Скрыть
35:1
35:4
35:10
35:11
35:12
35:13
Цр҃ко́внослав
Въ коне́цъ, ѻ҆́трокꙋ гдⷭ҇ню дв҃дꙋ,
Глаго́летъ пребеззако́нный согрѣша́ти въ себѣ̀: нѣ́сть стра́ха бж҃їѧ пред̾ ѻ҆чи́ма є҆гѡ̀:
ꙗ҆́кѡ ᲂу҆льстѝ пред̾ ни́мъ ѡ҆брѣстѝ беззако́нїе своѐ, и҆ возненави́дѣти.
Глаго́лы ᲂу҆́стъ є҆гѡ̀ беззако́нїе и҆ ле́сть: не восхотѣ̀ разꙋмѣ́ти є҆́же ᲂу҆блажи́ти.
Беззако́нїе помы́сли на ло́жи свое́мъ: предста̀ всѧ́комꙋ пꙋтѝ небла́гꙋ, ѡ҆ ѕло́бѣ же не негодова̀.
Гдⷭ҇и, на нб҃сѝ млⷭ҇ть твоѧ̀, и҆ и҆́стина твоѧ̀ до ѡ҆́блакъ:
пра́вда твоѧ̀ ꙗ҆́кѡ го́ры бж҃їѧ, сꙋдьбы̑ твоѧ̑ бе́здна мно́га: человѣ́ки и҆ скоты̀ сп҃се́ши, гдⷭ҇и.
Ꙗ҆́кѡ ᲂу҆мно́жилъ є҆сѝ млⷭ҇ть твою̀, бж҃е: сы́нове же человѣ́честїи въ кро́вѣ крилꙋ̑ твоє́ю надѣ́ѧтисѧ и҆́мꙋтъ.
Оу҆пїю́тсѧ ѿ тꙋ́ка до́мꙋ твоегѡ̀, и҆ пото́комъ сла́дости твоеѧ̀ напои́ши ѧ҆̀.
Ꙗ҆́кѡ ᲂу҆ тебє̀ и҆сто́чникъ живота̀, во свѣ́тѣ твое́мъ ᲂу҆́зримъ свѣ́тъ.
Проба́ви млⷭ҇ть твою̀ вѣ́дꙋщымъ тѧ̀ и҆ пра́вдꙋ твою̀ пра̑вымъ се́рдцемъ.
Да не прїи́детъ мнѣ̀ нога̀ горды́ни, и҆ рꙋка̀ грѣ́шнича да не подви́житъ менѐ.
Та́мѡ падо́ша всѝ дѣ́лающїи беззако́нїе: и҆зринове́ни бы́ша, и҆ не возмо́гꙋтъ ста́ти.
Синодальный
2 Истинное благочестие возможно у того, в ком есть страх Божий, поэтому нечестивый, как не имеющий этого страха, всегда стремится ко злу. 6 Но как бы ни была велика сила нечестивого, милость и правда Господа являются истинной и несокрушимой опорой. 11 Милость Твою, Господи, продли к правым сердцем, нечестивые же погибнут.
Начальнику хора. Раба Господня Давида.
Нечестие беззаконного говорит в сердце моем: нет страха Божия пред глазами его,
ибо он льстит себе в глазах своих, будто отыскивает беззаконие свое, чтобы возненавидеть его;
слова уст его – неправда и лукавство; не хочет он вразумиться, чтобы делать добро;
на ложе своем замышляет беззаконие, становится на путь недобрый, не гнушается злом.
Господи! милость Твоя до небес, истина Твоя до облаков!
Правда Твоя, как горы Божии, и судьбы Твои – бездна великая! Человеков и скотов хранишь Ты, Господи!
Как драгоценна милость Твоя, Боже! Сыны человеческие в тени крыл Твоих покойны:
насыщаются от тука дома Твоего, и из потока сладостей Твоих Ты напояешь их,
ибо у Тебя источник жизни; во свете Твоем мы видим свет.
Продли милость Твою к знающим Тебя и правду Твою к правым сердцем,
да не наступит на меня нога гордыни, и рука грешника да не изгонит меня:
там пали делающие беззаконие, низринуты и не могут встать.
Греческий [Greek (Koine)]
εἰς τὸ τέλος τῷ δούλῳ κυρίου τῷ Δαυιδ
φησὶν ὁ παρα­́νομος τοῦ ἁμαρτάνειν ἐν ἑαυτῷ οὐκ ἔστιν φόβος θεοῦ ἀπέναν­τι τῶν ὀφθαλμῶν αὐτοῦ
ὅτι ἐδόλωσεν ἐνώπιον αὐτοῦ τοῦ εὑρεῖν τὴν ἀνομίαν αὐτοῦ καὶ μισῆσαι
τὰ ῥήματα τοῦ στόμα­τος αὐτοῦ ἀνομία καὶ δόλος οὐκ ἐβουλήθη συνιέναι τοῦ ἀγαθῦναι
ἀνομίαν διελογίσατο ἐπι­̀ τῆς κοίτης αὐτοῦ παρέστη πάσῃ ὁδῷ οὐκ ἀγαθῇ τῇ δὲ κακίᾳ οὐ προ­σώχθισεν
κύριε ἐν τῷ οὐρανῷ τὸ ἔλεός σου καὶ ἡ ἀλήθειά σου ἕως τῶν νεφελῶν
ἡ δικαιοσύνη σου ὡσεὶ ὄρη θεοῦ τὰ κρίματά σου ἄβυσ­σος πολλή ἀνθρώπους καὶ κτήνη σώσεις κύριε
ὡς ἐπλή­θυνας τὸ ἔλεός σου ὁ θεός οἱ δὲ υἱοὶ τῶν ἀνθρώπων ἐν σκέπῃ τῶν πτερύγων σου ἐλπιοῦσιν
μεθυσθήσον­ται ἀπο­̀ πιότητος τοῦ οἴκου σου καὶ τὸν χειμάρρουν τῆς τρυφῆς σου ποτιεῖς αὐτούς
ὅτι παρα­̀ σοὶ πηγὴ ζωῆς ἐν τῷ φωτί σου ὀψόμεθα φῶς
παρα­́τεινον τὸ ἔλεός σου τοῖς γινώσκουσίν σε καὶ τὴν δικαιοσύνην σου τοῖς εὐθέσι τῇ καρδίᾳ
μὴ ἐλθέτω μοι ποὺς ὑπερηφανίας καὶ χεὶρ ἁμαρτωλῶν μὴ σαλεύ­σαι με
ἐκεῖ ἔπεσον οἱ ἐργαζόμενοι τὴν ἀνομίαν ἐξώσθησαν καὶ οὐ μὴ δύνων­ται στῆναι
36:1 Magistro chori. David, servi Domini.
36:2 Susurrat iniquitas ad impium in medio cordis eius; non est timor Dei ante oculos eius.
36:3 Quoniam blanditur ipsi in conspectu eius, ut non inveniat iniquitatem suam et oderit.
36:4 Verba oris eius iniquitas et dolus, desiit intellegere, ut bene ageret.
36:5 Iniquitatem meditatus est in cubili suo, astitit omni viae non bonae, malitiam autem non odivit.
36:6 Domine, in caelo misericordia tua, et veritas tua usque ad nubes;
36:7 iustitia tua sicut montes Dei, iudicia tua abyssus multa: homines et iumenta salvabis, Domine.
36:8 Quam pretiosa misericordia tua, Deus! Filii autem hominum in tegmine alarum tuarum sperabunt;
36:9 inebriabuntur ab ubertate domus tuae, et torrente voluptatis tuae potabis eos.
36:10 Quoniam apud te est fons vitae, et in lumine tuo videbimus lumen.
36:11 Praetende misericordiam tuam scientibus te et iustitiam tuam his, qui recto sunt corde.
36:12 Non veniat mihi pes superbiae, et manus peccatoris non moveat me.
36:13 Ibi ceciderunt, qui operantur iniquitatem, expulsi sunt nec potuerunt stare.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible