Молитвено правило пред Свето Причешће

Чтец: Ходи­те, покло­ни­мо се Цару нашем Богу!

Ходи­те, покло­ни­мо се и при­пад­ни­мо Хри­сту, Цару нашем Богу!

Ходи­те, покло­ни­мо се и при­пад­ни­мо само­ме Хри­сту, Цару и Богу нашем!

Пса­лам 22

Господ ме напа­са, и ниче­га ме неће лиши­ти. На месту зеле­ни­ла наста­ни ме, на тихој води одгаја ме. Душу моју опо­равља, води ме ста­за­ма прав­де име­на сво­га ради. Ако пођем и поред сени смр­ти, нећу се боја­ти зла, јер си Ти са мном. Штап Твој и пали­ца Твоја они ме теше. Поста­вио си пре­да мном трпе­зу на види­ку непри­ја­тељи­ма мојим; нама­зао си уљем гла­ву моју, и пре­пу­на је чаша Твоја којом ме појиш. И милост Твоја пра­тиће ме у све дане живо­та мога, и ја ћу наста­ва­ти у дому Гос­подњем задуго.

Слава Оцу и Сину и Све­то­ме Духу и сада и увек и у све веко­ве веко­ва. Амин.

Алилуја! Али­луја! Али­луја! Сла­ва Теби Боже! (три­пут)

Тро­па­ри, глас 8

Хор: Беза­коња моја опро­сти, Гос­по­де, који си се од Дје­ве родио, и срце моје очи­сти чинећи га хра­мом Тво­га пре­чи­стог Тела и Крви; не одгур­ни ме од Тво­га лица Ти који имаш без­мер­но вели­ку милост.

Сла­ва: Како ћу се ја недо­стој­ни усу­ди­ти да се при­че­стим Све­тиња­ма Твојим? Јер ако се усу­дим да Ти са достој­ни­ма при­сту­пим, одећа ме окривљује, јер није све­ча­на, и заслу­жићу осу­ду мно­го­греш­ној души својој. Очи­сти, Гос­по­де, нечи­сто­ту душе моје и спа­си ме, јер си човекољубац.

И сада: Много­број­на су, Бого­ро­ди­це, моја сагре­шења; Теби при­бе­гох, Чиста, тра­жећи спа­сења: посе­ти бол­ну душу моју, и моли Сина сво­га и Бога нашег, да ми опро­сти зла што учи­них, једи­на Благословена.

Пре при­че­шћа страш­ном жрт­вом Живо­твор­ног тела Гос­подњег. Помо­ли се са тре­пе­том на овај начин.

Молит­ва све­то­га Васи­лија Вели­ког

Влада­ру, Гос­по­де Ису­се Хри­сте Боже наш, изво­ре живо­та и бесмрт­но­сти, Твор­че цело­купне видљи­ве и невидљи­ве тва­ри, савеч­ни и сабес­по­чет­ни Сине, бес­по­чет­но­га Оца, који си се из пре­ве­ли­ке доб­ро­те у последње дане обу­као у Тело, и рас­пео, и погре­бен био за нас неза­хвалне и нераз­бо­ри­те, и својом Крвљу обно­вио при­ро­ду нашу, ист­ру­ле­лу гре­хом, Ти сам, бесмрт­ни Царе, при­ми покајање и мене греш­но­га, и при­бли­жи ухо своје мени, и чуј речи моје: сагре­ших, Гос­по­де, сагре­ших небу и Теби, и нисам достојан да погле­дам на виси­ну сла­ве Твоје, јер раз­гње­вих Твоју доб­ро­ту пре­сту­пив­ши Твоје запо­ве­сти и не послу­шав­ши Твоје наред­бе. Но, Ти Гос­по­де, будући незло­бив, дуготр­пе­љив и мно­го­мило­стив, ниси ме пре­пу­стио да про­пад­нем са без­акоњи­ма мојим, него си сваг­да оче­ки­вао моје обраћење. Јер си Ти Чове­кољуп­че, рекао пре­ко сво­га про­ро­ка: нећу смр­ти греш­ни­ка, него да се обра­ти и буде жив. Да, Ти не желиш, Гос­по­да­ру, да ство­рење руку својих погу­биш, нити волиш про­паст људ­ску, него желиш да се сви спа­су и дођу у познање истине. Сто­га, и ја, мада сам недо­стојан неба и земље, па и овог при­вре­ме­ног живо­та, целог себе пот­чи­нив­ши гре­ху и сла­сти­ма заро­бив­ши, и Твој осквр­нив­ши лик, ипак, пошто сам Твоје ство­рење и саз­дање, не очаја­вам кука­ван за своје спа­сење, него уздајући се у Твоје без­мер­но мило­срђе, при­сту­пам. При­ми дак­ле и мене, чове­кољу­би­ви Гос­по­де, као блуд­ни­цу, као раз­бој­ни­ка, као цари­ни­ка, и као блуд­ног сина; и узми моје теш­ко бре­ме гре­хо­ва, Ти који узи­маш грех све­та и исцељујеш немоћи људ­ске; који уморне и нато­ва­рене при­зи­ваш себи, и дајеш им одмор; који ниси дошао да зовеш пра­вед­ни­ке него греш­ни­ке на покајање. И очи­сти ме од сва­ке прљав­ш­тине тела и духа; и научи ме да обављам Све­тињу у стра­ху Тво­ме, да бих се при­мајући са мир­ним све­до­чан­ством саве­сти своје део Све­тиња Твојих, сје­ди­нио са све­тим Телом Твојим и Крвљу, и у мени Ти живео и оби­тавао са Оцем и Све­тим Твојим Духом. О, Гос­по­де Ису­се Хри­сте Боже мој, и нека ми не буде на суд при­че­шће пре­чи­стим и живо­твор­ним Тај­на­ма Твојим, нити да осла­бим душом и телом што се недо­стој­но при­че­шћујем њима, него ми дај да све до последњег даха свог неосуђе­но при­мам део Све­тиња Твојих, на зајед­ни­цу Све­то­га Духа, на попут­ни­ну у веч­ни живот, и на бла­го­при­ја­тан одго­вор на Страш­ном Суду Твом, да бих и ја са сви­ма иза­бра­ни­ци­ма Твојим постао зајед­ни­чар непро­лаз­них Твојих бла­га, која си спре­мио за оне који Те љубе, Гос­по­де, у који­ма си свеп­ро­слављен у веко­ве. Амин.

Молит­ва све­то­га Јова­на Дамас­ки­на 

Влада­ру, Гос­по­де Ису­се Хри­сте Боже наш, који једи­ни имаш власт да људи­ма отпу­шташ гре­хе, као благ и чове­кољу­бив, пре­ви­ди све моје свесне и несвесне гре­хе, и удо­стој ме да се неосуђе­но при­че­стим, божан­ским и пре­слав­ним, и пре­чи­стим, и живо­твор­ним Тај­на­ма Твојим, не на каз­ну, ни на муку, ни на умно­жење гре­хо­ва, него на очи­шћење, и освећење, и обру­чење будућег живо­та и цар­ства, на зашти­ту и помоћ, и на раз­бијање про­тив­ни­ка, на истребљење мно­гих мојих сагре­шења. Јер си Ти Бог мило­сти, и мило­срђа, и чове­кољубља, и Теби сла­ву узно­си­мо, са Оцем и Све­тим Духом, сада и увек и у веко­ве веко­ва. Амин.

Молит­ва све­то­га Јова­на Зла­то­уста

Боже, отпу­сти, оста­ви, опро­сти ми сагре­шења моја, која Ти сагре­ших, било речју, или делом, или поми­шљу, хоти­мич­но или нехо­ти­мич­но, свес­но или несвес­но; све ми опро­сти као благ и чове­кољу­бив. И молит­ва­ма Твоје пре­чи­сте Мате­ре, Твојих слу­жи­теља и све­тих сила, и свих све­тих који су Ти од пам­ти­ве­ка уго­ди­ли, бла­го­во­ли да неосуђе­но при­мим све­то и пре­чи­сто Твоје тело и час­ну крв, на исцељење душе и тела, и на очи­шћење мојих рђа­вих помис­ли. Јер је Твоје цар­ство, и сила и сла­ва, са Оцем и Све­тим Духом, сада и увек и у веко­ве веко­ва. Амин.

Тро­пар

Госпо­де, поми­луј. (три пута)

Слава Оцу и Сину и Све­то­ме Духу, и сада и увек и у веко­ве веко­ва. Амин.

Часнију од Херу­ви­ма и неупо­ре­ди­во слав­нију од Сера­фи­ма, Тебе што Бога Логоса непо­роч­но роди, ваи­сти­ну Бого­ро­ди­цу, ми Те величамо.

Боже, сми­луј се на нас, и бла­го­сло­ви нас, обасјај нас лицем Твојим, и поми­луј нас. Амин.

Молит­ва

Чове­кољу­би­ви Вла­да­ру, Гос­по­де Ису­се Хри­сте, Боже мој, нека ми Све­тиње ове, не буду на осу­ду као недо­стој­ном, већ на очи­шћење и освећење и душе и тела, и на залог будућег живо­та и цар­ства. При­љубљи­вање уз Бога мени је доб­ро, ослањање на Гос­по­да нада је спа­сења мога.

При­сту­пајући да се при­че­стиш, гово­ри у себи ове стихове:

Молит­ва све­то­га Јова­на Зла­то­уста

Верујем, Гос­по­де, и испо­ве­дам да си Ти ваи­сти­ну Хри­стос, Син Бога живо­га, који си дошао у свет да греш­ни­ке спа­сеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пре­чи­сто Тело Твоје, и ово сама час­на Крв Твоја. Сто­га ти се молим: поми­луј ме, и опро­сти ми сагре­шења моја, хоти­мич­на и нехо­ти­мич­на, учиње­на речју, и делом, свес­но и несвес­но, и удо­стој ме да се неосуђе­но при­че­стим пре­чи­стим Тај­на­ма Твојим на отпу­ш­тење гре­хо­ва и на живот веч­ни. Амин.

Прими ме данас, сине Божји, за при­час­ни­ка Тајне Вече­ре Твоје, јер нећу каза­ти Тај­ну непри­ја­тељи­ма Твојим; нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као раз­бој­ник испо­ве­дам Те: поме­ни ме, Гос­по­де, у цар­ству Тво­ме. Нека ми при­че­шћи­вање све­тим Тај­на­ма Твојим, Гос­по­де, не буде на суд или осу­ду већ на исцељење душе и тела. Амин.

Ево при­сту­пам божан­ском при­че­шћу. Саз­да­тељу, не спа­ли ме при­че­шћем. Јер си огањ који спаљује недо­стојне. Већ ме очи­сти од сва­ке нечистоте.