Скрыть
1:3
1:5
1:6
1:7
1:11
1:13
1:14
1:15
1:16
Английский (NKJV)
Moab rebelled against Israel after the death of Ahab.
Now Ahaziah fell through the lattice of his upper room in Samaria, and was injured; so he sent messengers and said to them, «Go, inquire of Baal-Zebub, the god of Ekron, whether I shall recover from this injury.»
But the angel of the LORD said to Elijah the Tishbite, «Arise, go up to meet the messengers of the king of Samaria, and say to them, «Is it because there is no God in Israel that you are going to inquire of Baal-Zebub, the god of Ekron?́
Now therefore, thus says the LORD: «You shall not come down from the bed to which you have gone up, but you shall surely die.»́ So Elijah departed.
And when the messengers returned to him, he said to them, «Why have you come back?»
So they said to him, «A man came up to meet us, and said to us, «Go, return to the king who sent you, and say to him, «Thus says the LORD: «Is it because there is no God in Israel that you are sending to inquire of Baal-Zebub, the god of Ekron? Therefore you shall not come down from the bed to which you have gone up, but you shall surely die.»»»
Then he said to them, «What kind of man was it who came up to meet you and told you these words?»
So they answered him, «A hairy man wearing a leather belt around his waist.» And he said, «It is Elijah the Tishbite.»
Then the king sent to him a captain of fifty with his fifty men. So he went up to him; and there he was, sitting on the top of a hill. And he spoke to him: «Man of God, the king has said, «Come down!»́
So Elijah answered and said to the captain of fifty, «If I am a man of God, then let fire come down from heaven and consume you and your fifty men.» And fire came down from heaven and consumed him and his fifty.
Then he sent to him another captain of fifty with his fifty men. And he answered and said to him: «Man of God, thus has the king said, «Come down quickly!»́
So Elijah answered and said to them, «If I am a man of God, let fire come down from heaven and consume you and your fifty men.» And the fire of God came down from heaven and consumed him and his fifty.
Again, he sent a third captain of fifty with his fifty men. And the third captain of fifty went up, and came and fell on his knees before Elijah, and pleaded with him, and said to him: «Man of God, please let my life and the life of these fifty servants of yours be precious in your sight.
Look, fire has come down from heaven and burned up the first two captains of fifties with their fifties. But let my life now be precious in your sight.»
And the angel of the LORD said to Elijah, «Go down with him; do not be afraid of him.» So he arose and went down with him to the king.
Then he said to him, «Thus says the LORD: «Because you have sent messengers to inquire of Baal-Zebub, the god of Ekron, is it because there is no God in Israel to inquire of His word? Therefore you shall not come down from the bed to which you have gone up, but you shall surely die.»́
So Ahaziah died according to the word of the LORD which Elijah had spoken. Because he had no son, Jehoram became king in his place, in the second year of Jehoram the son of Jehoshaphat, king of Judah.
Now the rest of the acts of Ahaziah which he did, are they not written in the book of the chronicles of the kings of Israel?
Церковнославянский (рус)
И от­ступи́ Моа́въ от­ Изра́иля, по уме́ртвiи Ахаа́вли.
Охозі́а же паде́ изъ окна́, е́же въ го́рницѣ его́ въ самарі́и, и разболѣ́ся, и посла́ послы́ и рече́ къ ни́мъ: иди́те и вопроси́те у Ваа́ла скве́рнаго бо́га аккаро́нска, а́ще жи́въ бу́ду от­ болѣ́зни мо­ея́ сея́? и идо́ша вопроша́ти его́ ра́ди.
И а́нгелъ Госпо́день рече́ ко илiи́ Ѳесви́тянину, глаго́ля: воста́въ, иди́ на срѣ́тенiе посло́мъ Охозі́и царя́ самарі́йска и рече́ши къ ни́мъ: или́ нѣ́сть Бо́га во Изра́или, я́ко гряде́те вопроша́ти Ваа́ла скве́рнаго бо́га во аккаро́нѣ?
и сего́ ра́ди си́це глаго́летъ Госпо́дь: о́дръ, на него́же воз­ше́лъ еси́ ту́, не и́маши слѣ́зти съ него́, я́ко ту́ сме́ртiю у́мреши, И и́де илiа́ и рече́ къ ни́мъ.
И воз­врати́шася послы́ къ нему́, и рече́ къ ни́мъ: что́ я́ко воз­врати́стеся?
И рѣ́ша къ нему́: му́жъ изы́де въ срѣ́тенiе на́мъ и рече́ къ на́мъ: иди́те воз­врати́теся къ царю́ посла́в­шему вы́ и глаго́лите къ нему́: си́це глаго́летъ Госпо́дь: или́ не́сть Бо́га во Изра́или, я́ко вы́ гряде́те вопроша́ти Ваа́ла скве́рнаго бо́га во аккаро́нѣ? сего́ ра́ди от­ одра́, на него́же воз­ше́лъ еси́, не и́маши слѣ́зти съ него́, я́ко ту́ сме́ртiю у́мреши.
И рече́ къ ни́мъ ца́рь, глаго́ля: како́въ взо́ромъ бя́ше му́жъ то́й в­ше́дый въ срѣ́тенiе ва́мъ и глаго́лавый ва́мъ словеса́ сiя́?
И рѣ́ша къ нему́: му́жъ косма́тъ и по́ясомъ усме́н­нымъ препоя́санъ о чре́слѣхъ сво­и́хъ. И рече́ ца́рь: илiа́ Ѳесви́тянинъ се́й е́сть.
И посла́ къ нему́ старѣ́ишину пятьдеся́тника и пятьдеся́тъ муже́й его́. И взы́де и прiи́де къ нему́: и се́, илiа́ бѣ́ сѣдя́ верху́ горы́. И глаго́ла пятьдеся́тникъ къ нему́ и рече́: человѣ́че Бо́жiи, ца́рь зове́тъ тя́, сни́ди.
И от­вѣща́ илiа́ и рече́ къ пятьдеся́тнику: а́ще е́смь человѣ́къ Бо́жiй а́зъ, то́ да сни́детъ о́гнь съ небесе́ и снѣ́стъ тя́ и пятьдеся́тъ тво­и́хъ [съ тобо́ю]. И сни́де о́гнь съ небесе́ и снѣде́ его́ и пятьдеся́тъ муже́й его́.
И при­­ложи́ ца́рь посла́ти къ нему́ друга́го пятьдеся́тника и пятьдеся́тъ [муже́й] съ ни́мъ. И воз­ше́дъ, и глаго́ла пятьдеся́тникъ къ нему́ и рече́: человѣ́че Бо́жiй, си́це глаго́летъ ца́рь: потща́вся сни́ди.
И от­вѣща́ илiа́ и глаго́ла къ нему́ и рече́: а́ще человѣ́къ Бо́жiй а́зъ е́смь, то́ да сни́детъ о́гнь съ небесе́, и да снѣ́стъ тя́ и пятьдеся́тъ [муже́й] съ тобо́ю. И сни́де о́гнь съ небесе́ и снѣде́ его́ и пятьдеся́тъ муже́й его́.
И при­­ложи́ ца́рь еще́ посла́ти старѣ́ишину, пятьдеся́тника тре́тiяго, и пятьдеся́тъ муже́й съ ни́мъ. И прiи́де къ нему́ пятьдеся́тникъ тре́тiй, и поклони́ся на колѣ́на своя́ предъ илiе́ю, и моли́ его́, и глаго́ла къ нему́ и рече́: человѣ́че Бо́жiй, пощади́ ду́шу мою́ и ду́шу ра́бъ тво­и́хъ си́хъ пятьдеся́тъ предъ очи́ма тво­и́ма:
се́, сни́де о́гнь съ небесе́ и пояде́ два́ пятьдеся́тника пе́рвыя съ пятiюдесятми́ и́хъ: и ны́нѣ да пощади́т­ся душа́ рабо́въ тво­и́хъ предъ очи́ма тво­и́ма.
И глаго́ла а́нгелъ Госпо́день ко илiи́ и рече́: сни́ди съ ни́мъ, не убо́йся от­ лица́ и́хъ. И воста́ илiа́ и сни́де съ ни́мъ къ царю́,
и глаго́ла къ нему́ и рече́: си́це глаго́летъ Госпо́дь: что́ я́ко посла́лъ еси́ послы́ вопроша́ти Ваа́ла скве́рнаго бо́га во аккаро́нѣ, а́ки бы не бы́лъ Бо́гъ во Изра́или, е́же вопроси́ти от­ него́ словесе́? сего́ ра́ди от­ одра́, на́ньже воз­ше́лъ еси́ ту́, не и́маши слѣ́зти съ него́ я́ко сме́ртiю у́мреши.
И у́мре по глаго́лу Госпо́дню, его́же глаго́ла илiа́. И ца́р­ст­вова Иора́мъ бра́тъ Охозі́инъ вмѣ́сто его́, поне́же не имѣ́ сы́на Охозі́а, въ лѣ́то второ́е Иора́ма сы́на Иосафа́та царя́ Иу́дина.
И про́чая слове́съ Охозі́иныхъ, ели́ка сотвори́, не се́ ли, сiя́ пи́сана въ кни́гахъ слове́съ дні́й царе́й Изра́илевыхъ?
Украинский (Огієнко)
А по смерті Ахава збунтувався Моав на Ізраїля.
А Ахазія випав через ґрати в своїй горниці, що в Самарії, та й захворів.
І послав він послів, і сказав до них: Ідіть, запитайте Ваал-Зевува, екронського бога, чи видужаю я з своєї цієї хвороби?
А Ангол Господній говорив до тішб́янина Іллі: Устань, вийди назустріч послів самарійського царя та й скажи їм: Чи через те, що нема в Ізраїлі Бога, ви йдете питатися Ваал-Зевува, екронського бога?
Тому так сказав Господь: Із того ліжка, що на нього ти ліг, не встанеш із нього, бо напевно помреш!…
І пішов Ілля.
І вернулися посли до царя, а він сказав до них: Що це ви вернулися?
А вони відказали йому: Назустріч нам вийшов один чоловік, і сказав нам: Ідіть, верніться до царя, що послав вас, і скажіть йому: Так сказав Господь: Чи через те, що нема в Ізраїлі Бога, ти посилаєш вивідати Ваал-Зевува, екронського бога?
Тому те ложе, що на нього ти ліг, не встанеш із нього, бо напевно помреш…
А він їм сказав: Якого вигляду той чоловік, що вийшов назустріч вас, і говорив вам оці слова?
Вони ж відказали: Це чоловік волохатий, а шкуряний пояс оперезаний на стегнах його.
А він сказав: Це тішб́янин Ілля!
І послав він до нього п́ятдесятника та його п́ятдесятку.
І вийшов він до нього, аж ось він сидить на верхів́ї гори.
І сказав він до нього: Чоловіче Божий, цар сказав: Зійди ж ізвідти!
А Ілля відповів і говорив до того п́ятдесятника: А якщо я Божий чоловік, нехай зійде з неба огонь, і нехай пожере тебе та п́ятдесятку твою!
І зійшов із неба огонь, і пожер його та його п́ятдесятку…
І цар знову послав до нього іншого п́ятдесятника та його п́ятдесятку.
І він відповів і сказав до нього: Чоловіче Божий, отак сказав цар: Зійди ж скоро!
І відповів Ілля та й сказав до нього: Якщо я Божий чоловік, нехай зійде з неба огонь, і нехай пожере тебе та твою п́ятдесятку!
І зійшов із неба Божий огонь, і пожер його та його п́ятдесятку…
І знову послав він третього п́ятдесятника та його п́ятдесятку.
І вийшов, і прийшов третій п́ятдесятник, та й упав на коліна свої перед Іллею, і благав його та до нього говорив: Чоловіче Божий, нехай же буде дорога душа моя та душа твоїх рабів, тих п́ятидесяти, в очах твоїх!
Ось зійшов був огонь із неба, та й пожер тих двох перших п́ятдесятників та їхні п́ятдесятки;
а тепер нехай буде дорога душа моя в очах твоїх!
А Ангол Господній сказав до Іллі: Зійди з ним, не бійся його!
І він устав, і зійшов з ним до царя,
Та й сказав до нього: Так сказав Господь: Тому, що ти посилав послів, щоб вивідати від Ваал-Зевува, екронського бога, ніби в Ізраїлі нема Бога, щоб вивідати слова Його, тому те ложе, що на нього ти ліг, не встанеш із нього, бо напевно помреш!
І той помер, за словом Господа, що говорив до Іллі, а замість нього зацарював Єгорам, другого року Єгорама, сина Йосафата, Юдиного царя, бо не було в нього сина.
А решта діл Ахазії, що він зробив був, ото вони написані в Книзі Хроніки Ізраїлевих царів.
Вa Мӯоб, баъд аз вафоти Аҳъоб, ба муқобили Исроил исён бардошт.
Ва Аҳазё аз панҷараи болохонаи худ, ки дар Сомария буд, афтода, нотоб шуд; ва қосидонро фиристода, ба онҳо гуфт: «Рафта, аз Баал-Забуб, худои Эқрӯн, бипурсед, ки оё ман аз ин нотобии худ шифо хоҳам ёфт?»
Ва фариштаи Парвардигор ба Илёси тишбӣ гуфт: «Бархоста, ба пешвози қосидони подшоҳи Сомария баро, ва ба онҳо бигӯй: ́Магар дар Исроил Худо нест, ки шумо барои пурсидан аз Баал-Забуб, худои Эқрӯн, меравед?́
Бинобар ин Парвардигор чунин мегӯяд: ́Аз бистаре ки бар он хобидаӣ, фуруд нахоҳӣ омад, балки ҳатман хоҳӣ мурд́». Ва Илёс рафт.
Ва қосидон назди ӯ баргаштанд; ва ӯ ба онҳо гуфт: «Чаро баргаштед?»
Ва ба ӯ гуфтанд: «Шахсе ба пешвози мо баромад, ва ба мо гуфт: ́Рафта, назди подшоҳе ки шуморо фиристодааст, баргардед, ва ба вай бигӯед: Парвардигор чунин мегӯяд: магар дар Исроил Худо нест, ки ту барои пурсидан аз Баал-Забуб, худои Эқрӯн, мефиристӣ? Бинобар ин аз бистаре ки бар он хобидаӣ, фуруд нахоҳӣ омад, балки ҳатман хоҳӣ мурд́».
Ва ба онҳо гуфт: «Намуди он шахсе ки ба пешвози шумо баромада, ин суханонро ба шумо гуфтааст, чӣ гуна буд?»
Ва ба ӯ гуфтанд: «Вай марде бо болопӯши пашмин марди мӯйдоре буд, ва камарбанди чармин бар камараш баста буд». Ва ӯ гуфт: «Вай Илёси тишбӣ будааст».
Ва мирипанҷоҳро бо панҷоҳ нафараш назди вай фиристод. Ва ӯ назди вай омад, ва инак вай бар қуллаи куҳ нишаста буд, ва ба вай гуфт: «Эй марди Худо! Подшоҳ мегӯяд: ́Фуруд ой́».
Ва Илёс ҷавоб гардонида, ба мирипанҷоҳ гуфт: «Агар ман марди Худо бошам, бигзор оташ аз осмон фурӯ рехта, туро бо панҷоҳ нафарат бисӯзонад». Ва оташ аз осмон фурӯ рехта, ӯро бо панҷоҳ нафараш сӯзонид.
Ва боз мирипанҷоҳи дигарро бо панҷоҳ нафараш назди вай фиристод. Ва ӯ ба вай сухан ронда, гуфт: «Эй марди Худо! Подшоҳ чунин мегӯяд: ́Бо зудӣ фуруд ой́».
Ва Илёс ҷавоб гардонида, ба онҳо гуфт: «Агар ман марди Худо бошам, бигзор оташ аз осмон фурӯ рехта, туро бо панҷоҳ нафарат бисӯзонад». Ва оташи Худо аз осмон фурӯ рехта, ӯро бо панҷоҳ нафараш сӯзонид.
Ва боз мирипанҷоҳи сеюмро бо панҷоҳ нафари ӯ фиристод. Ва мирипанҷоҳи сеюм равона шуда, расид ва пеши Илёс бар зонуҳояш афтод, ва аз ӯ зорию илтиҷо намуда, гуфт: «Эй марди Худо! Лутфан, ҷони ман ва ҷони ин панҷоҳ нафар бандагонат дар назари ту азиз бошад.
Инак, оташ аз осмон фурӯ рехта, ду мирипанҷоҳи аввалро бо панҷоҳҳои онҳо сӯзонид; ва алҳол ҷони ман дар назари ту азиз бошад».
Ва фариштаи Парвардигор ба Илёс гуфт: «Бо вай фуруд ой, аз вай натарс». Ва ӯ бархоста, бо вай назди подшоҳ фуруд омад.
Ва ба ӯ гуфт: «Парвардигор чунин мегӯяд: ́Азбаски қосидонро барои пурсидан аз Баал-Забуб, худои Эқрӯн, фиристодаӣ, – гӯё ки дар Исроил Худо набошад, то ки сухани Ӯро бипурсӣ, – бинобар ин аз бистаре ки бар он хобидаӣ, фуруд нахоҳӣ омад, балки ҳатман хоҳӣ мурд́».
Ва ӯ мувофиқи сухани Парвардигор, ки Илёс ба забон ронда буд, мурд, ва Йӯром дар соли дуюми Еҳӯром писари Еҳӯшофот, подшоҳи Яҳудо, ба ҷои ӯ подшоҳ шуд, чунки ӯ писар надошт.
Ва бақияи корҳои Аҳазё, ки кард, дар китоби солномаи подшоҳони Исроил навишта шудааст.

Толкования стиха Скопировать ссылку Скопировать текст Добавить в избранное
Библ. энциклопедия Библейский словарь Словарь библ. образов Практическая симфония
Цитата из Библии каждое утро
TG: t.me/azbible
Viber: vb.me/azbible