Скрыть
9:4
9:6
9:11
9:14
9:16
9:18
9:19
9:24
9:28
Церковнославянский (рус)
Цари́ца же са́вска услы́ша и́мя Соломо́ново и прiи́де искуси́ти его́ гада́ньми во Иерусали́мѣ съ си́лою тя́жкою зѣло́: и велблю́ды нося́щiи арома́ты и зла́та мно́же­с­т­во и ка́менiя драга́го: и прiи́де къ Соломо́ну и глаго́ла ему́ вся́, ели́ка бѣ́ша въ се́рдцы ея́.
И воз­вѣсти́ е́й Соломо́нъ вся́ словеса́ ея́, и не пре́йде сло́во, его́же бы не воз­вѣсти́лъ е́й.
И ви́дѣ цари́ца са́вска прему́дрость Соломо́ню, и до́мъ его́же созда́,
И я́ди столо́въ его́, и сѣда́лища рабо́въ его́, и состоя́нiе служе́бниковъ его́ и ри́зы и́хъ, и виноче́рпчiя его́ и украше́нiе и́хъ, и всесожже́нiя, я́же жря́ше въ дому́ Госпо́дни, и внѣ́ себе́ бы́сть.
Рече́ же ко царю́: и́стин­но е́сть сло́во, е́же слы́шахъ въ земли́ мо­е́й о словесѣ́хъ тво­и́хъ и о прему́дрости тво­е́й:
и не вѣ́ровахъ словесе́мъ и́хъ, до́ндеже прiидо́хъ, и ви́дѣста о́чи мо­и́, и се́, не воз­вѣсти́ша мнѣ́ полови́ны мно́же­ст­ва прему́дрости тво­ея́: при­­ложи́лъ еси́ ко слы́шанiю я́же слы́шахъ:
блаже́ни му́жiе тво­и́ и блаже́ни раби́ тво­и́ сі́и, и́же предстоя́тъ предъ тобо́ю на вся́ко вре́мя и слы́шатъ прему́дрость твою́:
да бу́детъ Госпо́дь Бо́гъ тво́й благослове́нъ, и́же благоволи́ въ тебѣ́, е́же да́ти тя́ на престо́лъ сво́й царя́ Го́споду Бо́гу тво­ему́: зане́ воз­люби́ Госпо́дь Бо́гъ тво́й Изра́иля, е́же утверди́ти его́ во вѣ́къ, и поста́ви тя́ надъ ни́ми царя́, да сотвори́ши су́дъ и пра́вду.
Даде́ же царю́ сто́ два́десять тала́нтъ зла́та и арома́ты мно́ги зѣло́ и ка́менiе драго́е, и не бы́ша арома́ты таковы́ я́ко сiя́, я́же даде́ цари́ца са́вска царю́ Соломо́ну.
Но и раби́ хира́мовы съ рабы́ Соломо́ними при­­ноша́ху зла́то Соломо́ну драго́е.
И сотвори́ Соломо́нъ ца́рь от­ дре́въ пе́вговыхъ степе́ни въ до́мъ Госпо́день и въ до́мъ царе́въ, и гу́сли и псалти́ри пѣ́сней, и никогда́же ви́дѣна бы́ша въ земли́ Иу́динѣ пре́жде такоа́я.
Ца́рь же Соломо́нъ даде́ ца́рицѣ са́встѣй вся́ по жела́нiю ея́, и́хже проси́ла, кромѣ́ всѣ́хъ я́же при­­несе́ царю́ Соломо́ну, и воз­врати́ся въ зе́млю свою́.
Бѣ́ же вѣ́съ зла́та при­­носи́маго къ Соломо́ну на вся́ко лѣ́то ше́сть со́тъ шестьдеся́тъ ше́сть тала́нтъ зла́та,
кромѣ́ муже́й по́ддан­ныхъ и купцо́въ, и́же при­­ноша́ху, и всѣ́хъ царе́й Ара́вскихъ и вла́стелей земли́, и́же вси́ при­­ноша́ху зла́то и сребро́ царю́ Соломо́ну.
Сотвори́ у́бо ца́рь Соломо́нъ двѣ́сти щито́въ златы́хъ тя́гненыхъ, ше́сть со́тъ златни́къ чи́стыхъ бя́ху во еди́нѣмъ щитѣ́:
и три́ста щито́въ златы́хъ тя́гненыхъ, по три́ста златни́къ бя́ше во еди́нѣмъ ко́­емждо щитѣ́, и положи́ я́ ца́рь въ дому́ дре́ва Лива́нова.
Сотвори́ же ца́рь престо́лъ от­ слоно́выхъ зубо́въ вели́къ, и позлати́ его́ зла́томъ чи́стымъ,
и ше́сть степе́нiй у престо́ла позлаще́ни зла́томъ, и мы́шчицы двѣ́ ту́ду и сю́ду надъ престо́ломъ сѣда́лища, и два́ льва́ стоя́ща бли́зъ мы́шчцей,
и два­на́­де­сять льво́въ стоя́щихъ та́мо на шести́ степе́нехъ от­ обо­и́хъ стра́нъ: и не бы́сть тако́въ престо́лъ во вся́цѣмъ ца́р­ст­вѣ.
Вси́ же сосу́ди царя́ Соломо́на бя́ху зла́ты, и вси́ сосу́ди до́му дубра́вы Лива́нскiя зла́томъ окруже́ны, сребро́ бо во дне́хъ Соломо́нихъ ни во что́ вмѣня́шеся:
зане́ кора́бль царе́въ хожда́­ше въ Ѳарси́съ съ рабы́ хира́мовыми, еди́ницею въ лѣ́та три́ при­­хожда́­ше кора́бль от­ Ѳарси́са ко царю́, по́лнъ зла́та и сребра́ и зубо́въ слоно́выхъ и обезъянъ.
И воз­вели́чися Соломо́нъ па́че всѣ́хъ царе́й земны́хъ бога́т­ст­вомъ и му́дростiю.
Вси́ же ца́рiе зе́мстiи жела́ху ви́дѣти лице́ Соломо́не и слы́шати прему́дрость его́, ю́же даде́ Бо́гъ въ се́рдце его́:
и при­­ноша́ху ему́ кі́йждо да́ры своя́, сосу́ды сре́бряны и зла́ты, и одѣя́нiя и ста́кту, и сла́дости, ко́ни и мски́, на вся́кое лѣ́то.
И бя́ху царю́ Соломо́ну четы́редесять ты́сящъ кобыли́цъ къ колесни́цы и два­на́­де­сять ты́сящъ ко́н­никъ, и поста́ви и́хъ во градѣ́хъ колесни́чныхъ и со царе́мъ во Иерусали́мѣ.
И бы́ть во́ждь всѣ́хъ царе́й от­ рѣки́ [Евфра́та] да́же до земли́ иноплеме́н­никъ и да́же до предѣ́лъ Еги́петскихъ.
И даде́ ца́рь зла́то и сребро́ во Иерусали́мѣ я́ко ка́менiе, и ке́дры я́ко черни́чiе, е́же [ражда́ет­ся] въ поля́хъ мно́же­с­т­во.
И при­­водя́ху ко́ни Соломо́ну от­ Еги́пта и от­ всея́ земли́.
И про́чая словеса́ Соломо́ня пе́рвая и послѣ́дняя, се́, сiя́ пи́сана су́ть въ словесѣ́хъ наѳа́на проро́ка и въ словесѣ́хъ Ахі́и Силони́ты и въ видѣ́нiихъ Иои́ля ви́дящаго, проти́ву иеровоа́ма сы́на нава́това.
И ца́р­ст­вова Соломо́нъ во Иерусали́мѣ надъ всѣ́мъ Изра́илемъ четы́редесять лѣ́тъ.
И у́спе Соломо́нъ со отцы́ сво­и́ми, и погребо́ша его́ во гра́дѣ дави́да отца́ его́. И воцари́ся ровоа́мъ сы́нъ его́ вмѣ́сто его́.
Еврейский
וּמַלְכַּת־שְׁבָא, שָׁמְעָה אֶת־שֵׁמַע שְׁלֹמֹה, וַתָּבוֹא לְנַסּוֹת אֶת־שְׁלֹמֹה בְחִידוֹת בִּירוּשָׁלִַם, בְּחַיִל כָּבֵד מְאֹד וּגְמַלִּים נֹשְׂאִים בְּשָׂמִים וְזָהָב לָרֹב וְאֶבֶן יְקָרָה; וַתָּבוֹא אֶל־שְׁלֹמֹה, וַתְּדַבֵּר עִמּוֹ, אֵת כָּל־אֲשֶׁר הָיָה עִם־לְבָבָהּ׃
וַיַּגֶּד־לָהּ שְׁלֹמֹה אֶת־כָּל־דְּבָרֶיהָ; וְלֹא־נֶעְלַם דָּבָר מִשְּׁלֹמֹה, אֲשֶׁר לֹא הִגִּיד לָהּ׃
וַתֵּרֶא מַלְכַּת־שְׁבָא, אֵת חָכְמַת שְׁלֹמֹה; וְהַבַּיִת אֲשֶׁר בָּנָה׃
וּמַאֲכַל שֻׁלְחָנוֹ וּמוֹשַׁב עֲבָדָיו וּמַעֲמַד מְשָׁרְתָיו וּמַלְבּוּשֵׁיהֶם, וּמַשְׁקָיו וּמַלְבּוּשֵׁיהֶם, וַעֲלִיָּתוֹ, אֲשֶׁר יַעֲלֶה בֵּית יְהוָה; וְלֹא־הָיָה עוֹד בָּהּ רוּחַ׃
וַתֹּאמֶר אֶל־הַמֶּלֶךְ, אֱמֶת הַדָּבָר, אֲשֶׁר שָׁמַעְתִּי בְּאַרְצִי; עַל־דְּבָרֶיךָ וְעַל־חָכְמָתֶךָ׃
וְלֹא־הֶאֱמַנְתִּי לְדִבְרֵיהֶם, עַד אֲשֶׁר־בָּאתִי וַתִּרְאֶינָה עֵינַי, וְהִנֵּה לֹא הֻגַּד־לִי, חֲצִי מַרְבִּית חָכְמָתֶךָ; יָסַפְתָּ עַל־הַשְּׁמוּעָה אֲשֶׁר שָׁמָעְתִּי׃
אַשְׁרֵי אֲנָשֶׁיךָ, וְאַשְׁרֵי עֲבָדֶיךָ אֵלֶּה; הָעֹמְדִים לְפָנֶיךָ תָּמִיד, וְשֹׁמְעִים אֶת־חָכְמָתֶךָ׃
יְהִי יְהוָה אֱלֹהֶיךָ בָּרוּךְ, אֲשֶׁר חָפֵץ בְּךָ, לְתִתְּךָ עַל־כִּסְאוֹ לְמֶלֶךְ, לַיהוָה אֱלֹהֶיךָ; בְּאַהֲבַת אֱלֹהֶיךָ אֶת־יִשְׂרָאֵל לְהַעֲמִידוֹ לְעוֹלָם, וַיִּתֶּנְךָ עֲלֵיהֶם לְמֶלֶךְ, לַעֲשׂוֹת מִשְׁפָּט וּצְדָקָה׃
וַתִּתֵּן לַמֶּלֶךְ מֵאָה וְעֶשְׂרִים כִּכַּר זָהָב, וּבְשָׂמִים לָרֹב מְאֹד וְאֶבֶן יְקָרָה; וְלֹא הָיָה כַּבֹּשֶׂם הַהוּא, אֲשֶׁר־נָתְנָה מַלְכַּת־שְׁבָא לַמֶּלֶךְ שְׁלֹמֹה׃
וְגַם־עַבְדֵי חִירָם (חוּרָם) וְעַבְדֵי שְׁלֹמֹה, אֲשֶׁר־הֵבִיאוּ זָהָב מֵאוֹפִיר; הֵבִיאוּ עֲצֵי אַלְגּוּמִּים וְאֶבֶן יְקָרָה׃
וַיַּעַשׂ הַמֶּלֶךְ אֶת־עֲצֵי הָאַלְגּוּמִּים מְסִלּוֹת לְבֵית־יְהוָה וּלְבֵית הַמֶּלֶךְ, וְכִנֹּרוֹת וּנְבָלִים לַשָּׁרִים; וְלֹא־נִרְאוּ כָהֵם לְפָנִים בְּאֶרֶץ יְהוּדָה׃
וְהַמֶּלֶךְ שְׁלֹמֹה נָתַן לְמַלְכַּת־שְׁבָא, אֶת־כָּל־חֶפְצָהּ אֲשֶׁר שָׁאָלָה, מִלְּבַד אֲשֶׁר־הֵבִיאָה אֶל־הַמֶּלֶךְ; וַתַּהֲפֹךְ וַתֵּלֶךְ לְאַרְצָהּ הִיא וַעֲבָדֶיהָ׃ פ
וַיְהִי מִשְׁקַל הַזָּהָב, אֲשֶׁר־בָּא לִשְׁלֹמֹה בְּשָׁנָה אֶחָת; שֵׁשׁ מֵאוֹת וְשִׁשִּׁים וָשֵׁשׁ כִּכְּרֵי זָהָב׃
לְבַד מֵאַנְשֵׁי הַתָּרִים וְהַסֹּחֲרִים מְבִיאִים; וְכָל־מַלְכֵי עֲרַב וּפַחוֹת הָאָרֶץ, מְבִיאִים זָהָב וָכֶסֶף לִשְׁלֹמֹה׃
וַיַּעַשׂ הַמֶּלֶךְ שְׁלֹמֹה מָאתַיִם צִנָּה זָהָב שָׁחוּט; שֵׁשׁ מֵאוֹת זָהָב שָׁחוּט, יַעֲלֶה עַל־הַצִּנָּה הָאֶחָת׃
וּשְׁלֹשׁ־מֵאוֹת מָגִנִּים זָהָב שָׁחוּט, שְׁלֹשׁ מֵאוֹת זָהָב, יַעֲלֶה עַל־הַמָּגֵן הָאֶחָת; וַיִּתְּנֵם הַמֶּלֶךְ, בְּבֵית יַעַר הַלְּבָנוֹן׃ פ
וַיַּעַשׂ הַמֶּלֶךְ כִּסֵּא־שֵׁן גָּדוֹל; וַיְצַפֵּהוּ זָהָב טָהוֹר׃
וְשֵׁשׁ מַעֲלוֹת לַכִּסֵּא וְכֶבֶשׁ בַּזָּהָב לַכִּסֵּא מָאֳחָזִים, וְיָדוֹת מִזֶּה וּמִזֶּה עַל־מְקוֹם הַשָּׁבֶת; וּשְׁנַיִם אֲרָיוֹת, עֹמְדִים אֵצֶל הַיָּדוֹת׃
וּשְׁנֵים עָשָׂר אֲרָיוֹת, עֹמְדִים שָׁם עַל־שֵׁשׁ הַמַּעֲלוֹת מִזֶּה וּמִזֶּה; לֹא־נַעֲשָׂה כֵן לְכָל־מַמְלָכָה׃
וְכֹל כְּלֵי מַשְׁקֵה הַמֶּלֶךְ שְׁלֹמֹה זָהָב, וְכֹל, כְּלֵי בֵּית־יַעַר הַלְּבָנוֹן זָהָב סָגוּר; אֵין כֶּסֶף, נֶחְשָׁב בִּימֵי שְׁלֹמֹה לִמְאוּמָה׃
כִּי־אֳנִיּוֹת לַמֶּלֶךְ הֹלְכוֹת תַּרְשִׁישׁ, עִם עַבְדֵי חוּרָם; אַחַת לְשָׁלוֹשׁ שָׁנִים תָּבוֹאנָה אֳנִיּוֹת תַּרְשִׁישׁ, נֹשְׂאוֹת זָהָב וָכֶסֶף, שֶׁנְהַבִּים וְקוֹפִים וְתוּכִּיִּים׃ פ
וַיִּגְדַּל הַמֶּלֶךְ שְׁלֹמֹה, מִכֹּל מַלְכֵי הָאָרֶץ; לְעֹשֶׁר וְחָכְמָה׃
וְכֹל מַלְכֵי הָאָרֶץ, מְבַקְשִׁים אֶת־פְּנֵי שְׁלֹמֹה; לִשְׁמֹעַ אֶת־חָכְמָתוֹ, אֲשֶׁר־נָתַן הָאֱלֹהִים בְּלִבּוֹ׃
וְהֵם מְבִיאִים אִישׁ מִנְחָתוֹ כְּלֵי כֶסֶף וּכְלֵי זָהָב וּשְׂלָמוֹת נֵשֶׁק וּבְשָׂמִים, סוּסִים וּפְרָדִים; דְּבַר־שָׁנָה בְּשָׁנָה׃ פ
וַיְהִי לִשְׁלֹמֹה אַרְבַּעַת אֲלָפִים אֻרְיוֹת סוּסִים וּמַרְכָּבוֹת, וּשְׁנֵים־עָשָׂר אֶלֶף פָּרָשִׁים; וַיַּנִּיחֵם בְּעָרֵי הָרֶכֶב, וְעִם־הַמֶּלֶךְ בִּירוּשָׁלִָם׃
וַיְהִי מוֹשֵׁל בְּכָל־הַמְּלָכִים; מִן־הַנָּהָר וְעַד־אֶרֶץ פְּלִשְׁתִּים, וְעַד גְּבוּל מִצְרָיִם׃
וַיִּתֵּן הַמֶּלֶךְ אֶת־הַכֶּסֶף בִּירוּשָׁלִַם כָּאֲבָנִים; וְאֵת הָאֲרָזִים, נָתַן כַּשִּׁקְמִים אֲשֶׁר־בַּשְּׁפֵלָה לָרֹב׃
וּמוֹצִיאִים סוּסִים מִמִּצְרַיִם לִשְׁלֹמֹה וּמִכָּל־הָאֲרָצוֹת׃
וּשְׁאָר דִּבְרֵי שְׁלֹמֹה, הָרִאשֹׁנִים וְהָאֲחֲרוֹנִים; הֲלֹא־הֵם כְּתוּבִים, עַל־דִּבְרֵי נָתָן הַנָּבִיא, וְעַל־נְבוּאַת אֲחִיָּה הַשִּׁילוֹנִי, וּבַחֲזוֹת יֶעְדִּי (יֶעְדּוֹ) הַחֹזֶה, עַל־יָרָבְעָם בֶּן־נְבָט׃
וַיִּמְלֹךְ שְׁלֹמֹה בִירוּשָׁלִַם עַל־כָּל־יִשְׂרָאֵל אַרְבָּעִים שָׁנָה׃
וַיִּשְׁכַּב שְׁלֹמֹה עִם־אֲבֹתָיו, וַיִּקְבְּרֻהוּ, בְּעִיר דָּוִיד אָבִיו; וַיִּמְלֹךְ רְחַבְעָם בְּנוֹ תַּחְתָּיו׃ פ
Regina quoque Saba, cum audisset famam Salomonis, venit, ut tentaret eum in aenigmatibus in Ierusalem cum magno comitatu et camelis, qui portabant aromata et auri plurimum gemmasque pretiosas. Cumque venisset ad Salomonem, locuta est ei, quaecumque erant in corde suo.
Et exposuit ei Salomon omnia, quae proposuerat, nec quidquam fuit quod ei non perspicuum fecerit.
Quae postquam vidit, sapientiam scilicet Salomonis et domum, quam aedificaverat,
necnon et cibaria mensae eius et sessionem servorum et officia ministrorum eius et vestimenta eorum, pincernas quoque et vestes eorum et victimas, quas immolabat in domo Domini, non erat prae stupore ultra in ea spiritus.
Dixitque ad regem: «Verus est sermo, quem audieram in terra mea, de rebus tuis et sapientia tua;
non credebam narrantibus, donec ipsa venissem, et vidissent oculi mei, et probassem vix medietatem sapientiae tuae mihi fuisse narratam; vicisti famam, quam audivi.
Beati viri tui et beati servi tui, qui assistunt coram te omni tempore et audiunt sapientiam tuam!
Sit Dominus Deus tuus benedictus, qui voluit te ordinare super thronum suum regem Domini Dei tui! Quia diligit Deus tuus Israel et vult servare eum in aeternum, idcirco posuit te super eum regem, ut facias iudicia atque iustitiam».
Dedit autem regi centum viginti talenta auri et aromata multa nimis et gemmas pretiosissimas; non fuerunt aromata talia ut haec, quae dedit regina Saba regi Salomoni.
Sed et servi Hiram cum servis Salomonis attulerunt aurum de Ophir et ligna thyina et gemmas pretiosissimas;
et fecit rex de lignis thyinis gradus in domo Domini et in domo regia, citharas quoque et psalteria cantoribus. Numquam visa sunt in terra Iudae ligna talia.
Rex autem Salomon dedit reginae Saba cuncta, quae voluit et quae postulavit, et multo plura quam attulerat ad eum. Quae reversa abiit in terram suam cum servis suis.
Erat autem pondus auri, quod afferebatur Salomoni per singulos annos, sescenta sexaginta sex talenta auri,
excepta ea summa, quae proveniebat ex tributis mercatorum et negotiatorum afferentium et omnium regum Arabiae et ducum terrae, qui comportabant aurum et argentum Salomoni.
Fecit igitur rex Salomon ducenta scuta aurea de summa sescentorum aureorum, qui in singulis scutis expendebantur,
trecentas quoque peltas aureas trecentorum aureorum, quibus tegebantur singulae peltae, posuitque ea rex in domo Saltus Libani.
Fecit quoque rex solium eburneum grande et vestivit illud auro mundissimo;
sex quoque gradus, quibus ascendebatur ad solium, et scabellum aureum et brachiola duo altrinsecus et duos leones stantes iuxta brachiola,
sed et alios duodecim leunculos stantes super sex gradus ex utraque parte; non fuit tale solium in universis regnis.
Omnia quoque vasa convivii regis erant aurea, et vasa domus Saltus Libani ex auro purissimo; argentum enim in diebus Salomonis pro nihilo reputabatur.
Siquidem naves regis ibant in Tharsis cum servis Hiram; semel in annis tribus veniebant naves Tharsis portantes aurum et argentum et ebur et simias et pavos.
Magnificatus est igitur rex Salomon super omnes reges terrae divitiis et sapientia.
Omnesque reges terrarum desiderabant faciem videre Salomonis, ut audirent sapientiam, quam dederat Deus in corde eius,
et deferebant ei munera, vasa argentea et aurea et vestes et arma et aromata, equos et mulos per singulos annos.
Habuit quoque Salomon quattuor milia stabula equorum et curruum equitumque duodecim milia; constituitque eos in urbibus quadrigarum et, ubi erat rex, in Ierusalem.
Exercuit etiam potestatem super cunctos reges, a fluvio Euphrate usque ad terram Philisthinorum et usque ad terminos Aegypti;
tantamque copiam praebuit argenti in Ierusalem quasi lapidum, et cedrorum tantam multitudinem velut sycomororum, quae gignuntur in Sephela.
Adducebantur autem ei equi de Aegypto cunctisque regionibus.
Reliqua vero operum Salomonis priorum et novissimorum scripta sunt in verbis Nathan prophetae et in prophetia Ahiae Silonitis, in visione quoque Addo videntis super Ieroboam filium Nabat.
Regnavit autem Salomon in Ierusalem super omnem Israel quadraginta annis;
dormivitque cum patribus suis, et sepelierunt eum in civitate David patris eius. Regnavitque Roboam filius eius pro eo.
Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible