И рече́ Иоа́съ къ жерце́мъ: все́ сребро́ святы́хъ вноси́мое въ до́мъ Госпо́день, сребро́ оцѣне́нiя, му́жъ сребро́ взя́вый оцѣне́нiя, все́ сребро́, е́же а́ще взы́детъ на се́рдце му́жа внести́ въ до́мъ Госпо́день,

да во́змутъ себѣ́ жерцы́, му́жъ от прода́нiя своего́, и ті́и да укрѣпя́тъ веде́къ до́му во всѣ́хъ, идѣ́же а́ще обря́щется веде́къ.

И бы́сть въ два́десять тре́тiе лѣ́то царя́ Иоа́са, не укрѣпи́ша жерцы́ веде́ка хра́ма:

и призва́ ца́рь Иоа́съ Иода́я жерца́ и жерцы́, и рече́ къ ни́мъ: что́ я́ко не укрѣпи́сте веде́ка хра́ма? и ны́нѣ не прiима́йте сребра́ от прода́жей ва́шихъ, я́ко на веде́къ хра́ма да́сте е́.

И совѣща́шася жерцы́ не прiима́ти сребра́ от люді́й и не укрѣпля́ти веде́ка хра́ма.

И взя́ Иода́й жре́цъ киво́тъ еди́нъ, и сотвори́ въ не́мъ сква́жню, и положи́ его́ при олтари́ одесну́ю входя́щихъ муже́й въ до́мъ Госпо́день: и влага́ху та́мо жерцы́ храня́щiи две́рь все́ сребро́ приноси́мое въ до́мъ Госпо́день.

И бы́сть егда́ уви́дѣша, я́ко мно́го сребра́ въ ковче́зѣ, и взы́де пи́счiй царе́въ, и жре́цъ вели́кiй, и сребросе́чцы и откры́ша, и сочто́ша сребро́ обрѣ́тшееся въ дому́ Госпо́дни:

и да́ша сребро́ угото́ванное въ ру́цѣ творя́щихъ дѣла́ на сосу́ды до́му Госпо́дня: и разда́ша древодѣ́лемъ и дѣ́лателемъ зи́ждущымъ въ дому́ Госпо́дни,

и стѣнодѣ́лателемъ, и худо́жникомъ, и сѣку́щымъ ка́менiя на купле́нiе древе́съ, и ка́менiя те́санаго на строе́нiе веде́ка до́му Госпо́дня, на вся́ ели́ка иждиве́на бы́ша на утвержде́нiе хра́ма.

Оба́че не твори́шася хра́му Госпо́дню две́ри сре́бряны, гво́здiе, фiа́лы и трубы́, ни вси́ сосу́ды зла́ты, и сосу́ды сре́бряны от сребра́ принесе́ннаго въ до́мъ Госпо́день:

поне́же творя́щымъ дѣла́ даде́ся сiе́, и утверди́ша тѣ́мъ до́мъ Госпо́день.

И не сочита́ху муже́й, и́мже дая́ху сребро́ въ ру́ки, дая́ти творя́щымъ дѣла́, зане́ вѣ́рно творя́ху.

Сребро́ за грѣхи́ и сребро́ за преступле́нiе, ели́ко внесе́но бы́сть въ до́мъ Госпо́день, жерце́мъ бы́сть.

Тогда́ взы́де азаи́лъ ца́рь Си́рскiй и воева́ на ге́ѳъ, и взя́ его́ азаи́лъ и разби́ его́: и обрати́ азаи́лъ лице́ свое́ взы́ти на Иерусали́мъ.

И взя́ Иоа́съ ца́рь Иу́динъ вся́ свята́я, ели́ка освяти́ Иосафа́тъ и Иора́мъ и Охозі́а, отцы́ его́ и ца́рiе Иу́дины, и свята́я его́, и все́ зла́то обрѣ́тшееся въ сокро́вищихъ до́му Госпо́дня и до́му царе́ва, и посла́ азаи́лу царю́ Си́рску, и отъи́де от Иерусали́ма.

И про́чая слове́съ Иоа́совыхъ, и вся́ ели́ка сотвори́, не се́ ли, сiя́ пи́сана въ кни́зѣ слове́съ дні́й царе́й Иу́диныхъ?

И воста́ша о́троцы его́, и совѣща́ша вся́къ совѣ́тъ, и уби́ша Иоа́са въ до́мѣ малло́ни, и́же въ саа́лѣ.

И Иезеха́ръ сы́нъ Иемуа́ѳовъ, и Иезеву́ѳъ сы́нъ соми́ровъ, раби́ его́ уби́ша его́, и у́мре, и погребо́ша его́ со отцы́ его́ во гра́дѣ дави́довѣ. И воцари́ся Амессі́а сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.

Синодальный

1 Народ приносит серебро для исправления повреждений в храме; 17 Иоас отдал сокровища Азаилу, царю Сирийскому, чтобы тот отступил от Иерусалима; 19 заговор и убийство Иоаса.

В седьмой год Ииуя воцарился Иоас и сорок лет царствовал в Иерусалиме. Имя матери его Цивья, из Вирсавии.

И делал Иоас угодное в очах Господних во все дни свои, доколе наставлял его священник Иодай;

только высоты не были отменены; народ еще приносил жертвы и курения на высотах.

И сказал Иоас священникам: все серебро посвящаемое, которое приносят в дом Господень, серебро от приходящих, серебро, вносимое за каждую душу по оценке, все серебро, сколько кому приходит на сердце принести в дом Господень,

пусть берут священники себе, каждый от своего знакомого, и пусть исправляют они поврежденное в храме, везде, где найдется повреждение.

Но как до двадцать третьего года царя Иоаса священники не исправляли повреждений в храме,

то царь Иоас позвал священника Иодая и священников и сказал им: почему вы не исправляете повреждений в храме? Не берите же отныне серебра у знакомых своих, а на починку повреждений в храме отдайте его.

И согласились священники не брать серебра у народа на исправление повреждений в храме.

И взял священник Иодай один ящик, и сделал отверстие сверху его, и поставил его подле жертвенника на правой стороне, где входили в дом Господень. И полагали туда священники, стоящие на страже у порога, все серебро, приносимое в дом Господень.

И когда видели, что много серебра в ящике, приходили писец царский и первосвященник, и завязывали в мешки, и пересчитывали серебро, найденное в доме Господнем;

и отдавали сосчитанное серебро в руки производителям работ, приставленным к дому Господню, а сии издерживали его на плотников и строителей, работавших в доме Господнем,

и на делателей стен и на каменотесов, также на покупку дерев и тесаных камней, для починки повреждений в доме Господнем, и на все, что расходовалось для поддержания храма.

Но не сделано было для дома Господня серебряных блюд, ножей, чаш для окропления, труб, всяких сосудов золотых и сосудов серебряных из серебра, приносимого в дом Господень,

а производителям работ отдавали его, и починивали им дом Господень.

И не требовали отчета от тех людей, которым поручали серебро для раздачи производителям работ, ибо они действовали честно.

Серебро за жертву о преступлении и серебро за жертву о грехе не вносилось в дом Господень: священникам оно принадлежало.

Тогда выступил в поход Азаил, царь Сирийский, и пошел войною на Геф, и взял его; и вознамерился Азаил идти на Иерусалим.

Но Иоас, царь Иудейский, взял все пожертвованное, что пожертвовали храму Иосафат, и Иорам и Охозия, отцы его, цари Иудейские, и что он сам пожертвовал, и все золото, найденное в сокровищницах дома Господня и дома царского, и послал Азаилу, царю Сирийскому; и он отступил от Иерусалима.

Прочее об Иоасе и обо всем, что он сделал, написано в летописи царей Иудейских.

И восстали слуги его, и составили заговор, и убили Иоаса в доме Милло, на дороге к Силле.

Его убили слуги его: Иозакар, сын Шимеаты, и Иегозавад, сын Шомеры; и он умер, и похоронили его с отцами его в городе Давидовом. И воцарился Амасия, сын его, вместо него.

Сербский

Седме године Јујеве поче царовати Јоас, и царова четрдесет година у Јерусалиму. Матери му беше име Сивија из Вирсавеје.

И чињаше Јоас што је право пред Господом докле га год учаше свештеник Јодај.

Али висине не бише оборене; народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

И Јоас рече свештеницима: Сав новац посвећени, што се доноси у дом Господњи, новац оних који иду у бој, и новац од уцене свачије, и сав новац што ко доноси од своје воље у дом Господњи.

Нека свештеници узимају, сваки од свог познаника, и они нека оправљају што је трошно у дому где се год нађе да треба оправити.

Али до године двадесет треће царовања Јоасовог свештеници још не оправише шта беше трошно у дому.

Тада цар Јоас дозва Јодаја свештеника и остале свештенике, и рече им: Зашто не оправљате што је трошно у дому? Одселе не узимајте новац од својих познаника, јер треба да вратите да се оправи што је трошно у дому.

И свештеници присташе да не узимају новац од народа и да не оправљају (они) што је трошно у дому.

Тада свештеник Јодај узе један ковчег, и прореза рупу на заклопцу, и метну га код олтара с десне стране како се улази у дом Господњи; и свештеници који чуваху врата меташе у њ све новце који се доношаху у дом Господњи.

А кад виђаху да има много новаца у ковчегу, тада долажаше писар царев с поглаваром свештеничким, и избројавши свезиваху новце који би се нашли у дому Господњем.

Потом даваху готове новце онима који управљаху послом и стараху се за дом Господњи, а они их издаваху дрводељама и посленицима који оправљаху дом Господњи,

И зидарима и каменарима, и да се добавља дрво и тесано камење, да се оправи шта беше трошно у дому Господњем, и да се добави све што требаше да се оправи дом.

Али новцима који доношаху у дом Господњи не грађаху чаша сребрних за дом Господњи, ни виљушака, ни котлића, ни труба, нити каквих судова златних ни сребрних;

Него их даваху онима који беху над послом да се оправи за њих дом Господњи.

И не тражаху рачуна од људи којима предаваху новце да издају посленицима, јер верно рађаху.

Новци за преступ и новци за грехе не доношаху се у дом Господњи; припадаху свештеницима.

Тада изађе Азаило, цар сирски, и удари на Гат и узе га; потом се окрете Азаило да иде на Јерусалим.

А Јоас, цар Јудин узе све посвећене ствари, што Јосафат и Јорам и Охозија, оци његови цареви Јудини, беху посветили, и све што сам беше посветио, и све злато што се нађе у ризницама дома Господњег и дома царевог, и посла Азаилу цару сирском; и тако отиде од Јерусалима.

А остала дела Јоасова и све што је чинио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?

А слуге његове подигоше се и побунише се, и убише Јоаса у дому Милону, куда се иде у Силу.

Јоазахар, син Симеатов и Јозавад син Сомиров, слуге његове, убише га, те умре; и погребоше га код отаца његових у граду Давидовом; а на његово место зацари се Амасија, син његов.

Немецкий (GNB)

Языки

Joasch war sieben Jahre alt, als er König wurde.

Im siebten Regierungsjahr von Jehu, dem König von Israel, kam er auf den Thron und er regierte 40 Jahre lang in Jerusalem. Seine Mutter hieß Zibja und stammte aus Beerscheba.

Er tat zeitlebens, was dem HERRN gefällt, so wie es ihn der Priester Jojada gelehrt hatte.

Die Opferstätten rings im Land ließ er jedoch bestehen, sodass das Volk auch weiterhin an diesen Stätten Opfer darbrachte.

Joasch gab den Priestern die Anweisung: »Alles Geld, das als eine dem HERRN geweihte Gabe zum Tempel gebracht wird – sowohl die pflichtmäßigen Zahlungen als auch die freiwilligen Gaben –,

sollen die Priester in Empfang nehmen, jeder von dem Tempelbesucher, der sich an ihn wendet. Sie sind dann dafür verantwortlich, dass von dem Geld Reparaturen am Tempel ausgeführt und die baufälligen Teile ausgebessert werden.«

Aber im 23. Regierungsjahr des Königs Joasch hatten die Priester die baufälligen Teile immer noch nicht ausbessern lassen.

Da ließ der König den Priester Jojada und die anderen Priester zu sich kommen und fragte: »Warum habt ihr den Tempel immer noch nicht ausbessern lassen? Von jetzt an sollt ihr das Geld nicht mehr selbst in Empfang nehmen, denn ihr verwendet es offensichtlich nicht für die Instandsetzung des Tempels!«

Die Priester waren einverstanden: Das Geld, das das Volk zum Tempel brachte, sollte nicht mehr an sie ausgehändigt werden, sie waren dann aber auch nicht mehr verantwortlich für die Instandsetzung des Tempels.

Der Priester Jojada ließ nun einen Kasten anfertigen und in den Deckel ein Loch machen. Er stellte ihn neben dem Altar, rechts vom Tempeleingang, auf. In diesen Kasten legten die Priester, die an den Tempeltoren die Aufsicht führten, alles Geld, das zum Tempel gebracht wurde.

Wenn der Kasten voll war, ließen sie den Staatsschreiber und den Obersten Priester kommen. In deren Gegenwart wurde das Geld in Beutel abgepackt, gewogen und registriert

und danach den Meistern ausgehändigt, die mit der Instandsetzung des Tempels betraut waren. Diese bezahlten damit die Zimmerleute, Bauarbeiter,

Maurer und Steinmetze und kauften davon das Bauholz und die Steine und was sonst noch für die Instandsetzung des Tempels gebraucht wurde.

Das Geld wurde nicht für die Herstellung von Tempelgeräten verwendet, für silberne Schüsseln, Messer, Schalen, Trompeten oder andere Tempelgeräte aus Gold oder Silber,

sondern den Meistern übergeben, die den Tempel instand zu setzen hatten.

Von diesen Männern wurde keine Rechenschaft verlangt über die Verwendung der Gelder; sie handelten auf Treu und Glauben.

Das Geld aber, das bei Wiedergutmachungsopfern und Sühneopfern zu entrichten war, wurde nicht für die Instandsetzung des Tempels verwendet. Es gehörte den Priestern.

Damals griff Hasaël, der König von Syrien, die Stadt Gat an und eroberte sie. Danach traf er Vorbereitungen, auch Jerusalem anzugreifen.

Doch König Joasch von Juda nahm alle Gaben, die seine Vorfahren, die Könige Joschafat, Joram und Ahasja, dem HERRN geweiht hatten, dazu auch die Gaben, die von ihm selbst stammten, sowie alles Gold, das sich in den Schatzkammern des Tempels und des königlichen Palastes befand, und ließ das alles als Geschenk zu König Hasaël bringen. Da verzichtete Hasaël darauf, Jerusalem anzugreifen.

Was es sonst noch über Joasch und seine Taten zu berichten gibt, ist in der amtlichen Chronik der Könige von Juda nachzulesen.

Schließlich fiel er einer Verschwörung seiner Hofleute zum Opfer. Zwei von ihnen, Josachar, der Sohn Schimats, und Josabad, der Sohn Schomers, ermordeten ihn in dem Haus am Millo, dort, wo der Weg nach Silla hinabführt. Joasch wurde in der Grabstätte seiner Vorfahren in der Davidsstadt bestattet. Sein Sohn Amazja wurde sein Nachfolger.