војскама: Опет ће градови моји обиловати добром, и Господ ће опет утешити Сион и опет ће изабрати Јерусалим.

Тада подигох очи своје и видех, и гле, четири рога.

И рекох анђелу који говораше са мном: Шта је то? А он ми рече: То су рогови који разметнуше Јуду, Израиља и Јерусалим.

Потом показа ми Господ четири ковача.

И рекох: Шта су ти дошли да раде? А он одговори и рече: Оно су рогови који разметнуше Јуду да нико не подиже главе; а ови дођоше да их уплаше, да одбију рогове народима, који подигоше рог на земљу Јудину да је разметну.