Скрыть

Тові́тъ, Глава 3

Толкования
3:1
3:2
3:3
3:5
3:6
3:7
3:8
3:9
3:10
3:12
3:13
3:14
3:15
3:17
Церковнослав. (рус. дореф.)
И опеча́лився пла́кахъ, и моли́хся съ болѣ́знiю, глаго́ля:
пра́веденъ еси́, Го́споди, и вся́ дѣла́ твоя́, и вси́ путiе́ тво­и́ ми́лость и и́стина, и су́дъ и́стиненъ и пра́веденъ ты́ су́диши во вѣ́къ:
помяни́ мя́ и при́зри на мя́ да не от­мща́еши ми́ грѣхи́ моя́ и невѣ́дѣнiя моя́ и оте́цъ мо­и́хъ, и́миже согрѣши́ша предъ тобо́ю:
преслу́шаша бо за́повѣди твоя́ и да́лъ еси́ на́съ въ расхище́нiе и плѣне́нiе и сме́рть и въ при́тчу поноше́нiя всѣ́мъ язы́комъ, въ ня́же расточи́хомся:
и ны́нѣ мно́ги судьбы́ твоя́ су́ть и и́стин­ны, твори́ти со мно́ю о грѣсѣ́хъ мо­и́хъ и оте́цъ мо­и́хъ, я́ко не сотвори́хомъ повелѣ́нiй тво­и́хъ, не бо́ ходи́хомъ во и́стинѣ предъ тобо́ю:
и ны́нѣ, я́коже уго́дно предъ тобо́ю, сотвори́ со мно́ю: повели́ отъ­я́ти ду́хъ мо́й, я́ко да разрѣшу́ся и бу́ду земля́, поне́же у́не е́сть ми́ умре́ти, не́жели жи́ву бы́тн, зане́ поноше́нiя лжи́ва слы́шахъ, и печа́ль е́сть мно́га во мнѣ́: повели́ от­рѣши́тися ми́ от­ ну́жды уже́ на вѣ́чное мѣ́сто, да не от­врати́ши лица́ тво­его́ от­ мене́.
Въ то́йже де́нь случи́ся дще́ри Рагуи́левѣй Са́ррѣ во еквата́нѣхъ миді́и, и то́й поноси́мѣй бы́ти от­ рабы́нь отца́ ея́:
а́ко бя́ше дана́ седми́ муже́мъ, и Асмоде́й лука́вый де́монъ уби́ и́хъ, пре́жде да́же бы́ти и́мъ съ не́ю я́ко съ жена́ми: и рѣ́ша е́й: не разумѣ́еши ли убива́ющи тво­и́хъ муже́й? уже́ се́дмь имѣ́ла еси́, и ни еди́наго и́хъ нарекла́ся еси́:
что́ на́съ бiе́ши? а́ще измро́ша, иди́ съ ни́ми, да не ви́димъ тво­его́ сы́на или́ дще́ре во вѣ́къ.
Сiя́ слы́шав­ши опеча́лися зѣло́, я́ко удави́тися, и рече́: еди́на у́бо е́смь отцу́ мо­ему́: а́ще сотворю́ сiе́, укори́зна ему́ бу́детъ, и ста́рость его́ н­нзведу́ съ болѣ́знiю во а́дъ.
И моля́шеся при­­ око́нцы и рече́: благослове́нъ еси́, Го́споди Бо́же мо́й, и благослове́но и́мя твое́ свято́е и честно́е во вѣ́ки: да благословя́тъ тя́ вся́ дѣла́ твоя́ во вѣ́къ:
и ны́нѣ, Го́споди, о́чи мо­и́ и лице́ мое́ ко тебѣ́ да́хъ:
рѣ́хъ да разрѣши́ши мя́ от­ земли́ и да не слы́шу а́зъ ктому́ поноше́нiя:
ты́ вѣ́си, Го́споди, я́ко чиста́ е́смь от­ вся́каго грѣха́ му́жня
и не оскверни́хъ и́мене мо­его́ н­нже́ и́мене отца́ мо­его́ въ земли́ плѣне́нiя мо­его́: единоро́дна е́смь отцу́ мо­ему́, и нѣ́сть ему́ о́трочища, и́же наслѣ́дитъ его́, ниже́ бра́та бли́жняго, ниже́ су́щаго ему́ сы́на да соблюду́ мя тому́ въ жену́: уже́ погибо́ша ми́ се́дмь: вску́ю ми́ жи́ти? и а́ще не уго́дно е́сть тебѣ́ уби́ти мя́, повели́ при­­зрѣ́ти на мя́ и поми́ловати мя́, да не ктому́ слы́шу поноше́нiе.
И услы́ша Госпо́дь моли́тву обо­и́хъ предъ сла́вою вели́каго Рафаи́ла,
и по́сланъ бѣ́ изцѣли́ти обо­и́хъ, Тови́ту очи́стити бѣ́льма и Са́рру дще́рь Рагуи́леву да́ти тові́и сы́ну Тови́тову въ жену́, и связа́ти Асмоде́а лука́ваго де́мона, зане́ тові́и подоба́етъ наслѣ́дити ю́. Въ то́ вре́мя воз­врати́вся Тови́тъ, вни́де въ до́мъ сво́й, а Са́рра дщи́ Рагуи́лева сни́де от­ го́рницы сво­ея́.
Синодальный
Опечалившись, я заплакал и молился со скорбью, говоря:
праведен Ты, Господи, и все дела Твои и все пути Твои – милость и истина, и судом истинным и правым судишь Ты вовек!
Воспомяни меня и призри на меня: не наказывай меня за грехи мои и заблуждения мои и отцов моих, которыми они согрешили пред Тобою!
Ибо они не послушали заповедей Твоих, и Ты предал нас на расхищение и пленение и смерть, и в притчу поношения пред всеми народами, между которыми мы рассеяны.
И, поистине, многи и праведны суды Твои – делать со мною по грехам моим и грехам отцов моих, потому что не исполняли заповедей Твоих и не поступали по правде пред Тобою.
Итак, твори со мною, что Тебе благоугодно; повели взять дух мой, чтобы я разрешился и обратился в землю, ибо мне лучше умереть, нежели жить, так как я слышу лживые упреки, и глубока скорбь во мне! Повели освободить меня от этой тяготы в обитель вечную и не отврати лица Твоего от меня.
В тот самый день случилось и Сарре, дочери Рагуиловой, в Екбатанах Мидийских терпеть укоризны от служанок отца своего
за то, что она была отдаваема семи мужьям, но Асмодей, злой дух, умерщвлял их прежде, нежели они были с нею, как с женою. Они говорили ей: разве тебе не совестно, что ты задушила мужей твоих? Уже семерых ты имела, но не назвалась именем ни одного из них.
Что нас бить за них? Они умерли: иди и ты за ними, чтобы нам не видеть твоего сына или дочери вовек!
Услышав это, она весьма опечалилась, так что решилась было лишить себя жизни, но подумала: я одна у отца моего; если сделаю это, бесчестие ему будет, и я сведу старость его с печалью в преисподнюю.
И стала она молиться у окна и говорила: благословен Ты, Господи Боже мой, и благословенно имя Твое святое и славное вовеки: да благословляют Тебя все творения Твои вовек!
И ныне к Тебе, Господи, обращаю очи мои и лице мое;
молю, возьми меня от земли сей и не дай мне слышать еще укоризны!
Ты знаешь, Господи, что я чиста от всякого греха с мужем
и не обесчестила имени моего, ни имени отца моего в земле плена моего; я единородная у отца моего, и нет у него сына, который мог бы наследовать ему, ни брата близкого, ни сына братнего, которому я могла бы сберечь себя в жену: уже семеро погибли у меня. Для чего же мне жить? А если не угодно Тебе умертвить меня, то благоволи призреть на меня и помиловать меня, чтобы мне не слышать более укоризны!
И услышана была молитва обоих пред славою великого Бога, и послан был Рафаил исцелить обоих:
снять бельма у Товита и Сарру, дочь Рагуилову, дать в жену Товии, сыну Товитову, связав Асмодея, злого духа; ибо Товии предназначено наследовать ее.- И в одно и то же время Товит, по возвращении, вошел в дом свой, а Сарра, дочь Рагуилова, сошла с горницы своей.
Итальянский
Con l'animo affranto dal dolore, sospirai e piansi. Poi iniziai questa preghiera di lamento:
"Tu sei giusto, Signore, e giuste sono tutte le tue opere. Ogni tua via è misericordia e verità. Tu sei il giudice del mondo.
Ora, Signore, ricòrdati di me e guardami. Non punirmi per i miei peccati e per gli errori miei e dei miei padri.
Violando i tuoi comandamenti, abbiamo peccato davanti a te. Ci hai consegnato al saccheggio; ci hai abbandonato alla prigionia, alla morte e ad essere la favola, lo scherno, il disprezzo di tutte le genti, tra le quali ci hai dispersi.
Ora, quando mi tratti secondo le colpe mie e dei miei padri, veri sono tutti i tuoi giudizi, perché non abbiamo osservato i tuoi comandamenti, camminando davanti a te nella verità.
Agisci pure ora come meglio ti piace; da' ordine che venga presa la mia vita, in modo che io sia tolto dalla terra e divenga terra, poiché per me è preferibile la morte alla vita. Gli insulti bugiardi che mi tocca sentire destano in me grande dolore. Signore, comanda che sia liberato da questa prova; fa' che io parta verso la dimora eterna. Signore, non distogliere da me il tuo volto. Per me infatti è meglio morire che vedermi davanti questa grande angoscia, e così non sentirmi più insultare!".
Nello stesso giorno a Sara, figlia di Raguele, abitante di Ecbàtana, nella Media, capitò di sentirsi insultare da parte di una serva di suo padre,
poiché lei era stata data in moglie a sette uomini, ma Asmodeo, il cattivo demonio, glieli aveva uccisi, prima che potessero unirsi con lei come si fa con le mogli. A lei appunto disse la serva: "Sei proprio tu che uccidi i tuoi mariti. Ecco, sei già stata data a sette mariti e neppure di uno hai potuto portare il nome.
Perché vorresti colpire noi, se i tuoi mariti sono morti? Vattene con loro e che da te non dobbiamo mai vedere né figlio né figlia".
In quel giorno dunque ella soffrì molto, pianse e salì nella stanza del padre con l'intenzione di impiccarsi. Ma, tornando a riflettere, pensava: "Che non insultino mio padre e non gli dicano: "La sola figlia che avevi, a te assai cara, si è impiccata per le sue sventure". Così farei precipitare con angoscia la vecchiaia di mio padre negli inferi. Meglio per me che non mi impicchi, ma supplichi il Signore di farmi morire per non sentire più insulti nella mia vita".
In quel momento stese le mani verso la finestra e pregò: "Benedetto sei tu, Dio misericordioso, e benedetto è il tuo nome nei secoli. Ti benedicano tutte le tue opere per sempre.
Ora a te innalzo il mio volto e i miei occhi.
Comanda che io sia tolta dalla terra, perché non debba sentire più insulti.
Tu sai, Signore, che sono pura da ogni contatto con un uomo
e che non ho disonorato il mio nome né quello di mio padre nella terra dell'esilio. Io sono l'unica figlia di mio padre. Egli non ha altri figli che possano ereditare, né un fratello vicino né un parente per il quale io possa serbarmi come sposa. Già sette mariti ho perduto: perché dovrei vivere ancora? Se tu non vuoi che io muoia, guarda a me con benevolenza: che io non senta più insulti".
In quel medesimo momento la preghiera di ambedue fu accolta davanti alla gloria di Dio
e fu mandato Raffaele a guarire tutti e due: a togliere le macchie bianche dagli occhi di Tobi, perché con gli occhi vedesse la luce di Dio, e a dare Sara, figlia di Raguele, in sposa a Tobia, figlio di Tobi, e così scacciare da lei il cattivo demonio Asmodeo. Di diritto, infatti, spettava a Tobia prenderla in sposa, prima che a tutti gli altri pretendenti. Proprio allora Tobi rientrava in casa dal cortile e Sara, figlia di Raguele, stava scendendo dalla camera.
И҆ ѡ҆печа́ливсѧ пла́кахъ, и҆ моли́хсѧ съ болѣ́знїю, глаго́лѧ:
првⷣнъ є҆сѝ, гдⷭ҇и, и҆ всѧ̑ дѣла̀ твоѧ̑, и҆ всѝ пꙋтїѐ твоѝ млⷭ҇ть и҆ и҆́стина, и҆ сꙋ́дъ и҆́стиненъ и҆ првⷣнъ ты̀ сꙋ́диши во вѣ́къ:
помѧнѝ мѧ̀ и҆ при́зри на мѧ̀ да не ѿмща́еши мѝ грѣхѝ моѧ̑ и҆ невѣ̑дѣнїѧ моѧ̑ и҆ ѻ҆тє́цъ мои́хъ, и҆́миже согрѣши́ша пред̾ тобо́ю:
преслꙋ́шаша бо за́пѡвѣди твоѧ̑ и҆ да́лъ є҆сѝ на́съ въ расхище́нїе и҆ плѣне́нїе и҆ сме́рть и҆ въ при́тчꙋ поноше́нїѧ всѣ̑мъ ꙗ҆зы́кѡмъ, въ нѧ́же расточи́хомсѧ:
и҆ нн҃ѣ мнѡ́ги сꙋдьбы̑ твоѧ̑ сꙋ́ть и҆ и҆́стинны, твори́ти со мно́ю ѡ҆ грѣсѣ́хъ мои́хъ и҆ ѻ҆тє́цъ мои́хъ, ꙗ҆́кѡ не сотвори́хомъ повелѣ́нїй твои́хъ, не бо̀ ходи́хомъ во и҆́стинѣ пред̾ тобо́ю:
и҆ нн҃ѣ, ꙗ҆́коже ᲂу҆го́дно пред̾ тобо́ю, сотворѝ со мно́ю: повелѝ ѿѧ́ти дꙋ́хъ мо́й, ꙗ҆́кѡ да разрѣшꙋ́сѧ и҆ бꙋ́дꙋ землѧ̀, поне́же ᲂу҆́не є҆́сть мѝ ᲂу҆мре́ти, не́жели жи́вꙋ бы́ти, занѐ поноше́нїѧ лжи̑ва слы́шахъ, и҆ печа́ль є҆́сть мно́га во мнѣ̀: повелѝ ѿрѣши́тисѧ мѝ ѿ нꙋ́жды ᲂу҆жѐ на вѣ́чное мѣ́сто, да не ѿврати́ши лица̀ твоегѡ̀ ѿ менє̀.
Въ то́йже де́нь слꙋчи́сѧ дще́ри рагꙋи́левѣй са́ррѣ во є҆квата́нѣхъ миді́и, и҆ то́й поноси́мѣй бы́ти ѿ рабы́нь ѻ҆тца̀ є҆ѧ̀:
ꙗ҆́кѡ бѧ́ше дана̀ седмѝ мꙋжє́мъ, и҆ а҆смоде́й лꙋка́вый де́мѡнъ ᲂу҆бѝ и҆̀хъ, пре́жде да́же бы́ти и҆̀мъ съ не́ю ꙗ҆́кѡ съ жена́ми: и҆ рѣ́ша є҆́й: не разꙋмѣ́еши ли ᲂу҆бива́ющи твои́хъ мꙋже́й; ᲂу҆жѐ се́дмь и҆мѣ́ла є҆сѝ, и҆ ни є҆ди́нагѡ и҆́хъ нарекла́сѧ є҆сѝ:
что̀ на́съ бїе́ши; а҆́ще и҆змро́ша, и҆дѝ съ ни́ми, да не ви́димъ твоегѡ̀ сы́на и҆лѝ дще́ре во вѣ́къ.
Сїѧ̑ слы́шавши ѡ҆печа́лисѧ ѕѣлѡ̀, ꙗ҆́кѡ ᲂу҆дави́тисѧ, и҆ речѐ: є҆ди́на ᲂу҆́бѡ є҆́смь ѻ҆тцꙋ̀ моемꙋ̀: а҆́ще сотворю̀ сїѐ, ᲂу҆кори́зна є҆мꙋ̀ бꙋ́детъ, и҆ ста́рость є҆гѡ̀ низведꙋ̀ съ болѣ́знїю во а҆́дъ.
И҆ молѧ́шесѧ при ѻ҆ко́нцы и҆ речѐ: блгⷭ҇ве́нъ є҆сѝ, гдⷭ҇и бж҃е мо́й, и҆ блгⷭ҇ве́но и҆́мѧ твоѐ ст҃о́е и҆ чтⷭ҇но́е во вѣ́ки: да блгⷭ҇вѧ́тъ тѧ̀ всѧ̑ дѣла̀ твоѧ̑ во вѣ́къ:
и҆ нн҃ѣ, гдⷭ҇и, ѻ҆́чи моѝ и҆ лицѐ моѐ ко тебѣ̀ да́хъ:
рѣ́хъ да разрѣши́ши мѧ̀ ѿ землѝ и҆ да не слы́шꙋ а҆́зъ ктомꙋ̀ поноше́нїѧ:
ты̀ вѣ́си, гдⷭ҇и, ꙗ҆́кѡ чиста̀ є҆́смь ѿ всѧ́кагѡ грѣха̀ мꙋ́жнѧ
и҆ не ѡ҆скверни́хъ и҆́мене моегѡ̀ нижѐ и҆́мене ѻ҆тца̀ моегѡ̀ въ землѝ плѣне́нїѧ моегѡ̀: є҆диноро́дна є҆́смь ѻ҆тцꙋ̀ моемꙋ̀, и҆ нѣ́сть є҆мꙋ̀ ѻ҆́трочища, и҆́же наслѣ́дитъ є҆го̀, нижѐ бра́та бли́жнѧгѡ, нижѐ сꙋ́щагѡ є҆мꙋ̀ сы́на да соблюдꙋ́ мѧ томꙋ̀ въ женꙋ̀: ᲂу҆жѐ погибо́ша мѝ се́дмь: вскꙋ́ю мѝ жи́ти; и҆ а҆́ще не ᲂу҆го́дно є҆́сть тебѣ̀ ᲂу҆би́ти мѧ̀, повелѝ призрѣ́ти на мѧ̀ и҆ поми́ловати мѧ̀, да не ктомꙋ̀ слы́шꙋ поноше́нїе.
И҆ ᲂу҆слы́ша гдⷭ҇ь моли́твꙋ ѻ҆бои́хъ пред̾ сла́вою вели́кагѡ рафаи́ла,
и҆ по́сланъ бѣ̀ и҆сцѣли́ти ѻ҆бои́хъ {Въ комплю́тенскомъ: и҆ ᲂу҆слы́шана моли́тва ѻ҆бои́хъ пред̾ сла́вою вели́кагѡ бг҃а, и҆ рафаи́лъ по́сланъ бѣ̀ и҆сцѣли́ти ѻ҆бои́хъ.}, тѡві́тꙋ ѡ҆чи́стити бѣ́льма и҆ са́ррꙋ дще́рь рагꙋи́левꙋ да́ти тѡві́и сы́нꙋ тѡві́товꙋ въ женꙋ̀, и҆ свѧза́ти а҆смоде́а лꙋка́ваго де́мѡна, занѐ тѡві́и подоба́етъ наслѣ́дити ю҆̀. Въ то̀ вре́мѧ возврати́всѧ тѡві́тъ, вни́де въ до́мъ сво́й, а҆ са́рра дщѝ рагꙋи́лева сни́де ѿ го́рницы своеѧ̀.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible