И ви́дѣвше лю́дiе, я́ко уме́дли Моисе́й сни́ти съ горы́, воста́ша лю́дiе на Ааро́на и глаго́лаша ему́: воста́ни и сотвори́ на́мъ бо́ги, и́же по́йдутъ предъ на́ми: Моисе́й бо се́й человѣ́къ, и́же изведе́ на́съ от земли́ Еги́петскiя, не вѣ́мы, что́ бы́сть ему́.

И рече́ и́мъ Ааро́нъ: изми́те усеря́зи златы́я, я́же во ушесѣ́хъ же́нъ ва́шихъ и дще́рей, и принеси́те ко мнѣ́.

И изъя́ша вси́ лю́дiе усеря́зи зла́ты, я́же во ушесѣ́хъ же́нъ и́хъ, и принесо́ша ко Ааро́ну.

И взя́ от ру́къ и́хъ и слiя́ и́хъ дѣ́ломъ литы́мъ, и сотвори́ и́мъ телца́ лита́го. И реко́ша: сі́и бо́зи твои́, Изра́илю, и́же изведо́ша тя́ изъ земли́ Еги́петскiя.

И ви́дѣвъ Ааро́нъ, созда́ олта́рь пря́мо ему́, и проповѣ́да Ааро́нъ, глаго́ля: пра́здникъ Госпо́день у́трѣ.

И обу́треневавъ нау́трiе, вознесе́ всесожже́нiя и принесе́ же́ртву спасе́нiя. И сѣдо́ша лю́дiе я́сти и пи́ти и воста́ша игра́ти.

И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю глаго́ля: иди́ ско́ро, сни́ди отсю́ду, беззако́нноваша бо лю́дiе твои́, и́хже изве́лъ еси́ изъ земли́ Еги́петскiя:

преступи́ша съ пути́ ско́ро, его́же заповѣ́далъ еси́ и́мъ: сотвори́ша себѣ́ телца́, и поклони́шася ему́, и пожро́ша ему́, и рѣ́ша:

сі́и бо́зи твои́, Изра́илю, и́же изведо́ша тя́ изъ земли́ Еги́петскiя:

и ны́нѣ оста́ви Мя́, и возъяри́вся гнѣ́вомъ на ня́, потреблю́ и́хъ, и сотворю́ тя́ въ язы́къ вели́къ.

И помоли́ся Моисе́й предъ Го́сподемъ Бо́гомъ и рече́: вску́ю, Го́споди, яри́шися гнѣ́вомъ на лю́ди Твоя́, и́хже изве́лъ еси́ изъ земли́ Еги́петскiя крѣ́постiю вели́кою и мы́шцею Твое́ю высо́кою?

Да не когда́ реку́тъ Еги́птяне, глаго́люще: съ лука́вствомъ изведе́ и́хъ погуби́ти въ гора́хъ и потреби́ти и́хъ от земли́: утоли́ гнѣ́въ я́рости Твоея́ и ми́лостивъ бу́ди о зло́бѣ люді́й Твои́хъ,

помяну́въ Авраа́ма и Исаа́ка и Иа́кова, Твоя́ рабы́, и́мже кля́лся еси́ Собо́ю, и ре́клъ еси́ къ ни́мъ, глаго́ля: зѣло́ умно́жу сѣ́мя ва́ше, я́ко звѣ́зды небе́сныя мно́жествомъ, и всю́ сiю́ зе́млю, ю́же ре́клъ еси́ да́ти сѣ́мени и́хъ, и облада́ютъ е́ю во вѣ́ки.

И уми́лостивися Госпо́дь о злѣ́, е́же рече́ сотвори́ти лю́демъ Свои́мъ.

И возврати́вся Моисе́й, сни́де съ горы́: и двѣ́ скрижа́ли свидѣ́нiя въ руку́ его́, скрижа́ли ка́менны напи́саны от обою́ страну́ и́хъ, сю́ду и сю́ду бы́ша напи́саны:

и скрижа́ли дѣ́ло Бо́жiе бы́ша, и написа́нiе, написа́нiе Бо́жiе изва́яно на скрижа́лехъ.

И услы́шавъ Иису́съ гла́съ люді́й крича́щихъ, рече́ къ Моисе́ю: гла́съ ра́тный въ полцѣ́.

И рече́ Моисе́й: нѣ́сть гла́съ начина́ющихъ одолѣва́ти, ниже́ гла́съ начина́ющихъ бѣжа́ти, но гла́съ начина́ющихъ напива́тися вино́мъ а́зъ слы́шу.

И егда́ приближа́шеся къ полку́, узрѣ́ телца́ и ли́ки: и возъяри́вся гнѣ́вомъ Моисе́й, пове́рже изъ руку́ свое́ю о́бѣ скрижа́ли, и сокруши́ я́ подъ горо́ю:

и взе́мъ телца́, его́же сотвори́ша, сожже́ его́ во огни́ и сотре́ его́ подро́бну, и разсы́па его́ по водѣ́, и напои́ е́ю сы́ны Изра́илевы.

И рече́ Моисе́й Ааро́ну: что́ сотвори́ша тебѣ́ лю́дiе сі́и, я́ко наве́лъ еси́ на ни́хъ грѣ́хъ вели́къ?

И рече́ Ааро́нъ къ Моисе́ю: не гнѣ́вайся, господи́не: ты́ бо вѣ́си люді́й си́хъ устремле́нiе.

Глаго́лаша бо ми́: сотвори́ на́мъ бо́ги, и́же по́йдутъ предъ на́ми: Моисе́й бо се́й человѣ́къ, и́же изведе́ ны от Еги́пта, не вѣ́мы, что́ бы́сть ему́:

и реко́хъ и́мъ: и́же и́мать зла́то, изми́те: и изъя́ша, и да́ша мнѣ́, и вверго́хъ е́ во о́гнь, и излiя́ся теле́цъ се́й.

Ви́дѣвъ же Моисе́й лю́ди, я́ко раздѣли́шася, раздѣли́ бо и́хъ Ааро́нъ въ пора́дованiе супоста́томъ и́хъ:

ста́ же Моисе́й во вратѣ́хъ полка́ и рече́: а́ще кто́ е́сть Госпо́день, да и́детъ ко мнѣ́. Снидо́шася у́бо къ нему́ вси́ сы́нове Леві́ины.

И рече́ и́мъ: сiя́ глаго́летъ Госпо́дь Бо́гъ Изра́илевъ: препоя́шите кі́йждо сво́й ме́чь при бедрѣ́ и пройди́те, и возврати́теся от вра́тъ до вра́тъ сквозѣ́ по́лкъ, и убі́йте кі́йждо бра́та своего́ и кі́йждо бли́жняго своего́ и кі́йждо сосѣ́да своего́.

И сотвори́ша сы́нове Леві́ины, я́коже глаго́ла и́мъ Моисе́й: и паде́ от люді́й въ то́й де́нь до тре́хъ ты́сящъ муже́й.

И рече́ и́мъ Моисе́й: напо́лнисте ру́ки ва́шя дне́сь Го́споду, кі́йждо въ сы́нѣ свое́мъ и въ бра́тѣ свое́мъ, да да́стся на ва́съ благослове́нiе.

И бы́сть на у́трiе, рече́ Моисе́й къ лю́демъ: вы́ согрѣши́сте грѣ́хъ вели́къ: и ны́нѣ взы́ду къ Бо́гу, да умолю́ о грѣсѣ́ ва́шемъ.

И возврати́ся Моисе́й ко Го́споду и рече́: молю́ся ти́, Го́споди: согрѣши́ша лю́дiе сі́и грѣ́хъ вели́къ и сотвори́ша себѣ́ бо́ги зла́ты:

и ны́нѣ, а́ще у́бо оста́виши и́мъ грѣ́хъ и́хъ, оста́ви: а́ще же ни́, изгла́ди мя́ изъ кни́ги Твоея́, въ ню́же вписа́лъ еси́.

И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю: а́ще кто́ согрѣши́ предо Мно́ю, изгла́жу его́ изъ кни́ги Моея́:

ны́нѣ же иди́, сни́ди и возведи́ лю́ди сiя́ на мѣ́сто, е́же рѣ́хъ тебѣ́: се́, А́нгелъ Мо́й предъи́детъ предъ лице́мъ твои́мъ: въ о́ньже де́нь присѣщу́, наведу́ на ни́хъ грѣ́хъ и́хъ.

И порази́ Госпо́дь лю́ди за сотворе́нiе телца́, его́же сотвори́ Ааро́нъ.

Синодальный

1 Поклонение золотому тельцу. 7 Гнев Моисея и ревность левитов; 30 ходатайство Моисея за идолопоклонников.

Когда народ увидел, что Моисей долго не сходит с горы, то собрался к Аарону и сказал ему: встань и сделай нам бога, который бы шел перед нами, ибо с этим человеком, с Моисеем, который вывел нас из земли Египетской, не знаем, что сделалось.

И сказал им Аарон: выньте золотые серьги, которые в ушах ваших жен, ваших сыновей и ваших дочерей, и принесите ко мне.

И весь народ вынул золотые серьги из ушей своих и принесли к Аарону.

Он взял их из рук их, и сделал из них литого тельца, и обделал его резцом. И сказали они: вот бог твой, Израиль, который вывел тебя из земли Египетской!

Увидев сие, Аарон поставил пред ним жертвенник, и провозгласил Аарон, говоря: завтра праздник Господу.

На другой день они встали рано и принесли всесожжения и привели жертвы мирные: и сел народ есть и пить, а после встал играть.

И сказал Господь Моисею: поспеши сойти [отсюда], ибо развратился народ твой, который ты вывел из земли Египетской;

скоро уклонились они от пути, который Я заповедал им: сделали себе литого тельца и поклонились ему, и принесли ему жертвы и сказали: вот бог твой, Израиль, который вывел тебя из земли Египетской!

И сказал Господь Моисею: Я вижу народ сей, и вот, народ он – жестоковыйный;

итак оставь Меня, да воспламенится гнев Мой на них, и истреблю их, и произведу многочисленный народ от тебя.

Но Моисей стал умолять Господа, Бога своего, и сказал: да не воспламеняется, Господи, гнев Твой на народ Твой, который Ты вывел из земли Египетской силою великою и рукою крепкою,

чтобы Египтяне не говорили: на погибель Он вывел их, чтобы убить их в горах и истребить их с лица земли; отврати пламенный гнев Твой и отмени погубление народа Твоего;

вспомни Авраама, Исаака и Израиля [Иакова], рабов Твоих, которым клялся Ты Собою, говоря: умножая умножу семя ваше, как звезды небесные, и всю землю сию, о которой Я сказал, дам семени вашему, и будут владеть [ею] вечно.

И отменил Господь зло, о котором сказал, что наведет его на народ Свой.

И обратился и сошел Моисей с горы; в руке его были две скрижали откровения [каменные], на которых написано было с обеих сторон: и на той и на другой стороне написано было;

скрижали были дело Божие, и письмена, начертанные на скрижалях, были письмена Божии.

И услышал Иисус голос народа шумящего и сказал Моисею: военный крик в стане.

Но [Моисей] сказал: это не крик побеждающих и не вопль поражаемых; я слышу голос поющих.

Когда же он приблизился к стану и увидел тельца и пляски, тогда он воспламенился гневом и бросил из рук своих скрижали и разбил их под горою;

и взял тельца, которого они сделали, и сжег его в огне, и стер в прах, и рассыпал по воде, и дал ее пить сынам Израилевым.

И сказал Моисей Аарону: что сделал тебе народ сей, что ты ввел его в грех великий?

Но Аарон сказал [Моисею]: да не возгорается гнев господина моего; ты знаешь этот народ, что он буйный.

Они сказали мне: сделай нам бога, который шел бы перед нами; ибо с Моисеем, с этим человеком, который вывел нас из земли Египетской, не знаем, что сделалось.

И я сказал им: у кого есть золото, снимите с себя. [Они сняли] и отдали мне; я бросил его в огонь, и вышел этот телец.

Моисей увидел, что это народ необузданный, ибо Аарон допустил его до необузданности, к посрамлению пред врагами его.

И стал Моисей в воротах стана и сказал: кто Господень, [иди] ко мне! И собрались к нему все сыны Левиины.

И он сказал им: так говорит Господь Бог Израилев: возложите каждый свой меч на бедро свое, пройдите по стану от ворот до ворот и обратно, и убивайте каждый брата своего, каждый друга своего, каждый ближнего своего.

И сделали сыны Левиины по слову Моисея: и пало в тот день из народа около трех тысяч человек.

Ибо Моисей сказал [им]: сегодня посвятите руки ваши Господу, каждый в сыне своем и брате своем, да ниспошлет Он вам сегодня благословение.

На другой день сказал Моисей народу: вы сделали великий грех; итак я взойду к Господу, не заглажу ли греха вашего.

И возвратился Моисей к Господу и сказал: о, [Господи!] народ сей сделал великий грех: сделал себе золотого бога;

прости им грех их, а если нет, то изгладь и меня из книги Твоей, в которую Ты вписал.

Господь сказал Моисею: того, кто согрешил предо Мною, изглажу из книги Моей;

итак, иди, [сойди,] веди народ сей, куда Я сказал тебе; вот Ангел Мой пойдет пред тобою, и в день посещения Моего Я посещу их за грех их.

И поразил Господь народ за сделанного тельца, которого сделал Аарон.

Сербский

А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.

А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.

И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону.

А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.

А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи.

И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју.

А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске.

Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.

Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата.

И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик.

А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком?

Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла.

Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека.

И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече.

Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане.

И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.

А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору.

А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају.

И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.

Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.

И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех?

А Арон му рече: Немој се гневити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло.

Јер рекоше ми: Начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.

А ја им рекох: Ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле.

А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовим,

Стаде Мојсије на врата од логора, и рече: К мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви.

И рече им: Овако каже Господ Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по логору од врата до врата, и побијте сваки брата свог и пријатеља свог и ближњег свог.

И учинише синови Левијеви по заповести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три хиљаде људи.

Јер Мојсије рече: Посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов.

А сутрадан рече Мојсије народу: Ви љуто сагрешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости грех.

И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим Ти се; народ овај љуто сагреши начинивши себи богове од злата.

Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.

А Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, оног ћу избрисати из књиге своје.

А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима грех њихов.

И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.

Немецкий (GNB)

Языки

Das Volk Israel unten im Lager hatte lange auf die Rückkehr von Mose gewartet. Als er immer noch nicht kam, liefen alle Männer bei Aaron zusammen und forderten: »Mach uns einen Gott, der uns schützt und führt! Denn was aus diesem Mose geworden ist, der uns aus Ägypten hierher geführt hat – niemand weiß es.«

Aaron sagte zu ihnen: »Nehmt euren Frauen, Söhnen und Töchtern die goldenen Ringe ab, die sie an den Ohren tragen, und bringt sie her!«

Alle nahmen ihre goldenen Ohrringe ab und brachten sie zu Aaron.

Er schmolz sie ein, goss das Gold in eine Form und machte daraus das Standbild eines Jungstiers.

Da riefen alle: »Hier ist dein Gott, Israel, der dich aus Ägypten hierher geführt hat!«

Aaron errichtete vor dem goldenen Stierbild einen Altar und ließ im Lager bekannt machen: »Morgen feiern wir ein Fest für den HERRN!«

Früh am nächsten Morgen brachten die Leute Tiere, die als Brandopfer dargebracht oder für das Opfermahl geschlachtet wurden. Sie setzten sich zum Essen und Trinken nieder und danach begannen sie einen wilden Tanz.

Da sagte der HERR zu Mose: »Steig schnell hinunter! Dein Volk, das du aus Ägypten hierher geführt hast, läuft ins Verderben.

Sie sind sehr schnell von dem Weg abgewichen, den ich ihnen mit meinen Geboten gewiesen habe: Ein gegossenes Kalb haben sie sich gemacht, sie haben es angebetet und ihm Opfer dargebracht und gerufen: ́Hier ist dein Gott, Israel, der dich aus Ägypten hierher geführt hat!́«

Weiter sagte der HERR zu Mose: »Ich habe erkannt, dass dies ein widerspenstiges Volk ist.

Deshalb will ich meinen Zorn über sie ausschütten und sie vernichten. Versuche nicht, mich davon abzubringen! Mit dir will ich neu beginnen und deine Nachkommen zu einem großen Volk machen.«

Mose aber suchte den HERRN, seinen Gott, umzustimmen und sagte: »Ach HERR, warum willst du deinen Zorn über dein Volk ausschütten, das du eben erst mit starker Hand aus Ägypten herausgeführt hast?

Du willst doch nicht, dass die Ägypter von dir sagen: ́Er hat sie nur herausgeführt, um sie dort am Berg zu töten und völlig vom Erdboden auszurotten!́ Lass ab von deinem Zorn, lass dir das Unheil Leid tun, das du über dein Volk bringen willst!

Denk doch an Abraham, Isaak und Jakob, die dir treu gedient haben und denen du mit einem feierlichen Eid versprochen hast: ́Ich will eure Nachkommen so zahlreich machen wie die Sterne am Himmel; ich will ihnen das ganze Land, von dem ich zu euch gesprochen habe, für immer zum Besitz geben.́«

Da sah der HERR davon ab, seine Drohung wahr zu machen, und vernichtete sein Volk nicht.

Mose stieg den Berg hinunter. In der Hand hatte er die zwei Steintafeln, die auf beiden Seiten beschrieben waren. Gott selbst hatte die Tafeln gemacht und mit eigener Hand das Bundesgesetz darauf geschrieben.

Als Josua das Lärmen und Schreien im Lager hörte, sagte er zu Mose: »Es ist Krieg ausgebrochen!«

»Nein«, widersprach Mose, »das hört sich nicht an wie Siegesjubel und auch nicht wie das Klagegeschrei nach einer Niederlage. Ich höre Festgesang!«

Als Mose näher kam, sah er das Stierbild und das wild tanzende Volk. Da packte ihn der Zorn und er zerschmetterte die Tafeln auf dem Felsboden am Fuß des Berges.

Das Götterbild, das sie gemacht hatten, schmolz er ein und zerstampfte es dann zu Pulver. Das Pulver vermischte er mit Wasser und gab es den Leuten von Israel zu trinken.

Zu Aaron aber sagte er: »Was hat dir das Volk getan, dass du es in so schwere Schuld gestürzt hast?«

Aaron erwiderte: »Sei nur nicht zornig! Du weißt doch, wie sehr das Volk zum Bösen neigt.

Sie drängten mich: ́Mach uns einen Gott, der uns schützt und führt! Denn was aus diesem Mose geworden ist, der uns aus Ägypten hierher geführt hat – niemand weiß es.́

Da sagte ich zu ihnen: ́Wer goldenen Schmuck hat, soll ihn herbringen!́ Sie gaben mir das Gold, ich warf es ins Feuer und herausgekommen ist dieser Stier!«

Mose sah, dass das Volk zügellos geworden war; denn Aaron hatte die Zügel schleifen lassen, zur Schadenfreude ihrer Feinde.

Darum stellte Mose sich ans Lagertor und rief: »Her zu mir, wer zum HERRN hält!«

Alle Leviten sammelten sich um ihn

und er sagte zu ihnen: »So spricht der HERR, der Gott Israels: ́Nehmt euer Schwert und geht durch das ganze Lager, von einem Tor zum andern! Tötet alle, die schuldig geworden sind, selbst eure Brüder, Verwandten und Freunde!́«

Die Leviten führten den Befehl aus und töteten an jenem Tag dreitausend Mann.

Darauf sagte Mose zu den Leviten: »Weiht euch heute zum Priesterdienst für den HERRN! Weder Sohn noch Bruder habt ihr geschont, darum wird der HERR seinen Segen auf euch legen.«

Am folgenden Tag sagte Mose zum Volk: »Ihr habt schwere Schuld auf euch geladen. Darum will ich jetzt zum HERRN hinaufsteigen. Vielleicht kann ich erreichen, dass er euch die Schuld vergibt.«

Mose kehrte zum HERRN zurück und sagte: »Ach Herr, das Volk hat sich schwer gegen dich vergangen! Einen Gott aus Gold haben sie gemacht.

Vergib doch ihre Schuld! Wenn nicht, dann streiche meinen Namen aus dem Buch, in dem die Namen der Deinen eingetragen sind.«

Der HERR aber sagte: »Ich streiche nur den Namen dessen aus meinem Buch, der sich gegen mich vergangen hat.

Geh jetzt und führe das Volk an den Ort, den ich dir gesagt habe. Mein Engel wird vor dir hergehen. Wenn die Zeit gekommen ist, werde ich dieses Volk für seine Verfehlung bestrafen.«

Der HERR aber ließ eine Seuche unter den Israeliten wüten, weil sie Aaron dazu verleitet hatten, für sie das Götzenbild zu machen.