Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Ездр.
Неем.
2Ездр.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Притч.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Ездр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
4:1
4:4
4:14
4:16
4:19
4:21
4:22
4:23
4:24
4:25
4:28
4:30
4:32
4:33
4:34
О жертве за грех.
И сказал Господь Моисею, говоря:
скажи сынам Израилевым: если какая душа согрешит по ошибке против каких-либо заповедей Господних и сделает что-нибудь, чего не должно делать;
если священник помазанный согрешит и сделает виновным народ, – то за грех свой, которым согрешил, пусть представит из крупного скота тельца, без порока, Господу в жертву о грехе,
и приведет тельца к дверям скинии собрания пред Господа, и возложит руки свои на голову тельца, и заколет тельца пред Господом;
и возьмет священник помазанный, [посвященный совершенным посвящением,] крови тельца и внесет ее в скинию собрания,
и омочит священник перст свой в кровь и покропит кровью семь раз пред Господом пред завесою святилища;
и возложит священник крови [тельца] пред Господом на роги жертвенника благовонных курений, который в скинии собрания, а остальную кровь тельца выльет к подножию жертвенника всесожжений, который у входа скинии собрания;
и вынет из тельца за грех весь тук его, тук, покрывающий внутренности, и весь тук, который на внутренностях,
и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник на печени; с почками отделит он это,
как отделяется из тельца жертвы мирной; и сожжет их священник на жертвеннике всесожжения;
а кожу тельца и все мясо его с головою и с ногами его, и внутренности его и нечистоту его,
всего тельца пусть вынесет вне стана на чистое место, где высыпается пепел, и сожжет его огнем на дровах; где высыпается пепел, там пусть сожжен будет.
Если же все общество Израилево согрешит по ошибке и скрыто будет дело от глаз собрания, и сделает что-нибудь против заповедей Господних, чего не надлежало делать, и будет виновно,
то, когда узнан будет грех, которым они согрешили, пусть от всего общества представят они из крупного скота тельца в жертву за грех и приведут его пред скинию собрания;
и возложат старейшины общества руки свои на голову тельца пред Господом и заколют тельца пред Господом.
И внесет священник помазанный крови тельца в скинию собрания,
и омочит священник перст свой в кровь [тельца] и покропит семь раз пред Господом пред завесою [святилища],
и возложит крови на роги жертвенника [благовонных курений], который пред лицем Господним в скинии собрания, а остальную кровь выльет к подножию жертвенника всесожжений, который у входа скинии собрания;
и весь тук его вынет из него и сожжет на жертвеннике;
и сделает с тельцом то, что делается с тельцом за грех; так должен сделать с ним, и так очистит их священник, и прощено будет им;
и вынесет тельца вне стана, и сожжет его так, как сожег прежнего тельца. Это жертва за грех общества.
А если согрешит начальник, и сделает по ошибке что-нибудь против заповедей Господа, Бога своего, чего не надлежало делать, и будет виновен,
то, когда узнан будет им грех, которым он согрешил, пусть приведет он в жертву козла без порока,
и возложит руку свою на голову козла, и заколет его на месте, где заколаются всесожжения пред Господом: это жертва за грех;
и возьмет священник перстом своим крови от жертвы за грех и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь его выльет к подножию жертвенника всесожжения;
и весь тук его сожжет на жертвеннике, подобно как тук жертвы мирной, и так очистит его священник от греха его, и прощено будет ему.
Если же кто из народа земли согрешит по ошибке и сделает что-нибудь против заповедей Господних, чего не надлежало делать, и виновен будет,
то, когда узнан будет им грех, которым он согрешил, пусть приведет он в жертву козу без порока за грех свой, которым он согрешил,
и возложит руку свою на голову жертвы за грех, и заколют [козу] в жертву за грех на месте, [где заколают] жертву всесожжения;
и возьмет священник крови ее перстом своим, и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь ее выльет к подножию жертвенника;
и весь тук ее отделит, подобно как отделяется тук из жертвы мирной, и сожжет его священник на жертвеннике в приятное благоухание Господу; и так очистит его священник, и прощено будет ему.
А если из стада овец захочет он принести жертву за грех, пусть принесет женского пола, без порока,
и возложит руку свою на голову жертвы за грех, и заколет ее в жертву за грех на том месте, где заколают жертву всесожжения;
и возьмет священник перстом своим крови от сей жертвы за грех и возложит на роги жертвенника всесожжения, а остальную кровь ее выльет к подножию жертвенника;
и весь тук ее отделит, как отделяется тук овцы из жертвы мирной, и сожжет сие священник на жертвеннике в жертву Господу; и так очистит его священник от греха, которым он согрешил, и прощено будет ему.
И рече́ Госпо́дь къ Моисе́ю, глаго́ля:
рцы́ къ сыно́мъ Изра́илевымъ, глаго́ля: душа́ а́ще согрѣши́тъ предъ Го́сподемъ не хотя́щи от всѣ́хъ повелѣ́нiй Госпо́днихъ, и́хже не лѣ́ть е́сть твори́ти, и сотвори́тъ еди́но что́ от ни́хъ:
а́ще у́бо архiере́й пома́занный согрѣши́тъ, во е́же лю́демъ согрѣши́ти, и да приведе́тъ о грѣсѣ́ свое́мъ, и́мже согрѣши́лъ, телца́ от говя́дъ непоро́чна Го́сподеви о грѣсѣ́:
и да приведе́тъ телца́ къ две́ремъ ски́нiи свидѣ́нiя предъ Го́спода, и да возложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ телца́ предъ Го́сподемъ, и да зако́летъ телца́ предъ Го́сподемъ:
и взе́мъ жре́цъ пома́занный соверше́нъ рука́ми от кро́ве телца́, и да внесе́тъ ю́ въ ски́нiю свидѣ́нiя,
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ въ кро́ви, и да покропи́тъ от кро́ве седми́жды пе́рстомъ предъ Го́сподемъ, у завѣ́сы святы́ни:
и да возложи́тъ жре́цъ от кро́ве те́лчи на ро́ги олтаря́ ѳимiа́ма сложе́нiя и́же предъ Го́сподемъ, и́же е́сть въ ски́нiи свидѣ́нiя, и всю́ кро́вь те́лчу да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiй, и́же е́сть у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя,
и ве́сь ту́къ телца́, и́же о грѣсѣ́, да отъи́метъ от него́, ту́къ покрыва́ющiй утро́бу, и ве́сь ту́къ и́же на утро́бѣ,
и о́бѣ по́чки, и ту́къ и́же на ни́хъ, и́же е́сть на сте́гнахъ, и препо́нку, я́же на пе́чени, съ по́чками отъи́метъ е́,
я́коже отъе́млется о́ное от телца́ же́ртвы спасе́нiя, и да вознесе́тъ жре́цъ на олта́рь приноше́нiя:
и ко́жу те́лчу, и всю́ его́ пло́ть со главо́ю, и съ кра́йними частми́, и со утро́бою, и съ моты́лы:
и да изнесу́тъ всего́ телца́ внѣ́ полка́ на мѣ́сто чи́сто, идѣ́же изсыпа́ютъ пе́пелъ, и да сожгу́тъ его́ на дрова́хъ огне́мъ: на мѣ́стѣ изсыпа́нiя пе́пела да сожже́нъ бу́детъ.
А́ще же ве́сь со́нмъ сыно́въ Изра́илевыхъ согрѣши́тъ не хотя́щь, и утаи́тся глаго́лъ от лица́ со́нма, и сотворя́тъ еди́ну от всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, ея́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣша́тъ,
и увѣ́стся и́мъ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ша въ не́мъ: и да приведе́тъ со́нмъ телца́ от воло́въ непоро́чна о грѣсѣ́, и приведе́тъ и́ предъ две́ри ски́нiи свидѣ́нiя:
и да возложа́тъ ста́рцы со́нма ру́ки своя́ на главу́ телца́ предъ Го́сподемъ, и да зако́лютъ телца́ предъ Го́сподемъ,
и да внесе́тъ жре́цъ пома́занный от кро́ве те́лчи въ ски́нiю свидѣ́нiя,
и да омо́читъ жре́цъ пе́рстъ сво́й въ кро́ви те́лчи, и да покропи́тъ седми́жды предъ Го́сподемъ, предъ завѣ́сою святы́ни:
и от кро́ве да возложи́тъ жре́цъ на ро́ги олтаря́ ѳимiа́мовъ сложе́нiя, и́же е́сть предъ Го́сподемъ, и́же е́сть въ ски́нiи свидѣ́нiя: и всю́ кро́вь да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ приноше́нiй, и́же е́сть у две́рiй ски́нiи свидѣ́нiя,
и ве́сь ту́къ его́ да во́зметъ от него́, и вознесе́тъ на олта́рь:
и сотвори́тъ телцу́ сему́, я́коже сотвори́ телцу́, и́же о грѣсѣ́, та́ко сотвори́тся: и да помо́лится о ни́хъ жре́цъ, и оста́вится и́мъ грѣ́хъ:
и да изнесу́тъ телца́ всего́ внѣ́ полка́, и да сожгу́тъ телца́, я́коже сожго́ша телца́ пе́рваго: грѣ́хъ [бо] со́нма е́сть.
А́ще же кня́зь согрѣши́тъ, и сотвори́тъ еди́ну от всѣ́хъ за́повѣдiй Го́спода Бо́га своего́, не хотя́, и́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣши́тъ, и престу́питъ,
и увѣ́стся ему́ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ въ не́мъ: да принесе́тъ да́ръ сво́й козла́ от ко́зъ му́жескъ по́лъ непоро́ченъ грѣха́ ра́ди,
и возложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ козла́: и да зако́лютъ его́ на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя предъ Го́сподемъ: о грѣсѣ́ [бо] е́сть:
и да возложи́тъ жре́цъ от кро́ве, я́же о грѣсѣ́, пе́рстомъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiй, и всю́ кро́вь его́ да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiй,
и ве́сь ту́къ его́ вознесе́тъ на олта́рь, я́коже ту́къ же́ртвы спасе́нiя: и да помо́лится о не́мъ жре́цъ грѣха́ ра́ди его́, и оста́вится ему́.
А́ще же душа́ еди́на согрѣши́тъ не хотя́щи от люді́й земли́, внегда́ сотвори́ти еди́ну от всѣ́хъ за́повѣдiй Госпо́днихъ, е́же не лѣ́ть е́сть твори́ти, и согрѣши́тъ,
и увѣ́стся ему́ грѣ́хъ, и́мже согрѣши́ въ не́мъ, и да принесе́тъ да́ръ сво́й ко́зу от ко́зъ же́нскъ по́лъ непоро́чну, да принесе́тъ грѣха́ ра́ди, и́мже согрѣши́:
и да возложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ грѣха́ своего́: и зако́лютъ ко́зу, я́же грѣха́ ра́ди, на мѣ́стѣ, идѣ́же закала́ютъ всесожже́нiя:
и да во́зметъ жре́цъ от кро́ве ея́ пе́рстомъ, и да возложи́тъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiй, и всю́ кро́вь ея́ излiе́тъ у стоя́ла олтаря́:
и ве́сь ту́къ да отъи́метъ, я́коже отъе́млется ту́къ от же́ртвы спасе́нiя, и да вознесе́тъ жре́цъ на олта́рь въ воню́ благово́нiя Го́споду: и да помо́лится жре́цъ о не́мъ, и оста́вится ему́.
А́ще же о́вцу принесе́тъ да́ръ сво́й грѣха́ ра́ди, же́нскъ по́лъ непоро́ченъ да принесе́тъ ю́:
и да возложи́тъ ру́ку свою́ на главу́ я́же о грѣсѣ́, и да зако́лютъ ю́ грѣха́ ра́ди на мѣ́стѣ, на не́мже закала́ютъ всесожже́нiя [на мѣ́стѣ святѣ]:
и взе́мъ жре́цъ от кро́ве, я́же о грѣсѣ́, пе́рстомъ свои́мъ, да возложи́тъ на ро́ги олтаря́ всесожже́нiя: и всю́ кро́вь ея́ да излiе́тъ у стоя́ла олтаря́ всесожже́нiя,
и ве́сь ту́къ ея́ да отъи́метъ, я́коже отъе́млется ту́къ овцы́ от же́ртвы спасе́нiя: и да возложи́тъ его́ жре́цъ на олта́рь на всесожже́нiе Госпо́дне: и да помо́лится за него́ жре́цъ о грѣсѣ́, и́мже согрѣши́, и оста́вится ему́.
Испанский Reina-Valera 1995
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус. гражд.)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Рус. (прп. Макарий Алтайский)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- Czech (Bible Kralicka [1613])
- English (NKJV)
- English (KJV)
- English (NRSV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Romanian
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Habló Jehová a Moisés y le dijo:
«Habla a los hijos de Israel y diles: Cuando alguna persona peque involuntariamente contra alguno de los mandamientos de Jehová sobre cosas que no se han de hacer, y hace alguna de ellas:
»Si el que peca es el sacerdote ungido, haciendo así culpable al pueblo, ofrecerá a Jehová, por el pecado que ha cometido, un becerro sin defecto, como expiación.
Llevará el becerro a la puerta del Tabernáculo de reunión delante de Jehová, pondrá su mano sobre la cabeza del becerro y lo degollará delante de Jehová.
Después el sacerdote ungido tomará parte de la sangre del becerro y la traerá al Tabernáculo de reunión.
Mojará el sacerdote su dedo en la sangre, y rociará con aquella sangre siete veces delante de Jehová frente al velo del santuario.
El sacerdote pondrá de esa sangre sobre los cuernos del altar del incienso aromático, que está en el Tabernáculo de reunión delante de Jehová, y echará el resto de la sangre del becerro al pie del altar del holocausto, que está a la puerta del Tabernáculo de reunión.
Luego tomará del becerro de la expiación toda su grasa, la que cubre los intestinos y la que está sobre las entrañas,
los dos riñones y la grasa que está sobre ellos y sobre los ijares; con los riñones le quitará la grasa que cubre el hígado,
de la manera que se le quita al buey del sacrificio de paz, y el sacerdote la hará arder sobre el altar del holocausto.
Pero la piel del becerro, toda su carne, con su cabeza, sus piernas, sus intestinos y su estiércol,
en fin, todo el becerro, lo sacará fuera del campamento a un lugar limpio, donde se echan las cenizas, y lo quemará al fuego sobre la leña. Será quemado donde se echan las cenizas.
»Si ha sido toda la congregación de Israel la que ha errado involuntariamente, aunque la falta haya quedado oculta a los ojos del pueblo, son culpables de haber hecho algo contra alguno de los mandamientos de Jehová en cosas que no se han de hacer,
y en cuanto llegue a ser conocido el pecado que han cometido, la congregación ofrecerá un becerro, como expiación. Lo llevarán delante del Tabernáculo de reunión,
los ancianos de la congregación pondrán sus manos sobre la cabeza del becerro delante de Jehová, y en presencia de Jehová degollarán aquel becerro.
Luego el sacerdote ungido llevará parte de la sangre del becerro al Tabernáculo de reunión,
el sacerdote mojará su dedo en la sangre, y con ella rociará siete veces delante de Jehová frente al velo.
De aquella sangre pondrá sobre los cuernos del altar que está delante de Jehová en el Tabernáculo de reunión, y derramará el resto de la sangre al pie del altar del holocausto, que está a la puerta del Tabernáculo de reunión.
Le quitará toda la grasa y la hará arder sobre el altar,
haciendo con aquel becerro como hizo con el becerro de la expiación. Lo mismo hará con él. Así hará el sacerdote expiación por ellos, y obtendrán perdón.
Sacará luego el becerro fuera del campamento y lo quemará como quemó el primer becerro. Es un sacrificio de expiación por la congregación.
»Si el que peca involuntariamente es un jefe, cometiendo una falta contra alguno de todos los mandamientos de Jehová, su Dios, sobre cosas que no se han de hacer, es culpable.
Luego que se le dé a conocer el pecado que cometió, presentará como su ofrenda un macho cabrío sin defecto.
Pondrá su mano sobre la cabeza del macho cabrío y lo degollará en el lugar donde se degüella el holocausto, delante de Jehová. Es un sacrificio de expiación.
El sacerdote tomará con su dedo de la sangre de la expiación, la pondrá sobre los cuernos del altar del holocausto y derramará el resto de la sangre al pie del altar del holocausto.
Luego quemará toda su grasa sobre el altar, como la grasa del sacrificio de paz. Así hará el sacerdote expiación por él, por su pecado, y obtendrá perdón.
»Si alguna persona del pueblo peca involuntariamente, cometiendo una falta contra alguno de los mandamientos de Jehová en cosas que no se han de hacer, es culpable.
Luego que se le dé a conocer el pecado cometido, presentará como ofrenda una cabra, una cabra sin defecto, por el pecado que cometió.
Pondrá su mano sobre la cabeza de la ofrenda de expiación y la degollará en el lugar del holocausto.
Luego el sacerdote tomará con su dedo de la sangre, la pondrá sobre los cuernos del altar del holocausto y derramará el resto de la sangre al pie del altar.
Después le quitará toda su grasa, de la manera que le fue quitada la grasa al sacrificio de paz, y el sacerdote la hará arder sobre el altar en olor grato a Jehová. Así hará el sacerdote expiación por él, y será perdonado.
»Si trae un cordero como su ofrenda por el pecado, deberá ser una hembra sin defecto.
Pondrá su mano sobre la cabeza de la ofrenda de expiación y la degollará como expiación en el lugar donde se degüella el holocausto.
Después tomará el sacerdote con su dedo de la sangre de la expiación, la pondrá sobre los cuernos del altar del holocausto y derramará el resto de la sangre al pie del altar.
Le quitará toda su grasa, como le fue quitada la grasa al sacrificio de paz, y el sacerdote la hará arder en el altar sobre la ofrenda quemada a Jehová. Así hará el sacerdote expiación por el pecado que haya cometido, y será perdonado.