Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
3:2
3:4
3:5
3:6
3:9
3:11
3:12
3:13g
3:13f
3:13e
3:13d
3:13c
3:13b
3:13a
3:14
И по си́хъ просла́ви ца́рь Артаксе́рксъ Ама́на сы́на Амадаѳу́ина вуге́анина и вознесе́ его́, и предсѣдя́ше вы́шше всѣ́хъ друго́въ его́:
и вси́, и́же во дворѣ́ [царе́вѣ], покланя́хуся Ама́ну: си́це бо повелѣ́ ца́рь твори́ти. Мардохе́й же не кла́няшеся ему́.
И глаго́лаша су́щiи во дворѣ́ царе́вѣ Мардохе́ю: Мардохе́е, чесо́ ра́ди не слу́шаеши глаго́лемыхъ от царя́?
По вся́ же дни́ глаго́лаху ему́, и не послу́шаше и́хъ. И возвѣсти́ша Ама́ну, я́ко Мардохе́й сопротивля́ется повелѣ́нiю царе́ву, и повѣ́да и́мъ Мардохе́й, я́ко Иуде́анинъ е́сть.
И увѣ́давъ Ама́нъ, я́ко не кла́няется ему́ Мардохе́и, разгнѣ́вася зѣло́
и умы́сли погуби́ти вся́ иуде́и, и́же въ ца́рствѣ Артаксе́рксовѣ:
и сотвори́ совѣ́тъ въ лѣ́то второена́десять ца́рства Артаксе́рксова, и мета́ше жре́бiя де́нь от дне́ и ме́сяцъ от ме́сяца, я́ко погуби́ти во еди́нъ де́нь ро́дъ Мардохе́евъ: и паде́ жре́бiй на четвертыйна́десять де́нь ме́сяца, и́же е́сть Адаръ.
И рече́ [ама́нъ] ко царю́ Артаксе́рксу, глаго́ля: е́сть язы́къ разсѣ́янный во язы́цѣхъ во все́мъ ца́рствѣ твое́мъ: зако́ны же и́хъ стра́нни па́че всѣ́хъ язы́къ, и зако́новъ ца́рскихъ не слу́шаютъ, и не по́льзуетъ царю́ оста́вити и́хъ:
и а́ще го́дѣ е́сть царе́ви, да повели́тъ погуби́ти я́: а́зъ же запишу́ въ сокро́вище царе́во де́сять ты́сящъ тала́нтъ сребра́.
И сне́мъ ца́рь пе́рстень [съ руки́ своея́], даде́ въ ру́цѣ Ама́ну, да запеча́таетъ писа́нiя напи́санная на иуде́й.
И рече́ ца́рь Ама́ну: сребро́ у́бо имѣ́й ты́ себѣ́, лю́демъ же твори́, я́коже хо́щеши.
И при́звани бы́ша писцы́ царе́вы въ третiйна́десять де́нь ме́сяца пе́рваго, и написа́ша, я́коже повелѣ́ Ама́нъ, къ воево́дамъ и нача́лникомъ по всѣ́мъ страна́мъ, от инді́йскiя о́бласти да́же и до еѳiо́пiи, сто́ два́десяти седми́ страна́мъ, нача́лствующымъ надъ язы́ки по и́хъ язы́ку, и́менемъ Артаксе́ркса царя́.
И посла́ съ писмоно́сцы писа́нiя въ ца́рство Артаксе́рксово, да побiю́тъ ро́дъ жидо́вскiй въ де́нь еди́нъ ме́сяца вторагона́десять, и́же е́сть Ада́ръ, и да расхи́тятъ имѣ́нiя и́хъ.
я́ко да бывшiи дре́вле и ны́нѣ врази́ во еди́нѣмъ дни́ го́рько во а́дъ соше́дше, въ про́чее вре́мя ти́хо и безмо́лвно житiе́ дадя́тъ на́мъ до конца́ проходи́ти.
повелѣ́хомъ у́бо напи́санными къ ва́мъ гра́мотами от Ама́на учине́наго надъ вещьми́ [ца́рскими] и втора́го отца́ на́шего, всѣ́хъ со жена́ми и ча́ды погуби́ти всекоре́ннѣ вра́жiими мечьми́ безъ вся́кiя ми́лости и пощадѣ́нiя, въ четвертыйна́десять де́нь вторагона́десять ме́сяца Ада́ра, настоя́щаго лѣ́та,
Уразумѣ́вше убо, я́ко се́й языкъ еди́нъ сопротивля́ется всегда́ вся́кому человѣ́ку, уставле́нiе зако́новъ иностра́нное измѣня́етъ, и проти́вяся на́шымъ дѣло́мъ, го́ршая соверша́етъ зла́я, дабы́ ца́рствiе на́ше не получи́ло благостоя́нiя:
сказа́ на́мъ, я́ко во всѣ́хъ по вселе́ннѣй колѣ́нѣхъ смѣси́ся вражде́бный нѣ́кiй наро́дъ, зако́нами сопроти́вный ко вся́кому язы́ку и повелѣ́нiя ца́рская всегда́ небрегу́щь, дабы́ не устроя́лося от на́съ благоуправля́емое непоро́чно сооблада́нiе.
Вопроси́вшу же ми́ совѣ́тники моя́, ка́ко бы возмо́жно сiе́ соверши́ти, и́же у на́съ цѣлому́дрiемъ преслову́тый и во благоволе́нiи неизмѣ́нный и тве́рдою вѣ́рностiю утвержде́нный и втору́ю че́сть по цари́ получи́вый Ама́нъ
Надъ мно́гими ца́рствующь язы́ки и обдержа́въ всю́ вселе́нную, восхотѣ́хъ, не де́рзостiю о́бласти возноси́мь, но кро́тостiю и ти́хостiю всегда́ пра́вя, безмяте́жно житiе́ всегда́ устроя́ти подру́чныхъ [на́шихъ], и ца́рствiе [свое́] безмо́лвно и проходи́мо да́же до коне́цъ соблюда́я, обнови́ти жела́емый всѣ́мъ человѣ́комъ ми́ръ.
Списа́нiе же еписто́лiи сицево́ бѣ́: ца́рь вели́кiй Артаксерксъ нача́лствующымъ от инді́и да́же до еѳiо́пiи надъ сто́ два́десять седмiю́ страна́ми и мѣстонача́лникомъ по́дданнымъ.
Списа́нiя же еписто́лiи посыла́хуся по страна́мъ, и повелѣ́но бы́сть всѣ́мъ язы́комъ гото́вымъ бы́ти въ нарѣче́нный де́нь.
Приспѣ́ же дѣ́ло и въ су́сы: и ца́рь у́бо и Ама́нъ пиру́юща наслажда́стася, гра́дъ же [су́сы] мятя́шеся.
Post haec rex Asuerus exaltavit Aman filium Amadathi, qui erat de stirpe Agag, et posuit solium eius super omnes principes, quos habebat.
Cunctique servi regis, qui in foribus palatii versabantur, flectebant genua et adorabant Aman; sic enim praeceperat rex pro illo. Solus Mardochaeus non flectebat genu neque adorabat eum.
Cui dixerunt pueri regis, qui ad fores palatii praesidebant: "Cur non observas mandatum regis?".
Cumque hoc crebrius dicerent, et ille nollet audire, nuntiaverunt Aman scire cupientes utrum perseveraret in sententia; dixerat enim eis se esse Iudaeum.
Cumque Aman experimento probasset quod Mardochaeus non sibi flecteret genu nec se adoraret, iratus est valde
et pro nihilo duxit in unum Mardochaeum mittere manus suas — audierat enim quod esset gentis Iudaeae — magisque voluit omnem Iudaeorum, qui erant in regno Asueri, perdere nationem.
Mense primo, cuius vocabulum est Nisan, anno duodecimo regni Asueri, missa est in urnam sors, quae dicitur Phur, coram Aman, quo die et quo mense gens Iudaeorum deberet interfici; et exivit dies tertia decima mensis duodecimi, qui vocatur Adar.
Dixitque Aman regi Asuero: "Est populus per omnes provincias regni tui dispersus, segregatus inter populos alienisque utens legibus, quas ceteri non cognoscunt, insuper et regis scita contemnens; non expedit regi, ut det illis requiem.
Si tibi placet, scriptis decerne, ut pereat, et decem milia talentorum argenti appendam arcariis gazae tuae".
Tulit ergo rex anulum, quo utebatur, de manu sua et dedit eum Aman filio Amadathi de progenie Agag, hosti Iudaeorum.
Dixitque ad eum: "Argentum, quod polliceris, tuum sit; de populo age, quod tibi placet".
Vocatique sunt scribae regis mense primo, tertia decima die eius, et scriptum est, ut iusserat Aman, ad omnes satrapas regis et duces provinciarum et principes diversarum gentium, ut quaeque gens legere poterat et audire pro varietate linguarum, ex nomine regis Asueri; et litterae ipsius signatae anulo.
Missae sunt epistulae per cursores ad universas provincias regis, ut perderent, occiderent atque delerent omnes Iudaeos, a puero usque ad senem, parvulos et mulieres uno die, hoc est tertio decimo mensis duodecimi, qui vocatur Adar, et bona eorum diriperent. Epistulae autem hoc exemplar fuit:
"Rex magnus Artaxerxes centum viginti septem ab India usque Aethiopiam provinciarum satrapis et ducibus, qui eius imperio subiecti sunt, haec scribit: Cum plurimis gentibus imperarem et universum orbem meae dicioni subiugassem, volui nequaquam abuti potentiae magnitudine, sed semper clementer et leniter agens gubernare subiectorum vitam absque ullo terrore, regnumque quietum et usque ad fines pervium praestans, optatam cunctis mortalibus pacem renovare. Quaerente autem me a consiliariis meis, quomodo hoc posset impleri, unus qui prudentia, bona voluntate et fide stabili ceteros praecellit et est post regem secundus, Aman nomine, indicavit mihi in totius orbis terrarum tribubus populum hostilem esse dispersum, qui, legibus suis contra omnium gentium faciens consuetudinem, regum iussa in perpetuum contemnat, ne consistat concordia nationum a nobis consolidata. Quod cum didicissemus, videntes unam hanc gentem rebellem adversus omne hominum genus perversis uti legibus nostrisque negotiis contraire, pessima conficere et regni impedire pacem, iussimus, ut quoscumque Aman, qui negotiis publicis praepositus est et quem patris loco colimus, per litteras monstraverit, cum coniugibus ac liberis radicitus deleantur inimicorum gladiis, nullusque eorum misereatur, quarta decima die duodecimi mensis Adar anni praesentis; ut, qui iam olim sunt nefarii homines, uno die violenter ad inferos descendentes stabiles in posterum et quietas reddant nobis plene res publicas. 13h Qui autem celaverit genus eorum, inhabitabilis erit non solum inter homines, sed nec inter aves, et igne sancto comburetur; et substantia eorum in regnum conferetur. Valete".
"Rex magnus Artaxerxes centum viginti septem ab India usque Aethiopiam provinciarum satrapis et ducibus, qui eius imperio subiecti sunt, haec scribit: Cum plurimis gentibus imperarem et universum orbem meae dicioni subiugassem, volui nequaquam abuti potentiae magnitudine, sed semper clementer et leniter agens gubernare subiectorum vitam absque ullo terrore, regnumque quietum et usque ad fines pervium praestans, optatam cunctis mortalibus pacem renovare. Quaerente autem me a consiliariis meis, quomodo hoc posset impleri, unus qui prudentia, bona voluntate et fide stabili ceteros praecellit et est post regem secundus, Aman nomine, indicavit mihi in totius orbis terrarum tribubus populum hostilem esse dispersum, qui, legibus suis contra omnium gentium faciens consuetudinem, regum iussa in perpetuum contemnat, ne consistat concordia nationum a nobis consolidata. Quod cum didicissemus, videntes unam hanc gentem rebellem adversus omne hominum genus perversis uti legibus nostrisque negotiis contraire, pessima conficere et regni impedire pacem, iussimus, ut quoscumque Aman, qui negotiis publicis praepositus est et quem patris loco colimus, per litteras monstraverit, cum coniugibus ac liberis radicitus deleantur inimicorum gladiis, nullusque eorum misereatur, quarta decima die duodecimi mensis Adar anni praesentis; ut, qui iam olim sunt nefarii homines, uno die violenter ad inferos descendentes stabiles in posterum et quietas reddant nobis plene res publicas. 13h Qui autem celaverit genus eorum, inhabitabilis erit non solum inter homines, sed nec inter aves, et igne sancto comburetur; et substantia eorum in regnum conferetur. Valete".
Exemplar autem epistularum ut lex in omnibus provinciis promulgandum erat, ut scirent omnes populi et pararent se ad praedictam diem.
Iustus es et clemens et excelsus et magnus, Domine,
et omnes viae tuae iudicia. Festinabant cursores, qui missi erant, regis imperium explere; statimque in Susan pependit edictum, rege et Aman celebrante convivium, dum civitas ipsa esset conturbata. Et nunc, Domine, non des filios tuos in captivitatem
neque uxores nostras in violationem neque in perditionem,
qui factus es nobis propitius ab Aegypto usque nunc. Et convivium fecerunt omnes gentes; rex autem et Aman, cum introisset regiam, cum amicis luxuriabatur. Miserere principali tuae parti
et non tradas in infamiam hereditatem tuam,
ut hostes dominentur nostri". Ubicumque igitur proponebatur exemplum epistulae, ploratio et luctus ingens fiebat apud omnes Iudaeos. Et invocabant Iudaei Deum patrum suorum et dicebant: "Domine Deus, tu solus Deus in caelo sursum,
et non est alius Deus praeter te. Si enim fecissemus legem tuam et praecepta,
habitassemus cum securitate et pace per omne tempus vitae nostrae. Nunc autem, quoniam non fecimus praecepta tua,
venit super nos omnis tribulatio ista.
et omnes viae tuae iudicia. Festinabant cursores, qui missi erant, regis imperium explere; statimque in Susan pependit edictum, rege et Aman celebrante convivium, dum civitas ipsa esset conturbata. Et nunc, Domine, non des filios tuos in captivitatem
neque uxores nostras in violationem neque in perditionem,
qui factus es nobis propitius ab Aegypto usque nunc. Et convivium fecerunt omnes gentes; rex autem et Aman, cum introisset regiam, cum amicis luxuriabatur. Miserere principali tuae parti
et non tradas in infamiam hereditatem tuam,
ut hostes dominentur nostri". Ubicumque igitur proponebatur exemplum epistulae, ploratio et luctus ingens fiebat apud omnes Iudaeos. Et invocabant Iudaei Deum patrum suorum et dicebant: "Domine Deus, tu solus Deus in caelo sursum,
et non est alius Deus praeter te. Si enim fecissemus legem tuam et praecepta,
habitassemus cum securitate et pace per omne tempus vitae nostrae. Nunc autem, quoniam non fecimus praecepta tua,
venit super nos omnis tribulatio ista.
Синодальный
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
1 Мардохей отказался поклониться Аману, хотя таков был приказ царя; Аман, узнав, что Мардохей был Иудеем, задумал уничтожить с ним всех Иудеев; 7 Аман получает разрешение царя, чтобы поразить всех Иудеев, как врагов царя; письма с печатью Артаксеркса отправлены во все области, с указанием дня для истребления Иудеев.
После сего возвеличил царь Артаксеркс Амана, сына Амадафа, Вугеянина, и вознес его, и поставил седалище его выше всех князей, которые у него;
и все служащие при царе, которые были у царских ворот, кланялись и падали ниц пред Аманом, ибо так приказал царь. А Мардохей не кланялся и не падал ниц.
И говорили служащие при царе, которые у царских ворот, Мардохею: зачем ты преступаешь повеление царское?
И как они говорили ему каждый день, а он не слушал их, то они донесли Аману, чтобы посмотреть, устоит ли в слове своем Мардохей, ибо он сообщил им, что он Иудеянин.
И когда увидел Аман, что Мардохей не кланяется и не падает ниц пред ним, то исполнился гнева Аман.
И показалось ему ничтожным наложить руку на одного Мардохея; но так как сказали ему, из какого народа Мардохей, то задумал Аман истребить всех Иудеев, которые были во всем царстве Артаксеркса, как народ Мардохеев.
[И сделал совет] в первый месяц, который есть месяц Нисан, в двенадцатый год царя Артаксеркса, и бросали пур, то есть жребий, пред лицем Амана изо дня в день и из месяца в месяц, [чтобы в один день погубить народ Мардохеев, и пал жребий] на двенадцатый месяц, то есть на месяц Адар.
И сказал Аман царю Артаксерксу: есть один народ, разбросанный и рассеянный между народами по всем областям царства твоего; и законы их отличны от законов всех народов, и законов царя они не выполняют; и царю не следует так оставлять их.
Если царю благоугодно, то пусть будет предписано истребить их, и десять тысяч талантов серебра я отвешу в руки приставников, чтобы внести в казну царскую.
Тогда снял царь перстень свой с руки своей и отдал его Аману, сыну Амадафа, Вугеянину, чтобы скрепить указ против Иудеев.
И сказал царь Аману: отдаю тебе это серебро и народ; поступи с ним, как тебе угодно.
И призваны были писцы царские в первый месяц, в тринадцатый день его, и написано было, как приказал Аман, к сатрапам царским и к начальствующим над каждою областью [от области Индийской до Ефиопии, над ста двадцатью семью областями], и к князьям у каждого народа, в каждую область письменами ее и к каждому народу на языке его: все было написано от имени царя Артаксеркса и скреплено царским перстнем.
И посланы были письма через гонцов во все области царя, чтобы убить, погубить и истребить всех Иудеев, малого и старого, детей и женщин в один день, в тринадцатый день двенадцатого месяца, то есть месяца Адара, и имение их разграбить. [Вот список с этого письма: великий царь Артаксеркс начальствующим от Индии до Ефиопии над ста двадцатью семью областями и подчиненным им наместникам. Царствуя над многими народами и властвуя над всею вселенною, я хотел, не превозносясь гордостью власти, но управляя всегда кротко и тихо, сделать жизнь подданных постоянно безмятежною и, соблюдая царство свое мирным и удобопроходимым до пределов его, восстановить желаемый для всех людей мир. Когда же я спросил советников, каким бы образом привести это в исполнение, то отличающийся у нас мудростью и пользующийся неизменным благоволением, и доказавший твердую верность, и получивший вторую честь по царе, Аман объяснил нам, что во всех племенах вселенной замешался один враждебный народ, по законам своим противный всякому народу, постоянно пренебрегающий царскими повелениями, дабы не благоустроялось безукоризненно совершаемое нами соуправление. Итак, узнав, что один только этот народ всегда противится всякому человеку, ведет образ жизни, чуждый законам, и, противясь нашим действиям, совершает величайшие злодеяния, чтобы царство наше не достигло благосостояния, мы повелели указанных вам в грамотах Амана, поставленного над делами и второго отца нашего, всех с женами и детьми всецело истребить вражескими мечами, без всякого сожаления и пощады, в тринадцатый день двенадцатого месяца Адара настоящего года, чтобы эти и прежде и теперь враждебные люди, быв в один день насильно низвергнуты в преисподнюю, не препятствовали нам в последующее время проводить жизнь мирно и безмятежно до конца.]
Список с указа отдать в каждую область как закон, объявляемый для всех народов, чтобы они были готовы к тому дню.
Гонцы отправились быстро с царским повелением. Объявлен был указ и в Сузах, престольном городе; и царь и Аман сидели и пили, а город Сузы был в смятении.