Скрыть
7:1
7:2
7:4
7:6
7:7
7:8
7:14
Церковнославянский (рус)
И бы́сть въ четве́ртое лѣ́то, при­­ да́рiи цари́, бы́сть сло́во Госпо́дне ко Заха́рiи въ четве́ртый ме́сяца девя́таго, и́же е́сть хаселе́въ.
И посла́ въ Веѳи́ль сараса́ръ и Арвесее́ръ ца́рь и му́жiе его́ моли́ти Го́спода,
глаго́ля ко свяще́н­никомъ, и́же во хра́мѣ Го́спода [Бо́га] Вседержи́теля, и проро́комъ, глаго́ля: а́ще вни́де здѣ́ въ пя́тый ме́сяцъ святы́ня, [пла́чя или́ постя́ся,] я́коже сотвори́хъ уже́ мно́га лѣ́та.
И бы́сть сло́во Го́спода Вседержи́теля ко мнѣ́ глаго́ля:
рцы́ ко всѣ́мъ лю́демъ земли́ и ко свяще́н­никомъ глаго́ля: а́ще пости́стеся или́ плачево́пль­ствисте въ пяти́нахъ или́ седми́нахъ [ме́сяца], и се́, се́дмьдесятъ лѣ́тъ, посто́мъ ли пости́стеся ми́?
и а́ще я́сте или́ пiете́, не вы́ ли я́сте и пiете́?
Не сiя́ ли су́ть словеса́, я́же глаго́ла Госпо́дь рука́ми проро́ковъ пре́жнихъ, егда́ бѣ́ Иерусали́мъ населе́нъ и гобзу́ющь, и гра́ди его́ о́крестъ, и наго́рная и подо́льная населе́на бя́ху?
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко Заха́рiи глаго́ля:
си́це глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель: су́дъ пра́веденъ суди́те и ми́лость и щедро́ты твори́те кі́йждо ко бра́ту сво­ему́,
а вдови́цы и си́ра, и при­­ше́лца и убо́га не наси́ль­ствуйте, и зло́бы кі́йждо бра́та сво­его́ да не по́мнитъ въ сердца́хъ сво­и́хъ.
И не покори́шася, е́же внима́ти, и да́ша плещы́ презира́ющыя, и ушеса́ своя́ отяготи́ша, е́же не слы́шати,
и се́рдце свое́ учини́ша непокори́во, не послу́шати зако́на мо­его́ и слове́съ, я́же посла́ Госпо́дь Вседержи́тель Ду́хомъ сво­и́мъ руко́ю проро́ковъ пре́жнихъ: и бы́сть гнѣ́въ вели́кiй от­ Го́спода Вседержи́теля.
И бу́детъ, я́коже рече́, и не услы́шаша его́: си́це возопiю́тъ, и не и́мамъ услы́шати, глаго́летъ Госпо́дь Вседержи́тель:
и от­ве́ргу я́ во вся́ язы́ки, и́же не разумѣ́ша, и земля́ запустѣ́етъ послѣди́ и́хъ от­ проходя́щаго и от­ воз­враща́ющагося: и учини́ша избра́н­ную зе́млю въ запустѣ́нiе.
Латинский (Nova Vulgata)
Et factum est in anno quarto Darii regis, factum est verbum Domini ad Zachariam in quarta mensis noni, qui est Casleu.
Et Bethel miserat Sarasar et Regemmelech et viros, qui erant cum eo, ad deprecandam faciem Domini,
ut dicerent sacerdotibus domus Domini exercituum et prophetis loquentes: «Numquid flendum est mihi in quinto mense vel ieiunandum, sicut iam feci multis annis?».
Et factum est verbum Domini exercituum ad me dicens:
«Loquere ad omnem populum terrae et ad sacerdotes dicens: Cum ieiunaretis et plangeretis in quinto et septimo mense per hos septuaginta annos, numquid revera ieiunastis mihi?
Et cum comedistis et bibistis, numquid non vobis comedistis et vobismetipsis bibistis?
Numquid non sunt verba, quae locutus est Dominus in manu prophetarum priorum, cum adhuc Ierusalem habitaretur et esset opulenta, ipsa et urbes in circuitu eius, et Nageb habitaretur simul cum Sephela?».
Et factum est verbum Domini ad Zachariam dicens:
«Haec ait Dominus exercituum dicens: Iudicium verum iudicate et misericordiam et miserationes facite unusquisque cum fratre suo;
et viduam et pupillum et advenam et pauperem nolite calumniari, et malum unusquisque contra fratrem suum nolite cogitare in corde vestro.
Et noluerunt attendere; et opposuerunt dorsum rebelle et aures suas aggravaverunt, ne audirent.
Et cor suum posuerunt adamantem, ne audirent legem et verba, quae misit Dominus exercituum in spiritu suo per manum prophetarum priorum, et facta est indignatio magna a Domino exercituum.
Et factum est, sicut cum clamaret, et ipsi non audierunt, sic clamabunt, et non exaudiam, dicit Dominus exercituum.
Et disperdam eos per omnes gentes, quas nesciunt; et terra desolata est post eos, ita ut non esset transiens et revertens. Et posuerunt terram desiderabilem in desertum».
Синодальный
1 Народ молится Господу. 8 «Производите суд справедливый и оказывайте милость и сострадание».
В четвертый год царя Дария было слово Господне к Захарии, в четвертый день девятого месяца, Хаслева,
когда Вефиль послал Сарецера и Регем-Мелеха и спутников его помолиться пред лицем Господа
и спросить у священников, которые в доме Господа Саваофа, и у пророков, говоря: «плакать ли мне в пятый месяц и поститься, как я делал это уже много лет?»
И было ко мне слово Господа Саваофа:
скажи всему народу земли сей и священникам так: когда вы постились и плакали в пятом и седьмом месяце, притом уже семьдесят лет, для Меня ли вы постились? для Меня ли?
И когда вы едите и когда пьете, не для себя ли вы едите, не для себя ли вы пьете?
Не те же ли слова провозглашал Господь через прежних пророков, когда еще Иерусалим был населен и покоен, и города вокруг него, южная страна и низменность, были населены?
И было слово Господне к Захарии:
так говорил тогда Господь Саваоф: производи́те суд справедливый и оказывайте милость и сострадание каждый брату своему;
вдовы́ и сироты́, пришельца и бедного не притесняйте и зла друг против друга не мыслите в сердце вашем.
Но они не хотели внимать, отворотились от Меня, и уши свои отяготили, чтобы не слышать.
И сердце свое окаменили, чтобы не слышать закона и слов, которые посылал Господь Саваоф Духом Своим через прежних пророков; за то и постиг их великий гнев Господа Саваофа.
И было: как Он взывал, а они не слушали, так и они взывали, а Я не слушал, говорит Господь Саваоф.
И Я развеял их по всем народам, которых они не знали, и земля сия опустела после них, так что никто не ходил по ней ни взад, ни вперед, и они сделали вожделенную страну пустынею.
Потом четврте године цара Дарија дође реч Господња Захарији четвртог дана деветог месеца, Хаслева,
Кад послаше у дом Божји Сарасара и Регемелеха и људе своје да моле Господа,
И да говоре свештеницима, који беху у дому Господа над војскама, и пророцима, и кажу: Хоћемо ли плакати петог месеца одвајајући се, како чинисмо већ толико година?
И дође ми реч Господња Говорећи:
Кажи свему народу земаљском и свештеницима, и реци: Кад постисте и тужисте петог и седмог месеца за седамдесет година, еда ли мени постисте?
А кад једете и пијете, не једете ли и не пијете ли сами?
Нису ли то речи које је Господ прогласио преко пређашњих пророка, кад Јерусалим беше насељен и миран и градови његови око њега, и кад беше насељен јужни крај и равница?
Дође реч Господња Захарији говорећи:
Овако говори Господ над војскама: Судите право и будите милостиви и жалостиви један другом.
И не чините криво удовици ни сироти, иностранцу ни сиромаху, и не мислите зло један другом у срцу свом.
Али не хтеше слушати, и узмакоше раменом натраг, и затискоше уши своје да не чују.
И срцем својим отврднуше као дијамант да не чују закон и речи које сла Господ над војскама духом својим преко пророка пређашњих; зато дође велик гнев од Господа над војскама.
Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама.
Него их разметнух вихором по свим народима, којих не познаваше, и земља опусте иза њих да нико у њу не дохођаше нити се из ње враћаше, и обратише милу земљу у пустош.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible