Ве́тхий Заве́т:
Быт.
Исх.
Лев.
Чис.
Втор.
Нав.
Суд.
Руф.
1Цар.
2Цар.
3Цар.
4Цар.
1Пар.
2Пар.
1Езд.
Неем.
2Езд.
Тов.
Иудиф.
Есф.
Иов.
Пс.
Прит.
Еккл.
Песн.
Прем.
Сир.
Ис.
Иер.
Плч.
ПослИер.
Вар.
Иез.
Дан.
Ос.
Иоил.
Ам.
Авд.
Ион.
Мих.
Наум.
Авв.
Соф.
Аг.
Зах.
Мал.
1Мак.
2Мак.
3Мак.
3Езд.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Но́вый Заве́т: Мф. Мк. Лк. Ин. Деян. Иак. 1Пет. 2Пет. 1Ин. 2Ин. 3Ин. Иуд. Рим. 1Кор. 2Кор. Гал. Еф. Флп. Кол. 1Фес. 2Фес. 1Тим. 2Тим. Тит. Флм. Евр. Откр.
Скрыть
12:3
12:4
12:9
12:10
см.:2Пар.10:10;
12:11
см.:2Пар.10:11;
12:12
см.:2Пар.10:12;
12:13
12:14
12:15
см.:3Цар.11:31;
12:16
см.:2Пар.10:16;
12:17
см.:3Цар.11:32;
12:19
см.:4Цар.17:21;
12:20
см.:3Цар.11:11:32;
12:23
12:24
см.:3Цар.12:15;
12:26
12:27
12:30
И и́де ца́рь ровоа́мъ въ Сики́му, я́ко въ Сики́му прiи́де ве́сь Изра́иль воцари́ти его́.
И бы́сть егда́ услы́ша иеровоа́мъ сы́нъ нава́товъ, су́щу ему́ еще́ во Еги́птѣ, я́ко убѣ́глъ бѣ́ от лица́ Соломо́на, и возврати́ся иеровоа́мъ изъ Еги́пта:
и посла́ша, и призва́ша его́. И прiи́де иеровоа́мъ и ве́сь со́нмъ Изра́илевъ, и реко́ша лю́дiе къ царю́ ровоа́му глаго́люще:
оте́цъ тво́й отягчи́ яре́мъ на́шъ, ты́ же ны́нѣ облегчи́ от рабо́ты отца́ твоего́ же́стокiя и от ярма́ его́ тя́жкаго, его́же возложи́ на ны́, и порабо́таемъ ти́.
И рече́ къ ни́мъ: отиди́те [и пребу́дите] до тре́тiяго дне́, и возврати́теся ко мнѣ́. И идо́ша.
И возвѣсти́ ровоа́мъ ца́рь старѣ́йшинамъ, и́же бы́ша предстоя́ще предъ Соломо́номъ отце́мъ его́, еще́ жи́ву ему́ су́щу, глаго́ля: ка́ко вы́ мы́слите, да отвѣща́ю лю́демъ си́мъ сло́во?
И рѣ́ша ему́, глаго́люще: а́ще въ дне́шнiй де́нь бу́деши ра́бъ лю́демъ си́мъ и порабо́таеши и́мъ, и рече́ши и́мъ словеса́ бла́га, и бу́дутъ ти́ раби́ во вся́ дни́.
И пренебреже́ совѣ́тъ старѣ́йшинъ, я́же совѣща́ша ему́, и совѣ́това со о́троки воспита́нными съ ни́мъ предстоя́вшими предъ лице́мъ его́,
и рече́ и́мъ: что́ вы́ совѣщава́ете? и что́ отвѣща́ю лю́демъ си́мъ, и́же рѣ́ша ко мнѣ́, глаго́люще: облегчи́ на́шъ яре́мъ, его́же возложи́ оте́цъ тво́й на ны́?
И глаго́лаша къ нему́ о́троцы воспита́ннiи съ ни́мъ и рѣ́ша ему́: си́це да глаго́леши лю́демъ си́мъ, и́же рѣ́ша къ тебѣ́, глаго́люще: оте́цъ тво́й отягчи́ яре́мъ на́шъ: ты́ же ны́нѣ облегчи́ от на́съ: сiя́ рече́ши къ ни́мъ: ю́ность моя́ толстѣ́е чре́слъ отца́ моего́:
и ны́нѣ оте́цъ мо́й наложи́ на вы́ яре́мъ тя́жекъ, а́зъ же приложу́ къ ярму́ ва́шему: оте́цъ мо́й наказа́ вы́ ра́нами, а́зъ же накажу́ вы́ скорпiо́нами.
И прiи́де ве́сь Изра́иль къ царю́ ровоа́му въ де́нь тре́тiй, я́коже рече́ и́мъ ца́рь, глаго́ля: возврати́теся ко мнѣ́ въ де́нь тре́тiй.
И отвѣща́ ца́рь къ лю́демъ же́стоко: и оста́ви ца́рь ровоа́мъ совѣ́тъ старѣ́йшинъ, я́же совѣща́ша ему́,
и рече́ къ ни́мъ по совѣ́ту отроко́въ, глаго́ля: оте́цъ мо́й отягчи́ яре́мъ ва́шъ, а́зъ же приложу́ къ ярму́ ва́шему: оте́цъ мо́й наказа́ вы́ ра́нами, а́зъ же накажу́ вы́ скорпiо́нами.
И не послу́ша ца́рь люді́й, я́ко бѣ́ превраще́нiе от Го́спода, я́ко да утверди́тъ глаго́лъ сво́й, его́же глаго́ла руко́ю Ахі́и Силони́тянина о иеровоа́мѣ сы́нѣ нава́товѣ.
И ви́дѣ ве́сь Изра́иль, я́ко не послу́ша ца́рь гла́са и́хъ, и отвѣща́ша лю́дiе царю́, глаго́люще: ка́я на́мъ ча́сть въ дави́дѣ? и нѣ́сть на́мъ наслѣ́дiя въ сы́нѣ Иессе́овѣ: бѣжи́, Изра́илю, въ кро́вы своя́: ны́нѣ паси́ до́мъ тво́й, дави́де. И отъи́де Изра́иль въ кро́вы своя́.
Надъ сынми́ же Изра́илевыми, и́же живя́ху во градѣ́хъ Иу́диныхъ, воцари́ся ровоа́мъ надъ ни́ми.
И посла́ ца́рь ровоа́мъ Адонира́ма, и́же надъ да́нiю, и поби́ его́ ка́менiемъ ве́сь Изра́иль, и у́мре. Ца́рь же ровоа́мъ потща́ся взы́ти на колесни́цу убѣжа́ти во Иерусали́мъ.
И отложи́ся Изра́иль от до́му дави́дова да́же до дне́сь.
И бы́сть егда́ услы́ша ве́сь Изра́иль, я́ко возврати́ся иеровоа́мъ от Еги́пта, и посла́ша, и призва́ша его́ на собо́ръ, и воцари́ша его́ надъ Изра́илемъ: и не бѣ́ вслѣ́дъ до́му дави́дова, то́кмо хору́гвь Иу́дина и Венiами́нова.
И ровоа́мъ вни́де во Иерусали́мъ и собра́ ве́сь со́нмъ Иу́динъ и хору́гвь Венiами́ню, сто́ и два́десять ты́сящъ ю́ношей, творя́щихъ бра́нь, ра́товати на до́мъ Изра́илевъ, е́же возврати́ти ца́рство ровоа́му сы́ну Соломо́ню.
И бы́сть сло́во Госпо́дне ко саме́ю человѣ́ку Бо́жiю, глаго́ля:
рцы́ къ ровоа́му сы́ну Соломо́ню царю́ Иу́дину и ко всему́ до́му Иу́дину и Венiами́нову и ко оста́вшымся лю́демъ, глаго́ля:
та́ко глаго́летъ Госпо́дь: не восходи́те, ниже́ ра́туйте на бра́тiю ва́шу, на сы́ны Изра́илевы: но возврати́теся кі́йждо въ до́мы своя́, я́ко от мене́ бы́сть глаго́лъ се́й. И послу́шаша словесе́ Госпо́дня, и преста́ша ити́ по глаго́лу Госпо́дню.
И созда́ иеровоа́мъ Сики́му въ горѣ́ Ефре́мли, и всели́ся въ не́й, и изы́де отту́ду, и созда́ фануи́ла.
И рече́ иеровоа́мъ въ се́рдцы свое́мъ: се́, ны́нѣ возврати́тся ца́рство въ до́мъ дави́довъ,
а́ще взы́дутъ лю́дiе сі́и вознести́ же́ртву въ хра́мѣ Госпо́дни во Иерусали́мъ, и обрати́тся се́рдце люді́й ко Го́споду и господи́ну своему́, къ ровоа́му царю́ Иу́дину, и убiю́тъ мя́, и возвратя́тся къ ровоа́му царю́ Иу́дину.
И усовѣ́това ца́рь, и сотвори́ двѣ́ ю́ницы зла́ты, и рече́ къ лю́демъ: довлѣ́етъ ва́мъ восходи́ти во Иерусали́мъ: се́, бо́зи твои́, Изра́илю, изве́дшiи тя́ изъ земли́ Еги́петскiя.
И поста́ви еди́ну въ Веѳи́ли, а другу́ю въ да́нѣ.
И бы́сть сло́во сiе́ на согрѣше́нiе, и идя́ху лю́дiе предъ лице́мъ ю́ницы еди́ныя да́же до Да́на, и оста́виша хра́мъ Госпо́день.
И сотвори́ ка́пища на высо́кихъ, и сотвори́ жерцо́въ ча́сть от люді́й, и́же не бѣ́ша от сыно́въ Леві́иныхъ.
И сотвори́ иеровоа́мъ пра́здникъ въ осмы́й ме́сяцъ въ пятыйна́десять де́нь ме́сяца, по пра́зднику, и́же въ земли́ бѣ́ Иу́динѣ, и взы́де на олта́рь, его́же сотвори́ въ Веѳи́ли, жре́ти ю́ницамъ, я́же сотвори́, и поста́ви въ Веѳи́ли жерцы́ на высо́кихъ, я́же сотвори́.
И взы́де на олта́рь, его́же сотвори́ въ Веѳи́ли, въ осмы́й ме́сяцъ, въ пятыйна́десять де́нь въ пра́здникъ, его́же соста́ви по се́рдцу своему́: и сотвори́ пра́здникъ сыно́мъ Изра́илевымъ, и взы́де на олта́рь е́же пожре́ти.
Roboam se rendit à Sichem, car tout Israël était venu à Sichem pour le faire roi.
Lorsque Jéroboam, fils de Nebath, eut des nouvelles, il était encore en Égypte, où il s'était enfui loin du roi Salomon, et c'était en Égypte qu'il demeurait.
On l'envoya appeler. Alors Jéroboam et toute l'assemblée d'Israël vinrent à Roboam et lui parlèrent ainsi:
Ton père a rendu notre joug dur; toi maintenant, allège cette rude servitude et le joug pesant que nous a imposé ton père. Et nous te servirons.
Il leur dit: Allez, et revenez vers moi dans trois jours. Et le peuple s'en alla.
Le roi Roboam consulta les vieillards qui avaient été auprès de Salomon, son père, pendant sa vie, et il dit: Que conseillez-vous de répondre à ce peuple?
Et voici ce qu'ils lui dirent: Si aujourd'hui tu rends service à ce peuple, si tu leur cèdes, et si tu leur réponds par des paroles bienveillantes, ils seront pour toujours tes serviteurs.
Mais Roboam laissa le conseil que lui donnaient les vieillards, et il consulta les jeunes gens qui avaient grandi avec lui et qui l'entouraient.
Il leur dit: Que conseillez-vous de répondre à ce peuple qui me tient ce langage: Allège le joug que nous a imposé ton père?
Et voici ce que lui dirent les jeunes gens qui avaient grandi avec lui: Tu parleras ainsi à ce peuple qui t'a tenu ce langage: Ton père a rendu notre joug pesant, et toi, allège-le-nous! tu leur parleras ainsi: Mon petit doigt est plus gros que les reins de mon père.
Maintenant, mon père vous a chargés d'un joug pesant, et moi je vous le rendrai plus pesant; mon père vous a châtiés avec des fouets, et moi je vous châtierai avec des scorpions.
Jéroboam et tout le peuple vinrent à Roboam le troisième jour, suivant ce qu'avait dit le roi: Revenez vers moi dans trois jours.
Le roi répondit durement au peuple. Il laissa le conseil que lui avaient donné les vieillards,
et il leur parla ainsi d'après le conseil des jeunes gens: Mon père a rendu votre joug pesant, et moi je vous le rendrai plus pesant; mon père vous a châtiés avec des fouets, et moi je vous châtierai avec des scorpions.
Ainsi le roi n'écouta point le peuple; car cela fut dirigé par l'Éternel, en vue de l'accomplissement de la parole que l'Éternel avait dite par Achija de Silo à Jéroboam, fils de Nebath.
Lorsque tout Israël vit que le roi ne l'écoutait pas, le peuple répondit au roi: Quelle part avons-nous avec David? Nous n'avons point d'héritage avec le fils d'Isaï! A tes tentes, Israël! Maintenant, pourvois à ta maison, David! Et Israël s'en alla dans ses tentes.
Les enfants d'Israël qui habitaient les villes de Juda furent les seuls sur qui régna Roboam.
Alors le roi Roboam envoya Adoram, qui était préposé aux impôts. Mais Adoram fut lapidé par tout Israël, et il mourut. Et le roi Roboam se hâta de monter sur un char, pour s'enfuir à Jérusalem.
C'est ainsi qu'Israël s'est détaché de la maison de David jusqu'à ce jour.
Tout Israël ayant appris que Jéroboam était de retour, ils l'envoyèrent appeler dans l'assemblée, et ils le firent roi sur tout Israël. La tribu de Juda fut la seule qui suivit la maison de David.
Roboam, arrivé à Jérusalem, rassembla toute la maison de Juda et la tribu de Benjamin, cent quatre-vingt mille hommes d'élite propres à la guerre, pour qu'ils combattissent contre la maison d'Israël afin de la ramener sous la domination de Roboam, fils de Salomon.
Mais la parole de Dieu fut ainsi adressée à Schemaeja, homme de Dieu:
Parle à Roboam, fils de Salomon, roi de Juda, et à toute la maison de Juda et de Benjamin, et au reste du peuple.
Et dis-leur: Ainsi parle l'Éternel: Ne montez point, et ne faites pas la guerre à vos frères, les enfants d'Israël! Que chacun de vous retourne dans sa maison, car c'est de par moi que cette chose est arrivée. Ils obéirent à la parole de l'Éternel, et ils s'en retournèrent, selon la parole de l'Éternel.
Jéroboam bâtit Sichem sur la montagne d'Éphraïm, et il y demeura; puis il en sortit, et bâtit Penuel.
Jéroboam dit en son coeur: Le royaume pourrait bien maintenant retourner à la maison de David.
Si ce peuple monte à Jérusalem pour faire des sacrifices dans la maison de l'Éternel, le coeur de ce peuple retournera à son seigneur, à Roboam, roi de Juda, et ils me tueront et retourneront à Roboam, roi de Juda.
Après s'être consulté, le roi fit deux veaux d'or, et il dit au peuple: Assez longtemps vous êtes montés à Jérusalem; Israël! voici ton Dieu, qui t'a fait sortir du pays d'Égypte.
Il plaça l'un de ces veaux à Béthel, et il mit l'autre à Dan.
Ce fut là une occasion de péché. Le peuple alla devant l'un des veaux jusqu'à Dan.
Jéroboam fit une maison de hauts lieux, et il créa des sacrificateurs pris parmi tout le peuple et n'appartenant point aux fils de Lévi.
Il établit une fête au huitième mois, le quinzième jour du mois, comme la fête qui se célébrait en Juda, et il offrit des sacrifices sur l'autel. Voici ce qu'il fit à Béthel afin que l'on sacrifiât aux veaux qu'il avait faits. Il plaça à Béthel les prêtres des hauts lieux qu'il avait élevés.
Et il monta sur l'autel qu'il avait fait à Béthel, le quinzième jour du huitième mois, mois qu'il avait choisi de son gré. Il fit une fête pour les enfants d'Israël, et il monta sur l'autel pour brûler des parfums.
В этом переводе выбранная книга отсутствует
Таджикский
Языки
- Добавить язык
- Церковнослав. (рус)
- Церковнослав. (цс)
- Рус. (Синодальный)
- Рус. (Синод. с ударе́-ми)
- Arab (AVD)
- Azerbaijani
- Armenian
- Bulgarian
- Chinese (simpl.)
- Croatian (S&D)
- English (NKJV)
- English (NRSV)
- English (KJV)
- Estonian
- Finnish (1992)
- French (LSG)
- Georgian
- German (MLU, 1912)
- German (GNB)
- Greek (NT Byz)
- Greek (TGV)
- Greek (LXX, Rahlfs)
- Hebrew
- Italian
- Kyrgyz
- Latin (Nova Vulgata)
- Polish
- Portuguese
- Serbian (synod.)
- Serbian
- Spanish (RVR 1995)
- Swedish (Folkbibeln)
- Tajik
- Ukrainian (Homenko)
- Ukrainian (Ogienko)
Ва Раҳабъом ба Шакем рафт, зеро ки тамоми Исроил ба Шакем омаданд, то ки ӯро подшоҳ кунанд.
Ва ҳангоме ки Ёробъом писари Набот инро шунид, ӯ ҳанӯз дар Миср буд, ки ба он ҷо аз пеши подшоҳ Сулаймон гурехта буд; ва Ёробъом дар Миср сокин буд.
Ва фиристода, ӯро хонданд; ва Ёробъом ва тамоми ҷамоати Исроил омаданд, ва ба Раҳабъом сухан ронда, гӯфтанд:
«Падарат юғи моро вазнин гарон карда буд, вале ту алҳол хизмати сахти падарат ва юғи гарони вайро, ки бар мо ниҳода буд, сабук гардон, ва мо хизмати туро ба ҷо хоҳем овард».
Ба онҳо гуфт: «Биравед ва баъд аз се рӯз назди ман биёед». Ва қавм рафтанд.
Ва подшоҳ Раҳабъом ба пироне ки ба ҳузури падараш Сулаймон, дар вақти зинда будани вай, меистоданд, машварат пурсида, гуфт: «Шумо чӣ маслиҳат медиҳед, то ки ба ин қавм ҷавоб гардонам?»
Ва онҳо ба ӯ сухан ронда, гуфтанд: «Агар ту имрӯз хизматгори ин қавм гардӣ, ва хизмати онҳоро ба ҷо оварӣ, ва бо ҷавобат онҳоро қонеъ гардонӣ, ва ба онҳо суханони нек гӯӣ, онҳо тамоми айём бандагони ту хоҳанд буд».
Вале ӯ машваратеро, ки пирон ба ӯ доданд, рад намуд, ва аз ҷавононе ки бо ӯ калон шуда буданд ва ба ҳузураш меистоданд, машварат пурсид,
Ва ба онҳо гуфт: «Шумо чӣ маслиҳат медиҳед, то ки ба ин қавм чавоб гардонам, ки онҳо ба ман сухан ронда, гуфтаанд: ́Юғеро, ки падарат бар мо ниҳода буд, сабук гардон́?»
Ва он ҷавонон, ки бо ӯ калон шуда буданд, ба ӯ сухан ронда, гуфтанд: «Ба ин қавм, ки ба ту сухан ронда, гуфтаанд: ́Падарат юғи моро гарон карда буд, вале ту онро барои мо сабук гардон́, – ту ба онҳо чунин бигӯ: ́Ангушти хурди ман аз камари падарам ғафстар аст;
Ва алҳол, падарам юғи гароне бар шумо ниҳода буд, вале ман юғи шуморо боз ҳам гаронтар хоҳам кард; падарам шуморо бо тозиёнаҳо ҷазо медод, вале ман шуморо бо нешҳои каждум ҷазо хоҳам дод́».
Ва Ёробъом ва тамоми қавм дар рӯзи сеюм назди Раҳабъом омаданд, чунон ки подшоҳ сухан ронда, гуфта буд: «Дар рӯзи сеюм назди ман биёед».
Ва подшоҳ ба қавм ҷавоби сахт гардонид, ва машваратеро, ки пирон ба ӯ дода буданд, рад кард,
Ва мувофиқи машварати ҷавонон ба онҳо гуфт: «Падарам юғи шуморо гарон карда буд, вале ман юғи шуморо боз ҳам гаронтар хоҳам кард; падарам шуморо бо тозиёнаҳо ҷазо медод, вале ман шуморо бо нешҳои каждум ҷазо хоҳам дод».
Ва подшоҳ ба қавм гӯш надод, зеро ки ин аз ҷониби Парвардигор насиб шуда буд, то суханеро, ки Парвардигор ба воситаи Аҳиёи шилӯнӣ ба Ёробъом писари Набот гуфта буд, ба амал оварад.
Ва тамоми Исроил диданд, ки подшоҳ ба онҳо гӯш надод; ва қавм ба подшоҳ ҷавоб гардонида, гуфтанд: «На ҳиссаест моро дар Довуд, ва на меросе дар писари Йисой! Эй Исроил, ба хаймаҳои худ биравед! Эй Довуд, акнун хонаи худро бидон!» Ва Исроил ба хаймаҳои худ рафтанд.
Вале бар он банӣ Исроил, ки дар шаҳрҳои Яҳудо сокин буданд, Раҳабъом подшоҳӣ мекард.
Ва подшоҳ Раҳабъом Адӯромро, ки сардори боҷу хироҷ буд, фиристод, вале тамоми Исроил ӯро сангборон карданд, ва ӯ мурд; ва подшоҳ Раҳабъом шитобон ба ароба савор шуд, то ки ба Уршалим бигрезад.
Ва Исроил ба зидди хонадони Довуд балво карданд, ки то имрӯз давом дорад.
Ва чун тамоми Исроил шуниданд, ки Ёробъом баргаштааст, фиристода ӯро назди ҷамоат хонданд, ва ӯро бар тамоми Исроил подшоҳ карданд; хонадони Довудро ҳеҷ кас, ғайр аз сибти Яҳудо, тарафдорӣ накард.
Ва Раҳабъом ба Уршалим омада, аз тамоми хонадони Яҳудо ва аз сибти Бинёмин саду ҳаштод ҳазор нафар ҷанговарони баргузидаро ҷамъ овард, то ки бо хонадони Исроил ҷанг карда, подшоҳиро ба Раҳабъом писари Сулаймон баргардонанд.
Ва сухани Худо бар Шамаъё, марди Худо, нозил шуда, гуфт:
«Ба Раҳабъом писари Сулаймон, подшоҳи Яҳудо, ва ба тамоми хонадони Яҳудо ва Бинёмин ва ба бақияи қавм сухан ронда, бигуй:
Парвардигор чунин мегӯяд: ́Набароед ва бо бародарони худ, банӣ Исроил, ҷанг накунед! Ҳар яке ба хонаи худ баргардед, зеро ки ин аз ҷониби Ман шудааст́». Ва онҳо ба сухани Парвардигор гӯш доданд, ва мувофиқи сухани Парвардигор гашта рафтанд.
Ва Ёробъом Шакемро дар кӯҳи Эфроим бино карда, дар он сокин шуд; ва аз он ҷо баромада, Фануилро бино кард.
Ва Ёробъом дар дили худ гуфт: «Алҳол подшоҳӣ ба хонадони Довуд хоҳад баргашт;
Агар ин қавм ба Уршалим бираванд, то ки дар хонаи Парвардигор қурбонӣ кунанд, он гоҳ дили ин қавм ба хоҷаи онҳо, ба Раҳабъом, подшоҳи Яҳудо, бозгашт хоҳад намуд, ва онҳо маро кушта, ба Раҳабъом, подшоҳи Яҳудо, хоҳанд баргашт».
Ва подшоҳ машварат намуда, ду гӯсолаи тилло сохт. Ва ба онҳо гуфт: «Ба Уршалим рафтанатон бас аст! Инак худоёни шумо, эй Исроил, ки шуморо аз замини Миср берун овардаанд».
Ва якеро дар Байт-Ил гузошт, ва дигареро дар Дон ҷой дод.
Ва ин боиси гуноҳ гардид, ва қавм пеши яке аз онҳо то Дон мерафтанд.
Ва парастишхонаҳо бар баландиҳо сохт, ва аз ҳар табақаи қавм, ки аз банӣ Левӣ набуданд, коҳинонро таъин намуд.
Ва Ёробъом иде дар моҳи ҳаштум, дар рӯзи понздаҳуми моҳ, монанди иде ки дар Яҳудо буд, муқаррар намуд, ва назди он қурбонгоҳ рафт, – дар Байт-Ил ҳамин тавр амал кард, – то барои гӯсолаҳое ки сохта буд, қурбонӣ кунад; ва дар Байт-Ил коҳинони парастишгоҳеро, ки сохта буд, таъин намуд;
Ва дар рӯзи понздаҳуми моҳи ҳаштум, – моҳе ки аз хаёли худ бофта бароварда буд, – назди қурбонгоҳе ки дар Байт-Ил сохта буд, рафт; ва иде барои банӣ Исроил барпо намуд, ва назди қурбонгоҳ омад, то ки бухур бисӯзонад.